Правда

БРОЈ 345

.ПРАВДА*

'СТРАНА

Фељтон „Правде*

|»ТТТ?т»1

Чаша млека — АНАТОЛИЈ ЛШХАЈЛОВСКИ. — ооо

— Не. госполо, ја вам кажем, имз у жнвогу сгвари које човека просто заробл-.ују, стављају под своју власт. А често сам случлј и није тако важаи, нека ситнииа, нешто сасвим безначајно; али зко тзј случај натера човека макар само ма1о ла размншл>а, онда је он већ изгубио свој лушевнн мир и не заборавља лако.. Овим речима почео је своје излагање Заснлије Петрович Сквоцов. У малом, м*ома пријатНом салону владала је по1утама, л>у-ди који су се били окупили код Сквоцових. познавали су се међусобно врло добро, познавали су осећпн,а један другога и стога су лаким тоном ћаскали и нису били ни мало уздрж .ћиви , затегнути односи међу њима. — Морам одмах да вам кажем, настави Сасилије Петрович, да ое у карте ралумем колико дивља свиња у музику Бетовена. Али да дуго посматрам играче. то је моја нарочита, о.мил>ена пасија. Он се осмехнвао. — Баш код играња карата човеково право биће да стојн пред вама као кап воде на длану... Ту се могу вршнти најуспелије психолошке студије. Но и ту се сусрећемо који пуг са загонеткама. Пре неколико година боравио сам, тада сам још био нежења, неколико дана на имању свога пријатеља Чурчанова. То су били. како ое каже, имућни људи а гости који су их посећивали давали су један другом у руке кваке њиховнх врата. Свнма вама добро је спознат живот на таквнм имањима; дању је свзк сам себи препуштен н ззбавља се за свој рачун и на свој начин. Али увече цело друштво се окупља, омладина нгра и пева, флертује, а старије године, људи солиднијег и мзње темпераментног изгледа проводе вечери за зеленим столом. Овога вчера, о коме вам желим сада да причам, за једним столом играло се у прнлично високе своте. Међу. позваним гостима налазио се и један веома богати фабрикант, који је био добро по* знат у оном крају. То је бно човек који се лако упуштао у коцкарске авантуре, много рескирао и бацао паре. Једном речју био је прави хазардер. Није волео да игра са ситним новцем и стога је и 1ог вечера убрзо дошло до озбил»них заплета. Каква се игра играла. не знам. Мо гу вам рећи само толико, да су још ч у зору за зеленим столом седела четирн човека оа бледим лицем, међу њима налазио и домаћин, мој пријатељ Чур а нов. Сем играча у соби су се налазчли јога

само фабрикантова жена и моја "маленкосг. Фабрикант је тога вечера био невероватно малерозан. Његови партнери су добијали сваку игру и више од једног сата плаћао је само он. Његовз сгла кре да је стално нешто бележила на ирној 1аблн, то су биле бројке, које су обележавале његов губитак. Фабрикаит је са нервозним трзајима мишића на лмцу одавао своје незадовољство и узбуђеи>е. То лице добнло је некако зелену боју. У »петње доба свањује врло рано. Рећ Је јутарња светлост почел • да пр* дире кр..? завесе у собу, а игра је још увек тоајала. Играчима Је биг.о нспријагно да устану од стола, јер су сви сем фа'»пика-нта добили, а он н «је ни шмкшл ао из утаЈИње. Он поро/ тога ниЈе престч ;ао д^ 2'"орио стављ^ счг иоће ул-ле у игр\ Најзад се он р)м/<л.!м 1ла»ЈМ обратио домаћину: — Да лн бисте били љуба.чни, Чурчанове, да ми пошал>ете једну чашу млека! После неколико минута чаша млека била је донега. Фабрикант је јелва приметним дрхтањем руку пришао чаши и при.мио је од слуге. И тада... Сви су запрепашћено узвикнули Ча зеленој чоји карташког стола просула се бела, млечна течност и она је пр^плз вила и све црне табле са цифрама добитака и губитака. Да није било просуто млеко, већ вода, вино или било која дру га течност, зло би се још могло избећн, јер би се тада цифре на табла.ма могле још разазнати. Али млеко, бело као и креда, непрозирно уништило је све кар ташке записе и они се никако више нису моглн реконструисати. — Господо моја, рекао је фабрикант, а у његовом гласу огледало се искрено очајање због овог непријатног случзја, господо моја, ја не м/гу ни сам да објасним како сам могао да будем толико неспретан и проспем чашу са млеком... Једина нада је преостала, да је сва од вас упамтио свој последњи, укупни доби так, а ја наравно одиах свој дуг нзрарнатн... Остали играчи су се некако збуњено смешкали и слегали раменима. — Ствлр је мало незгодна, рече један од играча иронично, ту се тешко може помоћи. — Ту се одиста ништа не може учинити! приметио је у смеху до.маћин Чур"анов. Чињеница је да ми цифре нисмо упамтили и мн ћемо стога целу игру морати прогласити као неважећу!... У о-

