Правда, 03. 07. 1932., стр. 7

РРОЈ 185

ПРАВДА, 3 ЈУЛ 1932 ГОДИНЕ

СТРАНА

СА РЕПОРТЕРСКОМ БЕЛЕЖНИЦОМ КРОЗ НАШЕ ЗАПАДНЕ КРАЈЕВЕ

У С п л и т у

^^ П ЈЈ? ТСКИ ГРАДОНАЧЕЛНИК Г. ДР. ЈАКША РАЧИЋ О РАДУ, ПРОБЛЕМИМА И ПРОЈЕКТИМА СПЛИТ СКЕ ОПШТИНЕ. ВЕЛИКА ГРАЂЕВИНСКА ДЕЛАТНОСТ У СПЛИТУ. — 0В01 ОДИШЊИ ПРОМЕТ СТРАОВОЈ ТРАНЗИТНОЈ ТУРИСТИЧКОЈ СТАНИЦИ 11 У СРЕДЊЕМ Г1РИМОРЈУ. - ПРЕТСТАВНИЦИ ХОТЕЛИЈЕРАОСТАЊУ ХОТЕЛИЈЕРСТВА НА ЈАДРАНУ. — ПРОБЛЕМ БРОДОВЛАСНИКА И МОРНАРА. И ЊИХ °ВА БОРБА ЗА ДОКОНЧАВАЊЕ ФЕУДАЛНОГ СИСТЕМ \ У НАШОЈ ТР С™™ К ,,9Л. М ™™ РИЦИ - — ТУГ0ВАНК А СПЛИТСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ЗА ЈЕДНИМ ДУХОВНИМ ВЕНТИЛОМ СПЛИТА КОГА НЕСТАЈЕ У ИНТЕРЕСУ ОЗДРАВЉЕ ЊА СПЛИТА КОЈИ НАСТАЈЕ . оо

:ј;. јШ ' 1 К

{' * Већ први сусрет са старим госпо ушном, по професији лекарем и сигурио иајпопуларнијим човеком Спли та, доктором Јакшом Рачићем, чија лојава одаје ретку расну крепкост чо века који је очеличен у раду, и први разговор са њим уверава вас да има те пред собом човека од оног најбољег старинског кова: човека који и свом социјалном идеализму хоће увек да да естетски оквир. И прве ре ч-и којима одговара на моје питање одају једног бескомпромисног естету: — Наш најак>тннји проблем Је откуп војних објеката које се налазе у средини града и коче његов развоЈ, а осим тога су и у естетском и у хигиЈенском погледу врло неподес ни за то место. Општина тражи начина како би те зграде откупила, односно на згоднијем месту изгради ла сличне обЈекте и тако се овнх ослободила. Од Једнаке, ако не и Још веће, важности Је питање изградње школских зграда. Радн тога Је општина нзградила две нове модерне и хигиЈенске зграде за основне школе. Ипак Је то Још увек премало и требало би изграднти Још три пошто је већн број сплитскнх школа у прнватннм зградама, које нитн су хи гијенске ннти одговараЈу сврси. — Примећујем, г. градоначелниче, да се у Сп.титу много градн. — Грађевна делатност у Сплиту Је врло Јака. Ове године Је за 50*/« Јача лего што Је била оне године после рата кад је била наЈјача. Главни узрок ће бнти неповерење у новчане заводе. То појачање грађевне делат ности има и два соииЈална ефекта. Прво, радништву н занатлиЈама коЈи, су везани, уз градње даЈе се запосле ње, и друго, оно ће довести и до по Јевтињавања станова. Сад има у Спли ту око 300 празних станова, а у град њн се налази Још 400. Додуше, они дуго неће стаЈати упражњени, Јер паралелно с изградњом, расте и град варочито досељавањем. — А шта је све општина изградила? — Колико год Је у овим приликама било могуће. У западном старом делу града, где живе наЈсиромашниЈи грађани н где су биле старе куће изграђене без плана, 3 улице коЈе су раније биле наказа естетике колико и хигијенска опасност, кроз задњу годину уређене и сасвим модернизо ване (улице проширене и бетониране, проведена канализација, електри ка, гас, вода). Сад претстоЈи и уређе ње источног предграђа Лучац и оно ће се сад на Јесен уредити. Осим то га довршен Је канал од државне бол нипе преко Фирула н Бачвииа у град ску луку. ТаЈ је рад важан због тога што је тако Један читав градски предео у дужини од 2 километара добио све услове што их тражи модерни град. По том се приступило дефинитивном уређењу Бачвица пре ма регулационом плану града, не дирајући за сада у само купалнште чи Је преуређење изискуЈе много милио на. Затим пут, осветлење и воду До новог важног дела наших Академија, Океанографског института. Долази на ред Марјсн, понос Спли та и његова градоначелннка, коЈи Је највише и учинио за његово улепшање, па је разумљиво да дивно стубиште-шеталиште на њему носи нме др. Рачића. О свом Марјану гра доначелник говори као о најмилијем иезимчету, Јер он и јесте управо ње гово дело, и нема тога странца коие он неће понудити да га у свом ауту извезе на Марјан н покаже све његове лепоте и драгоцености. А тих има толико да би њихово описивање изискивало читав чланак. Међути.м, оне су сваком посетиоцу Сплита, мч слим, довољно познате, Јер доћи у Сплит а не видети Марјан значи не вндети читав Сплит ни његову наЈлепшу слику. Новосаграђенн пут, заправо шеталиште, око Марјана само Је Једав лаљни корак у сталном улеп тавању ове наЈвеће нововске атрачциЈе Сплита. Општински инжењер г. Манола во *и мв на перифернЈу Гплита да —•

