Правда, 03. 07. 1932., стр. 6

СТРА11 -

ПРАВДА, 3 ЈУЛ 1932 ГОДИНЕ

БРОЈ 185

Одлазак железничке сирочади на летовање

Деца која одлазе на летовање

' Коло госпођа за помагање железничке снрочадн организовало је ове годнне летовање у Бањи Ковиљачи за железничку сирочад. Под вођством чланица управе, г-це др. Сарине Мандил, г-ђе Леле ЦветковиК; 31 г-ђе Даре Лазаревић, полази сутра изјутра у 5 часова 45 мушке и женске деце на летовање.. Сва деца имају бесплатну храну, стан л пут, а поред тога врло је похгаално што су чланице управе скупиле прилог између себе тако да сва деца која одлазе на летовање добијају и летња одела. Мушка деца добнјају плаве панталонице и плаве је гернце. Женска деца добијају црвеие цицане хаљиннце. Поред тога, сва деца добнјају кратке чарапе и гумене цлпеле. Деца ће провести у Ковиљачи месец дана.

Већина ове деце су без оца, а има: их неколико која имају оца, али је; број чланова у кући већи од девет^ Деца ће бити под сталном контролом лекара. То су школска деца од 6—14 годнна. Иначе деца су, у већини случајева, малокрвна, или имају жлезде, јер обично станују по малим и влажним становима. „Коло госпођа" је добило за ову децу стан од Болесничког фонда за железничко особље у њиховој вили, која је једна од најлепших у Ковиљачи. Исто тако г. Министар саобра ћаја одобрио је колу помоћ од 5.000 динара. Бан Дринске бановине г. Веља Поповић одобрио је бесплатан пут кроз Дрннску бановину на окружној железници, као и Дирекција државннх железница на државним железницама.

Бивши благајник Ђураковамке општине осуђен на осам година робије за 621 дело утаје и фалсификата

-О о—

ПЕЋ, 2 јул. — (Ј. Б. изв. „Прав-' ди"). — Пред овдашњим Првостепеним судом одговарали су за дело утаје државног и општинског новца, в»азних фалсификата и послуге тим моацем Лука Минић, бнвшн благајлнк општин<; Ђураковачке, среза источког, Светислав Ратковић, деловођа . општине Чурзковачке, Јагош Зечевић, среоки начелник у пенснји и бивши благ^јник општине Врелске ■н Тома Терзнћ, блзгајннк општине Ђураковачке. Претрес је почео са читањем опшнрне оптужнице државног тужиоца г. Јовице Б. Мијушковића. Он оп тужује Луку Мннића .што је у свој ству благајннка наплатно на нме др жавног пореза од 1925 — до 1929 го днне 174.422 дннара, па ову суму ни је укњнжно и предао државној ка си, већ је задржао за себе, чиме је учинио дело из § 319 Кривичног за кона у вези члана 1 Закона о сузбн јању злоупотреба у званичној дуж«ости. Тако нсто тужи га што је и општинским прирезом који је прикупљен у токј * 1929 године у износу од 21.977 динара, поступио као и са државним порезом. Поред тога оптужени Минић је у признанкци издатој од стране г. Са ве Петровића, претседника општине Ђураковачке, на еуму од 9000 дина ра, пошто ју је претседннк потлнсао, уметнуо следећи текст: „не књнжите док не предам касн цео по рез н поирез који сам ја лично (цео) задржао". Ово је учинио у намери да поткрепи своје лаж«о терећење да је г. Сава Перовић учествовао у злоупотребама, за које он, Минић, одговара. Оваквих дела Минић је извршио већи број. Оптуженог Светислава Ратковића, деловођу општине Ђураковачке, др жавни тужилац, тужи што је у свој ству деловође од 13 пореских обвезника наплатио на име општинског/приреза у 1928 години суму од 1419 динара, коју ннје предао општинекој каси, већ, задржао за себе и њоме се служио све до 5 новембра 1930 године кад је ту суму делоновао општинској касн, те је тиме •учинио дело из § 379 Кривичног зако на. Окривљеног Јагоша Зечевића, сре ског начелника у. пенсији и бнвшег благајника општнне Врелске, тужн што је у својству благајника општи не Врелске, а за рачун општине Ђу раковачке наплатио од Адема Ибиша, из Врела, у 1928 годинн дннара 997 на име државног пореза н ову суму није предао државној каси, већ задржао за себе и њом се служио све до 7 октобра 1930 године, хада је ову суму предао државној каси. Тому Перића тужи за послугу наплаћеннм порезом у износу 200 динара. Државнн тужилац г. Мијушковкћ иолио је суд да оптужене за претстављена дела осудн на казну и пла ћање свих трошкова. Лука Миннћ оптужен је укупно за 621 дело. Заступник државног правобранио ца г. Милорад Васић, шеф пореске управе у Пећн на претресима пред судом тужи оптужене, тражи да се казне и да их суд осуди на плаћање причињене штете у суми од 201.463 динара са 6% год. интереса од да