ТЕАРЕ2

Каљаче и снег -ципеле „ТРАПЕЗ" уздигли су се у висину светске марке само због солидног квалитета, издржљивости, укусне форме и елеганције. Купујте само каљаче и снег -ципеле ^:а марком јер Вам та марка пружа у потпуном смислу ону вредност коју сте у готовом новцу исплатили. 2664 Ч

сталом, сад је већ прилично доцкан, па је време да пођемо на починак... Фабрикант је покушао да се противи, али сви су морали увидети да се ствар није могла изменити. Гости су брзо опраштали један од другога, не смеЈући један другоме да гледају у очи. Свак је пошао у своју собу. Ја сам пре спавања отишао још мало да прошетам по башти, јер сам одувек ценио свеж ваздух. Када са.м се враћао, морао сам проћи поред веранде и ту сам приметио две фигуре, једну тамну, мушку н једну светлију женску прилику. Владао је полумрак, још није свануло. Они ме нису приметили. Ја сам јасно чуо речи фабрикантове жене: — Али ти, човече, никада ниси пно млеко, никада! Шга је он одговорио нисам могао чити, јер сам гледао да што пре одем са тог места. — То је цела моја прича, готова је, го сподо моја! завршио је Сквоцов. Свак је ту ствар морао да разуме онако како Је сам хтео и могао. Али после три године, ја са.м имао посла у једној варошици и ту сам се сусрео са истим фа брикантом. Ми смо ишли заједно у један биро и ту је фабрикант дожнвео не што веома непријатно. Он се толико нз љутио да је сав дрхтао од узбуђења. Кад смо изишли из бироа, молио ме је дз пожурим у једну кафану. Одмах је с врата поручио чашу млека, испио га до последње капи и, за дивно чудо, у оном часу био је потпуно мирзн!

Сокожно друштво у Струмицн СТРУМИЦА, 18. - (Б. Ш. изв. „Правдн"). У почетку прошле године, када је дошао за учитеља основне школе у Струмици г. Душан Радовановић, |едан од познатих радника на ширењу соколства у Јужној Србији, Соколско

друштво у Струмици је почело нагло да напредује. Као начелннк соколског друштва у Струмици, г. Радовановић |е реорганизовао друштво н оно је данас на завидно) висини. Успеле соколске вежбе и академиЈе, које су до сада често приређиване. најбољи су доказ о вредноћи н организаторско| способности г. Радовановића, који није жалио ни труда ни рада само да дође до што бол>их и што нозитивнжих резултата. И, може се слободно рећи, успео је. Сем овога, г. Радовановић неуморно ради н на ширењу националне песме у овом крају, у чему је такође. за кратко време, показао најбољи успех. Његов деч|и хор основне школе, који је он спремио. одушевио је својом песмом Струмичане толико пута до сада и оставно на)лепше утиске, а нарочито приликом про славе 1. децембра ове године. Оснивпње пододборп др штва „Српска појки" у Битољу БИТОЉ, Ј8. — (Љ. Л изв. „Правди"). — У салн Трговачке а «адемиЈе одржчна Је констн гуирајућа скупштнна пододбора друштва „Српскз мајка". коЈа је биле врло добро посећена. У име главног одбора из Београда били су прнсутни: претседннца г-ђа Даринка Панић и с^кретар г -ћа Аранћеловић. Скупштину је отворила г-ђз Борисазљевић, која је поздравила претстазнице главног одбора. Посте тога је говорила г-ђа Панић која је објаснила постанак, значаЈ и циљеве друшгва „Српска мајка". изјавивши на крЈЈ'у да је ци>. њено! доласка оснивање пододбора у Битољу. Поогго су прочитана правила, приступило се упису чланкца. Том приликом уписа.ш су се свн присутни за чланове друшгва. Изабран је н ужи пододбор. на челу са претседницом госпоћом Борисављевић. Пододбор ће се доцније проширити и конјституисАт« За почасну претседнкау иззбрг«а .је г-ћа Атина Лешњаревчћ. Пододбор ће од!!ах приступитн упису гато већег броја чланова, а главна брнга ће м> бнти збрињавање сиромашне и н?пуштене деце од њиховог роћења дсг почетка школовања. Претседник Битољске општине ' П Лешња ревић, обећао је да ће општина помагати друпгтво. те ће на тај начин нарочито у прво впеме бнти пододбору учињена великз олакишиа у раду. За лекаре днспанзера „Српске мајке" \ Бито љу примилн су се: г-ђа др. ПЈанић и г. др танацковић.

