Правда, 30. 05. 1932., стр. 1

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК, 30 МА 1932 Г.

Огласи се прнмају у адмнннгтрацнји ВлаЈкнвићева 8. Чековнн рачун код Поипангке 1Пге> днонние 6р. 53 220. ТЕЛЕФОН АДМИНИ СТРА11ИЈЕ 25-551.

ИОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР '

БРОЈ 151

Уредништво: Влајковићева 8. Месечна претпла1а за нашу земл>у 20. дин., за иностранство 50 дин. ТЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИЈЕ: 25.555, 25.552. 2Л.556, 25.558, 25.553. 25.554. — Рукописи се не враћају.

ГОДИНА XXVIII

Закон сутрашњице

(Написао: ЖОЗЕФ КАЈО, бивши претседник о :о

француске . .владе.)

Бившн претседник француске владе, чији полнтички утнцај у новој ситуацији по сле избора постаје опет веома Ј а «» даје у следећем члан ку лнније свог политичког и привредног програма, коЈи би требало у будуће спроводнтн. 101 може неко порећи, ако •г?^ 1 да су минули франЈ^ски изборн обављенн у сенци нашег великог Аристида Брнана. Бриан је био велики символ мира, за којим Је цео француски народ тсжио. Затим и покрет на лево у Француској бно је зато тако знача Јан, прнлично јак, што је народ по ^ ри | нове смрти морао да види се Брианово дело од странака деснице отворено напада или пак иза бусиЈе води борба против н>еЛ«;« м ИМ ° " Речи вођа Деснице јјуја Марена, који је приликом нежељеног пада Бриановог рекао, да Је падом Бриана за сада само укло н»ен човек, али ће доћи време када ће бити уклоњена и његова политика. Баш те Маренове речи довеле су до губитка 'десничарских странака и до лепе победе левице. То је више допринело победи левице него сви говори и сви зборови. При томе Французи нису желели да се њихов државни брод опет упусги у оне воде опасности и тешко ће, у којима је у прошлости већ до ста пловио. То се и у будуће мора Чзоећи. У исто време француски на род био је уверен да су ове Бриајшве^ Речи потпуно луцидне н актуЈЈок сам ја ту, рата"' не&е бити!" г1и)е то била празна, шупља фраза, већ је тиме изражена воља це дог француског народа и воља целокупне мирољубиве Европе. Било Ј е У Ј°«е много поштења и искрено СТИ, л. ' е ту Ф анат ичке тежње да се оило какав сукоб са другим народима избегне. На жалост, моји француски сународници нису били ипак довољно енергични у борби против олује, ко Ја им још увек прети, против опас ности која прети њиховом материалном животу, против чега је фран иуски народ опомињао већ и велики оеспЈер. Требало је помишљати на материалне интересе француског народа, требало је мислити да Француски народ не подноси ни већа пореска оптерећења као ни пот пуно одвајање од иностранства У Француској још увек велики број л.уди мис.ти да се на економском по л>у могу одржати старе, прератне методе, по којима је Француска била чувена у свету: методе изолациЈе. Данас ствари сасвим друкчије сто Је и Французи морају исто толико учествовати у решавању светске при вредне и финансиске кризе, као и сви остали народи. Нема данас ни Ј 'ед«е земље, коЈ 'а ои данас могла све своје потребе сама да покрије. Тако, на пример, Француска не производи довољну ко.тичину угља и пшенице, на њеном тлј нема кафених жбунова ни паиучних плантажа. Француска ће пре , томе "ално бнтн упућивана на >воз, а ту увезену робу плаћаће сировинама или својим готовим фабрикатима. Како би се све то могло постићи раниЈим, застарелим методама? Те методе је демантовао Светски рат, поратни поредак ј 'е такође показао Да се прератне економске методеI не могу одржати. Свему томе жели се системом кон тигената на пут стати. Тај систем се сасгоји у томе да се цео народ сматра Ј *едном једином великом фирмом, која своју продукцију до врхунца развија, зати.м води прего воре са другим фирмама, да своје сировине из.мени са оним артиклама који су њој потребни. Ово са гледишта многих модерних привредника може да изгледа јак корак уну траг, декаденција. Налазимо се пред долазак новог привредног система у Француској. Тај нови привредто систем одржа ће се на управи само у оном случају ако буде опрезно избегавао све грешке прошлих привредних ре жима. Нова' француска влала мора или поставити нове основе народне привреде или ће се у целини оживети опет стара привредна метода. Ако се између ова два пута не и

да ће настати

писоке Брианове политиче вештине. Та политика нас штити >д свију опасности, већих пореме^аја и глупнх грешака. То је закон сутрашњшз, не, то Је већ закон данашњице.

