Правда, 03. 07. 1932., стр. 14

СТРДНА

ПРАВДА. 3 Ј>'Л 19*2 ГОЛИНЕ

КРПЈ 185

СУСРЕТ НАПАЛЕОНА И КРАЉИЦЕ ЛУЈЗЕ

Реформа брана у Француској — Новим законом о браку Францускиње ће добнтн знатно већа права. —

Француска спада међу оне напредне н богате земље света у којима су женска права била наЈвише окрњена и где је желска еманципација најтеже пр>о дирала, упркос велике активно сти и борбености интелнгентних Францускиња. Али сада ће се у корист жениних права у Француској извршити необично важне и зелике промене. Миннстарство правде је узело на проучавање нови законски пројект, којнм би се досадањи закон о браку V Француској знатно модернизовао и реформисао, тако да би жене имале далеко већа пра ва и слободннје кретање у браку него до сада. Тај пројект би ће ускоро поднет комори на одобрење. У оном закону се брише стари члан закона о браку по коме је жена обавезна у сваком случају да испољава апсолутну ј Шестог јула навршава се 125 годнна од сусрета Налолеона послушност према своме мужу

Дајте нам пнва! оо — БРОЈ ПРИСТАЛИЦА АЛКОХОЛИЗМА У СЈЕДИН)ЕНИМ ДРЖАВАМА СВАКИМ ДАНОМ РАСТЕ. — ПРЕТСЕДНИЦИ ОПШТИНА И ЖЕНСКА УДРУЖЕЦјА ЗА АЛКОХОЛ! —

Поред тога, у будуће ће Францускиња, и без претходне дозЕоле и пристанка свога мужа, моћи да се одаје професији за коју се осећа способном. Она може водити самосталне радње добијати пасош и без мужевл >евог одобрења и може у свима правним питањима самостално поступити. Меницу може пот писивати без одобрења свога мужа. Једина заједничка питања која супрузи морају споразумно решавзги јесу вођење дома ћннства и васпитање деце.

пруске кралние ЛуЈзе. Том прнлнком Је Лујза тражнла нзвссне бенефнцнје ој Франц>скс ,но Наполеон јој ннје нзншао у сусрет. И поред тога неслоразума ЛуЈза очарала Налолеона својом лелотом

-о :о—

ЕВРОПА СЕ ПРИБЛИЖУЈЕ АМЕРИЦИ! — Није реч о каквом духовном или неком другом апстрактном зближењу Е-

Борац за слободу који није постојао оо — КАКО СУ ИДЕАЛИСТИЧКИ РАСПОЛОЖЕНИ РЕВОЛУЦИОНАРИ ИЗМИСЛИЛИ ЈЕЛНОГ ЗАТОЧЕНИКА БАСТИЉЕ. — ТАЈАНСТВЕНИ ГРОФ ДЕ ЛОРЖ. —

Познато је да је велнка фран цуска револуција почела д)ушењем Бастил>е, тог злогласног затвора, који је лично на праву тврђаву са својнм кулама н огромним дебелим бедемима. У доба велике политичке реакцивропе и Америке, већ о ствар- ј е у француској Бастиља је бином. геолошком приближава-1 ла препуна политичких крива-ј многи Французи н данас веруњу европског тла америчком. I ца „ она сва ком француском I ју у то, да је гроф де Лорж нао видимо из предавања позна ј грађанину уливала страх и тре- ј ђен у једно ј подземној, страштог француског научника, про- пет> ј е р свак се бојао да би јед ној ћелијг Басти .Ђе. Нико тофесора гаивергатета Жана Ес-1 дана могао доспети у ту, га грофа де Лоржа није видео. клодона, који Је, недавно, твр- 1 страшну тврђаву. \ Али данас, у народном музеју у дио да се Езропа геолошкн за ј у до ба француске рево- Паризу, где се налазе сви истопоследњих пет година прибли- \ . Т уц И је *Бастил>а већ није била I ријскн споменици који су у ве-

боду народа назван ј *е грофом де Лоржом и његова слика се много показивала. Ко зна чија је то слика била, алн народ је био одушевљен и задово .Ђан тто је и један прави херој извучен нз тамнице. Причало се у оно време. а

Ц )УЈорк, јуна У последње време бандитизам је узео невероватне размере V Америци. У тој богатој земл>и данас су страшне прили 1 ке. Разни мрачни типови пред1ставл>ају данас за Сједињене америчке државе праву напаст. Јавна безбедност је необично утрожена, а привредне прилике су постале несношљиве. Кри за у Америци достигла је свој врхунац. За све што се рђаво данас дешава у Америци крива је, каже се, строга забрана алкохолних пнћа. Огромна већина аме ричке јавностн тражи данас што брже укидање прохибиције и модификовање закона којим је забрањена производња и потрошња а.ткохола. По свему судећи, и саме власти се баве мишљу да ускоро дозволе на територији целе Уније трошење слабог пива. Онога дана кад се буде дозволила продаја слабог пнва, имало би да престане кријумчарење алкохола и бандитизам би знатно ослабио. Гангстери би изгубили свој главни избор зараде: продају кријумчареног | пића. Амернканцн су уверени да би завођењем слабог пива н привредна криза знатно попустила. Многи раднипн би нашлп посла, многа зла би се ухло ннла. Недавно је у њ ујорку приређена велика „пивска демонстра цнја". Ц)у је предводно сам претседннк њујоршке општине,! популарни Џнми Вокер. Овим!

