Правда, 03. 07. 1932., стр. 12
БРОЈ 185
ПКАкјДА, 4 Ј.» • I
ј Л 11
БЕОГРАДСКИ ЖИВОТ
СУБОТА, 2 Јуд НАРОЛНО ПОЗОРИШТЕ Зграла код Споменнка — (20). „Госпођа Ђаволица". Београдска комеднја — (21): »Цајласова мегода". Београдска комеднја — (21): „Хоће жена да вндн папу". Ваздушна Бања .Мнхаиловац: Сзако вече од 1 јула свира џаз оркестар, дансинг до зоре. Прогргм **зводе светске лепотице. 43773 Вариете Рускл Јар Балканска 4 (Палата Луксор): Јулски програм у добро в €нтилнраној сали. Свнра цаз м\-знка. Дансинг цел>* ноћ. Почетак у 10*/а часова. 437 7 б Теагер Вариете Палас (224): За време летње сезоне ш» > 1>ам .у Бару, биране уметниие н лепотнце, Сала добро вентнлирана. Пивнииа „Цветковнћ" Краља Петра 64 располаже лепо урећеном баштом и терасом све у аеленилу где се пружа сваком пријатно прнродно уживање; има увек тазе гурманскнх разних мезелука као: свако вече пече на ражњу ћевап, прасе, јагње н пилиће, а суботом и недељом Још и јагњећн ћевапчићи. Лаје чисто прнродно сопствено жупско вино литар 12 дин. у локалу а ван локала 8 днн. Башта „Трандафиловнћ", Цара Николе П (Макензијева) 73. Тел. 23-129: Свира оркестар Војне музике. Поред осталих мезелука свако вече прасе, јагње и ћевап на ражњу. Пиће природно. 42875 Кафана — ресторан — пивннпа Генерал „Гурко м , угао Крунске н Јована Ристића преће Студеничке улице. из основа реновирана. Сво пиће првокласно и увек расхлађено, кујна српска, мезелуци савршени, гурмански и увек свежи. Свакодневно јагње, прасе, пилићи на ражњу. Свира чувени Николнаа Флоријановић са Браћом, ранији музиканти од „Лрине". Отворено до 3 часова по поноћи. 43388 Кафана код „Трв Сел»ака м Краљв Мнлана 74, тел. 20-832. Препоручује своју познату домаћу кујну. Као и све гурманске специјалитете. Пића првокласна и увек ладна. Локал је отворен до трн сата ноћи. 43705 Најпријатннја Тераса Хотел „Петрограда" преко пута Железничке станице и Парка, изнова потпуно реновирана. Кујна страна и српска. Пића прворазредна. Скуп најотменије публике. Свира одличан оркестар. 43748 Ресторан „КОВАЧ" Авалскн друм, најлепши излет и одмор, састанак најбољег света. Кујна српска и страна. Вина чиста домаћа, из најбољих вннограда. Најлепша башта, музика, дансинг. Закупци: Љуба Ћале и Лаза СтруЈа. 43111 Башта „Национал", Велвке степелнце. Пева омиљена Софка, музи^.а Паје Николића. 43778 .Румунскн Краљ": Свира чувено Војвођанско тамбурашко друштво из Суботице са примашем „Мациком". Отворено до 3 сата. 43777 Хотел „Амернка": Концерткра чувена босанска дамен капела први ттут у Београду. — Капелници Браћа Сулејмана и Ахмеда. 43771 БИОСКОДИ Башта Коларац (17, 21.30): „Пред зору" (Рамон Новаро). УраннЈа — За време лета затворено. Каасина (16): 1) „Једна ноћ у Монте Карлу" (Ана Стен, Ханс Алберс); 2) „Алрауне" (Бригнта Хелм). Колосеуи (башта и сала) (17): Премијера „Један сат уз тебе" (Морис Шевалие, Џенет мек Доналд. Николић (Клериц сала и башта) (17): Пикантна весела немачка оперета „Покладна вила" (Веребеш Секе Саакал и Хари Халм). Метропол (15—18 и 21.10): „Диксиана" (Бебе Даниелс и баритониста Еверт Маршал. „Добри војник Бустер" смех до срца. Новаковић (15): 1) „Сузи уређује" (Сузана Нојмен); 2) „Крила у пламену" (Жак Луден, Мен Кеклеј). Луксор (15.15): 1) „Каин" (Рома Тахе и Тама Бурдеј); 2) „Рода штрајкује" (Сигфрид Арно, Фрии Шулц). Балкан (15): 1) „Очн прашуме" (Том Микс, Паулина Старке); 2) „Демонска плесачица Диотима" (Лујс Тренкер, Лени Рифенштал; 3) „Фокс Мовитон Новости". ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Г.г. Викторовић Јован, Престолонаследник^в Трг 22 (Телефон 20-701); Брозччевић Миливоје, Босанска бр. 8 (21-132); Јевремовић Миливоје, Васе Чарапића 19 (21-643); Јелнћ Божидар, Краља Александра 11о (21-413); Јовановић Миливоје, Кнеа Милетина 64 (23-763); Мтрић Никола, Краља Милана 41 (21-628); Милић Марко, Браничеи ска 16 (23-644); Николић Ђорђе, Престолонаследника Петра бр. 7 (25-192); Пашић Ђорђе, Краљице Марије 61 (24-672); Станица за спасавање 23-456.