сасвим је сигурно страшан хаос. Најважнији задатак је при томе да се граница народне ' привреде знатно прошнре. Само огромна земља с ограннченим потребама може да живн од својих сопствених произвоаа. Међу таквим земљама познајем данас само једну: Русија са својим неизмерно велнким. подручјима у Азнјн и са својим становниш твом које нема скоро никакве потребе и захтеве. Али и Руснја има данас да се бори с тешкоћама. У свакој другој земљи би привредна аутархнја доае ла до великх поремећаја, до крвавих револуција и поремћаја већега стила. Руски народ је стрпљив, без захтева и трпн и привредну диктатуру истим стоичким миром као и све друго зло. Привредни стручњаци дачашњнце| све внше долазе до убеђења да се методе економнје из 19 века данас више не могу ни у ком правцу прнмењивати. Јер не треба заборавити да су баш те застареле методе и до веле до страшног светског конфлик та, који је дошао до изражаја у Светском рату. Светски рат је у истини био прнвредни рат. Кад се све има у виду, постаје ја сно, да су данас интереси Францус ке идентични с интересима свију европских нгсода од Атлантског океана до Карпата. Данас Европа претставља један једини, затворен економски терен, који се мора што пре ујединити у једну целину, али без Москве и без Њујорка. Тнме не мислим рећн да би та економски је динстчАл Е»Роиа-б»лз ма нГ"^^ начин уперена против Москве или Њујорка. Ово привредно зближење довело би и до нацноналног и политичког зближавања европских народа, који се сви у суштини одликују истом врлином: чежњом за миром. Код нас у Европи се често гово ри да је јединство Европе немогуће због француско-немачких супротности. Овај нзраз би се данас можда могао мало исправити. Уместо „фран цуско-немачке супротнрсти" могли бн смо тачније рећи „немачки хаос". Кад посматрамо врење које је изаз вао Хитлеров покрет у Немачкој, кад видимо како је стара војни«ка камарнла опет дигла своју главу и триумфално оборила Гренера, кад осећамо колико слаб отпор показу је канцелар Брининг према иацно нал -социалистима, нама се не намеће можда питање: шта хоће тај немачки народ, већ нам се чини умес нијим пнтање: шта су циљеви незнат не мањнне, која данас жели да управља и води огромну већину немачког народа?

Политичка ситуациЈа Ру|уније Впада г. Јорге декантује да је г. Титупеску шзват да образује новн шбинет

МЕМОАРИ КНЕЗА БИЛОВА Три дана пред рат, слепа бемка дипломатија још није рачунала са могућношћу рата између Италије и Дустро-Угарске — НИ У НЕМАЧКОЈ НИКО НЕ ВЕРУЈЕ ДА С€ ИТАЛИЈА СПРЕМА ЗА Р.АТ. - АУСТРИЈАНАЦ КОЈИ НИЈЕ ПРИМЕТИО МОБИЛИЗАЦИЈУ.

БУКУРЕШТ, 29. — (Б. изв. „Прав ди"). — Влада демантуЈ? вест опозиционих листова да Је и Титулеску телеграфски позват у »укурешт и да постоЈи намера да му се да мандат за састав једне котентраиионе владе. Влада даље изЈавкује да нема ни говора о томе да ће она отступити. Ипак се у опозшнји тврдн

Г. Титулеску

да влада г. Јорге неће моћи дуго да се одржи на власти. Прваци либерала, као и прваци

91. Поред слепе бечке дипломатије, ни берлннско министарство спољних послова није тах критичних дана било мање слепо. Ти људи просто нису хтели да примете велику опас. ност, која је претила Централним слтама. Неколико дана пред објаву рата од стране ,Италије, немачко министарство спољшгх послова упутнло ми је опшнран допис, у коме се дају нопе днрективе за „умиривзње ИталигЈана" кој-н никако не смеју да се упусте у ратну авантуру са Аустро-Угарском. Мннистарство се прн томе позивало на речи неког веома искуеног и мудрог Аустријанца, који је недавно стигао у Берлин из Италаде и причао рвоје утиске с пу. та. Тај „премудри" Аустријанац је од Напул>а до Милана обишао целу Италију и нагде није могао да примети неко ратннчко -распоаожење ита.тајанског народа. У Италији одиста нико не помишља на рат, Ита,шјани се нису усудили да енергично иступе. Тај жа. лосшј АустрИЈанац је морао бити код очију слеп, кад кије видео шта се у Италији ради и гоеори. Од Напуља до Милана могао је у свнма взрошнма видети великс војне ма. невре, огромне припреме за рат и лкЈбилизацију италијанске војске. То је и на>већи лаик морао тих дзна приметити. Били су то дани опште узруЈаности у Италијн, ратни поклицп чули су се на све страие. Велнкн одреи»1 италнј аис ке^ во јоке пролази-

