Правда, 18. 03. 1927., стр. 4

СТРАНЛ 4

..ПРАВДА" 18. МАРТА 1927. ГОДИНЕ

БРО.Т 74

ЊЈ.

Синоћ у 10 сатв 50 минути вратио се у Београд Н>. В. Краљ. На станиии су Н>. В. Краља дочекалп: министар унутрашших дела г. Б. Максимовић, министар саобраћаја ђенерал г. Л1илосазљевић, командант жандармерије ђенерал г. Томић и управник града Београда г. М. Лазаревић. Н>. В. Краљица остаје још не колико дана у Букурешту.

Свшна аудијенциЈа г. Љубе Нешића — Приликом јучерашње предаје акредитива, наш нови посла>шк у Софији и Краљ Борис одржали су врло топле говоре СОФИЈД, 17. — САвала) - Далал у 11 п 30 лта наш пуцомоћнп мишкзтар в изваареднп послашш на бугарскЈМ двору г. Л>уба НешпН прел-10 Је Краљу Борпсу гвојз акреоитпвна пнома уз уобпчајенз церешигијал, у присуству бугарског х'инистра гшољнлз цос.1овј г. А. Бурова п особља нашег посдаиства. Предајућп ак.реднтивни писма, г. Непшћ одр®ао је следећи говор: Ваше Величанство, У овом свечдном тренутку, кад имам ретку част да поднесем писма, којим ме је мој узви шени владар, Њ. В. Александар Први, Краљ Срба. Хрвата и Словенаца благоволео акредитовати код Вашег Величанства као свог изванредног посланика и пуномоћног министра, молим за допуштење да дам израза свом великом задовољству што ми се пружа прилика да у границама својих скромиих сила и службено порадим иа селиком делу зближеља и споразума иаши* народа. То је био идеал младости целе једне просвећене генерације и неких мојих другова који су дангс одлични бугари, Хрвати, Словенци и Срби. Кад ово кажем, свестан сам свих тешкоКа, које имају да се савладају на овом тешном путу. Али, одлично вршенз мисија мога уваженог прет. ходника и пријатеља г. РакиКа и срдачни пријем, који је он овде вазда налазио, дају ми наду дз је терен у многоме приготовљен. А част, која ми је указана избором да га заменим у престоници Вашег Величанства довољно истиче осећаје и расположења свих меродавиих фактора моје отаџбине. У узајамност тих осећаја и расположења Вашег храброг и марљивог нзрода искреко верујем, као што се усуђујем иадати се да ми неће недостајати ни благонаклоност Вашег Величанства и потпора Ваше Краљевске Владе у вршењу моје деликатнс мисије". Љ В. Крал> Борис одговлрио је сдеаећим говарои: Господинв министре. Са задовољством примам из ваших руиу писма, којима вас Његово Величанство Краљ Срба. Хрвата и Словенаца, ваш узвишеки Впадар зкредитује нод Мене у својству Његовог изванредног посланика и пуномоћног министра Пре сва. га хоћу да вам изразим Своје велико зааорољство што као наследник г. Ранића долааи код нас јбдан лредставник оне просвећене генерације, која ради на идеји нашег узајамног уподнавања и зближења. Ваш одлични претходнин при премио је заиста добру осиову за наш будући рад и Ја се користим даиашњим случајем да Взс умолим да будете тумач Мога задовољства пред вашим узвишеним Владарем за начин на ноји је г. Ракић изершио своју мисију. Нарочито сам срећан ради уверења, које ми дајете о осећајима и расположењима меродааних фактора ваше земље као и о вашој жељи да употребите своје силе за аелико дело зближења и споразума наших народа. То је жеља и свих кругова код нас и Ја ласкам Себи што верујем да ће, радећи на обема страиама у том правцу, У ДУ*У узајамног поверења моћи дз се савладају тешкоће и постићи жељено зближење, које је исто тако кприсно како за интереса обдарених високим врлинама Срба, Хрвата и Словенаца, кзо и за интересе Мога народа. У тим узајамним расположењима и осећлјима, које сте ми потврдили, Ја не сумњам у спд а чан пријем који ћете наћи код нас. Са Своје стране хоћу да в _ с уверим да ћсте у свему што би олакшало испуњење поверене вам високе мисије наићи на Моју као и на потпору бугарсне владе. Са тим осећајима и жељама срећан Сам, г. микистре да вас данас поздравим са .добро дошпи мсђу нас!" По повратку са овечаае аудвјенпнје, г. Нешић прнредио је у просторпјача Крад>*впког П^ланства закуоку дворском ссобљу коЈе је би.то у з-еговој пратњп приликом аудпјенапје и ослбљу посланства.