Н а у к а и ж и в о т
Хелиотерапија — ЛЕКОВИТОСТ СУНЦА И ЊЕГОВА ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА. — САВЕТИ ШВАЈЦАРСКИХ ЛЕКАРА ДР. БЕРНАРДА И ДР. РОЛИЕРА. »о • У новије време медицина овејможе се са лековитог гледишвећу пажњу поклања пробле- та примењивати практично и у му сунчања и, с тим у вези, пи зимско доба и стога је оно тању сунчеве лековитости. Из- важно са терапеутског гледиш рађен је читав засебан тера- та. На основу тога је и дошло пеутски систем, назван „хелио-Јдо проналажења вештачког сун терапијом", који на пољу ле-јца, помоћу кварцлампе. којз чења разних болести пружа љу може својим ултра-љубичастим дима сасвим нове изгледе. зрацима да постужи као одлич Први опсежнији и научно | но средство за лечење. обрађен систем хелиотерапије израдили су швајцарски лекари др. Бернард и др. Ролиер, који су, недавно. објавили своју књигу под насловом „Хелио терапија". У том научном делу првокласне важности по модерну хигиену поведено је рачуна о свима методама лечења болести помоћу сунчевих зракова као и о њиховом искоришћавању у разне хигиенске сврхе. У књизи се, на првом месту, указује и на опасности које прете човеку од претераног, не рационалног, или неумесног сунчања. Није свеједно како се човех сунча. Код сунца не игра улогу само топлота зракова. Треба знати да сунчеви зраци имају и извесне хемијске утицаје, о којима лекар и болесник морају повести рачуна. Хемијски упливи сунчевих зракова на човеков организам врше са медицинског гледишта важну фуккцију и могу довести до кардиналних физиолош ких, па чак и психичких проме на. Др. Бернард и др. Ролиер о томе опширно пишу. Нарочито је важно на којој се висини изнад морске површине човеково наго тело излаже сун чању. Високо суние »на бреговима, у крајевима високим неколико стотина и хиљада метара изнад морске површине врши сасвим други утицај него сунце у нижим крајевима. Високо сунце у планинама
Колико повољно и успешно може сунчање да утиче на човека, најбоље показују практични резултати на пољу лечења туберкулозе, тешких хируршких случајева, сасрофулозе, лупуса и других тешких болести. Сунце се мора у здравствене сврхе врло опрезно искоришћавати. Многи осетљиви и у истини не сасвим здрави људи могу на најблаже сунчеве зраке реагирати мањим или већим појачањем температуре (сунчана грозница). Ако та лица имају и неко слабије, тек оболело, место на плућима, код њих се јавља, после јачег сунчања, по оштрење плућног катара. То је такозвана Хердоза реакција. Сунце. дакле, можг и код здра вог и кзд бслеш/иивог човека изазвати и неповољне, штетне симптоме. Према томе је за сунчање потребно узек дозирање од стране искусчог лекара, па и његов сталан надзор Сунчање се може предузима ти на плажи, у пољу, дворишIу, на балкону, тераси, па и у сунчаној соби. Али увек најопрезније! Најбоље је, по савету др. Бернарда и др. Ролиера, почети сунчање овако; прбо се сунчају само поједини делови тела и то постепено, опрезно. Првога дана нека сун чање не траје дуже од петнаест минута. Сутрадан може се продужити са сунчањем истога де ла тела (рецимо ногу). али ма-
ло дуже. Кад су ноге добиле већ сунцем опечену боју коже, онда се прелази на друге делове тела. Људи који се сунчају морају припазити на то како се купају. Они не смеју да се купају у подне, кад је сунце у зениту. Боље је купање пре подне или поподне, кад су сунчеви зраци већ слабији. Важно је за време сунчања заштитити главу, а нарочито очи. Очи се штите од претерано јаког сунца помоћу тамних наочара. Најбол>е су наочаре од обичног зеленог стакла. Кад је тело већ мало привикло на сунчеве зраке, човек се може тритгут дневно сунчати, али увек умерено, не претерујући у времену. На крају човех мрже остати и читав сат на сунцу, али никада више. До бро је ако се за време и после сунчања контролише температура, па стога треба у близини увек да је термометар. С време на на време, треба се подвргавати лекарском прегледу и кон троли сунчања. Ако се постепено и опрезно сунчамо, наше тело ће добити лепу, тамну боју, а при томе нећемо бити изложени нихаквим опасностима које, иначе, прете здрављу. Нагле реакције сунчања могу да изазову болести и разне ре^кције које слу же као расадник опасних болести. тт»т»мтптттттттттттттттттттттттт?