на утаје до дана наплате и ЗО.000 динара на име трошкова за рад административних власти. Зступник општине Ђураковачке г. Мустафа Зекић — Кабаш, из Ђура ковца на претресу код суда тужи оптужене, тражи да се казне н да их суд осуди на плаћање утајеног општиноког приреза у суми од динара 23.000 са 6% год. ннтереса од дана утајеног новца до дана наплате, и на име свих трошкова за општину тражи 500 динара. Пошто је /зо реч заступник Ђураковачке општине, пристулило се испитивању оптужених. Минић нс признаје да је вршио утаје. Затим су дали своју реч браниоци оптужених адвокати г. г. Љубомир Вуксановкћ, Радивоје Зањић, Радивоје Шаљнћ, Сима Кажић, ГолуО Микић. Судски колегиум повукао се на ве ћање и донео је пресуду, којом се Лука Минић осуђује на осам година робије. Светислав Ратковкћ, Јагош Зечевић и Тома Терзић осуђени су за дело послуге новцем на по двадесет дана затвора. Лука Минић има да плати утајену државну порезу од 1025 до 1929 го дине у износу 174.422 динара са 6% годишњег интереса, и утајени општински прирез 21.977 динара са истим интересом, а држави на име трошкова лричињених овим ислеђењем 30.000 динара. Он губи за увек право на државну и сваку јавну слу жбу. Судски колегијум сачињавали су: претседник суда г. Јован Урошевић, суднја г. Војнн Станковић и за тре ћег судију писар г. Александар Аранђеловић са деловођом г. Новицом Р. Лекићем.

За убнство осућен годину дана робнје СРЕМСКА МИТРОВИЦА, 2 јула. — (М. Ш. изв. „Правди"). — Пред малим већем Окружног суда јуче ј-г изречена пресуда Николи Петињацком, из села Белегиша. Он је био оптужен што је 28 маја ове године убио ножем Светозара Богуновића, из Белегиша. Критичнога дана Богуновић је био код Петињацког н посвађао се с њим око неке ствари. Због тога је Богуновић истерао Петињацког из куће. Овај се наљутио и отишао својој кући, узео нож и сачекао Богуновића пред вратима његове куће и убио га. Суд је јуче судио по кривнци Пе> тињацког, па га је после дужет већања осудио на годину дана робијс. Као олакшавајућу околност узео је да је Петињацкн дело нзвршио V неурачунљивости и да је био изазван од стране убијеног.

Долазак Загребаш олерете

Оно сннжења цене електричној сгрујн у Панчеву

ПАНЧЕВО, 2 јула. — (М. Бр. изв. „Правди"). — Нарочити одбор са> стављен од општинских одборннка прегледао је рад и књиге Панчевачке електричне централе и о томе по днео извештај општини. Према томе инзвештају, цене струјн нмале би да •буду јевтиније од данашње цене. Управа Електричне централе изве»стила је писмено Општину да је вољна да онизи од 8 на 7.50 динара !по киловат сату, за моторе 5.50, а га општинске потребе 4 динара. Акпиони одбор панчевачких грађана, поји одавно води акцију за снижење цене струји, ннје задовољан овим гјредлогом и стоји на гледишту да иЈена по киловату несме бити већа о« 6 динара.

1гЈ0Шва Вндошна на Далма

ттттттттттг

тттттт

псвећење камена гемељца дома Кола српскнх сесгара у Бнјелом Пољу БИЈЕЛО ПОЉЕ, 2. јула. — (Б. нзз, , Правди"). — Јуче је овдв освећен темеље дома Кола српских сестара. Ос1 «ећењу је кумовао г. др. Урош Круљ, бан Зетске бановине. когв је на све. чзности заступао г. Лазар Поповић, окружни кнспектор из Бијелог Поља. Освећење је извршио прота т. Ми. лан Поповић у присуству мноштва грађанства и чиновништва- Земљиште за подизање овог дома дала је белопол>ска општина. Дом подиже падружина Кола српских сестара из сво јих прихода. Заслуге за подизање овог дома имају скоро подједнако све чланицс, међу којима има и мусли. манки. Претседнииа је друштва г-ђа Радмила Мартинсвић, супруга лекара г. др. Михаила Мартиноиића. управника Бановинске болннце у Бијелзм Пољу. Благодарност за подизање овог дсма дугује се такође г-ђи Даци По. повић, супруги икспектора г Лззара Поповића, пуковника у пенсији. У до му ће бити о^ештена Женска раднич. кз шко.га.