ДЕСЕТСГОДИШЊИЦА ТОПЛИЧНОГ УСТАНКА

С Власине у Топлицу

Повратак Г-ае и г. Првнса .Прекситтоћ су се вратили са пута гђа и г. Принс. америиански посланик у Веограду, који су кроз Боону, Херцек >втгу и Да.тмапију пратплл адтрала г. Береџа. Г. Принс је врло одушевљен и залгич>љам и јуче је посетпо г. л;р. Н. Пер?.ћа мш. спољ. послова и гајавио му пвсмело и усмено велику Ллагодарпост у име адашрала г. Береџа и у !гме своје аа иеоаборавл>еном прије>гу калп у Београду тако и на целом путу кроз пашу земљу.

Оделење за Штампу издало је сикоћ овај коминике: ,Данашње „Новости" у свсче броју од 18. о.. м. под насловом „Шпијучска Афера" доносе напис, који наноси јавну увреду чиновницима Минисарсгва Иностраних Дела. Јвакав поступак једног врестоничког листа, да чино ничком кадру Манистарства Иносграних Дела анонимно без икаквог разлога и без икахвог основа подуеће највећу могућу кривицу, Министарство Ино 'траних Дела одбацује и најенергичније осуђује".

Прп препаду и заузећу Босил* Града, војвода Пећанац губи . четири четни^ка. Нападна му опага остаје неокрњепа. Али упутитн се пссле овлга суксва на Ђустендил Бању, бпло је немогуће. Оно. што се једним изта тнпм глтча;ем и иоћном дезоријентапијом изгубило. иије се поггоа впти могло. Да је план о заробљавању бу гарске Врховне Команде сретно уопео, а према елану п моралу усташа то би било мн оваке сумље, — последиде бв имале далеко аамашнији обта по нвл1>ијател>а, него босил>градски првпад. Па ипак, изненадпл и сметп налад усташа на Босиљ Град, привукао је тамо мвоге бутарске трупе. Во.јска је. са више страна. навали .ча на ова-ј сектор. да би повратила мир н поколебану веру у државну моћ. П]Једузете су, даље, опсежне и превентивне мере за заштиту бугарске престонпце п бољег осшурања пггаба Врховне Команде у Ћустепдпл Бањи. Од 1. до з. маја 1917. (датуми су увек по старом календару'), Пећанац је с устагаима у плашгнама око Босиљ Града. Као једиио' решеље иза последње операшзје остало је: повлачење у Топдпцу главну и верну побуњеничку базу. У овом међувј>емену, одмарајући се с устапшги и?а напорног марша с Видоваче до бугарске грашше. во.јвода припЈ)ема терен за лакшу одотуптшу. И 7 маја иадаје варедбу за' покрет. Један маа>и део усташа, одсту па преко цланине Влдсетне. Друга део, главна снага, спушта се кроз Масурицу, пиз Јелашничку реку ка селу Јелашниии. Међутим. у овоме правцу, многа н честа потерна оделења бута,роке војске крстаре и чекају на Пећанца. Првога даиа повлач «>ња, 8. маја, једно гакво оде.