Правда

БРОЈ 345

„ПРЛВДА"

СТРАМА

Ј "П "н ст^пшпн ркспе п имеит Лекар посматра своје умирање. Енглески лекар др. Хајг "»Понслал одлумио је пре изнесиог времена да дрцговрл>но по!>е у смрт. Веома је ретка ствар дз лекари извршују самоУбистбо; али н пик се и то деијава Др Лонсдал веК гуже пре.ме пати од шећерне болести Сем тога притискнвали су га крупни фина]«сисчи јади. Али је хтео да од његчв*с.\:рги наука добије нешто. Лекар" је узео један' отров који лзгано дедуЈЕ. Он је пост>пено..,. лзпјјн О .,лрју,чазао дејство тога отрова на самом себи Када је узео отров. он-:је имао још дов^л.но вре.мена да обави многе посло ве. Прнмио је у својој ординацији још два болесника. а једно.м је дао и иидекиију. Затнм се повукао у своју собу и нампсао опроштајна,,писма. После тога је мнрно седео и даље за столом. Када је осегио да је отрЈВ већ почео да делује, он Је сваку поједину фа, зу тро-впња са.мог себе. тачно описив; г Записе је завршио у моменту када му је отров већ рдузео свест. Први лекчрсв запис гласио је: „Узео сам отров и чекам. 0"°Кам се веома добро и срећан са.м. Сада сам мрви пут без брига. потпуно слобода-н члвек. Јер чекам смрт. Молим колеге ла прЈЧИтају моје записе. Можда Не им ти од ксристи. Б.ог ће ми опростити ведики ,грсх..*" Мало донније. забележио је: „Процес тровања траје прилично дуго. Ја се још Увек осећам веома до*р. Дејство отрова на поједине органе је разнолико и за лекара од невер )В9ЈГ1е за 1имл>ивостн. м Ту је др. Лонсдал описао стручно како отров утиче на њег >во тело. При крају је лекар записао ове речи — Смрт је тако лепа. Новаи није Н" шта. Ни зна«ве ннје ништа. Оно може човека да сачува од смрги. Студије су уззлудно трзћење времена и ништп знше. Мој пулс сада ср-јб јако бије Приб»тижује ми се крај- 'Зат!.чА>иво је дула« нр ( р'асПолбжење самртннка Све му сно. И^истално чиСГо^и ^ЗДаче бсећаиЛ му је пре^ирањр живота! Сада. конач:!-., начшао с;м.иа свој мир... То су :> биле последње речи На'-»еј« је мртав за писаћи.м столом, са наливј пером у руци. • • - ■' ВЕШТИНА РЕКЛАМИРАЊА. — V) својој, недлвно објављеној, књизи „11'к.л лачдска ћеретања" лсрд Абердин. и-$ме | ћу осталог, износи и ову заним^иру ј епизоду: На једној концертној турнеји неки о-. перскн певач био је позват у једно веће ј село да концертира. Он се обавеЗао Да ће у свој програм унети у. том селу ое >ма о.миљену народну песму „Сеоски ковач". Певач је пре одласка у село< бчч» отсео у Једној оближњој варошици у једном хотелу. Непосредно пред његсв одлазак у село, где је тога вечера имг> да пева. посетио га. је .један човек, по изгледу мајстор Он га упита: — Хоћете ли ви вечерас одиста печати у .нашем селу „Сеоског ковача"? — Хоћу, то ]е жеља ваших се.т?ака! — Е, па добро господине. Ја сам сер оу , п ковач Кад ту песму будете отпеваш. мо.тим вас да додлте да сам ја одличгн махт^ор и да Прн.мам оправке бицМкла и гр^мофона. » . *Л^УБАВ И БРАК — Мг.рио Кончини. Жена која не воли, није здрава. Жеч.> која воли, болесна је. * — . Жене су генији љубави 1ГТто жена чма у души, мушкарац никада неће и.мли у духу. * Брак је стање у коме и најлуђе, шјстрасније заљубљени мушкарац постаје прлсебнији. флегматнчннји. И на1глупл>а жена је довот>но пам^т на да превари и најпаметнијег мушкарц . • . *' •._ * •• • : ' Слабосг једног мушкарца је његопа слпбост. Слабост једне жене је њена снага. ♦ Муж тражи од жене внше рчзума на од мужа више љубави. Они траже Један од другога оно што немају. И заг > су ,обоје несреКни. У браку љубав постаје прчдев и може да се степенује: комнарагив од љубави је равнодушност, а суперлзтнв- мржњ '1.