и КОД БОЛЕСТИ У СТОМАКУ И У ЦРЕВИМА, помањкања апетита, неуредне столице, надутости, љутине, подригивања, рђаве воље, болова у челу, дражења на повраћање, очисти ће 1—2 чаша наравна ФранцЈозефова горка вода темељито органе за варење. Признанице болница казују, да Франц-Јазефову горку воду узимају и теш ки болесници радо и са много успеха. Франц-Јозефова горка вода добива се у апотекама, дрогеријама и шпецерајским трговинама.
Фригидитет — Сексуална хладнођл жема. Психотерапеутско лечење „безосећаЈних м . Латинска реч „фригидитет" ана« чи: хладноћа. У медицини се под тим изразом подразумева сексуална хладноћа, одсуство еротичних осећа ња, равнодушност према сексуалном животу код жсме. Појава је прилнч но честа и узрок је многих несрећних бракова. Хладноћа жене у интимном брачном животу сматра се за болест, која се може лечнти у сваком случају. Слика болести може се увек окарактерисати психичкнм основама. Же на, можда, не воли мушкарца с којим живи у брачној заједницн, равнодушна је, можда се плаши после дица бременитости и порођаја, осећа физичку и моралну одвратност према интимном сексуа.тном животу (већином до тога долази због погрешног васпитан»а девојака), необјашњив страк услед необавештености и т. д. Пошто су узроци женског фрнги« дитета већином психичхе природе, и лечење се мора заснивати на психо* терапеутским и психоаналитичким методама, којима сваку оексуално хладну жену треба подвргнути. И сам муж такве жене мора од лекара примати, с времена на време, потребне савете, како би се могао сна Ки у опхођењу са својом женом. У сваком случају, лекар мора утврдити и то да ли је жена физио* лошки нормална: да лн није по среди неки анатомски поремећај, неко физнчко зло, које жену спречава уредном сексуалном животу. Ако је нека болест по средн, лекар мора и ту болест лечити, како би тим путем изазвао нормална сексуална осећања. Поред психичких метода, препору чују се купања у блату (лековитом), угљеној киселини. Може да користи и днатермија. Од медикамената по лекаревом пропису могу се узимати разна хемијска средства. Ова хемијска средства имају често врло добро дејство.
Претплата на „Правду" стајб: За нашу земљу месечно 20 динара. За иностранство месечно 50 динара.
РОМАН „ПРАВДЕ"
Човек у огдедаду
- Р.-М. РИНЕХАРТ. -
27
Мало доцније, дошао је Џозеф и саопштио ми да обе наше девојке хоће да откажу службу. Дан је прошао без нарочитих догађаја. Џеди и Дих прегледали су све часовнике у кући и ја сам убеђен да их послуга сматра за лудаке. Доносили су часовнике у библиотеку и овде вршили детаљан преглед. На крају крајева, Дик је седео пред гомилом ска заљки и опруга. — Из чијег је часовника ова опруга? питао је Дик. — Па зар не видиш, будалз. Они су оштрим речима покушавали да сакрију своја права осећања, али поглед им је био нежан. — Буди мирна. Џеди. Ја ништа не могу да урадим кад ме кепрекидно гураш у руку. — Ја? Ти си луд, драги мој! Резултат је био да у кући нисмо имали чаоовника којч би тачно показивао време. У недељу око једанаест увече, по нашем часовнику, позвала нас је Катарина из Њујорка. Ховард је опет и.мао напад Он се за сада добро осећа, али Каратина енергично захтева д.1 се Џеди врати Кући. Сутрадан ујутру Џеди је отпутовала. Дик је имао посла и зато сам је ја испратила на ста ниц/. — Он ме воли, објашњавала је путем. Али ја сам из богате куће. Ако се удам за њега, бићу приморана да живим од његове плате. Лудост!
