Правда, 30. 05. 1932., стр. 2

ПрјвДА.

30 Л1АЈ 1932 ГОД.

БРОЈ 151

отреона строга неутралност нвност — то се дешава нзол разгрзнатих огласлнх по онла Хугенберг диктује лн апсолутну непристрасност, (еутралност. Публнцн којз националнзал1, листовн ХуЈог концерна врло опрезно сзнма нацноиналистичким н националистичка политн >ВИра публицн у малнм до-

Исто тако је Хугенберг шнроко Г РУД у избору својих сарадника. Док он у својо) политицн пропагира борбу за одржање велепоседника и чнсте немачке расе н претседник је једне странке, која не дозво л>ааа присгуп Јеврејима, новинарскс агенцнЈс и редакцнје листова његовог концерна обилују у Јеврејима новинарима. Исти је случај и V бадкама н у филмским. предузећнма. Као што се нз свега види, Х#ген ббрг је остао веран језуитском начелу: циљ освећује средства. О некој етнци. моралу и одређеном политичком правцу у Хугенбер говом концерну не може битн говора већ ни с тога, што сб за овај гигантскн концерн у истини не зна ни коме припада ни ко би га нмао наследити. Глазни диригент је ту Алфред Хугенберг, али право власништво нема нн он сам над тнм концер ном. Могло би се пре рећи да је то предузеће свачнје. То је нека врста националног политичког фонда, који ће моћи да прелази с покољења на покољење, ако се буду придржа вале одређене програмске линије, коју је дао творац концерна и фонда сам Алфред Хугенберг. Тек у новије време сазнало се да Хугенберговим концерном управљају поред Хугенберга, још једанаест људи, једанаест Хугенберговнх инти муса, којн се у свему слажу са сво јнм шефом н који заузнмају разне положаје у Немачкој. Тај управни одбор Хугенберговог концерна се популарно назива „тајанственим саветом дванаесторнце". тттттттттмт»ит»у>пттг

Збор (? Скопљу

X нвсм [амми

„Вннер банн ферајн" смањује анцнјсни налатап — Банкарске тешкоће у АустриЈи. БЕЧ. 29. — (Б. Изв. „Правди"). „Винер банк ферајн", после „Кредитаншталта" највећа финанснска институција у Аустрији, нзвршио Је у последње време значајну реорганизацију сео Ј их финансија. Банка Је имала 550 хиљада своЈих акција у но>жналној вредности од по 20 шилин. га, које Је банка преузела на себе с обзиром на општу неповољну снтуа ци.у на берзама. Многим законодавним прописима омогућено Је банцн да ове акције отпише од свог акинс ког капнтала и тиме Је основни ак• цнски капитал смањен од 55 на 44 мнлиона шилинга. Сем тога у билаису за 1931 годину отписани су сви губитии од смањеног курса ефеката и од дубиозних потражквања. На основу овог биланса предложиће се главноЈ скупштини Да се смањени акцискн капитал од 44 милиона шилинга смањи на половину, а сем тога остаЈе Још пет милиона Ш1пинга резерве. Да би се акциски капнтал опет попунно Једна фннансиска група коЈа се састоЈи нз „Сосиете женерал де Белжик", „Банк Белж тур л'етранже" и „Дојче банк унд дисконто гезелшафт" преузеће нове акције у вредности од 13 милиона шилинга, а једна аустриска група под вођством Народне банке нсве акције у вредности од 10 милкона шилинга. После завршетка свих овнх трансакциЈа Банк ферајн ће располагати са акциским капиталом од 45 милиона шилинга и резервним фондом од 5 мнлиона шилинга.