У најсколијем времену предаће се саобр аћају у Лос Анђелосу нова грттска болница. која ће бши највеЈ-а болница на свету. Имаће 3500 креиега, а из*радња , је стајала око 1,5 милнарду динара.

Дакашња жека у Кини ПРЕПОРОД КИНЕСКЕ ЖРНЕ. — СИ ОРТ. — ОДЕЛО. — ТРИ ЋЕРКЕ МИНИСТРД ФИНДНСИЈА. —

Недавно је објав.г.ена вест како је једна млада Кинескиња, г-ца Ј1иу Ман Чи« чиновник министаоства стпл ни\ П .слова у Шнкингу, превалила једпн од ИајбпазниЈих путева који в^де у пре::. • ницу Далај Ламе. Ласу. да би с ови.м V име своје владе водила извесне пр?говоре на побољшању односа заједниччих земаља Зашто је баш њој билашоверена ова мисија у „забрањеној варошч", то ће, зацело, остати тајна. Али њен иобедоносни повратак. који је славила чела; Кина, јасно доказује да је и у тој земљи сунца еманципација же>не дуболо ,пордрла^,.. .. , _ .. _/ V Нвмвлаанас.^.&инњни једног поаива у коме се не појављује и жена Има же1ских адвоката. лекара, про^ЈЈесора. дожавних чиновника. ча« и самосталт\ банкара. Један женски лекар у ШангзЈу В^ЗИ СПМВ СВО' Л\Т^ V КОМО ООЧЛПЧИ б леснике. Г-ца Суми Чан>г, која је свр-ши* ла Ј!рзва у Парноу, спада ме^у одличае адвокате. Још од пре двадесет година девој:-'.. у Кинн нису имале никаквих права Ћ-^р ке су стајале у сваком погледу далечо иза синова. Нису добијале ни школу. ни васнитање. Живеле су сасви.м пову џено. Обнчај је још и ^анас да Кинез «е прстстави жену и ћерку ни сво.ме најб »љем пријатељу. Жене су виделе сво»а МУжа- гтрви пут на венчању. Као удаге ЖеРЈе" живеле су врло мало боље од :лу жавки своје таште. које су их На спе могуће начине тирзнисале. Пре 23 годкие по улииама виђале су се једино с.п'жавке и јавне жене. и тек ту и тамо.ио која дама у носил>ци, одлази у походе Данзс се девојке виНпј\' свудп . и њич^в^ понашање не уступа ниучему понашању европских сестара Револуција од 1911 године, којз је ГРАМОФОНСКЕ ПЛОЧЕ — КАО *АПИСНИК П \РЛАМ"НТДРНИХ СЕДНМЦА. -т- Немачке радио стлнице већ су ра ш^је предложиле претсерништву немачког парламента. Рајхстага. да се у салу парламента ставе неколнко радно-мгпфона. који би омогућили преношењс парламентарлих седнииа путем ратно Савет Рајхстага. састављен из свију сгра н^ка, већином гласова је олбио оча| предлОг. Недавно је примљен предлог. да се у Рајхстагу снимају са седница ^оа мофонске плоче. које би се доцни1е после доброг иензчфисања — давале ра дио станииама рали емисије Учињена је ових дзна и пр ^ба са грзмофонским пло ча.ма. Сниман је читав низ седнииа К >н стантоваче су ове чињениие- 1. Плоче и сувише верно репродукују седннце ма на та 1 начии и бурне сцене. ко.је нис\' зл МЈиру јавност: 2. Плоче верно приказују ток сеДниие, тако да би могле послужити као записник са тих седнипа, — Д1 мису толико верче' (То је влалина већина констатовала са жаљењем): 3 Оп > зицида је утврдилп да су званн^ти из!»ештаји са седнина Ра|'хстага увек испрбв љани, дотеривани. па и фалси 'иковп ни, а гра.мофонске плоче таква „ретушн рања" не допушта'у! Претседништво Рај'хстага Је одлучи-