покаже Једно од наЈзнатниЈих дела сплитске општнне, њен нови водо вод, што су га градилн он и његов колега г. Шперац. Ко да заламти сва она стручна објашњења којима ме обасу г. Манола кад зађосмо у при* земље и подземље свих оних међусобно повезаних зградица, саграђених у стилу модерне архитектуре, г У коЈима се гласови губе у буци ма^ шина и шуму воде! Запамтих тек толико, да је овим питање воде решено на наЈпрактичнији и наЈекономнч ииЈи начин и да Је оваЈ водовод у

Сплит нема довољно хотела, нарочнто добрих хотела. И зато Је пнтање хотела најважннје, и то не само у Сплнту већ и у читавом Прнморју. ШТА КАЖУ ХОТЕЛИЈЕРИ? О хотелијерском питању бнло Је доста говора у нашој штампи. Било Је и критика и одбрана н у погледу конфора и у погледу цена. Овде јс централа „Јадранског хотелијерског савеза". Свакако ће бити од интере^ са чути и њихову одбрану н њнхо* во становиште. Тумаче ми га дв а члана управног одбора овога Савезп, г. г. Јозовић и Бауман, обојииа хотелнЈерн. — НиЈе истина — дочекуЈу ме уннсоно обоЈнца — да су цене у хоте лима внсоке. Внсоке су само у кафанама и оне су нас својнм внсоким ценама прото бламирале, слециЈално у Сплиту. Међутим у свидј класама наших хотела цене су 10*/в ннже него у другим ревиЈерама. У погледу конфора захтеви публике су врло ве.тики па према томе не могу да буду ни ниже пене. — Код нас фали Јака државна ту-

рнстнчка пропаганда — тумачи г, Бауман. — ИталиЈански туристички буџет износи 58 пута внше него наш. Исто тако ни општине, специЈалио у Сплнту и Дубровннку, не троше ништа на пролаганду. Ми хотелиЈери утрошимо на рекламу у иностран ству више него што платнмо држави порезе н таксе. Па онда високе кирије, внсоке порезе и високе камате банака. Како се може под таквим условима наше хотелиЈерство да изгради? — ФреквенциЈа хотела у ПрнморЈу Је ове годнне 50*/о слабнја од про шле годнне, а за читавих 80*/о слабија од преклани; има чак хотела којн још нису ни отворени — вели г. Јозовић. — Хотелнјерски посао ниЈе више рентабилаи, хотелијери су презадужени н ако нам дожава не притекнс у помоћ ми се налазимо пред крахом, — закључују обоЈица унисоно. — ЧуЈем да наши хотелиЈери запослуЈу многе стоанце, док домаћи остаЈу без послз? — Нн то није истина! — вели господин Бауман. Шта ми Је преостало већ да верујем, кад немам никаквих статистнчкнх података? ПризнаЈем да сам после овог разговора некако лакше прегорео и оне паре што их на овом свом путовању потроших по хотелима, због чиЈих сам се цена и Ја знао често да љутнм. Главно је да човек има неко олравлзње, па се онда све лакше поднесе. Зар ниЈе тако? И. НЕВИСТИЋ — Наставиће се —