Жозеф КаЈо

Јесу ли наши националистн у пра ву кад тврде да су Немци незаснти, | да се њихова глад може утолити само светском владавином? Ја мислим да нису у праву. Не могу да верујем да би данашњи властодршци Немачке желели да буду гробари своје земље. ЈедНом је с правом речено да се свака политичка криза може пребро дити само у оном случају ако се створи мешавина онога, | што се жејли задржати из старога и оног што се мисли као ново завести. Ако се у Европн буде заводио нов статут, раћемо се сви ми руководити овим начином. Корисно и добро из ста

не да уђу у коалиииону владу или да саме преузму власт до парламентарних избора. Немачна морнарнца доченује г. Хнтлера са велнлнм почастнма — Вежбе торпиљера у част г. Адолфа Хитлера. БЕРЛИН, 29. — (Б. изв. „Правди") — Листови доносе опширне извешта је о Једној посети коју Је Адолф Хи тлер учннио крстарици „Келн". Према писању левичарских листова, шеф национал социалиста примљеи Је са нарочитим почастима од стране немачке морнарнце. У његову част Је приређена Једна вежба торпиљера, Министар Рајхсвера, међутим, тврди да су ове вести претеране. Крстари цу Је могао сваки да посетн, а међу посетиоцима Је био н Хитлер. Није му, међутнм, указана никаква нарочита почаст. »т»тггт«»ттттттттттт»ттт»* Састанан мнннстара велиних снла пре Лозанске нонференцнје БЕРЛИН, 29. — (Б. изв. „Правдн") — „Локал анцајгер" има вест из Же неве да.ће Још пре Лозанске конфе ренциЈе доћи до састанка претседника влада и министара спољних по слова великих сила. ОваЈ састанак ће се, вероватно, одржати у Женеви око 10 јуна. Румунска влада протерује стране радннке нз земље БУКУРЕШТ, 29. — (Б. изв. „Правди"). — Влада Је с обзиром на не•^апосленост у РумунпЈи одлучила да ускрати дозволу за боравак у Румунији свима оним страним радшшима који су дошли у земљу после 1925 године. Сада се у целоЈ земљи врши преглед дозвола о запослењу страних радника.

што м помрављају војници који од лазе на фронт... Три дана пред објаву рата, посетио ме је у Риму виши чиновник аустриског министарства спољних послова гроф Немеш. Зачудио ме је не вероватан оптимизам тога човека. Он је тога дана стигао из Беча и го. ворио ми о расположењу у аусгтриској престоници. Тамо ннко и не помишља на рат са Италијом. Тај рат се не може у блн^коЈ будућности ни замислити. За врелЈе доручка оптимистички расположени гроф Немеш је рекао. како му Је пре одласка министар спољних послова гроф оуриан ставио на срце, да мене замоли да се код италијанске владе и даље срдачно и свестрано заузимам за стишавање ратоборннх елемена. та у Игалији!... То је гроф Буриан

тражио од мене три дана пред објаву рата! Одиста иечувена наивност! После неколико часова састао сам се поново са грофом Немешом и он је бпо потпуно измењен. Причао ми је да га стечени утисци у Риму наводе на велику забринутост. Овде је рат већ одл>"«ен, ту нема шта. Он је тога дана посетио своју ташту, грофицу Габриелу Спалети. Ташта Је грофа Немеша загрлила и са сузама у очима га преклињала да се олмах врати у Беч, јер рат тек што није избио, а она Је у великој мери била забршута за своју ћср. ку, која би у Бечу без мужа, као Италијанка, могла да има великих не. прилика. Гроф Немеш ме је упитао да није можда његова ташта претерала, зли ја са1М иу с осмехом на уснама одговорио: — Грофица Спалети Је у праву! Ако нисте своје кофере још отворилн. немојте их нн отварати... Рат Је пред вратима... Враћајте се брзо у своју отаџбину, н ја ћу сутра у Берчин. Гроф Немеш је био утучен, али то је био мо/КДа први аустрвски дипло мата који ми је веровао да ће ускоро Аоћн До рата између ИталнЈе и Аустро-Угарске. У Немачкој се такође никако ни је веровало у могућкост рата између Игалије н Аустро-Угарске. Посла ник Ерцбгргер писао хга је из Берлина да је он уверен да до рата не ■ варао с италијанским политнчарим4. Он је у Берлину свакога уверавао да о рату између Италије и Аустрије не може бити ни речи. Кад је Ерцбергер два дана пред рат прошао кроз Минхен, посетио је маЈку сазет шска немачке амбасаде у Риму, фон Штокхамерна. Он је у наЈвећем оду шевљењу рекао матрони: — Будите без бриге, госпођо! О рату нема ни говора! Ваш син је у Риму много допринео, да Италија. нн остану неутрални!.. Кад Је матрона после двадесет и четири сата прочитала у минхенским новинауа објаву рата ИталиЈе Аустро.УгарскоЈ, умало је капља ннје ударнла. Она је прилнчно дуго имала врло рђаво мишљење о дипломатским способностима свога си-