вдше Бугара од сто војаика дочека усташе код Јелаптвичке Теке — и ступи у борбу. Док устапги нису још довољно озбиљно прпмили борбу. поручник Николајев, Рус, чини моментално. сам и по овојој одлуци један куражнл напад. Јашећи пред својнм водом коњаиика. у оделу бутарског официра које је за врем целога похода носио, он јуриша међу бу гагоке војнике. Ушавшп међу њих, и имитирајући преплашеног бутарск^.т г -фиплра. он викне заповсдпички на бутар ■ оком — Бет;т(>. Пећанал! У гомр моменту. гтвлривши прпу забуну, он упачи аеколико бомба п батр' нх на Бјтлј « Пашгка је. као муња. захкатила војшже и укочила скакп отпор Војници побацају п)тпке. п|>естраше се п разбегну више Јелашште, оставившл иеколитјо поптоу.тих. Тало јеквгм смелим и риокантпим маневром. пбручник Нпколајев нагопи у бег ство око оделење. Устачти и не ступајући у акцију без жртава. с.тгуштају се на село Јела.пгатгау. Ту их слљацп дочекају н пруже им хране. У кретању на Власини. на,пђу устапш на једаи ветики војгач сењак. Ту су Бугари прегд.ма пакова-ти соно за дал.пе грапсло(рте Оно не1пто бугарских војпвка упоследаиЈ на сењаку. усташи похватају или побију. На сења-к.у је тада било досга наших слљака. пгто су кулуком свлдтили пресовано сено па ^»лезничку ставицу чак у Вллднчотом Хану Међу њима било је и мале. неодрасле депе. Некл малтпани, брат и сл-тра од 12 гол«на. с малим мршавпм кравпдама п дотрајаллм дрвепим колесником — такође су кулучггав и мучили се Када је посала разбијена и уклоњота. орл мала девојчица распитуј^ се за Пећакца И кад је изводе пред војводу она детпњом безазленошћу и горском проницљивошћу, моли: — Војводо, залали оио сено да га више не вучемо кулуком. Пећанас се. скоро. изнвнади. Пољуби је и давши јој две стотине лева — послуша молбу и са,вет. У прки мах као да гт он сам, ип други, шгсу помишљали о овоме. После је пламен, за чалак, сажегао велике камаре сегна. а кулучари су предагну,тп за прилично дуго време. После јелаппктчког сукоба требало је се пребацити на лепу огра.т' Мораве. Тај је прелазак био у толзко о„аснији, ппо је железшгчка прута уз Мораву била јако поседнута. Да би извидео ову послду и њено кретање. Пећанацу ое прпјави лобро вољно јодан дечак из Телашнице као ухо да. Тај дечко, чијег ое имена војвода више не оћа давптљпв п куражан. иле на Мораву пл.п видом лоч .Ђе .ња, рибе п донос.и тачав изввштај о месту најслабије посвднуто\> Ртавл>а се по том устадшгма као вођа овог кратког ата опасног цуга. И успешво их првводи преко Мораве. Продужујући даљп марш, 9. маја. слвлећег дана од покрега из босиљградске око.,ин0, усташи пмаЈу понован сукоо с Бугарима. Он св абива код села Кунова, на паданама Кукавнце, нелалеко од Владвчиног Хана. У овом краткоа али ош-