Болест протојереја г. Богосава Поповнћа КУРШУМЛИЈА. 29 маја. — М. Д Ст. изв. „Правди")» — Седи протоЈереј среза косаничког г Богосав И Попоинћ. има дуже времена како је теже ополео Доскооа је протојереј

Г. Богослав И. Поповић био сам у својој кући у Куршумллји, али како је болест озбиљна и све више узима маха, крај њега се сада стдлно налази његова једина кћи, супруга г. Живановића, претседника суда у Пироту. Г. Богосав је најзаслужнији грз ђанин Куршумлије, један од встерана наше православне цркве и веллки просветни, културни и националнн радник. Истрошен шездесетогодишњом активном службом и радом на просветном, културном и националПои пољу, он и сада, у осамдесетој години живота, жали што не може и даље да служн Богу, цркви и љу дима. Кад |е епископ нишки, г. Доситеј, приликом прославе петнаестогодлш њице Топличког устанка, долазио > Куршум.-мју, посетио је остарелог и дболелог протојереја-

Г. Куманудн СКОПЉЕ, 29 мај. — (Ст. Г. Изв. Правди"). — Данас пре подне у Скопљу је у башти хотела „Балкап" одржан због Г. р. с. д. за Вардарску бановнну. Пре збора одржанз је кон ферекција делегата из свих срезова, на којој је извршено органнзовање странке. Јуче у 10,30 часова, београским брзим возом допутовао је све.пки број сенатора и народних посланика. Измећу осталих, јучерашњим преподнеаним брзим возом допутовали су: претседник привременог главног одбора Ј. р. с. д. г. Никола Узуновић, сенаторн г. г. Јован Алти пармарковић, Милутин Драговић, и народни посланици Милорад Ве.тичковић, др. Драги Костић, Тодор Тоннћ, Никола Марковић, Петар Марковић, Драгиша Станојевић, Јевта Поповић, ВасилиЈе Трбић и други. На станици су их дочекали бан г. Жика Лазић, велики број народних посланика који су раније допу товали у Скопље и претставници власти. Поподневним возом у 17.67 допутовао је у СкоПље министар просвете г. др. Драгутин Којић. Јутрошњим возом у 7,55 часова допутовали су брзим возом г. г. др. Коста Кумануди, претседник Народне скуп штине и министри г. г. др. Стјепан Сркуљ и др. Драган Краљевић. У 10 часова допутовао је из'Београда, аутоуобилом, министар правде г. Божа Максимовић. Од народних посланика збору су још присуствовали г. г. Бора Хрчстић, др. Драги Јевремовић, Марко Петровић, др. Тома Фиданчевић, Д у шан Антонијевић, Димитрије Бешлровић, Методије Ципушевић, Михди. ло Кала>1атијевцћ, Мита Дим^тоијсвић, Аца Аксентијевић, Лаџл Љуба Петровић, Станојко Тошић, Крста Стрезовић, Јован Довезенски, др .ј Тома Смиљанић, Јордан Бабановић Милосав Стојадиновић, др. Владиупр Станишић, Ставра Трпковић, Игњат Стефановић, Вељко Вељковић, Алек сандар Буковић, затим сенатори р. г. Јован Алтипармарковић, Трајко Хаџи Бошковић, Џафер Сулејманзвић, Мллутин Драговић, Спира Хаџи Ристић и други. Сем тога, збору је прнсуствовао великн број граћана из Скопља и сељака из околних места. Збор је у 11 часова отворио прет седник привременог бановиНског од бора г. Василије Трбић. У свом поз дравном говору г. Трбић је нагласио значај збора и конференције. Затим је рекао да се данашњи по литички живот снажно изражава и заснива на идеји народног и држав ног јединства. Дуже је говорио о привредном и политичком програму Ј. р. с. д. ГОВОР Г. КУМАНУДИА Г. Трбић је, после тога дао реч претседнику народне скупштине г. Др. Кости Куманудиу, који је такође говорио о програму нове странке, као и о досадањем раду Народне скупштине. Г. др. Кумануди рекао је, између осталог: — Зашто мн сада у оваквим приликама приступамо организацији? Зашто то не одлажемо за доцнија времена? Два су разлога што ми хоћемо своЈу намеру без одлагања да приведемо у дело. Први је везан баш за доба, у коме живимо, а другн истог карактера. ОнаЈ први моментани разлог, то су економске невоље света. Не само што не треба одлагати због њих нову организацију, већ, напротнв, наш привредни положај баш сада императивно захтева груписање свих народних снага, слособности н искуства. Ии једна од старих странака засебно, а нарочито данашња опозиииЈа, састављена од старих странака, коЈа Је без програма, без Једннства погледа и без конструктивннх ндеја, не би бнла у стању да проиађе никакав излаз, шта више никакво ублажење данашњнх тешкоћа свих врста у економиЈи и финансијама. Ако се у овој кризи може наћн какав излаз, то ће се постићи ако га ми, које везуЈу иста схватања, у том проблему потражимо, сакупљенн н организовани. Други разлог Је сличан првом. Стварање новог покрета потребно Је без обзира на време, у коме живимо. Не напуштамо ми своЈа ранија партиска припадништва зато да би смо уништили све оно што Је старо, него да бисмо уништили све оно што Је у томе било штетно. Ако тако схватимо своЈу политичку задаћу и данас, онда се ново политичко груписање намеће само собом. Не смеЈу нас у том погледу ометати ситно и локалне погрешке.

