Правда, 18. 03. 1927., стр. 6

I

СТРАПА в

„ПРАВДА- !8. МАРТА 1927. ГОЛИНЕ

ЕРОЈ 74

ДРУГИ ДАН

1П А_ ;ка

Претрес денукиијантимп из Бешке — ОГРО.МНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ПРЕТРЕС. — ОПТУЖЕНИ И ДАЉЕ УПОРНО ОДРИЧУ. — ПЛЕДОАЈЕ. — ПРЕСУДА ЋЕ СЕ ИЗРЕЋИ СУТРА —

ше* ДВ& песв зз ше К) се ла ч у Је: ућно« "« Е ^ЗаЛ' ГЛаЗ! гсезн свој гсаи: кх с сеос:|>а Дг |е «• јг од; 1ЈС рг у. Ш ш&н шнла 130 « Дамз Авсс ДО." та. !ВШВ ГОГ Р : тог взао пре< 1ајзгн МаЈ

ало! !Л0 с аие Гл< I 01 »за. &ел» Мнс е н 0 Л'3 [с&а »: - Ј >. си 1 О-л мал по па кне; лнш Он

И-ЈС

Хт !*и ие, ' л с »У 1 Ч1Р< Јј бу|« ДУГ. Мамот воп ->е

*-ве с:п |( зк*

ПОДЛО ПОДМЕТАЊЕ СА ОСВЕТЉАВАЊЕМ ПРОЗОРА. СРЕМСКА АМ1ТРОВИЦА, 17. марта. — Бор. Изв. „Правди"). — Данас ј€ настасљенз главна расправа прЈТНву Неиаца денуицијаната нз Бешке. И данас је судница бнла пуна света који је са неегрпл>е1Вем и много Н11тересован>з пратио процес очекујући његово оконч -ч.е. Цело прг подие проведено је у чи ч. ( списа којих је било врло много. Гилнла списа која је стајала пред председзВајући« тешка је 14 килограла. Ти спи. си садрже изјаве породнпа стрељаних Ср&а, нзјаве интернираних, као и разне сведоџбе од значаја по ову расправу. Све изјзве илуструју расположење сељака Немаца н Срба. љнхове међусобне односе и непрнјатељско понашање Немаца према Србнмз. Из изјаза види се такође и то да су и Срби и Немци заједао пред општином у Бешки говорили о иерзма које треба предузети у случају доласка Србијанаца. И да су за,: Ј .днички одлучили да се по свима кућама у Бешки осветле прозорн и истакну бе.ти барјаии. Међутим, исти они Немцч који су знали за договор пред општином, и који су осветлили про.чоре и истакли барјаке, после одступања српске воЈске која ннје ни дошла у Бешку, денунцирали су своје сељзке српске народности за нелојално држање према аустро-угарској војној сили, јер су, тобож, ос»ст .1 >ењем прозора давали знаке српској 10ЈСЦИ. СТАРИ КОНФИДЕНП! Један од ннтересантних прнлога у гоиили слиса био је један стара бр јј загребачког „Покрета" који је уроћ:*аа-.> :адашњи уредкик „Ријечи" г. Анте Ковач. V том броју изнета је листа конфидената у коЈој су забележ*на имена ' атужених бешкансхих Немаца. МАЈКА НЕВИНО СТРЕЉАНЕ СЛНКАРКЕ После читања нзјаве интернирзних Стсвана Пасале и Ахича Поповића, прочитана ]е изјава мајке невино стрељзчо Даииие Јовановић, после које је магн Диничина и усмено саслушша. И у нисменој и усмено] изјави она не може да каже узрок стрг.г.зња њене кћери којл. је живе.и само за слнх.трство и уме>. ност док се политиком уопште н-пе Завила. Плачним гласом прича о пуг". ;њима своје кћерн по Италији, Фран 1\ <ој и Русији и вели да је њено деге т^.V далско од куће слабо имало гонлике да води рач>на о односима између Срба I Неиаца у Бешки. јтвршгвајуКн вгли Јој је кћи невино стрг.мна. али дз никаг IV одштету не тражи, јер ће праведни лог казнити кривце. Затим се читају акта по тужби породцце пок. п<.па Дујаиовића, који је такође стрељан, и других интернирзних. ЈЕДАН ИНЦИДЕНАТ Пошто је прЈЧитана изјава Радованз Королије, дошло ]е до једног неми.шг шшидента. Само одлучном интервенцијом председавајућег и судских стражара спргчено је физичко обрз.чунавање. На име, опт. Гринбергова, на питање пргдседава]ућег о реченој изјави, рекла ]е у својој одбрани да је невина и да је изведена пред суд из осеете. То је револтирало гђу Дарннку Макснну, удову попа Дујзиовића, која је пошла тт опт. Гринбергове и довикнуга ]ој: — Несргћнице, ти сн нас све упропастила, ти си нас тужила, а сад, црна жено, хоћеш да избетнеш казну:" Рекавши то, гђа Дзрннка Максина пљунула је опт. Гринбергову. То нсто чини и мати стрељаног Варићака, а отац стргљаног Цветка Бојића гласно протестује. Председавајући оломиње да ће удаљити нз дворане све оне, који не чу вају достојанство овог места, а стражарн спргчавају физички сукоб, те опет настаје мнр. ТРИ ЈАКОВА ПЕЦЛЕ Наставл-а се читање аката. чија се огрјмна хрпа мало по мало смањује Оптужени Книзел, Псрнер, Пецл и Грлибахова, позвани да одговоре на исказе сведока, којима се оки тергте, упорно одби]ају од себе сваку кривицу, као што су чинилн и у рачијим својим изјавана. За Јакова Пецла утврћено ]е да је погргшком упућен суду, а да се тужба односи на њлговог брата од стрнца истог имена и презимена. Осим овог послед1ћег био је оптужен ]ош један човек ис таг имена и презимена, кога сведоци на рочито тешко терете, а који је у мећу

