Правда, 18. 03. 1927., стр. 7

БРО-Т 74

..ПРЛЗЛЛ" ^ МЛРТА К'_-. ГОЛИИЕ

ПТАНА 7

Раш-миеш зз I Одално оу чињенв покушајп да се увеае радно ва железнидал1а. На томе су радиле Америка, Бнглеска, Франпуока и још неке зешље са дугкм желевничмгм прутама. Тај пла.и је овуда наалазао аа вели-,

Унутрашњи изглзд сзлзн-вагона за радио-кокцг.рте

ке пригреке и .трви пут је оа успехом прн вадвн у дело у Канадн. Железшгчка мвгаадшја „Канаднаи Натџгсттал' 4 увела је у радао пријемне стаипце на 6 овојих траис.во1нтинента.1нлх возова, као и на некатико других возова своје мреже. Тако данас Компаи;.ја има 54 1:ола са пријемпоу ралио паницом. Дуж пруте од Атланоког до Т иаог Океана подигнуто је десет емлсиошх стејнипа. Емттсиопе станице Комланије располажу великом јапппом и распростиру своје таласе по целој Северној Амернци до Мок сика. Они такође допиру до прпјемппх ста шгпа у Јапапу, у Аустралијп в Е нјопи У почетку је радио уведен једпио у пил»у разонође ^Ба путнака. Сада се помопу радио врши јака пропаганда у циљу уно знаваља Канаде и што јачег привлачегна турисга. Јер пореа концерта путем радиа приређују се и предаваља. Путник када купн ка.рту добија уједпо и радпо програм за цео месец. Што се тпче железничких кола за рад-о концерте, она су веома удобна и имају тип вагоп-салон-бпблаотеке, са просграном терасом позадп. НАЈНОВИЈИ УЗРОК СА.МОУБИСТАВА Повиато је да на.јвећв број самоубпсгаеа доаази от несрећне љубави Загкм долазе самоубиства због беде и на нослетку самоубиства збот досаде. Многобројни су случајвви да богате и екодентричие Амертшанке и Енглес.к"ал изврше самоубистпо пз досаде вли бо.-ће рећи из каприса. , Опе сжоро цео свој живот проведу путујућа са конлгнелта на континвнат, пент-рају се иа врхове највећих планипа силазе у врлетне дубодолине и проватпје, а све то рекао би човек чине у цпљу да пађу пгго орипгналнвји начин за взврше ље самоубиства. Иопалнти револверски хитад у груди или главу,. заклати се. отро аати ое окочнтв у рвку, обвсвти се илп томе сличпо ивгледа им и суваше бана.тпо. Оне желе такво самоубиство о коме ће гозорнти цео свет. Кад им милиопи нвсу помог.ти да се прославе после смрги, о*нс желе да то бар постигну смрћу. И зато многе од љих своче у крагер неког зулкаиа. етрмоглаве се у неку провалкју на алпским глечерпма, хотимичпо изведу судар аутомобала и томе слпчж>. Разуме се да људи у том погледу не заос-тају много наа жвна. А.ти несуманво најорнгиналзпје самоубиство изврпшла јео вих дана једна бечм куварица, нека Фрошкова. Изгледа мало нввероватно да је Фропш;ова извт 1111 ! 1 ла самоубиство ,у главном због аесрећне љубази, а била је стара равно 52 голгае. А вај-нторесантнвје је да-Фрошкова нвје гш лозпавала онога у кога се била заљубила и због вога је изврпгила самоубиство. Фрошкова је наиме сеакодневно слушала радпо-кондерте и смртно се заљубпла у иеког уметшгка, тенористу. Набавила је његову фотографију и почела му писавл страсна љубавна шгсма. Кад је уандела да неће тиме шшгга посгићи код тмепгика, одлучвла је да пзврши самоубтхтво. Нађвна Је мртва са радво слушалипама на уппгма. Надамо се да овај случај неће остаги усамљеп. Штета само што то ттије уч"лила зега богата Америкаика. јер би убрзо пмала велнки број следбеплда. А погато је Фроигкова бвла само куварип& то ће ићи мало теже. ШКОЛСКА ОМЛАДИНА ИСПОД 16 ГОДИНА НЕ СМЕ ИГРАТИ СУТБАЛ Милвсгаретво тгросвете у Паљској издало је наређење којтгм »г школско.ј омла ;шпт испод 16 година забраљује утратве ■ \-тбала јер слабии жш::ће. У месго футСала врепоручује се хагона, коју

