Правда, 21. 08. 1928., стр. 8

ГТРДТТ4 8

„ПРАВДА", 21. АВГУСТА 1928. ГОДИНЕ

БРО.1 225

НА ДВОРУ ФРАЊЕ ЈОСИФА Цар и новац, прича о царевој ташти, слабо награћеним дворјанима и о балону надвојјвоткиње Балерије — УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ СТАР ОГ Д ВОРОКОГ ЧИНОВНИКА. Б јгвши аустрнјски цар Фрања Јосиф [|јгје ноказивао миого разумввања за прогрес науке и техиике, као шго је он и ииаче био веолга нерасположен према новпнама. Сем тога једна његоза каракгерггстнчка оообгша бигла Је, да није внао иикада одредити праву кредност новца. За њега није бнло разли«е између хиљадарке и једне фориите. Ои дуго времена ггнје хтео шг да чује о електрич вом звонцету, н^го је дуго употребљавао дајпримнтивнија средства. зз дозива ње својлк потчињених. А када је у његове одаје шгак доспело електричио звоице, требадо је много времена да про ђе. па да се оп навикне да пос.т)ту дозива притискивање.м дугмета. ЦАР ТВРДИЦА Премда Фрања Јосиф није Имаб »ио.•о појма о вредносгчг нозца, то га иМак шгјо спречаггало, да не буде тврдица, пра ви Ктгр Јагћа. Њ.ч ов тврдичдук често је ишао веома далеко и м.опи дворјатг су га стога омрзну.чи. Тако је он имао у :аиме кабииету за рад јелну стару насло љачу, која је била већ толико отрцана, да бн се од ње постидео и неки обичан сгановннк града Беча- Барон Браун једном је молио Цара да му дозволи да из мени ову »аслоњачу и донесе нову, али цар је хтео да зна шта стаје нова нас.тоњача. — Само оса»гдесег фориаата, Ве,тичан ство, — одговочго је Браун. — Остајем ири старој ггаслољачи, рече кратко цар. Посде неколико дана Фрања Јосиф је пошто по 'по хтео да кутси неки замак у Аустрпји, ко-ји му се необично свидео. Ои рече барспкгу Брауну, да замак купн и обавн потребне формалности, а.пг да гледа да у цени не нретера н да се погоди што јефтшгије. Када је Браун саопштио цару да је замак купличг за осамдесет хиљада (јЈоривата, цар узвикну: — Па то сте ви страшно преплатали! —Замак није окуш, ве.хичанство, одговори Браум, — узмите у обзир, да је у ту цену урачушата и Вена' ЈИне'нове наслоњаче... Цар Фрања Јооиф као тердииа веома је р!>аво иаграђивао своје дворске службенике. Кадгод је ангажован "екн нови чггновиик нли слута за царскп двор, »орао се он појавигн лично код цара и тада је насгало једно цеикање, које је често постајало н комичм- Тако је, цар бно у стању, да се по пола сата ггбгађа, само да бн закинуо једну. форииту од ме сечне гглате! ! Цар је бно сграсаш ловац и цешго је необично хајкаче, који су успели да му на брз н лак начнн дотерају дивљач. При лпком једиог ,то®а, цар је поошо по то хтво да убије диљљу патку. али иу то нггкако »ије иошло за руко.ч. Један хајкач Јгу се иомуди и предложи му да ћс га одвесги на једио место, одакле ће сасвнм сигурно уловити дивљу патку. Цар је био необичио одашевљен и доиста, у року од пет минута он је убио две птаке. Хзјкачу је дао за то — једну форин-

