Правда, 21. 08. 1928., стр. 7

Копт 225

„ПРАВДА", 2!. АВГУСТА 1928. ГОДИНЕ

ГТРАН* 7

Бркјањб обрвз — нсза г:одв |НЕВЕСТА К0ЈЛ ЈЕ БЊ1А мушкарац — Мишл>ење лекарских стручњака. —

Као што је познато, у последње време жене су почеле да брију своје обрве, ла би на њихово место могле произвољно наместити вештачке обрве и то путем бојадисања коже. Према тој најновијој моди обрве се могу направити танке, де6л>е, вијугасте, дуге итд. Немачки косметички стручњак др. Фајлхенфелд у једном немачком часопису пнше о бријању женских обрва следеће: „Од извесног времена ушло је код жена у моду претерано и неукусно фарбање очних капака, трепавица и обрза па Је као најновија мода сада дошло и бријање обрва. Ово не само да нкје укусно и врло ретко лепо, него је и скроз нехигијеиски и може по дотичне жене нмати веома тешких последица. Обрве су заштитни орган за човечије очи и према томе од великог значаја. Оне задржавају зној који цури са чела доле, а исто тако служе и као скупљач прашине и друге нечистоће, која за очи може имати кобних и непријатних последица. Обрве играју нарочито важну улогу код оних лица. која раде напољу или у просторијама где је велика прашина и нечистота. Опасност је већа него шго се да замислити. Тако се после бријања обрва врло лако може добити запалење у очима, а и друге опасие очне болесги много се лакше добијају без, пего са обрвама. Стога је брнјање обрва и опасно и нездраво и жене то ни за љубав не знам ка кве моде не би требале да чине". ЈЕДАН РЕДАК ДЕЛИКТ Московскид описник „Сендеј Тајмса" јавља, да се у Кијеву ишчекује један не обично интересантан процес. Оптужени су радници кијевског арсенала Сергејев и Кузецов. Они су у своје врсме каи сведоии присуствовали пагубљењу Багрова, који је,"као Што је познато, за време једне Свечане представе у руској опери убио председника владе Столипина. Државни тужилац оптужује обојииу радника, да су леш погубљеног Багрова измасакрирали и потпуно унаказили Заиста, за сличан деликт још ниио није морао да одговара пред судом. СТОГОДИШЊИЦА ЛОНДОНСКЕ 300ЛОШКЕ БАШТЕ — Припремање за вслику свечаност. У гоку 1929. године прославиће лондонска зоолошка башта своју стогодишњицу. Лонодонска зоолошка башта је основана 1829. године и то иницијативом енглеског краља. Краљ је у то време дао велики прилог за отварање те баште, али то још није било довољно за организацију шире основе. Морали су се скупљати и добровољни прилози, а то скупљање трзјало је пуне три године и тек тада је прикупљенз свота за отварање зоолошке баште. Први становник баште је био једач ној, а затим су му се придружили још и орао и жирафа. Енглеска влада чини већ сада великг припреме да ова прослава стогодишњице зоолошкс баште буде што свечанија ЗАШТО? — Једно оригинално пнтање. У једном немачком часопису познатн немачки хумориста Карл Валентин пише следеће: „Хиљаде људи раде свакодневно на то ме, да се пронађу превозна средства, којим би се човек још боље користио м брже превозио него са досадашњим. Сви мисле на то, а ни један човек не иастојава да измисли такво возило, које никада не би могло да прегази човека. То би било много хуманнје и практичније него сви досадашњи проналасци на овом пољу. Није увек најважнија брзина, него је важно да ли та справа значи мање или зише опасности за људе, за невине пролазнике, који често и већином не стрздају својом кривицом. Ко ће бити тај јунак да пронађе такво превозно сред ство?..." ВЕШТАЧКИ ШЕЋЕР Проналазак чехословачког професора. Према писању једног женевског медицинског часописа, чехословачком про фесору университста др. Јовану Фоге-

Тјшгккемнчнн доживмји јешг мшоЛш којн јг хтео 19 се ожеан

У Милану и целој Италији са великим интересовањем. се прича о доживљају, који је имао неки ралннк по имену Бусати. Бусати, веома честит и добар мла дић није имао никако среће код жена Он је хтео по сваку цену да се ожени. али му је то тешко полазило за руком. Једнога дана он је у новинама прочитао следећи оглас: „Брак жели независна госпођица, богат мираз, са младим човеком, без имања, мо/ке бити и удовац. Писма упутити на „Казела", у редакцији овога листа." Бусатн је одмах упутио писмо и своју фогографију и после неколико дана он је добио једно напарфимисано писам це. У том писму дражесна госпођица пи сала је следеће: „Драги господнне, видим из взшега пи сма да сте честит и племенит човек и да бисте заслужили да постанете мој будући. Ја сам сироче, немам никога, али потичем из веома добре породице и стога не бих меглз да се састзнем са вама, пре него што ми вн не пружите извесне гарантије. Ја бих се необично радовала, када бих вам се кроз цео живот смела поверити као и моје огромно има ње са којнм ја, на жалост, не умем да управљам. Треба да се налази уз мене један мушкарац, чврсте руке који ће умети да ме води и воли. Да бих била сасвим сигурна у озбнљност ваших намера, ја вас молим да ли на име кауције пошаљете 500 лира, а ако желите, можете послати и више. Ја очекујем ваш одговор нестрпељиво, а када ми будете послали кауцмју, ја ћу вам одмах јавити када се можемо лично упознатн. Ваша одана Казела." Уз писмо била је приложена слика јеДне ванредјго лепе ДеВојке, која је Бусатиа одмах занела. Он се није нн момен та предомишљао, него је одмах послао хиљаду лира својој Казели. Идући дан