лутнике нцом млоге пгколч почтгњу уводпти у место пасова гимнасптке. Међутим, футбал је у Пољокој узео толико лаха, да ће ово мистрово наређеље вероватпо остатн само па папнру. РАДИО КОД АМ^РИЧКИХ ФАРМЕРА Према најновпјој статгстиди 00О.000 амортгчтатх фармек. пмају прпјемпе радио стшпгсе. којима се у главном служе за обавепггаваље о привредшгм прилгкама. ЕМИСИОНЕ РАДИО СТАНИЦЕ У РУСИЈИ У Руоији је предузето подииад.е 75 емиопошгм радио сганипа. Тако ће бити оспгуран прпјем радио таласа са ма које тачке на тој пространој територвји. Спасоноско дрво Впдтпп ли оно дрво у башти? 0 њ«га су се до сада обесиле трпм оје ж«не. — Мотим те дај ми једну младицу од аега да досадим у моју баппу. Прави рај — Ја у мојој кући имам прази рај! — Како то? — Слуга мв се зове Адам, олужавка Ева, а жепа мв је змпја.

НеА« 1ГО1ИИ1 — Ју?ч Амгриканац т-стсмснтои оенива „Дом Мтздкх Лопих Дамг" кзмгђу 18 и 23 гог.ггг, ке мгњкх од 1.60, не виших од 1.70 м„ а нхкзко пуних. Добр ћу"зих особ п>ака. ко>в праве неб:гчна завепггања. увек је било и вазта ће бити. Атд у замашнпм светскпм аналима пеобпчннх завешташа свакако ће видн.1 место за\"3'ти тесаменат неког Да вида Бургера, ко;в је ових дана гмр*' у Т јл°ду , не у гта"сславном ш~анском граIV Толе^. већ V амоптпк-м Г"ату истог н>;впа, у савезиој државд Охајо. Тај Давпд Бург&р. ко^з је умро као богат не"~еп >а. и ако ј> аа живота избегавао брзчпу вез'.'. илч та'гап.»е бат збгт тога. из1\т'ла да је био особити %\'битељ мтадст женског света. те се жели по сворј смрги показати злхгалан за све што је жб та и лепсга дожпвео од м.ташх тама. П к. Бмпг р 'е свчвм тестаментпм протпсао аа се свекглика тћегова имог.пга има употпебити за г"ећ»н.е утобног -Дома за лепе мтад- ламе". Зпрату за "гом нодпта1 је пот. Бтргср ј л тл за жпв^та. П" одре"бама тестаметга пмаће у току 50 го зина по см ! 'ти г1гепггатгој бтплатан стан в хрант у том дтму јетнов№мено по 50 м"а "IX и лвпих ~ама (тево^ака. утовипа и раопуштениттаЧ. У -есттмгнту ј>" Буттер не само тачнт по-цгасао тгврчтвопима те^тамента како ће гб^азгг.атн о.т б"р. ко."-и ће дом~м тгтг-агљатег и опучпвати о тгчнј-"мт клнтнчткин-а зч утгражњ-на мес-та. него је порг-т огшттгг услова лепоте поставио <з с.т- 3 д?ће пооебпе ус-:ове: Канди~аткид>е не смеју бтр-и мтађе од 18, ни статжј од "24 година. Питомипа јома' која се уда (однссно п уеуа ) или наррпти 29. годину мо-а устутгит.) меспо у дсму доугоч канлн"аткитг>и. Лаље: кандидаткнтЋа несме бнтт ни мала нн вмика. т. V како тетам^нт ттоиигу]?, иесме бити маља од 1.00 м . шт већа от 1.70 м. Натат.т кандрлатглње мора.)у сгрого ол-:га г ати вла."ШГ'ћој мсди -прчве ли није". Тегтам-чгг врло о.тлучно псгљхчује ив тијема у дом пун- -аме М^ђутим тежтн'- не максимпм датфрама г ао пгго магстгрпгв виспитпг. П А " ,т о отре-'а т '-самента о „Дому Лепих Млтдп:; Дама* ва'пи ает.есет г"»лина ^о ћ" б -ти невоља. ако кр"з пола столећа у Амерацп буде завлалато исо мепило о женскпј л иоти. које влала у Ктгајт, гд^ су тгојмови деоете жене и теп:*- жене сшноними л г'е је жепа од 120 китоггама права АФ'одпта... Ево како пок. Гургер у с&~м тестаменту образлаже овакву своју после.тљу вољу: „...Т ; т;иа за бољнм ултовима живота н^.рочптт је Јака између 14. и 29. годипе. у тоц добу живпта приоода ули>ч женама итотггу љ\-бав ?а све што лепо ■з за све што н"ужа ратссти у жввоту. а ртзитељи често нксу у стату загжпљпти лг ље. коЈ* се гтсјквл>"Ј7. Зато стапл>ам на г ,->сп--л л ж^тт>е гр. 1 ' т л м -'^"^ '',1 ма. мтатим ^тавидама тт распуштенидама — на жа'п:ст само ћ-.то страчпчеп'->м броЈу: непа тамо безбрижно жпве. нм'а се в-тел« игтм п м^пком. нека -тта Н- лобре ртвите. нека нграју тенис. нека <т>т ртују. нет-јј г,пцп тпт^ ттм ј-> ""■'.ч Омо пем се ггримају дос1о|не кашшдаткин>е, и које од г глт.<1 ■ г-о" """мп« гстовима. /