Роман „Правде"

Твдствена сирт леди Икгелтвдп

Агата Кристи

— Наставак — Претпоставка г. Лорана Кгшендиша једна је не.могућност н то ће вам казати свасси лекар. Немогуће је да стрихнин у том сблику проузрокује смрт, јер симптоми би се појавили још раније и њих би свако запазио. — А друга претпоставка г. Кавендиша да је леди Ингелторп узела и сувише много тога лека? — упитао је истражни судија. — Ни у том случају, оцговорио је др. Внлкинс. Леои Иш-елторп, кад је п\товала у Тедминстер, набавила је оваЈ* лек код Кота и цео случај дао би се објаормти једино на тај начин. а.ко прст поставимо да је она тај цео лек испила одједном. — Према вашем мншл»ењу, дакле, овом леку не би трсбало придавати никаквл - нарочиту важност. Лекар је одмахнуо главом. — Та претпоета<вка је управо смешнИк Један о«л судија био је мишљења да се можда дрогериста. који је справл>ао чек, забунио и помешао у њега много више стрихнина него што је то било потре'5но. — И то је могуће, одгозорио је лекар. Слелећи сведо« била је Дорсака. Њено је сведочење сасветм одбацило ова погрешна миш .Ђења, јер тај је лек купл>ен одавно и лели је на дан своје смрти узела последњу дозу. Кад је Лорсака испричала све што је зизла игтражни судија ју је замолио да

| му »спрнча све што зна о свађи између ' леди Ингелторп и њеног мужа Алфре1 да на дан пре њене смрти. I Дорсака је поновила још једанпут све | оно што је испричала мени и Поароу. [ После тога се прешло на саслушавање ; Мери Кавендиш. На питања истражног ! судије. испричала је како се тог јутра I пробудила о«о шест и по, као и обично. и одмах устала За време свог облачен>а чула је како се у близл-ии сруши ла нека ствар. — Ово ме је, наравно, уплашило. — То се срушио онај ноћни орманчић, пргометио је истражни судија. — Отворила сам врата своје собе, наставила је Мери Кавендиш. н п>чела да прнслушкујем. Неколико минута посте тога, чула сам галаму и видела Дорсаку како јури степеницама. Она је п.ро будила мог мужа и сви смо потрчали према леди-вој собн. која је, међутим, била закључана. — Хвала вам. прекинуо ју је истражни судија. Не бих хтео да вас дал>е замарам оннм што нам је већ познато. Него ва: молим да нам испричате све што год вам је познато о оној ствлри. Ви сте чули о чему се рзди. — Ја, зачудила се Мери. Видело ое на њој ' да је дошла у забун>'. Ја сам добио утисак како она иде за тим да добије у времену. —■* Да. ви. наста«но је истражни судидја. Јер. као што ми је познато. ви сте у том времену седели на једној клу

пи, која се налази под прозором спаваће соое. Зар није тако? Бацио сам поглед на Поароа, јер ово мм још до сада није било познато. Млада жена је разимшљала извесно време, а тек тада одговорила: — Да, то ј *е тачно. — А прозор собе био ј 'е отвореи^ зар не? Мери је пребледела. — Да, потврдила је кратко. — Према томе, ви сте чули шта су говорили у соби. јер они су се сваНали и говорили много гласније него нначе. — Вероватно. — Молим ва»с, дакле, да ми поновите све оно што сте том прнликом чули. — Тога се не сећам, оаговорнла је Мери сасвим хладно и проммшљено. — Тиме желите да кажете да уопште ништа чисте чули? — О да- ја са1м чула гласове, али нисам могла да разаберем о чему су говорили. У том Ј*е тренутк>' поцрвенела. — Није мој обичај да прислушкујем туђе разггеоре. Истражни судија остао је лтторан. — Па зар се баш штчега не сећате? Ни једне речи, г-ђо Кавендиш? Мери је ћутала н изгледало је као да размиш.ља. — Да. са»л се сећам, рекла је тихо. Сећам се да је ледн говорила о некој ствари. која ствара неспоразум између мужа и жене. . ,.

Истражни судија је одахнуо. — То је од прилике сно исто што нам ј *е изјавила и Дорсака. Али, изанните г-ђо Кавендиш, зашто ви кисте отишли кад сте чулн да се у соби говори о сасвим прргватним стварима. Ви сте и даље остали на вашел! месту. зар не? Приметио сам у том тренутку како јој необично светле очи. Али, она се савладала и одговорила сасвим мирно: — Нисам отишла због тога што сам читала. Пријатно сам се осећала на том месту. — Зар је то све што имате да нам кажете? — Све. Саслушан>а су се завршила. Ја осетих да је истражш« судија незадсвољан, јер је Мери Ка«ендиш. вероватно. и пре.ма његовом мишљењу, могла много внше да му каже. После тога д лазнли су на рел сви 1 осгали сведоци. Еми Хил изјавила јс да ј је 17. после подне продала стајлском I вртару Внлнјаму Ерлу један штампани 1 формулар тестамента. I Внлијам Ерл и вртар Манинг сведо' чили су да су они потписали ледин теј стаменат као сведоци. Манинг је изјавио да је то било тачно око 4.30 п сле I пооне. Внлијам је, међутим. био мии'ље ња да су они потписали тај тестаменат око 4 сата КинтиЈа Мурдок није знала ништа о I свему све до оног тренутка док је Мерн Каввндиш није пр буднла. | — А зар нисте чули ка,ко се срушно | онај ноћни орманчић, упитао је истражни судија. — Нисам, гласио ]е одговор. Истражнн судија се насмејао. — Хвала вам. г-це Кинтија. То сам желео да знам. А сад молим да дође мис Ховардова. (Наставиће се)