Г. др. Јакша Рачнћ стању да снабдева здравом и одличном водом Сплит и онда када буде имао 80.000 становннка. — Колико је овогодишњи трговш*. ски промет у Сплиту слабнји од лањ ског? — упитах градског сенатора г. Далежала. — Колико се по трошарннским при ходима може закључитн слабији Је за 25—30 в /». — А промет у луци? — По броЈу лађа ниЈе слабији од прошлогодишњег, али по количннн робе опада као и у свим другим лукама. Округло је за 4 1 /« слабији од лањског. Извоз је јачи од увоза. — Главна овдашња индустрија цементна — запала Је у тешку кризу па се то на свему осећа. Она Је била и главно врело зараде овдашњег становништва, Јер Је у њоЈ бнло упослено око 6.000 радника. ПРОМЕТ СТРАНАЦА? Као и сви директори „Путника" и овдашњи, г. Јерко Чулић, поред коЈе песимистичке констатациЈе нс заборавља да нагласи и оптимистич* ку прогнозу: — Што се тиче средњег ПриморЈа, ове године Је промет слабиЈн од лањ ског за 37*/о. Подбацили су и домаћи и странци, па и Немци, а да и не говорим о Пољацнма. Чеснма се надамо у већем броЈу после соколског слета. Интересантно да интересовања из иностранства има више но лани. Уосталом не могу се Још стварати дефинитивни закључци, Јер код нас Још ниЈе почела она права сезона, коЈа највише доноси. Она Је у августу и септембру. — А у самом Сплиту? — Сплит Је углавном нажалост само транзитна станица, премда би по свом положаЈу могао да постане и стална. Али неприлика Је у томе што

Београдске ноћи о :о г ЕФЕМЕРНЕ ЉУБАВИ САЊИВОГ ЈУТРА. — ШЕТЊА КРОЗ БЕС ГРАДСКЕ БАРОВЕ. —

Удружиги жене и пиће да би се гостима изаукло што више новаца из џепа, то изгледа нлје нов проналазак. Још од памтивека било је људи који оу своју егзистенцију базира ли на људским слабостнма. Али нарочито у данашњем веку та кав систем рада постао је законом призната професија, једдно сретсгво за егзистирање извесних врста локала, нарочито барова. Замислити један бар без лепих же на, то би било исто што и замислити храм без свештеника. Ове свештенице предано служе боговима Еросу и Баху и труде се да им прлведу што већи број порло.^ика. За то .посредовање, за своје'„религирзне обреде",, оне ед верне пдстве наплаћују хонорар чија висина није ничим ограничена. Уосталом, себичност ннкада ( није била толико развијена као дана'с. Ни ко није расположен да за бадава причињава радости другоме. Дом је постао банка, а алков контоар. „ОНЕВино и жене... Природан је то закоет да човек у пићу одмах види и жену. И обратно... Тражи у исти мах обоје. И много полаже на квалитет и једног и другог... као и код сваке друге робе. Само што овде цена често не игра никакву улогу. Другим речима посао једног бара зависи више од квалитета онога што он садржи, него од цена У барове не иде сиротиња... више, дозволити му мало слободније пнашање, пити барабар са њим чак и више од њега, — јер у толико је већи проценат... , Не мари ако због тога мора бити пијана... Главно је да гост потроши што више. Све... Разговор је исти, свакндашњи, иако скоро сваког дана са другим го стима. Њихов речник је скучен, ограничен. Не удаљава се од алкова. Испрнчаће вам неку ннтересантну и дирљиву причу о својој прошлости. Да вас троне. Да вам се прибли жи на тај начин. Уме да унесе у своју исповест то;јиј $ : топлине и срдачност.н, да вам се учини да схе познаници још из .из^детцњств^. Чак се « сама необично разнежи, да више нисте у стању да разликујете лаж од нстнне.

ЈКајна-лепл фрилтјре Ј&'-~

су&на.

^раж/уЈм иехаЛиксафоп- ШамЛснсм. »ТТТ»»УТ»ТТТ77 ттттттттттттт »ттттттттп уверавају да у нашој земљи има нај мање око две стотине незапослених артиста и артисткиња. И док они скапавају од' глади, у нашу земљу се доводе артистички ансамбли из ино странстВа. Удружење артиста огорчено протестује против таквог рада, нарочито данас, када и Енглеска, и Фра^шуска и Немачка не дозвољава ју више запославање страних артиста. Ми међутнм имамо све врсте вео ма способних артиста, који ни мало не заостају иза страних... 4 Дакле, где је истина? Главно је да ове странкиње одне* су можда највећи део новца који по трошс у нашим б^ровима странцн. Тако је решен главни проблем: да не иду паре из куће. И поред најбоље воље. тешко је претноставити да ми имамо артисгкиње способне да у свему зал.<не оне које нам шаљу Пешта, Беч и Берлин. Нарочито у погледу консумаци је и осталог... — Ми се чак поносимо тиме. Хвала Богу те је тако, изјављује један од чланова управе удружења арти. ста. Поменути градови имају већ тради ције култивисања жена за тај познв. То је постала читава индустрн ја многбројних пештанских, бечких и берлинских балетских школа и дан синга. Користећи се дугогодишњоч праксом и искуством, оне знају шта се у којој земљи тражи и умеју да спреме разне класе жена за разноврс не ноћне локале. То је познато целом свету, па ипак Немцима ннје сметало да у јед-