шег цара у соби за време аудиЈенциЈе седи царева ташта... Кинескн принц је малог свештеника, са широком маитијом, свилеиим чарапа ма и малим ципелама као у жене, држао за ташту Фрање Јосифа. БАЛОН НАДВОЈВОТКИЊЕ ВАЛЕРИЈЕ ; Цар је иајстрожије одржавао шпан-1 ски церемоннјал и тражио то и од своје околиие. По томе церемоиијалу ни један мањи иредмет, купљен за царски двор, ннје смео бити скупље гглаНег) од две форинте по комаду. Постојао је и нарочити нропис за царску децу. Ако неко од цареве деце зажели неку играч ку ггли било какву другу ствар, та жеља се сместа има испунити. Али' се ни за једну игричку не сме датн више од две форинте. Једнога дана мала надвојвоткиња Валерија, најмлађа ћерка Фрање Јосифа, изразила је жељу да јој се набави балон, којим се деца обично играју. Али у то време — бнла је зиму — балон се нггје могао гако лако набавнти. Тада су се ти балони у Бечу само лети продавали. Насгала је грка за балоном и тек после неколико дана један трговац успео је да набави два балона. Он је за балоне гглатио четири форинте и надао се, да 1»е га двор добро наградити за његову ревност. Али он је свој рачун правио без дворског церемонијала. По што је дошао у двор, он је морао да прође кроз читав низ формалности, при чему се непрестано бојао за своје балоне, јер је седео у необично загрејаној собн. На тај начин балонима је претила опасност да ће се моментано докварити н тада оде све. Када су веК све формалности обављене, било је касно у вече. Балони су још бггли читави, али је трговац имао врло непрнјатно изненађење, када му је саоп штено, да двор плаћа само две форинте з." стварн које купује. Он на тај начин није на балонима баш ништа зарадио. Али ннје само он 1гострадао. Мала надвојвоткиња је такође била лоше среће. Тамаи су јој -хтелн - нрелитн балоне, а они су се огласнулгг и дете г;е горко зпплака. Све због те царске бирократије! БИЛА ЈЕ ТАШТА... Крајем седа.чдесетих година прошлог столећа кинески царскн двор је првн пут упутио у Европу своје посланггке, који су имали да приггремају терен за стварање пријатељских веза "са појединим земл>ама. У Беч је доспео један кинески принц са многобројном својом пратњом. Пре него што је прггмио у аудкјенцнју кннеског принца, цар је при мио маџарског примаса кардинала Самасу. Овај мали свештеник, седе косе, кошчат н веома мршав, био је Ј 'едан од царевих љубимаца. Кггнеза видети у то доба била је и у Бечу права сензација. С тога цар рече прнмасу Самасн: — Посте вас примиНу у аудијвнцију кинеског принца. Ако желите да га вндите. а ви останито код мене. Самаса је сео у једну наслоњачу и тада уђоше Кггнезн, у луксузно шивеним хаљинама, падоше пред царем на колена н предадоше му акредитивна пнсма. Док је цар читао документа, Кинези су радознало посматрали Самасу. После аудијенције, кинески принц се разговарао са једнггм дворјаггином н упитао: — Је ли ваш цар ожењен? Када му рекоше да јесте, принц се осмехну: — Од.мах сам мислио... Ин-гересангно је да код вас на двору владају скоро исти обичаји као' и код нас. И код на-