тром сукобу, Бугари су сузбпјени и одба ченл. Али }° тај сукоб бно и једзо изне нађење за Пећанпа. У борби буде раљена и једна девојка—четник, за коју ов ниј? знао ви када се кренула с Видоваче, ни доцније у окршајима на Рвотовцу и Бооаљграду. ДевоЈка је била у мушком оделу и пошла је, као и оста.ти. за осветом. Ту, У овој приаипи, војво^а сазнаје да јој је име Ризна и да из гг-иличког краја, а доцније су је назвали „каплар Огојан". Како је Ризна била тешко рап.ена у ногу, није се моглл да-ље кретати. Пећапац јој уступа свс.та кова. Атп нвпгго доцније премрлу и онесвелу, четнтоа је скидају с коња в'РГ,јући за је мртва. Па тако извештавају и војводу. Лутајући вза сукоба кроз шуму, два типа иза одршаја проналази је једна немдтка патрола. али живу. Илчесу је затз« из шуме и тра.иопоргују V лссковачку «"лвга< Ту јој иемачкл лека,ри олсеку ногу и Ризиа остаие у животу. ЛлцниЈе. пги прзбоју солунскгс фронта. "иа се стагл-а Ф анцузима на службу. И"е с њима .10 Бео града и тамо је Ф^анцузи, дозчавши о њеним подвизпма одликују гвозд ним крстом за храброст. Пробивши се тако од Босиљграча до Тоалигге, са местимг"гним, алп сс-^ћно завготевим сукоОима, Пећанац и на даље органтгзује отпор и узп-мирава н«трајатеља .Тедном делу усташа вздај« налгт и упућује в! у округ врањаки с првенственим задажом: руше ж-.тчттвчку пругу и чиве материјалне штете вативм транспортима. Сам је Пећанац у томг чретходио примером рапграфљујућв на кривииама шитте гтпмлћу ф^анпусг-т кљ\' ча т јетае ћускије козје стоп". У т" време миогн вагонп ислр.дају из ксло^-ика и било је осетниЈ жрт Ј ! ,, ч п у мате ['"1алу и V љутству. ] 'р су транспорти група, ус тед псбуие. били ч?ти п живч. Пт**-' Бтта-а и *'•'"гипанчп п ТТ^лши п.тасггрзју замашан «ро1 војне снал> око Гофи.је пз сграха да ока не буде од усташа изнппађена. А важну главн;жу својпт онага остав.ч>ају в дуж железтгчкнх пру га. Чегничкл сукоби и нападв уносе у њпх пг«гметну узвелгкреност и мучну непз веоносгг. Четовођа. ттроф. .Токан Радстић бпо је командаит тгротског одреда ГУн је оперпсао ока Ппрота и Оуве Планине. Г1»ћанап стави. гада, и н,е\гу у дужиост ква,р п рушење п"|рртске пруге. Упути му. у том циљу. два четтгка с кључем и ћус.кијом и детаљно му пиомвно. пзложи начин руковања у окоме пос.ду А.ти. на неср»ћ\\ чет нтгци нису догпли т"ч>у у путу поптну од бугарс.кич погера и непријатељу лође тај на у руке. Забр:тнута устаптком оргаттадијом, коју је наше становтшггво помасало. а. парочвто велиигм жотвама у људству н материјалу, — буга .гн1ка Врховна Команда покушава пациф1гкапи,)у поЛуњених крајвва путем пропд.га,ндистичког сакетовања. Пагшфикашгју. после незапамћеЕиа и стра.пгних звет>ста.ва, Генерал Нереоов подстиче отггор првма. Пећанду. Он развпја акцију у гоч правну и апе-чује на станокшгагтво да војводи Пећанпу не само не буде на помоћч. већ и да га у^вате и издаду Бугарима Први такав окуп држи у Лесиоицу Ту се чпта писуо уттућено Радокчћу од Пећаппа и овога опгужује за устанак. То ксто допннје чини у Прокупљу, па и у Курпттмлл1ји. Али је народ био далеко од тога, да ггри ми савете Нерезова. И ако десетвопан и бездупгно утамањиЋал. Ос.вета п расип пркос одјекује читавпм крајавима. Горело се од жеље, да се изгубљена слобода врати. А чтгндло св као да је близу, да је већ ту... Код БЈтара, наста.је малаксалост. Залажа се немоћ и слаб.љење, према дотадањо,ј осионостп и грубијанству. Глакна им је снага растргнута око железнич^агх пру га. Возовн, I ->ји у то време саобраћају, снабдввенн су мвтра.1м>зом п оделсњем пе шака за одбрану. Тако то релатчвно загишје, а-ко се може [^ћиува га је у овоме устанжу било, траје дс месеца окгобра 1917. год. Тада генврал Протогеров, по савету в р>чзгцијативи Тодора Алекга.чдрова упућује у побуњене крајвве контоа чете. Оне су рвк.рутоване в састављеше од старих бугарсклх комита са цшбрм : да ужасима и терором принуде становшгнгтво на издавање одмвтника из планииа, па и са^ мога Пећанца. Вој, Баљозоаић

