Правда, 18. 03. 1927., стр. 5

ВРО.Т 74

..ПРАНДЛ" 18. МАРТА 1927. ГОДИНЕ

СТРАНА5

Отац Америке

Лмбршкљнци )1 поред ове захуктаиоотк гршдомаапгј«, б.клЧ;а и оксгрлваганшгјо. која јвд њнх узима свс вшие маха, штк но ааборлвЉају овој>' ве.шккно н одају дужну воштл* њнхоиј уопомешг.

С-»?

I : V?

Статуа Ђорђа Вашингтона у Вирђинији Недавно је у Аморнци свечало прослав љана стоиедесетогодшпљнца најзнамајшгје годше 177«. када је заузег Бостон • н овечано нзвршен Ироглас Незавноеости. Нзвојевавнш потнуну победу над Внглеаком, Америка је од тада почела живетп еамоота-тшш животом. Главнл заолуга за то припада ЈДорџу Зашхиггоиу, тадашњем вГ'јоковс>1)Н и до-

дссот н т])н годинс, кадл је добио чип лајт иант-пугеовника. " Први уЈествује у нокрету аа сп»ра№с пезавиопоош. Енглеска је тада хтеда да својим начоншј|\ма у Амарнцн паметнс нека ирав«. која су катоиије сматрале нротнвусгдЕшгч н ]к>ши.те су да се одучРУ с ОјЈ .ужјем у ругјг. Вашлиггон 6и шаЛјЈан зз. војоковоћу. Неколшко необггтно смелнх нодвита у том рагу раанели оу му сл-алу широм це.тоЈи света. Нзвојивавши 1 победу у одлучујућој бит ш1 код Коетона 1771',. он прпагора Бнглезе да напусте. Нову Евглажу. Нсте годшге сасгао се у Филадедфдји кож'рос да одр?ди нову управу. Внргиннја, која је тада би.та један од вајважкијпх екглеекш; демоиа. пЈхидасл се не-иеисаом »тржавом. . Њонл.м. 11рпмеру следоваше убрао и дру го држат*. чпји нредстааншџг на плелар'јш1 састаш;у у Фи гаделфнји 4 .јула 1770 н{1окт(1моваше икмјВисноот . она се 1со.шко је 4 јулн остао драг у орцу свију Америклнаца, којн га ре,тигао«но празнују сваке године. Вапшштон се. тада врагп на своје добро. где мнрно настави свој (Јирмероки 'Н01-ао. А.тп опегг јо заг]1ебао домовкшг и он одс не да нримн почасг већ да извригп дуж^ност. Нри полаеку огишво ј.- да с*; поздрави са овојом мајком ко]а је тешко бо■гесна у својој кућгг у Федериксбургу. 0на је ускоро умрла не вндекши вишв свога овша. . * Ваншнггон је бпо нредседннк СЈедиље НВ'Х Држава од 1797 до 1795. бнраш дваггут узастонде. Затим се вратио иа свој^ доб]»з у Мунт Вертон. где у- умро 1799. Нл њ-ж-вом тро 'бу нат'са,:ге су с.тсдеНе речп: ' _ Уочомони човека, којв је био нрвп у рату. п]1шг V мггру н којн је нрви у срду сеојнх еуграђана'."

Божз Ииколић

Нрвпаднпци Будине верс. ко>н исповсдају метамисхихоз.у (се.вење душа) верују да Будп:на душл шгкад не налушта к-

