Правда, 03. 07. 1932., стр. 13

СТРЛНА

ПРЛВДА, 3 ЈУЛ 1932 ГОДИНб

БРОЈ 185

Ружа и лептирнћ Ружа: Лептирићу бели, куда журиш тако? Чекај, чекај мало, можеш и полако! • Лептирић: Журим, журим тако

ја читавог века. На ливали цветној радост мене чека! Чекају ме пријатељи стари: раноране пчелице и црни бумбари. ♦ Ружа: Лептирићу бели, стани мало, стани! На ручици мекој, однећу те Брани и секици Стани. Што ће ти се они, Боже, да задиве, кад ти виде крила и ножице криве. * Лептирић: Нека, нека, секо! Поздрави их сада и реци им лепо да баш немам када. Душан Миливојевић КАКО ИЗГЛЕДА ТУРСКО ГРОБЉЕ Ово је црте^к неколико споменика на гробљу у Скадру. Оно изгледа на први поглед врло не уређено. Али ипак оставља врло леп утисак, јер је надгробно ка-

Грех Адама и Еве

мење, са разним написима, намештено између кипариса. На тим споменицима нема слика, јер је код Мухамеданаца забрак>ено да се на споменицима прет стављају догађаји из живота човека.

ЈЕДАН ЗАДАТАК — Решење Задатак у прошлом броју био је у овоме: потребно је било саставити реч Балканијада. (То је футбалски турнир између лоптачких клубова угославије, Румуније, Грчке, Турске и Бугарске од 25. јуна до 3. јула). Баварска, Италија, Француска, Шпанија, Румунија, Данска, то су државе којима припада.ју мар ке. Потребно је било поређати овим редом државе, а узети слс ва која су црно штампана-

Још у старо доба, када је ства ран свет, Бог је створио рибе у води, птице у ваздуху, животиње у гори и разне бубе и инсекте. Рибама је дао да се могу хранити црвима, бубама и разним биљним отпатцима. Птицама је дао зрневље, семе разних трава и ситне пољске инсекте, животињама поред биљне хране и животињске, да се међусобно форе и уништавају, бубама и инсектима биљну х^ану и слабије животињице од себе. Поред овако лепо створеног света, недостајао је Богу још Један живи створ, који би управљао целим свет-ом. Зато, по облику своме, створи *швека и жену. Обдари их свим врлинама. Даде им ум, снагу, назва их — човека Адамом а'жену Евом. У то доба ниЈе било других људи. А Адам и Ева живели су нешто од рада, нешто од природног блага. Досади им се овакав живот, те су молили Бога да им да све тто им треба за безбрижан и лак живот. Бог им рече: — Ево, дајем вам рај. У рају ћете живети без икакве бриге. У њему ћете бити срећни и задовољни. Само нећете смети да дирате у ово свето дрво. Плод се не сме ни брати ни јести. Адам и Ева дуго су живели у рају. Слушали су Бога, покоравали се његовој вољи. Нису радили ништа. Птице су им цркутале лепим и умилним гласом. Једни су цветови цветали, други прецветавали, плодови дозревали, други опадали, и тако је текло у бесконачност. Досади се једнога дана Адаму и Еви. Ева оде и откиде од забрањеног плода, рачунајући да то неће сазнати Бог. Али, када он то виде, истера их из раја. И од тог времена, мучили су се за свој живот. Морали су радити да би себе исхранили.

Од греха њиховог и данас човечанство испашта. Народи се муче и дању и ноћу, да би себи поштеним радом зарадили хлеба. Једнога дана, муж и жена као пуки сиромаси радили су на њиви неког сеоског богаташа. Мучили су се и злопатили. Тру дили се да својим радом стекну поверење свога господара, да би једнога дана могли купити себи кућицу и мало имања. Радећи тако, говорила би жена мужу: — Нека је проклета Ева. Она је крива што се ми данас мучимо. Да ње није било, ми не би смо били и ^ез куће, и без имовине, и без хране. Али и овоме се злу може стати на пут. Да је наш господар добар човек, да има срце и душу, он би и нама дао једну башту пуну задовољства, Дао би нам јела и не би смо ништа радили. Муж је у свему одобравао својој жени, говорећи: — Тако је. Имаш права. Из дана у дан, они би стално понављали ову жељу. Господар је све то слушао из прикрајка. Сажали се и њему и једном рече: — Решио сам се да вас осло' бодим сваке муке и невоље. Ево, дајем вам башту, у којој ћете имати свеже и питке воде, сунца и месеца, траве и цвета, рај ске птице, плода и рода. А ја ћу вам свакога дана доносити храну по вашој жељи. Од тога дана живели су муж и жена мирни и задовољни. Тетали су се по башти, уживали, хранили се разним воћем и пло довима. Пролазили су дани, одмицале недеље и месеци. Али једнога дана дође господар као и обично, донесе им јела, па им рече: — Ја сам вам поред јела, донео и ова два заклопљена тањи-