и друтог оптуженог, Тангла, који је такоће умро. У подне је претрес прекинут, е тим да се после подне настави. Мсћу целим граћанством влада огро.мно интересовање за претрес. Породице мученика изазивају опште саучешКе и симпатије и подсећају овдашње граћанство на властитс патње црне године 1914. и на мученчштво Срема, које не греба тако брзо заборавити. Поподнввпо сућеље почело је чптаљем нзјале сведока Стаитка Шибешпа. у\пгровљвпог судоког прастапа. којв ое у то преме налазпо иа с-тужби у војпом запонедшгоггву у Петроварадоту. Шнбешгк у својој пзјдвн наводи да му је В. ОтојалоВ1 «ћ, паттхијскв вомесар. додељен војпој адмандп петропарвдттске твр1уше. причао да су мт пз Бешке достављепе многобро]ве апошпгне оптужбе протав Србв итј Бегаке. које му је једпа иста женска особа аноннмпо доставпла ка<о и отужбу протпв бележннка Маркоапћа поиа' Д\јатог.ића, и још нжолнко утлеапих Срба пз Бешке. После тога прочнтало је гтпсуо г. Алте [Совача. бшвлк-т уредшгка „Покрета". РЕЧ ДРЖАВНОГ ТУЖИОЦА Затнм је узео реч држашги тужн.тап др. Роттља. Он се у оптужбп оба;« свом жесглном на овпх 13 оотуженнх Немапа. Своју реч у главном базира на исказу ино пгј сведока, ко]п су несумњиво утвр.. Д1глп кривицу оптужених. Позпва се такође и па стрељаног попа Дујановнћа. који је ггред оттзорепом раком рекао да су убнпе стрељаппт оптужени. У ддљем делу одбране позвва се на женевску мећупародпу конпвнпију н па правне" ппсое Хуберга н Фннгера н утврђује крпвииу сваког појеапначно. Докалавпш крпЂНпу сваког поједвначно мо-ти суд да се оптужепн најстрожије казие. РЕЧ ПРИВАТНОГ ТУЖИОЦА После државпог тужпопа узнма реч прглатни тужнлао г. др. Милупш Таљурџић п докллује крпвнтју опт\"жвпит. Тражј:о је материјалпо падокпађење за све који су стрпдатн по гп.ооо дннара. Нагласно да тужба притаптах гужиоца пнје ггрвгераиа п моли суд да тако в уралп, ОДКРАНА ОПТУЖЕНИХ Ззтнм узима реч бранилац оптужених г. Гчга Аракнцки. Ои Је покушто да сптужене представи као невнне љузе, који су нзведени пргд суд без стварних кривнца. Своју одбрчну започсо ]е сј објашњењем прилика у којима су се тада иалазили Немци кго грађани аустроугарске монархије и при.тике у којпма су жнвели Срби, као елеменат према којиил Аустрија није имала повергња. У да.мм свом говору г. Ара-ницкн покушао је ла иронизира пдбраиу, чиме је изазвао велихо негодоваи* присутне публнке. То нерасппложење пргтило је свз ког чпга да се јавно маннфесгује, на тај начин што су му темпераментно нз публнке јавннм упадицама протестовали. Тиме је претргс завршен а изрицзње пргсуде одређено је за суботу у 11 часова пре подне.