Кућа из које је Ђ. Вашингтон изишао да предузме положај председника С. А. Д. цније првом председпижу младе репуб.шке, који је с правом пазван Огац Америке. Годинс 1657, Џон ВаШЕНГТои. морнар вд Суогјишл. угфцавшгг се па брод у Нор таашишшуру дефцшгпгвно је'налустпо Ејнглесжу 'и 'тсташго се у Вирпши.нг. у Вестморелаид Кунтву. Његов сшг Аугустнн жошго се два ,пут и у друГом браггу — са мгс Мери Бел — имао је седморо деце, од.којих је пајсгарији био Цорџ Вашингган. Рођен је 22 фебруара 1732 год. Н.-гов лшвот у детЕЉству слабо је познаг. Претиостаел>а се само да га је маги много' волела — и можда равмазила — али саовиаг ситурно се зна да је то бно један дечак као п то.чггки другн. којп шгје волео баш мисго да ради п нмао је салго воље за матс магнву. Од радова ш љеговог детиљства нађеп је само један лист исписан неве]»оватно лешиг њетовим-.рукописом. којн садр;ки жссозшш правила о' лји'роту и моралу" од којих последва рвченица нзгледа да је бггла светиња за цео н»гог. /Кивот. „Труди се - да живу, 'сачуваш у тво»1 срцу ту малу.: иокру, небе<д;е ватре, која се заве савесг..." Кад му је огац умро било му јв дванаест годана. Таага ]е Лгртпао -под ту горство свога по.туб]Јат Лавречција, који је постао наследгик очевог' носеда, који је захвадао необ1ГГПо просграму терито|)ПЈу и грлшгчио се са још дневјбвш и пепЈ>оходпнм цределима М.гади Џорџ је тада мо. рао помагати брату у тегшдам патгору надгледања тс огромаге тертггорије. Многе пбјти је провео под ведртог небом п неустра зпнво се супросгављао мггогобројшгм онасностима дггвље шу>ге насгањене зверовнма п Инднјамци-ма. 'Гу је ое млади Џорџ очеличио гг паучио ратну вештиму од Цндијанаца, с којнма сс уброо сшријатељио н пришго мно те особине од њнх. Чак му је. кажу, начшг хода н држања бпо индијаиски. Носле 1геколико година умре ,1ав]1енцнје. а ускоро за њим гг његова сестра, тс тако Џсрџ'Вашшитон постаде наследиик опромних добарт, којима јс савеспо упрдв .љао. Учсллвов^о је у исдмошдншпљм рагу из ■међу Фралшуза и Ецтлеза и тада ггоказао лесаломљиву храброст Било му јс тек два

мљу. Прсое смртн Какјамушга, то јест Бу де. његова душа Се насташгла у јвдном од ■ , их апо>'10,1и.. -.М-ПЧ1 ,је у теге једаог " Нјгји » Ч > -уч^ШЈка. * -гака ® она неиресЈано се-к .14 већ две хцљаде и 1гег стоппга годшга. Данас се богонророко ва .гуша настаи^ма у.гелу једпог буданскст' свештшгика у Мошо.шји. " Глј жшаг БуДа ставује у шии.ком граду.Урги у се. верној Монго шјн и после далај-ламс, то

Прославља 25 тогодишњицу 2. маја. Игра „Ђаволовог ученика" од Бернара Шо-а.

Барон Гил оОјзвмјв тт Новодом .ономадашње сензацноналне иуб.гикације игвештаја тадањег британског отправнт;а пос.това у Бсограду о смр ти Нпколаја X. Хартвига. н тдашн.и ауегрзугарскп посланнк у Београ^у ђене рал Сароп Гнст упутно је нзјаву Једном бечком .'шст}', ,у којој ве.тп да нпје тачно да' је после рата п, г ешао' у југословенско ".ржав.љанство. Барон Гис.т нзјаз.љује да стално жнви у Јутоставнји, а ш да је др жављачгш Ргнублкке Аустрије. Узгред баров Гисл напомињ'.' ла ће уокоро (код годавачксг нр дугећа -К;овос" Берлнн) :;.заћи њетови »гемоар.н под васлопои -Ље деиени;е на Бтиском Нсток.у". У тим ме моарнма, ве.тн барсн Гдсл, биће опшпрно г В1ра и о смрти Ник.лаја X. Хартвнга. '