ра. Они ће остати овде на овом столу. Не смете их дирати А ако дирате, ја ћу вас истерати из вашег раја. Осетићете поново муку, јад, беду и рад. Опет су одмицали дани. Али жена рече мужу: — Нећемо ништа згрешити ако погледамо шта се крије у тањиру. Погледај, човече! Тањир је бео. Нема никаква знака. Могу га опет поклопиги исто тако, као што је и сада. И не чекајући дал>и одговор, подиже тањир, а у том моменту изађе један миш, скочи са стола и сакри се у шипраг. Узалуд су тражили и Ј*урил!^ миша, нису га моглн наћи. После овога опет је дошао господар, доневши им као и обич но јела, па мислили у себи: — Да видим, да ли је ко дирао тањир. Зати.м упита мужа и жену: — Јесте ли дирали тањир? Обоје у један глас, одговорише: — Нисмо. Н)Иховом одговору није веро вао, већ узе и отклопи тањир, на кад виде да нема миша, љутито им подвикну: — Неваљалци једни! Жалили сте се на Еву и Адама, што су се преварили и окусили од за брањеног плода. Мучили сте се у раду и"желели сте да и ви живите у рају. Ја вам дадох леп и задовољан живот. Ви нисте могли да отрпите, да један прост и обичан тањир не отклопите, а како је могла Ева да одоли искушењу, а да од забрањеног плода не окуси: Напоље! И од сада ћете бити оно што*сте н били — сиротиња. Заплакаше и муж и жена Изађоше и од тога дана и дан данас се муче да својим радом себи зараде хлеба. П. Мнлошевић

Чудновата бнљна На слици се види једна велика биљка која расте у жарклм предлима. Научно се зове Аморфофалус. Колико је велика, г>иди се по човеку, који је н?цртан поред ње. Прво је претстав љена као пупољак, у средини је

Проналасци из прастарог времека

— Колски точак —

У ово време великих проналазака ми смо сасвим заборавили да је било проналазача у праста ром времену, и ми им не знамо чак ни имена. Међутим, човечанство има њима да захвали за многе ствари. Тако, например, први проналазач ватре, про налзач писмена, проналазач ножа, тестере, а затим и проналазач точкова, живели су у то ста ро време. То изгледа врло просто. Метнете терет на дрво са два точка, па га вучете у место да га носите на леђима. Па ипак то није тако проста ствар. Требало је да се томе неко досети.

Како је дошао проналазач на идеју точка, који нам служи већ више хиљада година? Сва саобраћајна сретства, па чак и аероплани имају точкове. За све ствари, које су пронађене, узет је пример од природе, али точка нигде нема у при роди. Зато је интересантно како се дошл<3 до ове гениалне мисли. Номадска племена мораЈ "у да носе све што имају увек са со-

упола расцветана, и наЈзад погпунб. Она, на жал&ст, не може да стане ни у један ђачки хербариум. Колиба у винограпу У винограду колиба стара, карј стазе вредних мрави; брижљиво чека на пудара и грожђе да заплави. * Врата су њена отворена сваком у доба свако; путника трудна недра њена примиће увек лако. ♦ Леђа јој стара, погурена; биле је многе кише. Сунцокрет, тамо, жутих зена, сунчаву љубав сише... * Она је станак, чела ведра, што прима у ноћ црну а зором шири своја недра да птице из ње прну. * Кад месец мине беле куће^ песму јој поју деца и песму дечју гора чуће док селом фрула јеца. Периша Г. Богдановић

Сом. Они су своје терете вукли за собом као што то чиДе још н данас неки северни американски Индијанци. То су кола у облику саоница. Она су за ледене и снежне крајеве била одлична. Али кад се дошло на поље, шта се могло радити? Онда су нод м^тали округло дрво испод ових кола, и тако су вукли тешке терете. И тада мора да је неком дошла мисао да ово округло дрво V средини истањи да би било лакше, или су округла дрвета набадали на греду и тако добили точкове. И данас још постоје овакви точкови.

ЧАРОБНА ЦЕВ Врло лепо можете да се играте овом игром — и кад сте сами и кад сте у друштву. Узмиге једну стаклену цев и дуже Је :р љајте крпом. После тога бацте Једно перце од кокоши или гуске петнаестак сантимегара од стаклене шипке. Она ће одмах привући перце и држаће га два три секунда Затим ће га одбацити од себе. Ако брзо подмегнете стаклену цев испод пера, о ло ће се задржати у ваздуху. Са да можете полако да се крећг те по соби а перце, које није прилепљено за цев. кретаће се исто тако за вама

Кад дуже времена вежбате по стаћете прави вештаци и моћч ћете ову своју вештину да показујете друговима.

МАЛИ РЕБУС

ВИШЕСПРАТНИЦЕ СТАРОГ ДОБА Вишсепратне куће нису дело овога века О^е су подизане још много раније. Тако су људи у Е<авилону зидали куће на четири спрата, а у Индији пило је још и виших кућа. РАЗУМЕО ПИТАђЕ Учитељ: Шта је твој отац? Ђак: Мртав је! Учитељ: Нисам то мислио... Шта је он био пре смрти? Ђак: Био је жив, молнм господине. ВЕШТИНА СА КУТИЈАМА ОД х ПАЛИДРВАЦА Ево опет једна мала шала. Поставите три кутијиие од пали дрваца на сто тако да леже у једном реду. Запитајте затим ваше пријатеље могу ли да извуку средњу кутијицу, али да је при томе не додирну руком. Они ће да размишљају, договараће се, уздисаће од бриге, али неће моћи да се сете како то да ураде, осим ако им није ова ша ла већ позната. А за нас је то маленкост. Узећемо ону кутиги цу што лежи с леве стране и метнућемо је сасвим у десно. Ти ме смо средњу кутијицу извадили из средине не дирнувши је, јер је сад она с краја. ЗА МАЛЕ ЦРТАЧЕ

Само са пет потеза можете крушку да претворнте у главу насмејаног човека. КОЛИКО ИМА СТАНОВНИКА НА ЗЕМЉИ На земљи има око две милиар де становника. Ако се стан(?3ништво умножава сваке године са један од сто, онда, како тврде научници, за 70 година би - се оно удвостручило. УМНОЖАВАН)Е ЖИВОТИЦ)ИЦА Пошто ситне животињице изумиру у великом броју, то се природа сама постарала да се ипак оне сачувају. Зато се онс множе у врло великом броју. Тако, на пример, пангљичара излеже 100 милиона јаја.