ДВПГДКШ0Г8ДИШ1Ш „ВДетГ Ср^адишни одбор народне одбране дао нам је ово саопштеше: Народна Одбрана по молби Глазног Одбора у Сарајеву узе.та је на себе дужност, да у Београду и Србији учкни све, како би ова прослава добила што више моралне и материјалне помоћи од нас. Народна Одбрана свесна је тешког задатка који је узела муслиманока национална интелигенција око „Гајрета" на проширењу националне свести и култур <шг напретка муслиманоког дела нашег народа. Резултати тог рада оу и до сада добри и нај више „Гајрету" има се захвалити, што методе аусТријске управе нису имале пун успех у однарођивању наших мус.тимана, односно њихове интелигенције. На челу са покојним Ос.маном Ђикићем „Гајрет" је ширио међу мусли-мани.ма српску и антиаустријску мисао и она бојовна генерација муслн-мамске интелигенције, која је за време рата трунула са осталом својом бра!пм у аустријски.м казаматима, и која је учествовала добровољно на бојним пол.има До бруџе и Солуна, која је шга в»1ше била учесник у сарајевском атентату — и која иза рата са пуним еланом наставља тај рад, то је дело „Гајрета". Аустријске власги су тај рад и>ен добро оцениле и прва брига пм је била, да 1914. г. „Гајрет" распусте као велеиздајничко пегло н њихове раднике ухапсе и у проганство пошаљу. И данас „Гајрет" врши исту дужност националну. Без ичије помоћи ' људи око „Гајрета" ево 10 год. раде у истом правцу Ми тај рад не^емо овдг да цеж*мо по кул турни.м резултатима, и ако је и та страиа са стране националног гледишта врло важна, јер се најсталније културним радом могу ноништјгги између нас и наших муслимана пргграде, које су векови створили. Ми овде истичемо велики национа.чнг моменат, који је од одеудне важности по нацију и државу. Босна и Херцеговина су централни део наше државе и нације. Централчи и по географском положају, јер је у срцу наше државе и нације. Централни и по пле.менским и по верским разлик&ма, јер су > њој испремешани Срби и Хрвати. | и све три вере; пентрални по култури И; мента.кггету, јер је у њој дошао у додир и I

ћесгражим жмвот Београд, 20. Оперста код Клсрнџа (21) „Дама у хермслину". Вашта „Руске Круне" (Дечанска 37): Театр „Стрекоиа". Сензацнја сезоне: „КОД ЖОЗЕФИНЕ БЕКЕР"; „ХаЈд... кол Жозсфнне..." Г 0СГ0иан> С г. г. Ђуке Трбуховнћа н Љубе Вукоманопића. Хотвл Париз: Крвдиао ПЈЗОршнте. Позориштв „Бзров Пари": (21) »Три бекрије". ' . ..оа1рео : (21) Позориште „Водсил>". Максим бар (20) Нов арограи Палас хотвл: Нов варнегски црзгразс Вариете Насина: '21 и ао) Вгцпегсжи ароп^ Нвсинв ..С: . о": ШЈмда Нгр»н»а Огојића (Тејчмп.Ч 2^ — Телефов 35-86) Дан*.инт од 16 ч&оова Џаз г. Ј1ол<жо>. Русиа семја — Лира : Днве аав^лв (Дворскл ул. 11.) Читаоницз С. Т. М.: (Зелепн Воваи 17.). Отворв' на је ралљим л&нои ој 1б - 18 а ввлељов ОД 8 — 12 чаоова Етнографсни музеј: ( јгзо Бирчаппиове л Мнлоша Велипот улнпе). Огвор^л ол 9 — 12 н ол «3 — 18 четвргпом а недељом од о— 12 часова: м сгра^цо в пооетиопе аз унут|)ашњ>;тп овак.н лан. Нзродни Музвј: г Милоша Велнкот бр 54). Огв> рвн )а за Ве»грв)у1не под«л>ои п цразнигсои од 9 — 12 чп!'ова п за стрвпие и поЈетиопе ич уну. кашњотп свадп лаа. ђИОСНОПИ: Наркнпо: „Шенков снн" (Рудолф Валснгнно) и „Васкрсење" (Род ла Рок н Долорес дел Рио). Колосеум: „Но1* л>убавн" н „Ми, младн поморцн". Каснна: (Зигворено због реновирања). Коларац: „Бнг парад". Луксор: „Мајке дечиЈе душе вас оптужуЈу (Наталнја Лнсенко, Валтер Рнла). Балкан: „Арнзона" н „Тајна пусгнње". Дежурне апотеке: Овет Пренлића — К*иал>н ^ Алек^анлра уаипа Дутапа Таоића — 1Сиез Милетипа улипа Ниопиа Алмозлнпо — Лу.шапопа улнпа. Спег. ТрлЈклвпћв — зо Наролног Почтришга. Брознчевпћ - Босав ^кл ул. 8. Оимо Прогића — Краља Милаиа.