збацила династију Манџу, све је преокре нула. Прве женске школе у Кини основали су А.мериканцн. Биле су дуго времеиа усамљене. Доиннје су се намножиле неБер ^вагно.м брзином. Једна од најпознатијих девојаччич школа, коју је основала унука чувеиог кинског вице краља Ченг Куо Јан. вас питанз у А.мерицн и Енглеској, налази се у вароши Ханкау. коју су недавно заузсли комуиисти. Запздно васпитање, кој > се није могло толнко прилагодити на кннеске деча'<е.''на'шло''је код Девојака потпуно •> доб.равац>е и пријем, ; Кинеске дев^јке иа1рздИје уче музику, и у свакој је шк »ли изјутра прлва борба која ће прва сеI ст'и за клавир. | Девојке данашње Кине све су без ра?лпке одушевљене спс ртискиње. С пр >лећа 19:Т била је организована у варпши Ханкау атлетска утакмииа, у којој V-' узело уче"|ћа пр а *о 2000 млаччћа н војака. Мла.де Кинегкиње показале су се одлично. Изгледа иппк да је Кинескиња осталл у оделу верна прошлости. Појави ли се чак у др\штву у каквој скипоценој вечерњој тоалети. она је ипак скројена пг» кимеском обичају Али онз неће ничад странцу показати своја гола леђа, руке и прса. Дакле „деколте" не постоји. У политици, како унутарњој тако ч спољној. Кинескиња крчи себн пут. На|лепши за то при.мер дају три ћерке мннистра финансија Г .Б С} г нга, нанкиншке. од којих се најмла^а удала за гененала Чанг-Кан-Чека, чију ратоборну политикУ свуда пропагира: стармја игра прло велику улогу у унутарњој политнци, док је средња, жена др. Сун Јаг Сенса. велнка комунисткиња. ло да ни озе грдмофонске плоче не да да ! дно стд.ншама ради прихазивања слуI шаоцима. Мора;.е се мало прччечати ■ док се духови у Рајхстагу не смире!

На дан 16. децембра 1770 године. дакле пре равно 160 година, ро1>ен је био у ( Бону Лудвнг ван Бетховн