НОВАЦ У политици

Куповином фклмскнх предузећа и преузимањем великих банана, Хугенберг завршава своју мистичну анцију

ПОСАО И ЕТИКА. - ХУГЕНБЕРГОВЕ БАНКЕ. „САВЕТ ДВАН ЛЕСТОРИЦЕ". —

ТАЈАНСТВЕНИ

бере један, може се још увек пости рога система треба залржати и поме ћи неки прогрес, неке веће побољ- шати са корисним и добри. шање. Ако ср трлжи чептто тррће. пи^ гигтемл пр

Требз ге опет »етити

Тениске утакмиие за Девисов пехар ЛОНДОН, 29, маЈа. — (А. А.). Јављају из ФиладелфиЈе Да су на данашњем тенис утакмкцама за Де. висов куп, Алисон и Ван РаЈн (СЈедињене Америчке Државе) побелили Крафорда и Хопмаиа (Аустралија) са резултатом 6:0, 6:4, 5:7, 7:5. Према томе екипа СЈедињених Америчких Држава победила Је са Р« зултатом 3:0.

40 Није се Алфред Хугенберг задржао само код оснивања и куповине разних огласних завода и новинарских агенција, нже се задовољио са уо освајањем провинцнске и једног дела берлиноке илампе, он је пошао још даље. Хугенберг је почео да увлачи у своју мрежу и многе немачке банке, које су му биле потребне за лакше обављање тешких финанси оких трансахција у вези са његовим политичким циљевима. Најважнија банка Хугенберговог концерна је Ланас 1922 основани Д ој че Кредит-Ферајн А. Г. у Берлнну, где је сам Хугенберг претседник нал зорног одбора. Међу члановима над зорног одбора налазе се многи немачки екс-министри, угледни полит' 1 чари, народни посланици и т. д. Поред тога у Немачкој постоји читава група банака које се радо стављају Хугенбергу на расположење у сваком погледу. Код већине тих банака 40г-55 од сто акција су у рукама Хугенбергових људи. Поред осталих политнчких сврха, банке служе и за непосредно финан

ском пропагандом му се на досто)ан начин одужнли. Сза пред\-зећа која је Хугенберг сконцентрисао и држао под својим надзором у циљу политичке пропаганде, уређена су временом тако да у исто време помажу н јачају Хуген бергов политичкн покрет, али да при томе буду и рентабилна, јер већи .•убитци и дефицит се, већ с обзиром на огромн\' организацију свнју предузећа, морао избегавати. Али да бн 'сва та новинарска, фнлмска и банкарска предузећа била у нстини рентабилна, да нм бнланси не би показивали губнтке, по требно је било да Хугенберг публи ци учини што веће концесије на разним пољима. Ту се Хугенберг пока зао веома широкогруд. Није презао од уступака, макар и на штету својих политичких принципа. Његови булеварски листови ништа се не разлнкују од осталих булеварркнх листова, ту влада исти 11равац: .лов за сензацијама, изноше ње свега што је страшно и крваво, што дражи фантазију маса. Премда Хугенберг у својој политици застрого пу-

сирање материалио слабијих немач- 1 ^^^'"^""^''^усгровани ких листова, који-су сагласни-с Хуч сечни магацини обиллчу У Р

ких листова, кож-су генберговом политиком. Хугенберг је, најзад, успео да к\'пи и нека веђ филмска предузећа у Немачкој. С Уфом је водио прегпворе, и помогао јој је да санира сво је несређене финансиске прнлике. За то с\' му они из надзорног одбсфа Уфе били захвални у филм-

сечнн магацини оонлују У разним монденим, често порнографскнм сли кама и текстовнма. У листовнма, где мора да рач\-на са пуританизмом читалаца. ту се заступају иајстарНЈ* морална гледишта, ту се нариче старим временима. Ако Хугенбергов лист чита|у н I* дници, и то се дешава, «ждв треда