Изговарајући ове речи, Џеди је плакала. — Ако желиш да живиш у луксузу, онда се немој удавати за Дика. — Дођавола луксуз! То је принципиелно питање. Дик ме је увече посетио и ја сам се радовала овој посети. Том приликом испричала сам му историју са ћилимом. Он се мрштио. — Полиција је одмах прегле дала Џимов аутомобил, приметио је. — То се претпоставља. — А да ли знате да није мож да Амос довезао аутомобилом једну канту петролеума? На то нисам помислила. Дик је сутрадан посетио Амоса и је био у недељу увече и да ли је неко употребио аутомобил? Дик се није задовољио његовим одговорима и зато је почео да га уходи. Амос је оти шао да купи нешто, а Дик прескочио ограду и ушао у Џимово двориште. Открио је две в&ома интересантне ствари: један прозор гараже је разбијен тако да кад човек провуче руку кроз тај отвор може да изнутра отвори врата. Осим тога на једној новој столици открио је трагове ногу. Дик је ушао у гаражу и прегледао аутомобил. Предња седишта била су од коже и они се могу опрати водом. Трагове крви није видео. — Амос се није осрртао на апарат за мерење километраже, рекао ми је Дик доцније, и према томе он не зна да ли се
неко возио аутомобилом или не. Међутим, он мисли да је у резервоару мање бензина него раније. Дик је утврдио да Амос није аутомобилом довезао петролеум. — А шта је са оним украденим ћилимом, Амос? упитао га је Дик. Признај да си га сам уништио, јер си вероватно си"пао нешто на ћилим. — Не, господине! Ја добро пазим на сваку ситницу у аутомобилу. У среду ујутру примила сам вест због које сам се запрепастила. Ховард Сонерс је умро. * До сада сам описала чланове наше породице, који су играли главне улоге у овој исто рији. То сам, дакле, ја, Џедн и Валтер. Описала сам и Катарину Хо-вардову жену, а Лору сам само споменула, јер она у тој историји уопште не игра никак ву улогу. Она је живела у Кансас Ситиу, у кругу своје велике породице и жалила ^ару, која је завршила на тако трагичан начин. Ховарда Сомерса до сада нисам детаљно описала. Ховард ми никада није био симпатичан | и ја нисам могла да разумем Ка | таринину велику љубав према њему. Ховардовом смрћу ситуација је постала још компликованија. Ховард је, изгледа. предосе.ћао смрт и желео да са Катајрином говори о озбиљним ства I рима, Али о «а је избегавала
такве разговоре, јер није веровала да њеном мужу прети нека опасност. Једном приликом сам приметила да ме чуди што Ховард није говорио са члановима породице о стварима, које су за све њих биле веома важне. Џеди ми је после тога објаснила. — Отац је хтео да говори са Катарином о својој смрти, али она је увек избегавала такав раз говор. Она са оцем ни о Валтеру није хтела да говори. — Шта мислиш, да ли се он састајао са Валтером? Џеди је слегла раменима. — Вероватно. Он никада није говорио о томе. Па шта више, отац јој није причао да га је.Валтер посетио прошлог лета за време болести. Није хтео да је наљути. Џеди је овим речима окарактерисала однос између оца и сина. Катарина је била онај зид,који их је раздвајао, али њихова веза била је много јачз него што је она замиљшала. Валтер је на крају крајева потпуно освојио свог оца. То сам закључила из разговора. који сам водила са доктором Симондом. — Ја не знам шта се десило међу њима, али једно је тачно: Ховард Сомерс и његов син из првог брака Валтер били су у I веома пријатељском односу. јВалтер је долазио сваки дан. а !две ноћи је спавао код оца. Кад« је болничарка одлазила у варош он ју је замењивао. I Валтер је по сваку цену хтео 1да дозна истину о здравствеј ном стању свог оца Кад је то дознао, страховито је пребледео. ,— Докле може да живи? упитао је. — Наставиће ег —