Нарочито н^смемо битн сумњала н сањала. Хам^тима нема места у политнцн. На крају (ога говора г. др. Кума> нуди изложо је циљ нове органнзације и ње значај ГОВО! Г. ДР. СРКУЉА После њег говорио је министар грађевина г, др. Стјепан Сркуљ. Г. др. Срку .ђ је у почетку гог .ора говој о је о Душановом Скопљу и Душановој иладавнш. Рекао е да је тадањи при мер нз исто;«је најбоља опомена за нас н да из »га примера треба да се научимо чуЕ ти слогу и јединство. Душаново I рство, каже г. Сркуљ, ннЈе остало отпуно него Је доцниЈе пропало збо неслоге великаша. Г. Сркуљ зати: говори о послератним приликама кд нас и о роварењу туђнна, који 1- стално настојали да створе разд > међу браћом. Туђину је био цнљ

рећи свестн г. др. Срку динствена. Г. др. Срк. о привредно из те кризе

криза посто н да не тро; код других код нас. ГОВОР МИ(11

а браћу завади јер би из тога вук:> користи, али благода-

елокупног народа, каже држава је остала јељ је говорио, џа крају, кризи и рекао да ћемо 1заћи као победници само ако будфо сложни. Он каже да

л и у другим земљама а да очајавамо, јер је народа још теже него

ИСТРА ПРОСВЕТЕ Г. КОЈИЋА После г. фкуља говорио је министар просве* г. др. Драгутин Којић, који је у свјме говору, између осталог, рекао: — Говоримјвам у својству претстав ника Шума^ЈЈе и као такав доносим вам од Шурадинаца у лепо ПрвардарЈе братсЈе поздраве. Шумаднја гледа на овај наш посао као на једну корисну работу. Они сматра^ да се сада ради о нормализациЈи прилика у политичком жнвоту. Овс што ми сада радимо, то су некад о*ављале и велике парламентарне земље, Јер без оваквог рада не би се могло доћи до нор.мализовања политичког живота. У ФранцускоЈ су раниЈе верске прнлике биле несносн« и због тога никако ниЈе могло да дође ни до нормализовања полнтичких прилика. До тога се дошло тек када се приступило оваквом послу, какав ми данас спроводимо. Ако у томе будемо сложни, онда не треба да се боЈнмо за последице данашње привредне и финансиске кризе. Затим г. Којић говори о привредној кризн и наглатава да је у нашој земљи, и вород те. крцзе, много боље него у многнм земљама. Како су д*анас привредна питања првенс^веИо на дневном реду, г. Којић сматра да

Г. др: КоЈић је крајње време да се наш народ окане брига о политици и партијама, онаквим каве су биле раније, које су спутавале и кочиле нормалан развитак политичко-економског живота. Г. др. Којић говори о незапослености у Немачкој, Енглеској, Аустрији и Америии и упоређује стање у овим државама са незапосленошћу код нас. Констатује да она код нас у ствари и не постоји. На крају је говорио о савлађивању разних тешкоћа економске и финансиске природе. ГОВОР МИНИСТРА ПРАВДЕ Г. Б. МАКСИМОВИЋА После тога добио је реч г. Божа Максимовић, министар правде. Он је, између осталог, рекао: — Браћо, моЈ уважени колега г. др. КоЈић говорио Је о државном и народном јединству и рекао да Је оно изван домашаја свих дискусиЈа. И Ја ћу проговорити неколнко речи о јединству. Ви знате да се државе у погледу свога уређења деле на просте и