дооио је телеграм, у коме му Казела јавља да ће се састати други дан у вече. Бусати је узео своје најсвечаније одело, купио букет цвећа и изашао на железничку станицу, да дочека своју невесту. Али воз из Болоње одакле је имала доћи његова невеста, није за њега донео жељену срећу. Он се разочаран распитивао код железничког персонала, али нико му ништа није могао казати. Бусати најзад одлучи да отпутује у Болоњу и по фотографији набави потребна обавештења о својој невести. Он се распитивао неколико дана и најзад му је пошло за руком, да код једног кафеџије сазна, да овај девојку по фотографијн добро познаје. Кафеџија је изјавио да та девојка станује у оближњем селу, али се не зове Казела, него Барба. Тада је и случај био у помоћи Бусзтиу. У истој кафани картао се неки младић по имену Ђовани Казела и када је његово презиме неко оА присутних изговорио, Бусати је већ почео да сумња Он се обратио полицији и ова је након кратке нстраге ухапсила Казелу, који је извршио ову оригиналну превару, али је додао, да му то није једина подвала, лико их је у већем броју. Поента међутим тек сада долази: када се Бусати после поднете пријаве врагио у Милано, он је нашао писмо ол „госпођице" Казеле. које је ова варзлица сигурно пре неколико дана написао. У том писму озлојеђена „девојка" писала је: ,.1'осподине, моје срце се не може на јуриш освојити. Ви сте се покззали као веома насртљив човек и ја не желим да се упознам са вама." Тако де снромашни Бусати, не евојом кривицом, постао предмет шале и смеха у Милану, јер је хтео да направи познанство са невестом, која је била \'уш карац...

лу пошло је за руком да фабрнкује вештачки шећер, који је по своме саставу*и материји потпуно сличан шећеру, кој-1 се добија од шећерне репе. Према мишљешу медицннских стручњака овај проналазк је у првом реду оц велике важности по саму медицину, јер помоћу вештачког шећера моћиће се вр шити разни експерименти, који су до сада били сзсвим немогући. Практичне вредности овај проналазк за садз не може имати, јер је по методи др. Фогела производња вештачког ше ћера скопчана са великим трошковима. КО ЈЕ ПРОКАШАО САКСОФОН Саксофон. који се данас сматра као нови и модеран музички ннструменат, пронађен је још лре сто година. Принзшао га је Адолф Сакс, којн је рођен 1814 г. а син јс једног бриселског фабр:шанта музичкнх инструменатз. Ње гов отац је цело своје имање употрефно на усавршавање и унапређење музичких инструмената, а сину није остзвио ништа. Још у раној младости, Адолф се бавио усавршавањем кларинета и направио је један бас-кларинет, који је изазвао сензацију у париским музичким круговима. Доцније, Адолф је покушао да неке инструменте уједини са кларинетом. Та ко су се појавнли нови инструменти саксхорн, сакстролб и на послетку саксофон. Берлиоз је употребио тај инструмент у „генотима." Мајербер га је такође упогребљавзо. Хзлеви и Обер похвзлили су тај проналазак. Па ипак, Адолф Сакс умро је у беди. Данас је саксофон отео његово име од заборава. ?АБРАЊЕН УЛАЗАК МУЖЕВИМА Ова новост је очевидно из Америке. На уласку вгликог ограђеног парка Силвана, на обалама Илиноиса могу се читати два натписа: „Улазак забрањен псима"; и други натпнс: „Улазак забрањен мужевима". Парк је био претворен у рај без мужева где око педесет младих жена, све супруге околннх фармсра дочазе у ферије. ослобођене својих мужева, своје

