Правда, 01. 12. 1926., стр. 10

К

..П^\Н \" .. . 1 : ' 1 : ! г П :' • > '

КРО.Т 324

Фељтон „Пвав^е"

Љубомора на прг.ллсст

— Лиси Депари МарДрис —

— Ко у тај млалић? Врло је шнк: — Пнтале су мтале леае жене. Амбнјепт, у коме су се оне сакуг:л >1ле, ЈИЈО је језно отмено, монденско Друшгво. Кажн, Ивона, знаш ла, ко је ои? Ивона погаеда човека, којп је 'ТЈЈао непомнчан на прагу стаклених вр^тЈ. Дабоме -.гаам... Знам... он чска госпођу Потеврје. Има већ три годпне, како ј: чека. — Сирома! Воли .ти је? — Луд је за њом. — Како се зове? — Шта ради? Алл пнтања лепих жена остадоше бсз ;,дговора. Неколико љули, иду!ш за госпођзм Потеврје, нагну у собу за примање. Нико нпје приметно, да ј? Каласго бао плфвенео у лицу. Његово мучење Ј ил ј је лочело онога дана, кад је био огпјчој 1 &ену сллку. Н>ена златна коса. а>ен г кестењасте очи са дугачким трепавнпама, њена счото г >о лика усга са малпм зубима, њево мзко, велурно месо и њена еластична и глшл лини]а тела под припијеном хаљиплм, бе IV га опилн. Алн он се нпје усуђнвао да јој каже, Ја је волн и поче ^а је нратп на сиаком кораку. — Јадни мој Катисто, баш сгге досаддл! Ц све. што је Калпсго имао од ј >:, то је био гај јаснн и предизни одговор. * • т-гшавао Је се сваког дана, да је остави, али ннје имао довољно снаге да од > лп с-војој тв-стој одлтди. Жена је међ\лпм аерфндно и ллобш удвостручавага његово очајање. УпЈЗиа га са свима својим љубавницима пз пршјости . Исприча "гу све детаље своје а вантуре са свакнм од њих и натсра гј, да се прша њнма држп пријатно, ипаче ће га с-места оставитн.. Пзмрцварен, понижан и савладан, јадни сликар ,е ужасно патио, так -ј Ди с« чинило као да болује од неке јндсп која доарсн смрт...

шума. као да се претва1рв у шапат и љему се тчгшило да чује оес речн: Волпм је! .. Моја је'... Вишс чико не ће моћп да је задсбије. Најзад се лепа жена пробуди. И посло пољубапа, смеха и беле кафе она упита: — Шта ћемо дапас да рлдпмо? Катасго не олтовоан, Ж-:на још увек ннје гнала. да сг иаЛ83И V Пу.Т 1гш. 3.1вршавала је своју тоалету. Дуго се колебала, дск је изабрала вун ну мљину. Требало је ла направи сензапиЈчалну фнтуру и-змеђу напознатих, са којама Је нмаЈла да се сретне после доручка. Она тек поале пола сата поч- да прнмећује, да су још увек сами у башгн. — Куда идемо? — Горе високо. „Горе је спгурно курсалои!" П јмисли жена. И иоче куражно да се пење. Калисто и1>оше прс-д њом. пгггжајућп јој руХ\- на тежим местима. Пос.1е пола сата, сггигоше на врх, ош;ле је пуцао величанствен аоглед. Калисто заста задихан н рече: — Ево нас! Око њих пружао се величансгвенн гор ски в^нац. а над њнма плаво небо са м;»лнм белпм облачпћем на дну. а доле, јо лина засејана швалама н кућама, де:но, плавп Ални, а, горе впсоко, пови ллппп врх. — Погледај! Она заднвљено погледа. — А сад? Он јс клинао, док она није могла ла схвати разлоге његовог усхићења. — А сад? Ето. преда мном лежи цела моја младост. пео мој живот. А ти св краљпна мсга живота. краљипа мога места. Жермен! Жермен! Само због овог часа 5иле су оправдане све моје патње... Са: сам срећан... Узе је за руку. Н>гпа рука јс дрхтала Обузета свечаношћу дивног □еј.ажа, а поплаг л>ена његовом нобожном неваиошћу н"је могла да говорп. Осеаала је, како се магнчна зачајлност епуигга на њену душу, тако да иоглед. којнм би-

Од памтивека

се зна, аа је добро познатв „Прави ФРАНКК", где гоа сс појавно, нризнат као најбољи додотаа аави —

с млннцем.