Бзрба око нвбуршш тш — Јавља се представник грофовске лозе Кохари, који важи као изумрла У спору око кобуршких имања, који је пре неког времена био узвитлао толику прашину у Чехословачкој, настао је нов и сензационалан обрт, који ће натерати судије да претурају но старим прашљивим архивама, а можда и да позову у помоК историчаре-генеа.тоге. Док се борба до сад водила само између представника двеју кобуршких линија, т. ј. између кнеза Кирила. млађег брата бугарског краља и кнеза Јозије Кобуршког, сад се пред . судовима Јавља и представник грофовске лозе Кохари, која је службено важила као изумрла. Имања Кобуршког дома у Словачкој потичу од маџарског великаша грофа Стевана Кохари, који је -у -18. веку та имања прогласио фидејкомисом. 1831. год. прбглашена је мушка лоза грофова Кохари изумрлом, а контеса Марија Антонија Габријела нринуђена■ је од бечког двора да се уда за кнеза Фердинанда Саксонско-Кобуршко-Готског (деду бугарског раскраља Фердинанда), како би Кобурзима припала огромНа КохариЈ ска имања. Од тада је та линија Кобурга својим пргдикатима додала и име Ко. хари. , . , Међутим, сад се јавља један гроф Кохари, који тврди да као законити наслед ник грофовске куће Кохари има права на имања, која је Кобуршки дом по његовом мишљењу проТивузаконито при. грабио. Он вели да лоза Кохарија није била изумр.та. Стриц контесе'Марије Антоније Габријеле Кохари, гроф Иван Кохари, био је у доба после пада Наполео новог управник бечке опере. Као та. кав имао је физички конфликт са једним нллвоцјодом , па је зоог тога са не. ком глумицом, са којом се доцније венчао, побегао у Србију. Вратио се тек после дуго година. Његов је праунух садашњи гроф Кохари којн преко адвока. та др. Легеја покушава да оспори Кобурзима њина имања.

Санџак, нико га не чује, Све спомнње Немањиће славне...

Живи Буда је човек кога највнше пошгује пет стотина 5шлиона цришиника жуте расе. • Он жнии у својој спсгхјј ва|х<пш где је у нсти мах боашгство н ше<() градске уираве. Време проводи у својој богомољи. у коју он сам улази да ошпти са Будом и V свом радном кабннету, где му долазе 1 .еоти о овима догађајнма иа свегу.' На шидој с.шци се ниди тај н;ншг Буда на свомс и|» го.гу. Пред њим јс огочлћ пун ситних овешх иредмста. Поред сгочића је суд за кување .чаја, јер пиви Буда као иски обипан омртггш; овадгоднсвно гги'.је многобројне шољице чаја. ЈКишг Буда има иа нрстнма дугачкс нокте, ио начииу кинсскнх ■ мандаршпа. Његов преото ц|)едстав-ља ремек дсто резбароке уметности.

бисери 9 северноЈ РусвЈи Јављају из Архангелска, да су у после дње време у ргкама и језерима у Каре. лији и Мур.чанској области у внше махова нађени бисери. 'Ги су бисерн нлав касте боје и врло скугшцени. Мис .ш се да ћс сад опег ожнвети у оннм крајевима ловљење бисерних шкољли, које је у след рата и рево.туције годииам .1 било потпуно запуштено.

