Правда, 01. 12. 1926., стр. 12

(7ГРАНА 12.

„ПРАВДА" 1. ДЗДЕМБРА 1926. ГОД.

КРП.1 329

НАШИ ДАНИ I

П.

Јвдно чудо са г РадиКом: У моменгу када политични л>уди устају против н>ега и то готово сви, он наилази иа најдубље симпатиЈе иод иаше публине. — Нема ништа без његаЈ виче јуче лублика лред Парламентом и Жутом Нућом, рацосно до смехв. — Нако нема ништа?... буне се нени велеуважени наши парламентарци, увређени до срца оним величајуким узвиком за г. Радића. Зар код толико њих живих, мисле они, сме нвко да уз•икне: — Нема ништа б^з г - Радића} Заиста бруиш. Жива бруна!.„ Нема сумње тако што само је могукно да се догоди код нас. У страном свету никада се то не би могло да догоди. Али има једно оправдање. Нико није као г. Радић. Ама баш нико. Нико од г. Пашића до г Жанића. — Ни г. Пашић? — Да. ни он. — Ни г. Жанић? — Сасвим! Кано то може да буде, шта мислите? Г. Пашић је нешто више од г. Ргдића, ако је до тога Г. , Жзнић је пан нешто маље, ако је баш опет до тогз. Па илак ништа: Нико мије нао г. РадиК. Јер да није њега, од куда бисте данас имали кризу владе. — Јест, имзте праве. Да није њега, злада не би двнас била у нризи, — потврђује дем,)нрзта. И тако бисмо поред г. Пашића н поред г. Жанићз," од којих један никано не говсри, а други никако не ствје, остали дуго... дуго без нризе. А ко бм тс, — молим вас, метните руку на срце и реците истину, — ко би т о од нас у нашој лепој, веоалвј земљи могао да поднесе? Зар толико дуго без кризе? < — Без кризе, молим вас?!... — Да, да, имате права Тешко бн било. Навикао свет.. Бзистину иавинао. Као оиба без воде, не можемо ни ми без нризе. Све и всја нам јв то. Просто оживимо када прочитамо, -рано изјутра, у новинама на дна ступца, — неки пут, Бога ми, и преко целв отране, — велини наслов: НРИЗА ВЛАДЕ ЗБОГ РАДИЋА.... На улици, тада, видите лица озарена рвдош&У л насмејаног изгледа. — Криза владе!... — Је пи могуће? — Истина жива. А ренох ли вам ја ономад да ће бити кризе? — Рвноете, Бога ми. И од куда ондз сме нено да је против г. Радића, или да пориче да он није Христос у другом издању, у нашем овоземаљнеом издању. поШто је Исус Христос бно у оноземаљском? Пра-. во је чудо заиста од нуда неко сме и тано што да говори. На страну то што и г. Радић ословљавз наш дснЗри нзрод хришћански усрдно и Тбпло и што вели: — Хваљен Исус и МаријаЈ На страну све то. Али остаје као ввлина истина, да велики сии нашега малог хрватског племена — (иеки доиста веле мали син нашег великог хрватског ппемена, али то опет иде против г. Радића), — мисионарски пролази кроз наше кршеве и плзнине.^потоке и рене, голети и мора, и да свуда проносн мирску реч нзшег блаженства... — И опет нико нао г Радик!... Дфиста нико, Обрадовао и публику, и новинаре, и цео народ. —•' Ту је криза! — Г. Радић је дошао... Стенаографи га кују у звезде, јер да није

штине, кандидати за министре урамљују га већ у иконе, и не знамо шта још не раде... „Сиђи Нурта да узјаше Мурта!"... — И по трећи пут: Нико као г. Радић!.. Заиста нико: У моменту када је оодсћи политички свет против њега, он наилази на симпатије код велиног дела оних политизирајућих по кафанским столовима.~