љубавима. С-ви остали љубавници. и кме кратких љубавних еласти. посгајазу одмах коректни, учтиви, озбиљки и скоро хладни. Увек ве!ровала, да се у томо састојл цела љубав. Али, горе. високо, у кристалцој побож-1 ностн горскнх огра,нака. беше дога 1а до открнћа истинске љубави, која једиио може да задовољи несито жепско рце. Да буде љубљена, тако, као што Је Калнсто љубп. Самоћа у коју ј- беше довео, та је оој ;кава, вршила је голему трансфочмапију Она се осећаше као мајга скупоцена ствар ц ништа више. Можда је у њој треба га д 1 се роди друга жена. И сасвим права и непомична, пстрча на врх греб на предајући се његовом ло сматрању. Два корака лалеко од ље љубавник "је нетремипе гледаше. Зчмч ј<* била унинггила њену бакреау боју. Ве тар учнци, да њ не офарбане очн потеш: Да сузе. Пудер беше нестало. Жермеанпе трепавипе бејаху црвене а обрв^ скоро беле. У пуној јутарњој светлостн пепомична. укроћена. као статуа, враћала је се својој природи: сви њени дта.ви маху своју праву прародну лннију. Уста постадоше нешто н сувише велика, а чј. одебљао и глава несразмерна са гшгеа> н ентким т&том. Настаде дјто ћутање.

Пред крај сезоне... Била му је обећала, да ће са љим про' вести једно пегваест лана у његовој малој горској ви.ли, у малој забораељеио] КЈ"ћи, цзмеђу пииија и поред ледог ј«ра, у коме је се она мирно огзодала Око виле еу брда докривена снего.ч. Пај ближе село бцло је далеко више од ;;ссег кнлометара, а у вили је била сгара хлу жавка са неколпко кокопшг и кола, која су сваке нед-.ље доносила хлеб и осгалс животне намприице. Осим куфера ; пуног зихгских шпортоких тоалега, Жерман је нмала на дну војнх ногу мато кученце из Некнлп, ма го кучецце. које је било невини свсдок овнј коашликација њеиог дој \"чо -ашљсг живоха.

ла одговорнла на његов#-^-''^ изглгл )ше V*- -ун шмог 'чк" 1 " 1 ' ' " ■ - ° ' ' 'Гт.» д ц^ -Г~гг с:_ * *

-1 : , Ј ч № то жтна, коју волим. — аи ,.ј1\ л "

Одједаред се трену и устаде. Пред њим искрсне изненада откриће мистернје. Горе. на врховима гора. са, задобцјоном женом више нпје требало да зг б'.;и [ц једног такмапа: ту, на последњем гревну, у светлостп јутарњег сунца пала је маска. ноказујући праву слнку, прародгу сзшку. ко^ћ више нггчег ннје имала за њега, од онога часа откако се вшие анко нпје са бори о за њу.