Г. др. Краљевић

Г. Максимовић сложене државе. Просте су оне државе коЈе су састављене од Једне целине. Сложена Је пак, она, коЈа Је састављена од више делова. На тај начин Је проста држава целина, а сло жена разбијеност те целине. Проста држава Је Једна земља, Један господар, а сложена сто господара, сто делова. Зато се онаЈ први облик зове унитаризам, што значн Јединство, а други федерализам, подвоЈености. Ми смо унитаристи и ми морамо увек истакнути да су Срби и Хрвати Један народ. Говори се како су Срби, Хрвати и Словенци три разна народа. Заиста, то изгледа тако на први поглед, нарочито код оних, коЈи не говоре о Јединству, већ о неЈеднакости у држави. Ми се нисмо зато уЈединили да би се разјединилн. Вештачке преграде, које Је између нас поставила сурова судбина и историЈа, и коЈе смо ии срушили, не могу се више стављати. Кад смо хтели да се уЈединимо, зашто бисмо се данас разЈедињавали и подизали нове барикаде. Ми морамо желети да створимо оно стање и уређење, у коме ће све бити Једнако од ЂевђелиЈе до Марибора, од Тимока до Јадрана; уре ђење, у коме ће владати исти зако ни, права и дужности. .НЕЋЕМО НИКАКВЕ ПОКРАЈИН. СКЕ САБОРЕ" Затим г. Максимовић говори о те жњама разних елемената, који не же ле да ми имамо јединствену државу и каже: — Ми нећемо покраЈинске саборе и неколико влада н кнежева. Наше схватање Је: Један народ, Један Краљ, („Живео Краљ!"), Једна влада^ Једа^ закон, једно Народно претставништво. Допуштено Је' да се нмаЈу н друга схватања, али та схватања не смеЈу да иду на штету државног и народног Јединства. Ја то помињем због тога што неко свесно или несвесно иде за федерализмо.м, а о ни «

коЈн тако раде, често пута приказуЈу се као уннтаристи. У тнм појм* вима има често и ствари, коЈе су н« озбиљне н коЈе могу унети и помет њу. Једна од таквих ствари, коЈа Је пуштена н у Јавност, Јесте тврђење да унитаризам и федералнзам нису опречни поЈмовн. По томе схватању, онаЈ, коЈи Је за једну државу, он Је унитарнст, па бно н за федералистичко уређење. Унитарист и федера лист разликуЈу се по томе какво уређење те државе желе. Нашим уставним уређењем наглашено је државно и народно једцнство, а то ће рећн унитаризам, Југословенство као опште и неприкосновено. Престоном беседом Је нсто тако наглашено да Је народно и државно Јединство изнад свега и да Је оно ван сваке дискусиЈе. Адреса, коЈа Је била одговор на Престону беседу, нагласила Је исто тако народно и државно Једннство, као н то да ће се оно чувати као највећа светиња. Још Је наглашено да народно Јединство неће бити предмет никаквих погађања. УсвајаЈући то, народно Јединство треба да се сматра као Један закон, а то значи интегрално и недељиво Јединство целокупног народа. После г. Максимовића министар за физнчко васпитање народа г. др. Драган Краљевић, говорио је о јединству и рекао да је оно једина гагантија за опстанак а да сваки федерализам претставља највећу опасност за јединство нашег народа. После министара говорили су народни посланици г.г. Александар Бук вић, Вељко Вељковић, Игњат Стефа«

Г. др. Сркуљ

новић, Милутин Драговић сенатор, затим народни посланици Тодор Хаџи-ДимитриЈевиђ, АнтониЈевнћ, др. Драги Костић, омладинац из Штипа г. Лазар Балабановић и други. После збора, одржана Је у сали хотела „Балкан" конференцнја, На којој Је изабран стални бановински одбор Ј. р. с. д. За претседника бановинског одбора изабран је г. ВасилиЈе Трбић, народни посланик. Ст. Грковић