МАЛИ 0ГЛАС У „ПРАВДИ" уштетиће всм мксго трчањз и распктгвања, уштедићо вам разне пповкзионз и непријзтности и иначг много труда и трошка,

Јт 1ши1ш" — У Черињо.ти у Италвји пронађен је једаи рукопнс за који се мисли да потиче од Јосифа Јеруса.-.имсиог и да је написаи 70. год. п. Хр. — Неки називају тај рукопне „пети.м Јеваиђсљсм" Италијански град Лучера ових је дана сргдиште интергсовања свеколиког хрншћанског света, а због тобожњег р>' кописа „петог Јеванђеља", који је тамо пронађен. Управо. тај рукопис на прастаром пергаменту, који садржи опис живота Спаситеља нашег Исуса Христа различан од текста сва четири Јеванђел>а Новог Завета, нађен је у варошици Черињоли, код неког општинског чиновника Луиђи-а Мочија. Мочији су караби■њери одузели тај рукопис, под сумњом да је украдсн. Рукопис је предат државном тужиоцу у Лучери; на саслушању у државном тужиоштву, Луиђи Мочија је дао противуречне исказе: час је ргкао да је рукопис нашао у некој касеги, коју је купио код једног антиквара у Риму, час опет да га је добио од неког старог Јеврејина. Државнн тужилац г. Кукуруко ргшно је да рукопис преда стручним експертима на испитивање. Неки мисле да се ради о обичном гри ку поменутог Мочије, који има књижевних пргтензија и који хоће овом ствари да се прочује и обезбеди добар успех једном свом роману што га ту скоро намерава понудити неком издавачу. Рукопис се састоји из 31 листа пергзмента у фсрмату осмине, који по мишљењу сгручњака датирају из године 70. после Христа. Овај рукопис, у коме поједини италијански листови већ гледају једно ново. до сад непознато Јеван ђеље, „Пето Јеванђеље" (у колнко је аутентичан) изгледа да потиче од Јосифа Јерусалимског, једног од Христових ученика. Осим живота Спаситељевог од рођења до распаћа и васкрсења, овај ру копис на крају описује и разорење Јерусалима под царем Титом. Почиње речима: ..Јосиф Јерусалимски, ученик Исуса Назаргћаннна, свој браћи и сестрама општина у Сирији, Јудеји, Катадокији, Цилицији, Понта, Фрпгоје, као и општина Арабије, Персије, Мезопотамије, Либије, Мидоје и прозелитима, који живе у Илирској, Грчкој, Италији, Маћедоннји, Либијн и Египту..." Досадашња испнтивања рукописа била су више незваничне природе, а кроз који дан ће читава једна комисија научни ка, (истсричара, теолога и палеографа) испитати „Пето Јеванђеље". Ма какав био резултат тог испитивања, излишно је ргћи. да нико на свету неће доћи на апсурдну и богохулну идеју дз би се могао допунити Нови Завет, на коме је у току два хиљадугодишта саздана свеколика наша цивилизација... Што се г. Луиђија Мочија тиче, он не протестује то.тико против сумње карабињера и државног тужиоца, колико против оних, који га сумњиче да је свеколика афера са „Петим Јеванђељем" ње гов трнк, којим жели да се прочује у свету. Вгли да ће тужити сваког, који то тврди. Само за одраске — Како је пољски кк .г:. сзник БоЈ-Желенски обезбедио прођу филозофских дела Ту скоро је у Паризу слављен пољски књижгвник г. Бој-Желенски, који је својим радом стекао великих заслуга за ширгње француске мисли међу Пољацима. Састанак у великом амфитеатру Сорбоне био је нмпозантан. Председавао је министар г. Луј Маргн, а славл>еника је говором поздравио г. Рене Думик, стални секрггар Француске Академије. Угледни Пољак се показао јако захвалан на толиким почастима, али је при свему томе успео еманциповати и ова.ј импозантни састанак шаблонске утегнутости, не одричући се ни овом приликом свога здравог хумора, коме великим делом ду гује своју популарност. У свој је отпоздрав уплео неколико примедби, од којих се цела дворана тргсла од смеха. У један мах је молио Парижане да га не бркају са одвећ озбиљним писцима, коЈи су због те своје озбиљности често мало и досадни. У доказ свога тврђења, да га ни при најапстрактнијем раду не напушта хумор, навео је овај случај: „Кад сам био прсвео на пољски Декартово дело „О Методи", мој се издгвач мрштио. — Мислите ли, пнтзо ме је да ће се наћи доста пољских читалаца за овако тешку филозофску књигу. — Проста ствар, одговорио сам му, избацићете је у излог са рекламном траком пргко корица, на којој ће круп.чим словима писати: „Само за одрасле!" Да зидите да ће књига ићн као алза".