УђоЈпе у малу башту н не ула гише фе њере. Огаоа служавка чекала је на в;чтима, сва у прнлни, као у свечачим дашгма. Дочекала га је са изразима дубоког поштовања, ма да је долазак жене у прадедовагу кућу знатао за њу веллки скап да.т. Жермен, се насмеши. — Пре но што уђеш у кућу, гр.;0а да вкдиш башту. Доцкан у м.рак, лепа жена цружајућа руку љубавнпку и праћла мага^ псе■гсм цретрча ^адосно стазипе. иа .ијим 'v нвицама цветале јесење руже. — Дражесно врло дражесно — говораше Жермен, мислећи на н.пгто зруго. II кад су дошли у цространо љубавио гнеадо, у провидној сенпи чипкани* за::еса, оц се тако искрено и спонтаао раговао^ла је Жермеи разумела, да је ц. н гови љубавник сасвим друкчлји и да пе пг-ш ни на једног нз ггрошлости. На његовим усиама појави се чудан гаех. Изговарао је имена свих њених л>уСавнита. да би цгго боље уживао у п^б дн. коју је био сгекао пос-те толико папора и суза. — Моја си — понављао је — једнно чоја... Моја... у мојој кући. у мом месту, ..елино моја. II цобеда, која ј« цосле тога слгдовала нмала је сљу јачлну лрвог ЉУоавг: г грпумфа. Тек касно у ноћ вратише се к.уи«. Скоро пола сата нссно је он на својим пуктма. И у тишлнп и у величанстзу и .ћи она осетн снагу човека и слабосг и-еле, која се прислања уз њега ла је г.ош да управља њеним корацима.

Тек иосле вечере, милујућн сзоје ченде, Жермен уиита, — Али у твом М'Хту ничег нема На мга... — Ничег. Никога. Ја и ти сами. И на дну њених ногу исповедн " В ' јјј љубав, која је клниала у његТЈЗоч г-рлу Жермашг се чпњаше да га црви пјт слуша и да први пјт осећа, како е са дна њене душе буди н-што, што та ј да за увек бешс угашено...

Није се кајала, што са собом 0 :г гд понела мног- врло лепе хаљпне. — Бпћу лепа због њега, једнно због њега. Кроз шуме и језера Тллисго је водио сваког дана ове даље. II сваког гана страшна новост, — непознатп ос>.ћај ио мало задираше V душу л^пе Ж;рмеае. Лли се не усуђцт.аше да исповеди т-џ осаћај. цлашећц сс све впше његове магичне моћи. Једне ноћи Калнсто у ушнта: —Закунн ми се, да никад ииси бала са човеком, као данас са мном. далеко од света, V тастој. л-вичанској приролг? — Погледај ме добро, Качисто! Кунем ти се, да ми се то да.вас први пут дсшава. — Моја си — узвикнЈ- он — само иоја. II те н ћи Ж-1, мен осетила. да тлзти и бити вољеи лрелази границе '-» игјцства. ла. Узалулно је ' I сна»,но (Тегн;. н да јој*'" * шапћу нежне- љубавне речК Чам се прпблпжн, Калисто несве^но узмакну. Реге свЈк.-; — II сувише у анма. Треба да :е вр1гимо. Изненађена. Клнмну нс-одређено гла вом у знак одобраваља. Човек пролужн пут и не чекајућн је. Жена га трчећл стиже, а.ли онп пишта виш- иису говоршш, Јеапно, посте дужег времепа, она п Јабрвн,\то упнта: — Шта је то с тобом? Да нисн уморгн? — Не. — Болестан? — Не. Буди уверена: није мц ацшта. апсолутно лишта. И уђошс тако б;з речн...

Поднс Же-рмен још Јвек отам. Седећи на нвшш крев.-та, он је цео јг 5сз "Исања цоематра. Г'» :рајна тшшма. љу|'кшорно чувана усам.љеношћЈ' су .дннх

Али у ј' » почеше осећатц \ м . ; ; Ну. — СЈТра ћемо ићи још даље! Огићићсмо још пре Јоре! Побеђена и укроћ-на била је у стању да пође на крај света. Кад су стигли до првог врха, Калнсто рече псдле тешких наиора. — Жермеи ггопгш се на тај гребец и пусти ме, да ти се дивим. Жеиа га послуша. Знала ј', а је она за њега богиња. Ништа јој се сличпог није било де и.; у делом •еном веку. ц у свим чолшдам