После програма Вино у београдским баровима ве ћином је домаћег, а жене су скоро искључиво страног порекла — и ква литета... Њихова прва дужност је да су лепе, затим да умеју да играју и да су елегантно одевене. Укрдтко, да умеју да буду „даме". Али није то све. Њихов задатак није да служе само за украс бара. Оно што је главно и од чега зависи како њихов успех тако и пословнн успех бара, то је њихова способност и вештина за анимнрање гостију и за консумацију. Расположити госта да троши што

ДОК ТРАЈЕ БАЊСКА СЕЗОНА:

.39

(иста цена за костиме, жен. хаљину или мантил) САМО СТРУЧНИ ЗАВОД „ПАР0-ВАЈ1ЕГ м п ДВОРСКА 13, КР. МИЛУТИНА 35, СКОПЉАНСКА 24, ФРАНКОПАНОВА 30, ПРИЗРЕНСКА 3. Користите мртву сезону ДЕТЕ А СВ Б 0ЈУ А Г^РДЕРОБУ^ у Л РЕД! Бесплатно разношење, довољан телефонски позив. 43603

„ро-

За време програма Но при томе она не заборавља да испија „фајнтешприцере", виски са содом итд. Да вас наговара да наручите: — Још једну флашу шампањца. — Тешко ми је... Хоћу да заборавим. Да- будем весела... И постане збил,а весела. Падне у севдах... Пева, смеје се... Лумпује... разбија све што нађе пред собом... Проценат је сигуран. Обавија вас целим својим бнћем као змија свој плен. Заљубљена је... Воли вас... И прнчаће вам.причу коју је већ толиким другим причала: — Ви сте златан човек... Нисте »као други мушкарцн... Свиђате ми се... Ако сте били толика наивчина да поверујете у искреност нспове.сги њене душе, онда сте сами кривч за своје разочарење. Јер не споразумете ли се због неке „снтиице", кроз неколико тренутака видеКете је у друштву неког другог госта... Са нс тим исповедањем и изливима нежности... Љубав је за њих професија, а не осећање. ДОК НАШИ ГЛАДУЈУ Артитскиње по београдскнм бзровима су претежно странкнње, Маџарнце, Немице, Румунке и т. д. Према изјави г. Клеменчића, вч га знате, ми имамо у целој земљи свега око 25 наших артитскиња и све су запослене. Првенствено се запрславају наши артисти и артнтскиње, а I онда тек долазе странн. 1 Међутим, У удружењу артиста нас

Пред почетак програма ном филму производњу такве бе" импутирају и нама. У филму „Ноћи на Босфору", који Јв прнказиван и у Београду, три Европљанина долазе у једну јавну кућу у Цариграду. Пред њих изводе све девојке: да бирају. Један од њих, у улози кнеза а то ннје био нико други него Григориј Хмара, познати бивши члан Худежественог Театра, који је пре две године последњи пут гостовао у Београду са г. Павловом — пнта једну ^евојку: — Одакле си ти? Из Београда?.. — Не... Из Загреба, одговара она. Ова сцена није бнла прописана у сценариу филма. Њу је импровизовао сам Хмара. Са очигледном тенденцијом... То је био његов реванш за гостопримство, које му је у више махова указивано у Београду. Није ни чудо; Рус је... ЕФЕМЕРНЕ ЉУБАВИБлижи се дан... Последњн гости напуштају Дремљнви вратар најзад закључаза, а служавке у бару дохватиле су већ четке да збришу пепео од цигарета, да утру мрље од вина са паркета н згрну парчад разбијених чаша... Пред главним улазом стоји пар ко ји је последњи изашао. Главе су им отежале од пнћа и наслањају се једна на другу. Плавичаста светлост са Истока осваја све више, гаси звезде и разгони благу таму једне романтичне ноНи. Довршава се разговор: — Волиш ли ме? — Не. — Одвратна сам ти? — вбожавам те! Сањиве очи жмиркају и напрежу се да кроз нејасну јутарњу светлост разазнају контуре зграда и улица. Радн оријентације. — Шта ћемо да радимо сад? — Што год хоћеш, одговорила Је. Ухватно ју је под руку и повео. И још један од оннх безбројних баналних љубавних романа нзгубв се у јутарњој маглн заспалог града. г. т.

бар.