0».У1Л!љш .се омгтови лд Бјелаои.ие до Ј-о,о :на и од Јак)ра до Тбвва и Црног Врха — и ћуте. А иопод њнх се .авори и I кубурн и љушти шљиглвнца од големог ' ћесаттука. Хвала Богу не узнемираЈа ни1и)-уррдна норес-ка .игаа. могу очи иоваднтн међу се. Оа»1о трговачки агентн намину од Увца и Нљеваља кро-з усамљене гудуре. на брдским самарицлма јапгућн као месопотамски жпоотпш н грохотом се омеју, када им ггрп1)е у Н.ље&љу леца шивуша г-ђи-па Добрнла. — Мо;шћу фино, приаог за цодружину Авро-Кзуба. .,У небо да одлеги цео Санџак" мисле наиаћвнп људи. А 1*оопод1гн -Миша се чудио, што у Бјело Плљс погата нз Сарајева стнжс чстврпг 1гдн петц дан, н то на пзнемоглом кљу сегу. „Е, мој б]1ате, вели Рољешгћ, ниомо мзг боље шг иаучилз." Уталожшо се народ од беспослвие, на још да није кафала, све би полудело. У кафани се потшгеују мешше, нразпе чоканш и — у оскудлцн биоскоца и иолоришта — нруреди по која туча.. Горе. нод Бјелаотцом оваљ> вече, а у, Пазару само цразнипшл даном. Полиција скрсгила руке; у каицс.тарнјн нема иосла, јер што бн се гужилн људн суду. када треба такса. Об[1ачунају се у кафани, прош-лију до ноглава^рства, гг истреане се, нзмире и — опег братогиг. Нстиџа, пма н. шкгаиија посла. — агвтира. -Кукају Пазарцн н Сјски-чаии што Шугшгћ доводи неке љуте да воде „мус.чшманоку" по ;иггИ1 :у; кукају Варошанн, што Миша даде у пр1шју Нову Варсш Негб^ншгма, а да је бД1ш;е, веле, камо срећа, да постане Варош иредграће Ужица; кукају Бјелопољшг и Нљевљацн што Је. ; гаћ доводи Црногорцс. Кукају, евроташЈ, међу собом. Овоје муке не казују. а н неиају комс. Од дерга — ногају цо коју. Па онда почиу фантазирати. као деца. II шттерееантна ј>- њихова машта, вредна студије. 'ГаЈчо, уз полић прича М. Гавпћ о кату, Ј.оји ,је хтео да по.једе лађу. Баце му с лађе томр јабука, астал, к.ч.уие, дењке тргоначг;," робе, он све гуга. Баце Кине.)а нрогута. . (о:;.™ се нвком Црногорц>', нзвади самокрес и — убијо кита једнпм хитцем. Кад га расиорс, у његоиом стомш;у Јшрејшн ноређао робу н јабуке. отворко дућаи н гг])Одаје нешто опом- Книезу. А Шећо Буџовић, велзг, уловио рнбу од девеч' ова У Лиму. Кад је расиори. а

у њој дрЈта, жива риба: На каитар, а она тешг;а јатаиаест ока. 0 ггричи Дервшиа Беговвћа прича цело Блјело По.ље. Била недавно оцака зима. ве.ги, па мачак хтео да скочи с крова на кров и — Алах бир! — заледио се у ваздуху, па ту и остао,. ви на небу, шг на зем.љи. А кад доз.тшпе ове приме Тодору Вуји чићу. он испрпча иајкрупнију лаж: Скочио. веаи, вук у. варенику; био ве.тикн казан иа илашигеа нијо видела вука, него га уснрила у једну грудву. Кад изнесв сир косачима за' ужшу, аасецн грудву, а из ње изађи вјл ;. Хранио се, важе. сн]>ом н жввео у грудвн. Потврђује му то Ф. Дамњашвић и вели,. да је та грудва, сира сшурцо била велика као амерпчкн кроммирн: јер у Амершш, тзрди он. има тако веливпх кромттира, да је један нзрастао на железшгчкој прузи голшш, да су мора.ш кроз кромшгр прокопати тунел. Краги се време оваквнм разговопима, док ракија не. учшшг с»јс. А су градан, са ћеленка иа ћетенак довикуЈу овс цриче .дућаншгја један другомс. Бљти неки у Београду и дане,ш утешне весги: хоће, кажу, војска да гради пух од Пријепоља за БнЈ'ело По.ље. Паба му, море, и железнице и аероплана, да нам хоће ггугеве изграднти, да не лдашмо вратове овим беопућима. Ама, опет, жао старам Санџак-тијама, да нм донесу моду н шупљу цивилпзапију. Сви кукају, а све геле да је некад било боље.. — Б, иусто Турско; ^усто. ста]*) Орпско. Звечаша здато, а рахаг.гук као у Мисиру. — С«, неповероњем се гледа у све ново. јер ове цма своје доб[« и рђаве стране. ДоЈиг ће нам ошг научењацн са наочари.ча н загвирилг у све ове наше старине; доћи шпиталиеиг, поднћп д:лгњако и замутити аггмос<[>е1ру; доћи ће хука гг маванта, да нас иробуди нз овог сна. Г>вако ћемо један по један под. отечај, попити, нојеспг и у мвру проживети. '.— 0, Боже. да ли ће доћи?! Растко Пурић.

Сивгсрова праунука удаје се за барона Јављају из Њујорка да г-ђица Внна* рета Сингер, праунука Исака Сннгера, оснивача чувене фабрике Сингерових шиваћих машина, верила са енглеским аристократом сер Реџиналдом Лндсом, бароном Чилтнемским.