деце н свнх домаћичких брига. Оне проводе ту своје време у Евином костиму, купајући се на сунцу илн пливајући у Илиноису, веслајући у малим лаким чам цима, ловећи рибу и забављајући се у групицама по две, три или и све скупа заједно, не бринући се ни за шта на свету. Оне ту проводе по 20 и 30 дана не излазећи из парка По две дновно дежурају и спремају заједничку храну док се остале одмарају и освежавају. Муж једне од ових модерних Ева. кога су ту скоро затекли како отвара једну кутију конзервнсаног меса за ручак, када су га запитали шта мисли о овој новинн. одговорко је: „Бах, сигуран сам да ће људи исто толико дуго издржати колико то буду могле чинити жене". ИЗ ЖИВОТА ЧУВЕНИХ МУЗИЧАРА Вер.хи н прнјатељица дуке од Мантова Као што је познато Верди је компоновао своју чувену опсру , Риголето" с намером да исмеје Ж1Њот на француском двору Наполеона Трећег. Но како је Ита лија тада била зависна од Француске, то је Верди морао променити не само назив опере и назвати је „Риголето", већ и имена јунака. Тако је он пренео цео сиже ове опере на двор дуке од Мачтове. У Венецији, где је први пут игран „Риголето" владало је огромно гнтересовање за ову Вердијеву оперу и, како је цео либрето био спстављен из веомз популарних италијанских песмица. Пијаве којн је дао цео текст Ригол .та, молио је маестрз Вердиа. који је имао обичај да певуши арије из својих опера, да се не издаје у очи преми.јере „Риголета". Верди оЗећа да ће се чувати. али пред подне шетајући испред цркве Св. Марка, сппзи днвну метресу дуке од Мантове. која 1е љупко храчила голубове. и прилазећи јој. он се није могао уздржати да не отпочне ону од тада класичну арију: — „Ла дона е мобиле. квал пјуме ал венто"... Љутита дивна при'ател>ина Д\'кина, ко;з је зната цео сиже ове нове опере. окрете се маестру и иронично до баци : ,.Ме Пи'аге е ун азино. ке вале нер ченто!" н окрећући му леђа, брзим ко-

рацима се удаљи. Тај кратки али духо* вити одговор млзде куртизане нз Вердијеве речи: „Жена је превртљива као перо (петла на крову) иа ветру..." значи: „Али Пијаве је магарац, који вреди за стотину!" Видећи је љутиту, I :рди јој брзо приђе и иајучтивије се нзвинио. ИриЈзтељица дуке прими извињење, насмеши се љупко на славног композигора и понови ипак да је Пијаве магарац, што је за сиже ове опере узео баш н>у, верну пријатељицу дуке поред толиких других дворова. Публика, која је шстала туда постала је необично радознала и кућа је била распродавана читаоих месеци. Г. БРИЈАН И НЕКРОЛОЗИ Као што је познато француски министар иностраних дела г. Бријан пре неколико месеца лежао је прилично тешко болестан. Када је оздравио, шега су посетили париски новинари, који г. Бри

Г. Бријан јана необично цене и боле, а може се ре ћи да је он најпопулзрнији од свију француских министара. Када је изасланство новинара ушло у салон г. Бријана, он им са осмехом рече: — Вама, господо, могу захралити свој живот. Као што сзм сазнао из поузданог нзвора, ви сте већ били припремнли мој некролог. То је у осталом обичај у свима редакцијама света, да се напишу некролози већ унапред, када се неки славнији човеа налази на самрти.. Али верујте, господо, то је најбољи начин да доткчни човек оздрави и још дуго жиБИ. И ја сам у својим млађим годинама био новинар, па знам како је. Уредник ме је у своје време опоменуо, да неће трпети да смрт енглеске краљице Јелисаве: е дочекамо неспремни. Стога сам |ја написао њен некролог и кадгод су сти рале вести о њеној болести, ја сам тгј некролог вадио из своје архнве и стављао га у своју мапу. Али та племенита и честита дама живела је још пуних седам година после написаног некролога. То исто доживео сам и са аустријским царем Фрањом Јосипом. Кадгод сам из вадно његов некролог из мапе, он је оздравио... Када смо се на нзјмање нздали, он је умро, а ја сам дуго тражио мапу, јер баш тада није нигде могла да се пронвђе... Г. Бријан је уверен, а има и раалога за то, та некролози напнсани за време тешке болести, одржавају човека дуго у. животу... ЦИГАНСКИ КРАЉ — Из живота пољских Цигана Код владиног комесара у Варшави оеих дана пријавио се један цигански пар, који је био богато одевен и искићен драгоценим накитима Комесар се нашао у чуду јер није знао шта би од њега овај Циганик и Циганка могли желети Тала је Циганин изјавио, да су де легати Цигана који живе у Пољској одржали недавно свој конгр с, на коме је у име двадссет хиљада Цигана. колико их нма у пољској републици, одлучено да се изабере пнганскн краљ. Циганин се комесару представио као иззбрани цигански краљ, а његова жена као краљица. Цигзнски краљ је владином комесару поднео једну изјаву са многобројним потписима, V којој Цнгани изјављују да су изабрали свога краља и краљицу. У истод изјави изјзвљује се н верност пољ ској гржзви. После ове посете цигански краљевски пар вратио се на својим луксузним кочи јама у своју резнденцију, која се налазн V селу Солиборз. Њихова појава и пролаз кроз варош изазвали су праву сензацију у пољској престоаици.