у IРНКОЈ

СОЛУН. — (П. Извештај „Правди'")'. Из владпшгх врут^ва сазна,је се, да је шхада дошла до података да су генврални пгтрајк професпочалног удружења в крвави инцидвнти од 10. ов. месеца хтели да искористе за своје личне сврхе не само присталкце ђвнврала г. Кондилвса него и ггрпсталице ђопврала г. Папгалоса. Влада је ухватила, да је маринеки офицпр Лаоко. присталица г. Пангалоса, иа дан крвавог инцидента послао један телвграм преко војпе бежичне сгашгце, да је потфст избво и да греба неке ухапоити. Овај је телеграм ухватила солувока бежичва сганнпа в доставвла га је одмаЈ влади у Агину, после чега је одмах маринска офшшр Ласко ухапшен. СОЛУН. — (П. Нзвепггај „Правда")". Маринокл офвцир Лалко уЈалш^н је и ставЈђвн под рашв мариноки суд. Истра^ га је всћ почела. СО- : 1УН. — (П. Извештај „Правди"')'. Влала ,је одлучила да се похита са суђеилм ђенералу г. Паигалосу. По свој прилјши судиће му сам парламенат.

Пут румувсмг Краља БУКУРЕШТ, 17. марта. — (Б. Изв „Правди"). — С-ршоћ су лвка,ри првгледалп Кралл Фердиналда. Једни су пзјављива.тп да би дошло до комплшкација ако ба ов отпутовао у иностранство. док су другв саветовали да може слободно да отпутује. Краљ Фединанд је одлучио да до 23. марта отпутује у Снпплију.

Данскн краљ у Берлину БЕРЛИН, 17. — (Б. Изв. „Правди"). — Данас је стигао дански краљевски пар, на поврзтку из Париза. На станнцн су владарски пар поздравили дански посланик у Берлину н представник немачке владе. Маџарска и Италвја — Бавл>ење иаџарског иинистрз просвете Клебелсберга у Риму РИМ, 17. — (Б. Изв. „Правди"). Маиаргки министар просвете, гроф Клебелс^орг, био је Јуче и данас предмет на рочите пажње свих римских политичких кругова. Гроф Клебелсберг провео је данас пола сата у разговору с Мусолиннјем. Синпћ је председник римске општине прирс.тио банкет у част г. Клебелсберса. Римо'« политички кругови сматрају да су овој посети грофа Клебелсберга одно си Мзппрске и Италије постали још срдачнијч. Ш иОооша у Вугшој СГКМ1ЈА, 17. — (Б. Нзв, „Правди")". Влада Још увек чува у тајноотв дал новпх взбора за Соб |Јаље. Сааања свсија Собрања треба да се за-вртпи 26. марта, алв ћв се продужптв до 10. апрвоа. Оаозиција оптужује владЈ' да крије дан нових избора ради тога да би боље изврпшла изборне пршгреме. СОФИЈА. 17. (Б. Изв. „Прами"). Три Фракције либерилне странке, Стамбулок"лтп, народнв лнберали, и национални либврали воде преговоре ралн фузије. Шеф путничког оделења Г. др. Ц, Жижвк пост&вљен је за шефа ' 1обт »Е ,ћајног — туриствчког оделвња у мшшстарству трг. и индустрије.

з тттт 60161 у Нталвјв

РИМ. 17. — (Б. Изв. „Правдп")'. — На летидтпттту Фурбари вршвнв су опвтп са чвтавом ескалрплом аероплала за бомбардокање новог тииа „С. А. 73". Приликом пгз вежби, којима је прпсутвовао г. Муоолани, испробано је на по се разорво дејство бомби: на ратне бродове, на консгрукције од армвранот бетооа и па железнпчке пруте дуплог волосека. Листови тврде да су нробе одлично исиале.

:оро!а!а рум пацске ршнве — Историјско блзго руског народа растура се по белом свету ЛОНДОН, 17. — (Б. Изв. „Правди"). — На јучерлшшој продаји јавним надмећањем драгоцености из руске царске разнипе, — које су Совјети у своје време били продали за 300.000 фунти једном синдикату, који их сад комад по комаа препродаје, — продато је драгоцености за «0.561 фунту. Чувена венчана круна цариие Кптарине продата је за 6100 фунти стерлинга. Један диаманат од 40 кзрата продат је за 11.800 фунтн. Осим тога је продат читав низ других драгоцености по ценама које су варирала између 2500 и 5000 фунти стерлинга.