— Најбогатији човек на свету о дужностима мултимилионара. — „Меценатство Јг опијум који гуши инициЈативу." —

Г. Хенри Форд, којн врло регко даје интервју-е ономад је овластио чувеног америчког новинара г. Уи.таинса да објави одломке из разговора којн Је са њим водио за вргме заједничке вожње аутомобилом, кад се Форд враћао у Детроит са посете учињене Едисону приликом његове бО-годишњице. Разговор се кретао око будућности горосгасне чмовине, коју је једним животом неумориог рада сггкао краљ аутомобила. У један-мах је г. Уилкинс упитао г. Форда да ли је већ направио тестаменат. — Нисам још направио тестаменат, а и не мислим га икад правти. Имам преча посла. Г. Уилкинс, запрепашћен овим одговором, упитао је г. Форда шта ће бити са његовим небројеним милионима по његово ј смрти. На то је г. Форд одговорио: — Немам намеру подражавати своме уваженом пријатељу Рокфелеру. До сад нисам основао никакву задужбину, ннти сам се у јавности појављивао кзо мецела уметности или као добротаор социЈалних установа. Ако сам овде-онде обдарио кога научника или уметичка, то су били само изузетни случајеви. За разлику од већине осталих америччих милионарз никад нисам направио читав систем од поалањањз великих сума за јав. не циљевг. А можете слободно написати да то не мислим чинити ни у б\'дуће, а најмање пак путем свога тестамента." Прчметивши запргпашћење новинзргво, Форд му је изближе разложио сзоје глгдиште: " . — По мом мишљењу изигравзње мецене само је штетно. Меценство Је опијуи, који гуши и успављује свак\' иницијативу. Обично се њиме постиже нешто сасвим супротно оном што желе даро? давцн. Меценство не пргдставља у ства. ри ништа друго него нешто улечшани и искићени начин лавања милостиње. Ја сам пак од увек био противник оног застарглог доброчинства, које се састоји из давања милостиње. Добра међутим треба чинити. али не у виду дашња милостиње, него у пружању прилике за рад и зарадм. Нншта лакше него поклањати новац. Онај који просто поклања, нема потргбе да напргже мозак. Већ Је много тгже ни из чгга стваритпт могућности за рад и зараду. С тога богаташи Старог и Новог Света обично и приступају делењу поклона и милостиње. а избегавају други поменути пут, који је мно^-о неко: мотнији, али зато и много цели;ходниЈи." — Клко мнслите вн, г. Форд, о дуж. ностима неизмерно богатог човека према отаџбини, која му је дала могућности дт заради те силне милноне? упнтао је г. Уилкинс. — Један од главннх дужиости таквог човека јесте у томе, што ће он та своја средства употргбити на начин, којим ће људе навићи да цене вргдтј ^ст радз и ( помоћи им да наћу пут. ксј ИМ ће властитом иницијативом избити на површин\'. Моја данашња предузећ.ч, којих има по целом свету. пружају неброЈеним хиљадама радника рада и хлеба. а стотинама људи могућности да постану богати и угледни. Судбина тих предузећа сад је већ незавнсиа од моје лнчности. Она ће нз своие властите снаге живети још дуго по мојо.ј смрти. Его због свега тога за мене не постоји ннкаква потреба да правим тестаменат."

Мксли за журеве Ко конфете свје. љубав жање (илд св бар нада да ће је пожветв). , . * Мпоги или мггога мами змијама од хартије. Познато је да Је хартија егрдљива. * Многа нзт по двмасии-тању у ствари нв збацује маску. / * На. маскеибалу налазтпмо до јецног харлегапта иа десег ''ачомбвна. У свакошевном животу дота-зе на ао једну коломба. ну — десет харлежина. * 1 ' Костнм бал је једвна прилтгка где 1ам1 још смеју носјгпт дугачке хаљипе.

Железничка несрећа — Да ли сте већ који цјт дожлвели какву же>аееничку неср ћу? — Јесам. Путовао сам са својом прнјатељицом. Кад смо наига.ти у тунел, хтео сам пхвубпти пријатељиду; ари томе сам ттопепгио и пољубио неку туђу даму. Даљи ток несреће можехе замислити .