ЉУБАВНА ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГ ШНГРТА. — Минхенски листов-и до>носе вест о дирљивоЈ грагедиЈИ шеснаест«»годишњег шегрта Јохана Морха. из 6аварског Села Оберсдорфа Шегрт се јс-ш нре неколико месеиа заљубио у тримаестогодишњу ћерку свога послодавиа, баварског мајстора. Ова у почетку дечја љубав. прегворила се убрзо у вз!рену љубав одраслих и интимни однос измећу шегрта и девојке није остао ојз последииа. Кад је већ постојала о 1асност да ће њени родитељи сазнати за све, они су отишли једном лекару. а овај им је запретио да ће све казати девојчнном оцу Деиа су после тога нестала из варошн Они су отишли у уну|ј>ашњост и лутали ланима по шумама Како је доцнијом истрагом утврћено М. рх је своју љубазницу, по свој прилици но њеном пристанку. гурнуо у је.тно језерЈ, где се она удавила Њен леш је пр нађен. Морх је покушао да изврши сам >убистн^ вешањем о једно лрвп. али су туда на<ишли сељаии и спречил-и га. Пред полициским чиновнини.ма Мор\ |е прво порииао да је убио девојчицу. али је доцниЈе све верно описао. Сутрадан је наћен у ћелији обешен. * ПАРКЕТ, ЛИНОЛЕУМ, ДРВЕНИ И КОЖНИ НАМЕШТАЈ намаже се. г|усти да се осуши, па затим меком крпом пребрише. То је све. друго нема ништа да радите ако употребите течну масг »бипГо!«, коју свакн бољн колонијалистз ародаје. 25571 * НОВА СРЕТСТВА ЗА БОРБУ ФАШИСТА. — Немачки наиионал соииалист4 својим најновијим методама превазилаз? и италијанске фашисте. јер у последн.е време учестали скандали које немачки фашисги прирећују на све стране Прс неко вече у позоришту у Нирнбергу дошло је до веома узбудљиве и скандалозне сцене. У позоришту се приказивзо је.даи комад. у коме се велича идеја ''руштва народа. Јелна жена, обучена у танку белу хаљину излази на позор.-^нцу и каже: „Нзрзди света, уједините се! а Ту сцену су Хитлеровци употребили да изазову скандал. Они с> г почели да бацају у дворанУ и на позорницу смрдгива јаја и загушљиве бомбе Сем то«а. испразнили су пуну врећу са жнвим мчшевима. Нбстала је прзва паника, нарочито мећу женама. које су ии^але и врискале када су се по поду размилели мно ги мишеви. Полиижа је тек доцкан »чтервенисала Око 40 Хитлероваца, ве!-ином средњошколаца. ухапшено је. 91 5т .• ■ • . П' ■ зд ш--1 НАЛРРЂА КЊИГА НА СВЕТУ. — Кзо на ; ређа књига на свету сматра се јед^а гтара француска књига из 1655 године под насловом ,.Ле пастисие франсла* (Француски уцоеник за прављење пасгета). Ова књигз постоји само у једном примерху а њен садањи сопственик је за ч>у у своје време платио 13 000 франакп. 1рема мишљењу змеричких стручњача она данас вреди око 50 000 долара. Сочственик књиге. јелзн Италијан, неће никако да прода ту ретку књигу, тако аа амернчки биолиофили, који бн жртвоза ли сваку своту за ову књигу, неће мзћи да је купе. Ова необична књига повеззна је у дрвене корице. * Нагаа мала енипклопелија ПОУКЕ И ЗАНИМЉИВОСТИ Ахеронат је била река у грчком подземном свету, о којој пише и римски песник Вергилије . * Глазура (од немачке речи „глас": стакло) је стаклена кора, стакласта превлака зе.мљаннх судова, глатка н сјајна прс вдцка зуба, .која их штити од кварења; превлака лакнм н глагким бојама. * Зуави: назив ратоборних становччка Длжиру, и телесних чувара владара V Тунису и Алжиру; овако се зову н фрапцуске војне јединице, које су у ср. је ореме војевале у Африцн, а за воеме светског рзта и по еср јпски.м оагИштима. Одликовзлн су се храбрлићу и и->држл.ивошћу У бор"и. Носе фесове. * Јело — Џек је енглески бродарски и.чраз: значи жуту засгаву, која се истм»,е на брод, да би се оста.тнм бр довнмл н пристаништима јавнДо да на броду зладз заразна болест. Лукул је био богати н рзскошни рнмскн војсковоћа. чије су луксузне свечаности биле познате у своје доба ширсм света. „ЛукУлска гозбз" веома раскотна, обилна гозба. * Луцерна је латннски нзраз за детелину. ^њ-требљава се н да 1ас у ме^ународном трговинско.м промету. <» Морбидан је латинскн изра.ч и значн; болешљив, мекушан, нежан.