ПС/ВЈЦНЈСЗШ КРОНМХЛ ПСЖАР У ПЕКАРСКОЈ РАДЊИ Претпрошле вечс -рв око 10 га^ова вабно је пожар у л*№арској ралп.и Гадомира Опаглјрвића у Кара})01»>)СЛоЈ ултаи бп. 97. 0 ватрн ср одм&х оЛвзепггРна пожа.Ј»зици који су брчо дошли и локалвзокчли « аагим угушвлп пожар. Штетв каоосв вешто внше од хнллду днпара. ПОКРАДЕНА ПРОДАВНИЦА ДУВАНА Г-М П»гкл Пељанив ллгтавила је полтгцијн да Је протл* ноћи лоппв ралбно прозор на Лампн аа П [>одају дувана у Краља Алзкланчра улнпв 6р. 275. одакле је гтокрао раапе мопополске роЛе т врелногти 4^00 дивара. П<жрадена дуванцтоипа у ^впјти гће Петмннн. Полнлија водн истЈвгу. НАПРАСНА СМРТ ЈГ.ДН0Г РУСА Јуче сгг-о 4 чага оо подпе ва Гослодаргклм Дру иу. ндукн путе-м. пао је н умро од капл* Плвле Пораповгжи. рупки шбеглипа. Леш ]е ттренет у просетптру а по овоме је поведепа встрага.

ФДБР/.КА КАПА Нилона Ннколићп Кара»)орђ1Вл 19 БЕ01 РА.1 Ге-нф. 43-М. Прспо-п^ччЈе сној пелм>. и лагер ЂАЧКИХ КАПА за впше као и за нчжс разрсде. 3414 Трговцмка к.арочмтм попуст.

.ПРАВДА- ОСИГУРАВА СВОЈЕ ПРЕТ ПЛАТНИКЕ 0 СВОМ ТРОШНУ КОЈО РОСИЈЕ - ФОНСИЕР И ТО ЗА ПО СЛЕДИЦЕ ОД НЕСРЕЋНИХ СЛУЧА вре--ена умро. Исто тако ииого теретеЈЕВА.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ Састаиак Великог Управног Савета Патријаршнја је почела да врши потргбне припремне радове за састанак великог упрЈвног савета српске православне цркве, који ће се под председништвом Пагријарха Днмитрнјз одржаги после ускршњих празннка. На овом састанку узеће се у пргтргс матсрнјално стан>е наше цркве, као и остала питања и проблемн, ко]и су у вези с тим. Врховни управнн савет држаће своја заседања у Ср. Карловцима. Данскн пзлстници у пашој лржави Под вођсгасм познатог нашег пријатеља, данског народног посланикч г. др. К. Михемана била је прошле годипе трнређена прва велика екскурзија данских излетника у нашу државу. Ове године се приређује иста таква екскурзија, само што ће овог путз пргдмет путовањз бити Словеначка, Хрватска, Босна, Нрна Гора и Далмација. Учесницимз ове симпатичне екскурзије биће ставллне на рзсположење све погодности и повластице за што лепше путовање. Ссллнца снноде евангелиске пркве Под председништвом сениора немачке евангелистичке цркве у нашо] држави г. др. Вагнера одржаће се у Новом Врбасу (Вачка) од 22. до 27. овог месеца пленарна седшша синода ове цркве. Пленум ће узети у претрес пројект црквеног срганнзационог статлта, статут о избсрима евангелистичких свештеника, њиховом оспособл>ењу, матери]алним приликама црквених и жупника итд. Завршној седници пленума присуствоваће начелник општег оделења мннистарства вера г. Драг. Јањић. Конференција о принудиоЈ вагоди Како би се о потреби поновног доношења ургдбе о принудној нагоди ван .течаја могли изјасннти, пргдставницн свих нашнх привредничких организацнја и како би надлежннм члановима владе та мншљеља могла послужити као руководство у доношењу одлуке о овом тако важном питању, одлучило ]е министарство трговине да се сазове консрергнцијз прнвредника из целе земље, која ће се бавити тим пнтањем. Датум држања сгве конференције ни]е одргђен. Почетгк рада Занатске Банке Нови управни одбср Занатске Банке Крал>евнне СХС интензивно радн на омо гућавшм пгго бржег почетка банчиног функаионисања. Избор банчиннх чиновннка извршиће се у најкраћем времену, те ће банка моћи почетн са пословањем. Бан-јине просторије биће смештене у новом Занатском Дому, еоји је подигнут у Пашићевој улнци број 8, на месту гле се некад налазила зграда Занатског Фонда. Конференција о поморском саобраћаЈу Министар саобраћаја генерал г. Милосав.мвић одржаће у понедељак једну конфергнцију са пр;лставницима „Јадранске Пловидбе", нашег највећег пзробродског друштва. На овој конфергнцији дискутоваће се о поморском саобраћају на Јадрзну у вези са смањењем државне субвенцнје нашим паробродским друштвима. О резултатима ове конферениије поднеће мннистар саобраћаја ргферат министарсхом савету. КоифереЈШИја о каматиој стопи Управа Народне Банке је одлучила, да ие доноси никакву одлуку по питању онижења каматне гтопе, пре него што се одржн једна шира конфергнција, на којоЈ ће бнти поново узето у пргтрес ово тако важно питање. Прва оваква кон ференција одржаиа је на инниијативу НЈродне Баике средином прошлог цесеца и она ннје дала скоро никакве познтивне ргзулгате. Овог пута биће позвати и представницн привредннчких органнзацнја. Исплата дужне разлике Главни Одбор Улружења Југог.товенских Националннх Железница и Бродара упутио је министру саобраћаја генералу г. Милосављевићу представку, којом тражн, да се у новом буџету мжшстарства саобраћаја преЈвиде кредити потргбни за исплату дуж^г разлике саобраћајним чиновницима и службеницима, пошто су они скоро најмање примили из првог контингента за исплату. А го се десило, што је рок за пријаву бно веома кратак. За ортопедскн завод у Требињу Председнику владе г. Н. Узуновићу, министру финансија г. др. Б. Маркови ћу, министру социјалне политике г. др. А. Госару и пргдседнику скупштнискот фннанснског одбсра г. др. Ј. Радоњићу упућена је представка. којом се тражи да се не приступи укидању Ортопедског Завода у Требињу, који је једина установа те врсте за Босну и Херцеговину, Далмаци1У. Боку Которску н Црну Гору.