демонстрацијама присуствовала је фантастично велика маса света. Улнцама су пролазиле десетине хнљада аутомобила с великим натписнма: „Да.гге нам пива!" Многе хиљаде жена ишле су пешке улицама и носиле на грудима табле с натписом: „Дајте нам пива!" Интересантно је да се данас Американке страсно и фанатично одају пропаганди за увођење алкохолних пића, а исте те жене су 1919 године издејствовале забран>' алкохола. Да није њих бнло мушким гласовима би се и даље одржавало старо стање, какво је и данас у свима земљама света. Жене у Америци данас с искреном похлепношћу траже пива! Славна њујоршка глумица Ева Фелон предвндела је велику групу жена, држећи у руци велику заставу с натписом: „Дајте нам пива!" Многе жене су ношле празне кригле за пиво и внкале на све стране: „Дај те нам пива!" Поједина женска удружења, до скора најзећи противници алкохолизма, сада и сама покрећу акције да се у Америци заведе \*мерена забрана алкохолних пића, то јест да се дозво.ти точење слабог пива, с мн нималном садржином алкохола. Број прнсталица покрета „мокрих" свакнм даном расте. Избори претседннка Уније про тећи ће у знаку борбе „сувих -4 и „мокрих". Много је вероватно ће да ће овога пута победнги кандндат „мокрих"~.

ПОСЛЕДН>Е СПАЉИВАН ј Е |суд. Ош! су за време претреса ВЕШТИЦА. — Последњн про-1 седели у једном огромном кацес против вештнца у светл - о-! везу са решеткама и ту саслудржан је у Мексику 1874 годи-! ша.ти пресуду. Већина ]е кажне, по чему се внди да је код ј њена на 20 н 30 година робије.

жила Амернци за 4 н по метра. оно страшило као у доба преУ нстој мери се и Јапанска оба -

ла приближила кинеском тлу. Ово померање континента је, разуме се, неприметно и врши се сасвнм лагано.

САСВИМ РАЗУМЉИВО. Један глумац се хвали у дркштву: — Ја нграм са заносом. Кад играм, заборављам на све. Не видим чак ни кулисе. Пред очнма ми је само улога... Чак и публика се губн... — Шго се публика губи то је сасвим разумљиво, примети један пакосннк из друштва.

шења Бастил>е у том страшном казамату било врло мало заточеника, свега њих седморица, а и од ових ннједан није бно политички кривац, већ све обични злочинци или лудаци. Четворица од заточеннка ко је су револуционарн ослободилн били су фалсификатори меница, два су били опасни лудаци, који су чувани у Бастиљи по жељи својнх породица. Један од ових покушао је у своје време да нзврши атентат на Луја Петнаестог, па се утврдило да је луд. Седмн заточенчк. млади гроф Солагр, доспео је у Бастиљу као опасан убица и злочинац. Он је V оно време требало да буде погубљен, али „ с . га је породица спасла и тако је ли да дођу у Багдад. Али, упр- остао у Бастиљн. Ослобађање ових заточенн-

СТРАДАЦ)Е ЈЕДНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ У ПУСТИЦ ј И . — Већ даннма се у Багдаду узалудно чека на повратак једне веће ек спедицнје француских официра, који су аутомобклнма кренули у арабнјску пустињу ради војних и научних истраживзња. Официри су кренули из Да маска, па су поеко пустиње хте

ђашњих Лујева н моћних кардинала. Луј Шеснаести је био благ и добар човек. За време његове владавине није било уопште гГолитичког прогањања у Француској, које би потекло по инициагиви с највишег места. Тако се десило да је у доба ру < 50.000 незапослених радника у смеричсој вароши Ситл орга-

зи с велнком револуциЈом, постоји миниатурна зграда Басти ље. Кроз једно подрумско прозорче са решетком внри гроф де Лорж... Јунак којн никада није живео... ЛИГА НЕЗАПОСЛЕНИХ. —