ДпЕВНЕ ВЕСТИ Београд, 20. Повратак мнкнстра аграрне реформе г. Даке Поповића Данас је допутовао из Новог Сада министар аграрле реформе г. Дака Поповић. Г. Псповић ће кр*>з два дана огпутовати у Јужну Сроију н Санџак ради испитивања тамошњич прилика. Долазак г. др. Михаила Ласкариса у Београд Познатн наш пријатељ и одличан познавалац наше историје г. др. Мнхаило Ласкарис, прсфесср Университета у Атини, дсшутовао је у Београд. Г. др. Ласкарис задржаће се у нашој престоницн дуже времена ради иаучног ироучавања наше прошлостн. Као што је познато г. др. Ласкарис је један од нрвнх који је докторирао из наше националле *Гсторије на беотрадском Умнверситету. Уредба за капетане бродова Мннистар саобраћаја прописао је правн.гаик за капетане бродоеа. Правнл ник садржи одредбе за полагање испнта, опремање кандидата и произвођења нз нижег у вишн чин. Одлука министра трговнне за трговачке путнике Према одлуци мннистра 1рговине и индустрије, трговачки путшши морају иматн у будуНе нарочите легнтнмације кад пугују по земљн. Ова наредба важи од 20. овог месеца. Фирме које шаљу своје пугиике мс,рају набавити легитимацнје од министарства трговине.

сукоб исток са западо.м. Решити правмлно питан-е Боснг значи решити и данашњи за полнтича|>е мучни проблем државе. А у том питању муслимаии у Босчи чине центар. Неопреде .Ђени у масама нн на једну страну, племенску ни културну, и.тн боље под уплизом и једних и других постају сами по себи важан фактор целог тог пнтања. Стога т. зв. мусли.чанеко питање у Боснн није питаше само њихоао, него це 10 Нацнје. Зато Народна Одбрана хоће ово питшђе да истакне што више, аа се за њ заинтересује цела Нација, сви очи, којн Желе правилан развнтак иаш. Наравно у првом реду је позван Београд и Срби.ја да се тим јаче заинтересује н помогне наше радннке у Босни. Као први почетак тог рада нека буде наша морална и материјална помоН „Гајрету" по овој прославн. Стога очекујемо од Вас, да ћете лично посетити ту прославу, која ће се одржати 5. - 6. и 7. септембра ове године, или барем датн прплог. Овом помоћу Београд н.Србија треба да даду снаге и полета идеалним радницнма око „Гај- 1 рета", да осете и знају да их разумемо и цени.мо њихоз рад. После прославе ту моралну и матерпјалну номоћ и сарадњу треба организоватн код нас п боље и јаче јер је н само, питање, како рекосмо — од огромне на ционалне важносги