Г Џ0НС08А ТРАГЕДИЈА Једна љубавна драма у доларском свету — Лепотица Евгенија Павловна преастав ља се рођаком кнеза Николаја осваја снмпатије милионара г. Џонса и иајза пуца на њега. Црс лекатако .18, па њујорпмсн јшстови обја.вили су једиу доко внргс-реоантну љубавну трагелију. Овакога лана трни сеттпија о итр.рклтпгона тптгч пуетодоЕииа. овога пута они оу би.тп објавили јелпу сонзап.ију с.пгтпу онијм бегбро.Ј1тпм. које иајвише евротска гат.гмпа б тежи из даиа у Лан. Блиска рођака кнеаа Николаја... Оучај је у тотико зантгмљиви}и. што је у њему одпграла ту-апгтиу улогу м.тааа и ва.в![едно тепа. античк,и лета. како ка жу готово всћшга .тшгова. Рускињл Ев г нија Павловна, бтисм рођака тснеза Никола,ја Нггколајевића. кажо се иаач; сама ггредсгав.ља^а. Иото тотико ,је тпггервсаетно за се у оввј л,убавној дпамн иоказпо .гмепички богати фабрша.нт Мериар ТЈоис као романтични л.убавник. гато ттнач- н« мало ни јс честа ствар с оне страве океана. Случај Бвгеније Павловие изгледа јединствеи и по томе што је она бнла успета Да осво.уи симпатије овог богатог Америианпа. који је највшие зиао да развија своју инпустрију н увећаша своје богатство. Али изгаеда да ,је летгота Евгеније Пав ловке запста тако очагавата и реалн'»га Америтса .на1Р. да је он волео њено насмејаио -тице и сетну песму коју је непрекидно певала. Поред тога она се ггреас гављала и веома блиском рођаком царске руске по олицс особито киева Николаја Никола.јовића. тако ,та је и то евака.ко има.то оиога утицаја на доларског љубавинка. Примећена доларска љубзз Још ОДмах, чим су се спријатеви .ти Амершканац и Рускиња. примећ^-аа Је њиховл доста Бнтересаптна љубавна адила. Била јс она. за многе иријатеље позватог фабриканта М. Џонса необнчна твар, се Евг-.мјцД^^рУ'^, .убрзо

Амершотнаца, опа .је обратила сЈЈеошиту паж.њу на себе. У тотико су и пријатељокс в- зе г. Џонса и младе Руокиње биле запажеиије. Због тога гс било логолило Радик* мапо би требали ре*анци|ама аан Јиуп- н то да је она, после 1гзвесног времона,

посгала веома магична да многе своЈе саплемонике. коЈи ;ииве у Америач н којн су тамо посггати веома богати, као н за други европсжи свет у Њујорку, Г-ђа Евген.нја Пав.тов!|а поста«лв ј иа гај иа чин веома ио-тиата. ла је п г. Џоне шитао је,тал дручптвеш! човек. што иначе до тада шгкада 1шје био. Јелан трагичан сусрет А.ти у ко.тико ое г. Џонс ове више и више осскао блажоппјим лорад лопе г-ђс Павловне, у ташко су му се приближавале и неггрнјатиости. ко.ј ' га иису моглц мимоићи. Морао је он и сам примелитв ла ће се иајтгосле нешто логодити. Елгекија Павловна, уљуљкана у удобностима које је ос-ти.та порел г. Џонса. почела ое бвла заЛорав.љати ирема богатом Американцу, који је од ње очекивао н ипого жубавничке пажње. Амаричкл литтови вате. ла је г. Џонс био заиста запимљн® љубавнш;. Због тога ,је један његов сусрег оа гоопођом Евгенлјом Пааловном и јед нам Фра/нцузом бно толико поражавајући за њета. да су ое иооле тога ње1У>ви односи према лепој Руокињи саовим пр? меНН.ЛИ. Најпосле је то осетла г-|>л Павловиа. и то тегако осетила. Питање је било ла ли и лаље може мислити на наклои^ств г. Џопса. ко.ји ју ,је бпо почео да нзбегава. Из даиа у даи. по то1). она се и.тла све вите да уверава ла се г. Џонс ње оогобаћа — да не волш втпе ла вн1)? у овоме друштву. А.ли није она то мог.та да учини, Млада Руокиња била је већ повната као ари.јатељипа г. Џонса. Дуто су зајашо жив&ти. А сада? Г. Џонс је бж> увређен. Није хтео више да одржава нлгкакве г.с-зе Ати она је хте.ла. Због тога су пре нсљп дац олјекЈгулш лва реБаиверока читца у биро-у г. Џонса. Он је омртоиосно рањен. Она је ухаЈШпена. Амерички листови пипту лв с« одавио није забележило у амарлчвом лотарском овету оваква љубавна трагеднја да по овему изгледа ла Ввгоннја Павловна пије пб у каквим сродничљим везама са кнезом Нико.тајем Николајевићем.