Жермен цроведе преостали д.?о Дава. немирна. тражећи његове очи. С-етелн су поред ватр-. окренутн једио према другом. С времена на време он је беа речв ч'а.ркао ватру. Вечераше, још Ј -век ћутајући. !>ад је Сило вре>к- за спавање Жсрмва као и оваке вечери за ових четрна зст даеа Ј*че: — Идем у кревет. До внђ.ш>а, дргга. — 35огом' — пром\'па он. Оставши сам, баци*у ватру једцу чворнату ц- латшцу. Затим се рукама ухмти за главу. Био је узбуђен: хиљаду га мнсли спопадоше п узнемцраваше. Пије могао да ое умири. Тако је провео аул:е времена, Међутим Жерм<н је била ааснала, очекуЈЈ ^ћи га. — Зашто, зашто је више не воллм? Зар никад до сада нпеам могао да прим^тим ошпти колорит њених обрвза, н сувпшс дебели нос, широка уств н зесразм иу главу? Зар све то до данас шгсам вгпео? Да, али то раније можда гшсам хт ј о да видим... Данас, док је била неаомична, као сгатуа, могао сам. ма да с тугом у . рцу гд констагујем да она иије ништа друго него жена, као и многе дрЈте ствогене без душе. „Због чега сам так јутрос схватио, да је она лажнн идол, који сам пуне четирн '0 'инс обожавао као бсгињу? А моја д-убомора нр>ема свггма онима, којн - у ме цгесгизала у пвошлости?"

Ула?Ш 1ед »ору у со 6 ј\ Ка.ти го нрв метн, ви\ ^СТи је како спава, да је дуго, д\то плакЈ.ла. На његовим уснама вндео је се мглп осмех. Жермен га је волела! — Ах! Ах!.„ Сад је на мене ред. Врагићу тн сво зло, ко.је сн мп учин.па. И тек што је се жена била пробЈ -дпла, с.н ;е обавести, ла треба одмах да"се епзгј V Париз. Он ће учпнити, да у Парнзу умр- од чежње н ТЈте за лепо гароведеним гасоси ма. Она ће га понпзно пратитп свуда, где се он буде кретао. II свц ће, видгзшн -е, шап\тати: — Знајте добро: она... она сад чеха с.тикара Ка.тиста! Но одједаред нође према њој. Нанте сг над њеним устнма. Бцо ј -- осетио и монадпу тугу. Не волетн можда је још тужније, него не бвгц всљев. Оа је сигурно још увек био несрећнији од ње. „ Тек што је лољубио, она отворн (.чи е прошаата: — Љубавн моја!... И, јецајући п незнајућн због лега. оча црнолоин своју плаву главу на његлве грудн. А тада он. ■нривЈ -кавшц је снажзо п себи. поче нежно и очајно да плаче иајсдно са а..'н м. коју нише лн.Ј - волео.

од 145.000 радника у прошлој години су њих 8600 претрпели несрећне случајеве. зато се претплатом на „прав ду" осигуравајте од последица несрећних случајева

ЖЕЛИ ДА БУДЕ ЗДРАВ, снажан, ч ио јак и крепан нека упот Је бн најноснји лексвити сг-ецн 'Л7Ј" ® ер: " |0вии Поуздано ,е среастао и -.аиста » 0вз Р ле » 33 оне који су нас7ачаеии и мнве по исздравим, иочвариии н речннм краЈеоима, где страда и старо н младо од чаларије и других разних бслести. Феродовим отвзра санре. дан апетит (добру вол.у за јелом), врло брзо окрелљуЈе. подиже снагу и свежину стварајући здраву крв свако, особн, „ојо] |е наква било болоо; иа' рушнла здравље. За сигураи успсх довољме су две до трн флаше. Ако не будете добили у Взшем месту правн Феродовнм, ло цени од 40 динаоа сбратите се наруџбом иа: Фарм. Мр. Богдаиа Богдановика, апотекара у Мостару, (Херцс.-ооииа) који разашиљо Феродовим у свз ссла н :оа мс-т^ лрско псштс доплатом, плаћеном поштераиом И опширннм УПУТСТВОМ. ч Меку огласима штамлају и |миа приЈиа»а!