Обаосзпа осноона настава у Београду Београдски школски одбор одлучио .. на једиом од својнх последњих састаака, да се и у Београду спроведе обааезност основне к^ставе. ко]а је нстипа предвиђена у закону о народним школаиа, алн на чије се испуњааање не пази. Интергсантно је навести, да у Београду од 200 хнљада становника има у оеновннм школама уписано свсга 4600 деце, што је несрЈзмерно мали број. Ова несразмера је тако велика, да се не може пнчнм правдати. Ноао општшкко оделсље Пргма одлуци општинског суда формиран је, сходно одредбама закона о оп штннама, Један нови одељак који ће ус* коро предузети све судске и нзвршне послове граћана краја сжо Смедергвског Ђерма. Теритсрпјална надлежност тога одељка, чији је шсф кмет г. Рајко Мићић, распростире се у оном крају Београда, који се налази у захвату од Гробљанске с десне, Стишке и улице Краљевића Петра с леве стране до атара Мокролушке општине. Особље Електричне Целтрале Управа Трамваја и Осветлења приступила је нзради правилника о особљу Електричне Централе и службеницнма на трамваЈима. Овај правилник предвнђа увођеде статуса особља, и биће готов у најкраћем року. Пошто га општински суд и клуб одборске већине буду проучили н усбојилн, правилник ће бити изнет пред општински одбор, који ће га потврдити и.ти одбацнти. Обавештење Г. Петар Зарић јуве.тир овд. извештавз све своје муштерије и пријатеље да се отварзње стечаја фирме .Пгтар Зарић Наслсдницн" не односи иа њега већ на једну страну групу коЈој је прошле године г. Зарић био предзо своЈу радњу, ко]у су они водили под фирмом „Пгтар Зарнћ — Неследннии." 22,6