ШТА СВЕТ ЗАНИМА Торта од 5.000 трешања Земљорадницн из Мичлгена .поклонили су председнику републике г. Кулиџу једну ргромну торту. која је тешка око 30 кгр. У торту је утрошено 5000 трошања. 'Чарочита Д8д»ута1хија. у којој ]•' био ; седнгк налазн ка л(ГГовању. Човек од 84 године лопео се на Цугшпицв Јављају из Минхена: Ономад су Б*ва;» ски Алпи впдели једпог врло необичног

туЈрисгу* То је неки г. Донат Риф из Тапхајма у суседном Тиролу, коме његове 84 годиие нису сметале да се као неки младић вере уз падине и глечере Базарских Алпи. Овај Нестор свих алпиигкнх туриста попео се у среду на врх Цугшиице (3107 м.), највишу коту на иемачком земљипггу. Ликвидиран случај Еиертовог зета У своје смо време јавили за случај мла дог дипломате др. Јеника, зета пок. председника Еберта. Др. Јенике је по смрти председниковој био одвео #зоју жен>-, Ебертову ћерку, у Јужну Италију, пошто јој је услед бдења поред болссног оца било нарушено здравље. У Каприји га је затекла вест о избору маршала Хинденбурга за председника републике. У младићској темпераментности и неразмишл>ености написао је тим поводом у хотелску спомен књигу нешто што је на сваки начин требао изоставити. Забелешку је још истог дана прочитао неки Немац и ствар је доспела у немачку десничарску штампу. Као што смо такође у своје време јавили, др. Јенике је због ове ствари стављен под ди сциплински суд, који га је осудио на пр.е мештај по казни н новчану казну. Ових дана му је та казна опроштена. Г. др. Јенике је решио да напусти службу централне државе („рајха"), те прелази у пруску државну службу. Хајка на пацове у ЕнглескоЈ У Енглеској је у последње време отпочела велика и организована хајка на пацове, у којој нарочито учествују предузећа, која имају магацина, антрпо-а и тако даље. Тим поводом дошли су неки зоолози на мисао да се том приликом направи опит, коликом брзином пацови мењају боравиште и „делокруг рада". Од огромне количине до сад похватаних пацова, неколико десетина их Дије побијено, већ су им наместили метални прстен око ноге, на ком је означен датум, па онда пуштени. Неки од тих пацова ухваћени су већ неколико дана доцније, и то на по неколико миља од места где су били пуштени. Неки су опет ухваћени недељу дана по пуштању, и то у даљини од по 6 и 7 миља од места где су први пут били ухваћени. Један пак пацов ухваћен, обележен алчи цом око ноге и опет пуштен близу неке лондонске железничке станице средином маја, дакле рре шест месеци, поново је

МЧЈв, ШС11 ."ЛС^СЦИ, . !.< 'Л-: в^фбрЗјГУ"?!}]^ меру, т. ј.; неких Г^ / енглеских миља од места, где је 1>.°^тен. Према томе се види/да пацори више „странсгвују" 'него поједини људи.

ЖИВЕЛА СРЕЋА! Успеси моје радње нп срећкама Државне Класне ЛутриЈе од првог кола до закључно 12 кола — овн су: Двадесет премија н то:

Број ' . 92742

Дин. 600.000,—

БроЈ

1 '

59472

Дин.

600.000.—

„ 86597

80.000.—

'/<

64528

70.000.—

'/, 58895

100.000,—

4696

600.000.—

., '/, 66416

80.000,—

27104

60.000.—

„ '/, 64779

80.000.—

'/«

85971

100.000.—

„ '/. 5707

70.000.—

29188

100.000.—

„ '/, 20210

120.000.—

'/,

81578

140.000.—

.. '/. 5642

,. 1,000.000.—

и ""

78013

200.000.—

„ 5 /ј 5853

„ 1,000.000,—

♦1

■/.

114274

200.000.—

„ '/, 77806

200.000,—

„

*/=

68493

„

250.000.—

а сем тога Још: 366.583 разних већих и мањих добитака у износу нисто исплаћено Динара 40 милиона и 171.470 динара