Данас у 10 часова, у свечаној сали Основне школе у Дечанској улиии, одржана је годишња редовна скупштина Југословемског друштва за чување народног здравља, у присуству изасланпска Њ. В. Крал>а, артилеријског пуковника г. Душана Стојановића. Претседник Друштва г. др. Чедв Ђурђевић, поздрављајући нзасланика Њ. В. Крал>а одао је признање и осталкм делегатима, који су са велики-м интересовањем дошли на овај збор. особито делегату Њ. В. Патри јарха, г. Мих. Јосићу; др. Иву Куну, нзас.та-дагку Минкстра Народног здравља; г. М. Дукићу, изаслакику Министра' просвете. г. др. Радишићу, претставнику Општине београдске. Међу присутнима биои су још г -ђа Мара Трифковнћ, изасланица Друштва домаћица и матера, г-ђа Мара Хофмановић, у име друштва за помагање сиротиње. затим г. др. Мио. драг Врачевић, г. др. Канстантииовнћ. г. др. Шнајдер и т. д. После захвалности присутнима, г. др. Ђурђевић је умолио збор. да се Њ. В. Краљу изашаље телеграм, који је прочитан и једкогласно прим .-ввн. Телелрам ]е гласио: Њ. В. Краљу Александру. Југословенско друштво за чување народног здравља хита да са своЈе редоЕне скупштине поздрави свога највишег заштитника, Његово Величанство Крал>а и Његов Краљевски Дом и да им пожелн добро здрав ље и сваку срећу. Претсе»дник Др. Чеда Ђурђевић Пошто је телепрам примљен акла мацијом прочитан је извештај о раду управе у ммнулој години, којн смо ми у л-'черашњем броју об}а. Када је извештаЈ био прочнтан, јавио се за реч члан Главиог одбора г. Миодраг Поповић, који је о. творио дискусију о неколиким питањима. која у извештају нису била довољко објављена, особито о араи жману Друштва за издавање .тутрије. Поводом критике друштвеног рада, коју Је г. Поповнћ темпераменгно изнео годишњој скупштини, развмла се дискуокја у којој су узели реч г. др. Ристић, г-ђа Смиљанић, г. Хофмановић, начелник Миннстарства соцнјалне политике, г. др. Дуњић, лекар из Шапца, прота г. Бран ковић из Пожаревца. г. др. Воја Кујунџић, г. др. ИлиЈа Белић, и г. др. ђј -рђевић. који је као претседиик за

вршио обилну, двочасовну дискусију у коЈоЈ су претресани не само про блеми Друштва за чување Народног здравља, већ се проучавало и питање пксмености у народу. Пошто је неплодна дискусија била завршена, пре^татачи нових члано. еа управе предложили су збору ова лица за допуиу упра®ног одбора; г-ђу Наталију Смиљаннћ, г. др. Ни. колу Ристића, г. др. Војислава Кујунџића, г. Јована Внкторовића^ г. др. Александра Костића, г. Ђ. Ђурђевића, г. Момчила Јакковића, г. Св. Јанушевића, г. др. Милоша Симовића, г. др. Илију Ђуричића, г. др. Ду* њића (Шабац) г. др. Дојмн (Мостар). У надзорнн одбор изабрани су г. Благоје Чедић, г. Бора Гајкћ и г, Живојин Пандуровић.

Годншња снупштнна хумахог друштва „Четрцесет мученина" Хумано друштво „40 мученика" одржало је данас пре подне редовну годишњу скупшткну у кафани „Траад.афиловкћ". Скупштину ]е пред прилично великим бројем присутних чламзва отворио и претседавао Јој претседник г. Александар Новаковић, предузимач. Г. Нова.човић је поздравио прмсутн^ и зачеалио им на лепом оозиву, па се прешло на дневни ред. Секретар Друштва г. Иван Пвамовић прочнтао Је извештај о раду у прошлоЈ години. Друштво ј « оонова но пре две године н за то кратко време оно је окупило велики броЈ чланова. У више махова Друштво је делило иомоћ, а на дан славе „Чсгр дссет мучеккка" Друиггво је оденуло неколико оиромашне деие нз ос» новне школе на Савмнцу, Булбулде. ру и школе Стариие Новака. Затим Је прочитан нзвештај надаорног одбора. Извештаји су примљени Једно гласно и дата разрешншца староЈ у* прави. Пошто је говорило неколико говорника о нешм питањима на дне вноме реду приступило се избору новс управе. Са малим измснам« нзабрвмв |1 стара управа са г. Алексаидром Но* ваковићем предузимачем, иа челу. После то1а скупштинв )е чеиа.