ЗА НАШУ ДЕЦУ ИСТОРИЈСКИ КАЛЕНДАР 1«. март Ва дааалшл дзз. 13 маспм 1В4Х гвд. реоолу. ција у Берлину достмгла ј« смој архукац. тпрлво тоге је дааа дошло до огв&рвле н крваве борбе взиеђу во.»скг в реаолуционара. За днвео чудо, а оале су ое догадајв однграли сзсвнм слнч јо као у И&рвзу 23. феЛруара, о чему смо пол ш латумом пвсалв. Сећ смо резлл ла Је парвхжа фебружргжа ре-волупнја Ожза нлшла одј^ка готово у пелој Европи, 9 варочнто у Немачко; и у ТЈ^дапиБам габебуршкмм земд^м.%. Резлв смо && дз Је покрет т Немачкој у -глс^кхом тражво. завођење слободоумпог устаазог режвма в ујаднаеЕБе овнх немач&нх земадл. тала позетанвх с&мо хлОвли.м Сазезом Држлаа (конф *\жЈвапјом). У Берлииу су већ ае5 ЈЛиео лала грајале ву! ва маниф^тапије. 19. марта аздао је прусам кралСридрм* Вилхелм Четвртм проглл^ (са сгтштпјн сои вчгговог брата в ирооумптлвчог нас-тлдлмга Палхедма. лопазЈег крал* н пај.*) сојкм је оЛјавво да ће тзв. улружеав сабор сазвал за 2« апрвл решаватп о у--таву в да ће твв уст »>м Пругха узети нжвцпјатвву за претеараа.« 1 Немач« ке ич Државвог Савев* у Оваевву Држлву. Ов л Ј проглас је нз&звао одудооа>е8>е кол демократскнх елеиенетв в прасталпца ујадна»еа>а. Иошто Јо Аустраја била в согввше злузета својлч унутарп.км гроааицама в вевол>ама 1 гаао је фебруаргв р^волуцајл била пашла с-алвог оХ*<«а у Бечу, Пештп. Прагу, Кревпву, као в иеђцг Србвма у Војзодизв), то су сва мпслнлм ла ће П јпгтл тада мимо Аустрнје, па в хп«отнв Ауотрвје вазршитн ујеаив>«пе Немачке Као в у Парвлу ОЈ. Фебрувгв. по објављаваау крал>евог проглага деиоагтЈчшаје оу се претаориле у мапиф«ггацаје рвлоств. У вече се нозс ^ ттишр огромпе ч&гс свгга ва лворском тргу, ивчући краљу Фрадрвхт Ввл« хелму в уједва.еа.у Ппвачке. Сод ое одиграло апсолутно ово исто пгго в т Парвзу веч^а ие-зеч лала раније. Од некуда гтукош« дн* путке. .Пздајл! ва оружје. граћа:си!" олјекнвАЛо Је га свлх сграва. Заметву се крвлва борба вамећу војгсе в ревллуциовара, меЈ>У којпма су влрочито запажанн студ^пгн в валниив Попакопте барнкаде, коЈе су "прела.^пле вз рукр у гукт. Нарочпто је огорч*»п окршај бно воћу између 18. ч 19. преа општтасквм ломо* тплдшн>ег предграКл Кеааа (воје п е г,е6а бркатв се Келвом па Рајви). Оутра дач 19. иарта крвл, Фрадрвх Внлхелм Је нарелпо впрпв ла се повтче в вадао је проглас, к-> јцм угдаја све захтеае револуцвосарч. Свставно је нову владу нз лемократгклх елг-*гната. 2«. је оројахзо кроп град са сшаЈ«к»м у Лојамч вем.ччп«* ујелнњења <црло-цр»*но-жуто: 1919. год. су сзлзпгп-^м немачкнм угтавом оглашепе нем чкпм Д5 »жлвпим бојама). МеНутвм, едеогће годино је понознвм ојачлаем Лустрвје опречено уЈецрш>в> п>е Ндмачкв. Оно је оствооеао тек 1571. гоо. Загонетке гђппе Мплиие Мпрковпћ Поред оних, чија смо нмена до сад обЈавили, послали су тачно решење за загонетку гђиие Милице Марковић Још и следећи: Ратибор Хроњек, уч. 2. раз. гимн. (Г. Мнлановац). Р. Н. Т. гимн. (Мостар). Ђубрсље Отац за столоч у разговору с зецо*. Некако се повела реч о пшениии. жетвн и зе«л>орадн>и у опште Отац објашњава како се ђубри зеч.тл дз бл усеви боље успезали. У један «ах ће запитати наЈм-тађи, после д\тог размнш.т^ња: — Па зар не би чогао наш чика-Стојан да нађубри ће.ту, па да *у опет израсте коса?