1КНИН, 2 јула. — (Изв. „Правди"). —• На Далматинском Косову прослава Видов-дана обављена је врло све чшо. Литуртију је служио епископ дри Иринеј Ђорђевић, који је на ову свечаност дошао из Шибеника. Уз суЈ '.еловање многобројног свештенстаа, хуманих и националних удруже ња и мноштва света из свих околник крајева Далмације н представни^а власти, процесија је оставила ду**ок утисак. Једна чета војника 54 пу»са из деташованог батаљона који је Книну, са официрима, нарочито је (5ила послана ради учествовања на по.\цгну палим борцима за уједињење и ослобођење нашег народа. Про повед је одржао епископ др. Иринеј ЂорЈђевић. Он је нарочито подвукао значај Косова за наш народ и иста као његову огромну важност у погледу буђења и одржавања националнје свести за време робства. Појава и говор епископа г. др. Ђорђг вића оставили су неизгладиве утиске у народу. После подне био је наступ сокола Шибенкчко-задарске жупе. Ссојим врло успелим вежбама пожњели су апла\«зе нарочито соколи из Шибеника. Свечаност, уз свирку, песму и коло потрајала је цело поподне до вечер;!, када је епископ свечано нспраће^ не железничку станицу. Ј01П једна дрска крађа у Пмедеревсној Паланцн СМЕЛЕРЕВСКА ПАЛАНКА. 2. јула. — ^А. Ђ. изв. „Правди"). Ноћу између 27 и 28 јуна догодила се још једна дрска крађа у Сме деревокчм Паланци. Крађа је нзврше на обијзњем. Том приликом су покраденн столарскн и зндарскн алати. Још пре неколико дана власник хотела „»Круна", г. Триша Јелисавчић тргавац, почео је са преуређењем свог*а хотела. Како се тај посао мора што пре свршкти, упослио је већи брођ радника. Сви потребни алати ост.ввљају се у једној соби, по свршеном дневном послу. Претпрошле ноћи крадљивцн су обили прозор собе који се налазио ви ше врата,. и кроз њега ушли унутоа и покупили све важније зидареке и столзрске алатке. Крађу су извршили Владимнр Мом чиловић и: Милан Симоновнћ. ЗахваљуЈјућн енергичној истрази жандармеписког поднаредннка Живана Стак^ћа кривци су брзо похватани. Г-ђнца Паула Херцбергер Јуче и у току данашњег дана стигли су у Београд чланови трупе загребачке оперете, која ће гостовати у башти „Коларац" од 4 до 16 јула. Већином су то наши стари познанн ци, са гостовања од прошле годнне, а има међу њима и неких који сс сада првн пут појављују пред београдском публнком. Г. Дејан Дубајић, вођ трупе, стекао је неподељене симпатије престоничке публкке приликом гостовања прошле године. Он је наш познаник још из ранијих година: заједно са нашом војоком прешао је Арбанију. После рата био је учнтељ у Скопљу, када није ни мислио на позориште. Али постепено, код њега се почела будити љубав према уметности на даскама. У Скопљу је и почео своју позоришну каријеру. Његове прве појаве на позорници задовољиле су и публику и њега самог. Окуражен тим првкм успесима, одлучио је да се сасвим посвети позоришту. Својим талентом предестиниран је за комичара, али са подједнаким успехом огледао се и у драмн. Он има ту предкост да се у сво|им крацијама не понавља; увек је други, такорећи, сасвим нов. Загре-

Г. Дејан Дубајић бачка публкка га страсно воли, про сто лудује за њим. Његово име на репертоару увек пуни дворану. Пре више година, Дубајнћ је играо у Вараждину, под улравом Андре Митровића, где се упознао са симпатичном г-ђицом Маргитом, данашњом г-ђом Дубајић, која тахође заузнма вндно место у ансамблу загребачког позоришта. Г. Влахо Паљетак популаран је не само у Загребу и у Београду. Веома велики број његових грамофонских Плоча учннио га је поттуларним у целој земљи. Одличаи је шансониста н као такав одушевљава публику. И Паљетак је некада бно учитељ, а затим је постао оперски шаптач. Јако је музккалзн, тако да се чланови опере за време извођења програма на позорници више управљају према њему него према диригенту. Поред певања шансона пред београдском публиком, он ће бити диригент свих оперета за време гостовања трупе. Г. Анђелко Штнмац исто тако је познат престоннчкој публици још од прошле године. Он се за релативно кратко време јако нстакао и важи као један од најталентованнјих чланова загребачке драме. Пред београдском публиком наступиће у неколико добрих улога. Нарочито се специјализовао у ролама љубавника. Г-ђнца Паула Херцбергер је једно слатко девојче које много обећава. Са својом љупкошћу, она је здружи ла младост и таленат. То је једна од најмлађих и најдзровитијих члзница загребачке драме. Ове године нмала је неколико лепнх успеха. Кре нрала је Марију Антоанету у „Супарницима" од Загорке. Исто тако са успехом је нграла у комаду „Нз танком леду" од Вере ИЈекурлајић. у комаду „Љубавници" н т. д. Г-ћица Херцбергер је велика нада загребачког Казалишта. Г. Алфред Грин.хут је човек који је највише пута био министар — ра-

ГСОЛОСЕУМ САЛА и БАШТА

приказују само још данас и сутра ПРЕМИЈЕРУ ЉУБИЋЕВЕ ОПЕРЕТЕ: Један сат с тобом МОРИС ШЕБАЛИЕ ЏЕНЕТ МЕК ДОНАЛД Скреће ае пажња посетиоцима да се овај филм више неће приказивати ове године.