кос тога што већ давно требало да превале пут кроз пустињу, чланови екс

ка ннЈе послужило на част револуцији и стога је машта ре-

педнције се до данас нису вра волуционара измислила осмог ти.ти. Пре три дана упућен је; заточеника, који се код франЈедан авнон да погражи изг>*б- цуског народа и данас сматра љене офицнре. Пилоти су на народним јунаком н борцем за Једном месту у пустињи нашли; слободу, иако ннкад ннје поста леш једног официра, на чнјој јао. То је било потребно да би Олузи је била закачена цедуља револуција могла да се похвалн М Р° сам од жеђи". Остале да је бар једног политичког официре до сада нису успелн, кривца извукла из Бастиље. да пронађу. I Тај магннарнн борвц за сло-

жзовали су се у Једн>- лигу, чијн је циљ међусобно помагање члзнова. Они ће међусобно измењати разне продукте којн су им погребнн, а при гоме ће се грудити да се новац уопште не употребљује. Лига располаже извесним новчаннм средствима којима ће се основати потрошачка задруга, и она ће базнрати на замењнвању робе. Незапослени радницн у Ситлу мисле да ће овом новом мегодом успешно сузбијати непрнјатне последице беспослице. ДЕЦА РЛДЕ, ОДРАСЛИ НЕЗАПОСЛЕНИ! — Најновнја америчка статистика показује нам чудну слику на пољу запослености радника Познато је да је број незапослених радника у Сједињеннм америчким државама невероватно порастао. Данас у Америци има око 8 милиона незапосленик радника. Па ипак, у тој чудној земљи и данас, у доба тако велнке беспослнце, у разннм преду зећима упостено је преко 700.000 деце од 10 до 15 годнна! Онн су запослени као правн радннци, наравно с мнннмал ним надннцама.

'народа још дуго било укоре- * њено веровање у вештице и о- _ ДАМЕ КОЈЕ ПУШЕ НА ЛУстале сујеверне измишљот чне. Ј ЛУ — УЧЕСТАЛА ПОЈАВА. IУ главној варошн државе Мек- ј Велике трговине у Ц>уЈорку, сико ухапшен је те године је- Лондону и Паризу продају садан човек који је оптужен да да у велнкнм количннама фије одржавао везе са вештица- не, лепо израђене, луле за даI ма и осуђен да се спали на ло- ме. Продавцн дувана имају саI мачи. У Мексику су закони све да да нздрже прави јурнш од (до 1900 године предвнђали мо-'стране дама које траже — ду| гућност 1 кажњавања жена и ван за лулу! Пушење дама на мушкараца који стоје у вези са|лулу необично је у моди и по вештицама. улицама Ц)УЈорка и Лондона Према немачком историчару није ни мало ретка појава даФојгту, за 400 годнна у сред- ма са лулом у зубнма. Модерна I њем и почетку новог века. v лула за даме је дуга свега 7 ; Европи је укупно изведено на I сантимггара, а у њу стаје врло ломачу око 9 милиона људи за мала количина дувана. За дуван : које се тврдило да с\ ? у вези са носе даме у својим кожним тор вештицама. То је било у доба бама мале, врло елегантне дукад је хришћански верски фа- ванкесе. | натизам оргијао са својим зло ! * ; чиначким испадима. ЖАЛБЕ ПРОТИВ СОВЈЕТI У Енглеској је последња веш СКИХ РАДИА« — Од стране , тнца спал?ена 1735 године, а многих европских земаља чују Енглеска је бнла прва земља у| се жал б е прогнв руских ралиосвет\' коЈа ]е укннула закон о | вештицама, 1736 године. У Ир-1 072 « 1143 ' ко Ј е не

ласну дужину и осталу програм ску расподелу европских станн ца и тиме знатно ометају рад неким радно станицама ван Ру сије. Енглески листовн иншу НТШИМШ.ЈЕ ПРЕД СУ- Јаго р ус „ намерн0 раде> да би ДОМ. — Снцилијанскн преки

ској »е таЈ закон укин\т неколико годнна доцније У Немачкој је постојао све до 1821 годнне. .... V ПЦ11.1М II . . с\'д одржао је недавио суКење онемогукилн редовну емнсиЈу последњнм јатацнма злогласне -буржујских" станица. У исти-

јатацнма италијанске мафије, која је|ни, лондонска емисиона стани до пре неколико година била страх и трепет не само Сици

лнје, већ и целе Италије. Чланови мафнје су, по одлучном налогу претседннка владе г. Мн солннна, већ давно нзведени пред с\д и осуђенн на дутогодишњу робију. Остали су још само њихсвн јатаци, које је тешко било похватати. Али са-

ца не може у последње време ннкако уредно да ради, јер је нека руска станица стално омета. Сада се и Швеђанн жале на совјете. Једна руска станица свакондевно даје комунистичка пропагандистичка предавањ* на шведском језику, ко]« сваки

да су и они долијали. 245 јата-1 шведсхи радно апграт може д! ка мафнје нзведено је пред'хвата.