Шести међународни историјскн конгрес у Ослу Па шесги међународни нсторијски ко« грес, који се одржава ових дана у Ослу, огпутовао је г. др. Миховнл Абрамић, директор археолошког музеја у Сплиту. Г. др. Абрамнћ ће на конпресу одржати и јеано предавање нз прош.тасти Далмације. Интернационалш! сајам у Либерцу (Чехословачка) Велнки међународни сајам, који ће се одржати од 18. до 24. септе^мбра у Либерцу (Чехословачка), заинтересовао је н наше привредне и трговачке кругове. Како ће на овом сајму бити засгупљене многе европоке земље, вероиатно да ће и наша земља узеги видног учешћа. Акиија радиика и намештепика око уредбе о огварању н »атварању раДњп и радном времену Акциони Одбор приваЋних намештеннка и Ценгрални Раднички Сииднкални Одбор Југославије, коуи су до сада посебно водилн акцију за регулисање радиог времена и отварање и затварање радњи, одржали су 13. августа оее године заједнички састаиак, коме су информативно присуствовали и представници Подружнице Савеза Графичкнх Радника-ца, Југославнје, Београд. На састанку је одлучено, да се полову и друге синдикалне орга «изације у првом реду Уједнњенн Раднички Синдикалнн Савез и да се 17. овог месеца одржи други састанак ради израђнваља програма заједничких акцнја целокуп«« радничке класе. На састанку од 17. овог месеца узели су учешћа Ценгрални Раднички Синдикални Одбор Југославије, Акциони Одбор Приватних Намештепика, и Савез Графичкнх Радника-ца ЈугославиЈе, Подружница Београд, која је од своје Централе овлашћена да може учесгвовати у заједничким акцнјама. Уједињени Раднички Сннднкални Савез ннје ни послао своје представнике, нити изнео икакве разлсге за своје одсуство из заједничке борбе радничке класе. На авој конференцији донета је одлука, да се с обзиром на учешће нсвих групацнја, оснује нови акииони одбор од представника Централног Радничког Синдикалног Одбора Југославије, С»веза Графнчких Радни«а-ца Јутославије, Подружннца Београд, Савеза Банкарских, ТргСЂачких н Иидустрнјских Чиновшика и Удружења Баикарскик Чиновннка. Повод за ову акцију дало је Министарство Социјалне Полнтнке, које је донетом Уредбом погазило принцип о«мочасовног радиог дана, а дсигније и так ву лошу Уредбу погоршало изменаша од 25. јула (Наредба Управе Града Београда и осгалих Жупана), те као ирограм социјалне политике усвојило скснлоататорске и антисоцијалне жеље послодаваца. Акционн Одбор је као прву заједничку акцију одлучио да одржи један за. једннчки збср свих радника и иамештеника у недељу 26 овог месеца. Летина у Дубровачкој обласгн Овогодншња летииа дала је одличне ресултате у дучлровачкој ооласти. Принос пшенице рачуна се 33.690 метарских центи, дс« је у прошлој години прннос нзносио 18.570 метарских центн. Ста«.е јечма је задовољавајуће. Прииос пасуља и кукуруза неће бити рђав. Стање ливада и пашњзка је врло добро. Калдрмисање Гундулићевог Венца У Београдској Опшиши је решено да се приступи израдн нове калдрме на Гун дулнћевом Венцу од Позоришне улнце до Кнегнње Луубице. Радови ће почети овнх дана.

Нотоцнклкстичка трка у јцпшл Београаоког Мотоклуба реопила Јв да нрИ1)елн на да.п 26. о. м. тросу а.г нзлржљвгвост мотора п воаа'»а еоград — 1ц*мује©аБц — Бео[раЈ. Оаа хрка ће бцти нарочдто ини^ресднша јор је нрва ове врсте код нас п це-Ке <*е цсчппп но Орооигп воћ по бодовима г^оЈп се да-ју на тачал дологшк п полаз&к кроо ова одроћепа меота гце ће бнтп постааЈЛ»ене шннспје. Свп могорн могу учествова.ти соло и са норппм беа .•баифа на јачину мотора. Ова трка нма одређетгу Орзплу ол 45 км. просечнв брзане на сат, то знатц ла возач мора у одређвном вреасону отнћи од јеаж>г места ло другог. На мотооу пе омо вршнтп ннкакве оиралЈке што се тпче машнмо, ичузев г>ме. Свшка оиравка или пад са малиином пма мпнуо бод. Овп зазпнтер^овпнн воадчп нсјм се обраге секретаријагту Београдоког Мото-Клуба. Лоснтнјеса ул. б. течт. 527« а шјкаониеО у четвртал 33. о. м. у хител Шшеријил у 8.30 ча*л>ва, гд« ће с« Ла 1II 11 П0Гроб1Ш удуТП За Ту ТрКу.

Оперета

ДАМА У ХЕРМЕЛИНУ :-'1 у баЛГГП ..Клориџа" Дама у хермелиму, ..длична Жи.тбе.рова оперета. Нграју г-ђе Маи\мн11. ЈБубеЈдВн, г. г. Тдб\ \овић, Горскн н менчнћ. Ц|/Ч'.ГДК у » слтп