Г. Алфред Гринхут зуме се на позорници. Његов спецчјалитет су роле старије господе. Недавно је играо улогу Полонија у „Хамлету". Играо је до сада у великом броју комада и стекао завидан реноме. Играо је и у Антоановој „Непријатељици", као и у Пањоловим комадима „Топаз" и „Мариус". Он је пре свих дошао у Београд и одушевљен је овдашњим милјеом. Каже да се сзи као деца радују сво ме гостовању у Београду. Г. Гринхут је човек који поред љубави према уметности много полаже и на прзктичну страну живота. Необкчно му се свиђају бео^адски мезелуци и разна сретства за за.тивање. Међутим, при сзмом долзску у Београд десио му се малер. Изгубио је железничку легитимацију и саз новац. Моли поштеног налазачз да му легитимзцију врати, а новац нека задржи. Г. Аугуст Цилић је омиљени за« гребачки комнчар, кога публика необично во.ти, а кога и београдска публика познаје од прошле године. У првом програму овогодишњег го« стовања појавиће се у духовитој роли трговца рубљем, једног ткпичног. скоројевића, који се заљубљује у; једну отмену даму и узима наро« чктог слугу да га научи бон-тону. Наступаће и у друтим комадима, у разним улогама. Г-ђа Мицика Жличар је ветеранка. Прославила је већ 25-годишњицу свога рада у позоришту. Каријеру на даскзма почела је још као девојчнца. „Жличарица", како је зову у Загребу, за данас је једнна „комнчна стара". Игра комичне улОге у свима оперетама. Ужнва завидан реноме и нма многобројну своју пу* блику. * Заграбачка оперета ће се претставкти београдској публици 4. овог месеца следећим програмом: „Тратинчица", оперета у једном чину са музиком од Франца Лехара. Куплете певају г. Дејан Дубајнћ и г-ђа Мзргита Дубајић. Г. Милан Шепец, први тенор загребачке оперете, наступиће сада први пут пред београдском публиком, у једној соло тачкн. Г-ђица Херцбергер и г. Анђелко Штимац наступиће у Куртленовој комеднји „Домаћн мир", а г. Влахо "Паљетак ће се представнти са својим новим шансонима. У комаду „Његов први рандеву" успела комедија од Клингера и Таусига са инсценацијом Дејана Дубајића, учествују скоро цео ансамбл. У наредном програму биће једна од главних атракција музичка пародија „Травијате", у којој ће се г-ђа Дубајић појавити као колоратурна певачица, а г. Дубајић као њена собарица. Затим пародија оперете „Три мускетара", у којој су пародиране све могуће оперске арије, а чланови наступају у орнгкналним костнмима. Бкће прикзззна и Штолцерова комедија: „Андрија, ти лумпаш целу ноћ", са г. Цилићем у главној улози. Затим „Његов дупликат" у коме г. Дубајић игра дуоструку улогу. Г. Гркнхут ће датн неколико духовитих сатира на кризу, питање кирија на станове и т. д... Укратко, обећава се разноврстан и обилан репертоар за цело време гостовања. Дсе изложбеу Беранима БЕРАНЕ, 2. јул. — (Б. Изв. „Правди")._ — Јуче је овде отворена изложба ручннх радова овдашње ллетарске школе. Ручни радози, који су већином израђени од врбовог прућа, изазвали су општу пажњу н гра ђанство је у великом броју посетило изложбу. Сви ови радови које су радили ученнци првог и другог разреда Плетарске школе, израђивали су под надзором стручног учнтеља плетарства г. Герарда Дујмовнћз. Многи радови су откупљенн. Школа је основана заузимањем г. Петра Да ниловића,*овдашњег хотелијера, прет седника занатског еснафа. Управитељ школе је г. Станислав Грабовскн Исто тако је јуче била отворена изложба ручних радова ученица Жен ске занатске школе. Радовн су за сваку похвалу н такође су откупљивани. Женска занатска раднкчка ш*о ла у Беранима постојн већ неколмко година н њеном лепом успеху м<ого доприносн стручна учитељнц« г-ђа Нада Ивовићка, управитељиц* школе.