Из горњнх огромпм успехз мојс радње вндм се за је мојој радн>и, готово стално срећа наклоњена, јер је готово сталан случај сре1>с, ла су Поемшје пале на срећкс купљене у ошјој колектури. Л то јс сигурно зато што се моја ралња бави искључиво само пролајом Ср*ћака Државне Класнв Лутрија на валнко и мила (ангро и детаљ) н што- као таква овај*посао радн тачно по прописима и нравилнма ДирекииЈе. И ОВЕ СРЕТшКЕ за I класу 13 кола бмће готове за продоју 2 Децембра ове године & ВЈгчење ће 1ити 11 Јаиуара 1927. год. Према .^анмчном Плану Државна Класна Лутрнја мздајс са 13 коло 250,000 целнх срећака н то омко: 125.000 делнх срсћака од броја 1 до 125.000 I издање ма опет 125.000 , . , , 1 до 125.00011 нздање л на тај пачин свакм број мма две цслс срећкс нли 4 половинс нлн осам четвртина. Свс целе срећке ознпченс су са I или II изаањс Свс моловине означене су са А илн В 1 нли II издањс Све четвртнне означене су са АВСР • илн 11 издањс Цена је срсћкама за I класу 13 ко/.а ова: 1 цела срећка стајс по 100 дннзра за сваку класу 1 моловина стајс по 50 , , , 1 четвртина стајс ио 25 , , Дупла срећиа (т. ј. две цепе срећке једнвг бро ]е) стаје по 200 дин. Сваиа лупла сраћка добија и дупди добитаи и на тај иачин межа у I клаои на дуллу сраћку да сс добијс дупла лремнја и згоднтак Дннара 560.000.V II класи ... , 560.000.У Ш . , , 660.000.У 'V . „ , . 660 .000.о у V клссн 4 премије и Главни згодитак 4,200.000.' 38 згодитака мо 30.000.—; 2 згодмтка мо 24.000.— 46 зго«итака по 20.000.—; 4 згодитка по 15.000.— ; 112 згодитакл мо 10.000.— ; 'И згодитка по 8.000, — ; 10 згодитака оо 6,000.—; 300 згоднтака мо 4.000.— ; 30 згоамтака мо 3.000.— ; 4 .500 згодмтака по 2.000.-; 210 зголитака по 1000.—, 112.470 згодтака по 500.—; 2.400 згодитака по 400.—;.2.400 згоднтака од 300 н 2.400 згодитака по 200 динара.

Порел тога јдш нма побитака и то: 4 премн|е по 2"Ч).000.—; 4 премнје по 250.000.-; 2 премнје по 500.000.—; и дае главие премије пе 1,200.000,- ма онда: 2 зголнткл по 400 000.— ; 2 згоаитка по 300.000.-; 2 згоднтка по 200.00У.-; 2 згодитка по 100.000 ; 10згодитка по 80.000.-; 8 згодитака по 60.000 —; 4 згодитка по 50.000.—; 24 згоднтка по 40 000 —* УКУПН0 .125.000 ЗГОДИТАКА у вредности 82 нилиона и 75.000 дин. (ШТО ЗНАЧИ ДА СВАКА ДРУГА СРЕЂКА Д0БИЈА ЗГ0ДНТАК) Из горњег преглела добитака, увернћете се и сами да свакоме налажс његов сопствени интерео ла стално м непрекидно купује и учествује у овој велнкој Лутрнји, где -га сваког момента можс срећа обраловати. МоЈа ради>а повлашћена је и као Главна Овлашћена Колектура; поаојн у БеоградЈ- од 1912. год. м бави се искл,учиво само продаЈом срећака Државне Класне ЛутрцЈе апгро и детаљ. Срећке шаље свакоме играчу пошто.м. па ма где он становао а по вучељу одмах шаље н званичну листу и обавештец,е о резултату вучења Радећи ооако моја Је радља многе и многе УСРЕЋИЛА са премијом или другим већнм 'згодитком и одмах исплатила, а срећни счучај у највећај таЈности чувала, само зато што су срећке куповали директио само из моЈе радње. Доволно Вам је само Једном дописном картом да напишете колико срећака да Вам се пошље и означите своЈу чктку н тачну адресу и меао па ће Вач се срећке одмах послатш па било то ма и |едан комад; а с* срећкачз иослаће Вам се и уплатни поштански лиа по коме повац без нкаквих трошнова и такса од Ваше стране мепи шаљете. Препор>чујсм свакоме, да срећкс нс купуЈс по кафанама од нспознагнх лнца, јср могу бнгч преварсни. НаЈсигурннЈе Вам је, најбоље и наЈЈефткннЈе да аално срећке Државне Класне ЛутриЈе к>-. вујте н поручујте у мојој глаоноЈ овлашћеноЈ колектури, где ће те у ссакоме погледу и на време битн услужени. ГЛАВНИ ОВЛАШЋЕНИ ПРОДЛВАЦ СРЕЋЛКА ДРЖАВНс КЛАСНЕ ЛУТРНЈЕ Драг. Р. Колаковић ВЕОГРАД Књ. Љубице 15. — Телефои 26-80. Рачуи Пештаисме Штедиоиице 52.100.-