Правда, 09. 07. 1932., стр. 11

Ш оЈ 1У 1

ПРАВДД. 9 ЛУЛ 1932 ГОДИНЕ

СТРА11А

БЕОГРАДСКИ ЖИВОТ

ПЕТАК, 8 Јул Коларац (21.30): Гостовање Загребачке оперете. Београдска комедиЈа (21): „Поп у шкрипцу". Београдско мало позорнште „Славија" — (21.15): „Шампион бокса", лакрднја у три чнна. Београдска комедија — (21): „Дон Жуан" од В. Туринског. Уметннчкл паљнвон „ЦвиЈете Зузорнћ" (9—12 и 4—7.30): Тч-ристичка нзложба. Театер Вариете Палас (22Ц): За време летње сезоне програм у Ба-

Наука и живот Леновитост и хранљноост салоте — ХИГИЕНСКЕ КОРИСТИ ОД РАЗНИХ САЛАТА. — КАКО ТРЕБА СПРАВЉАТИ ДОБРУ И ЗДРАВУ САЛАТУ. — ДИЕТЕ СА САЛАТОД1. —

Салата у свако годншње до- |љу су постизани најлепши реба чини важан, нако, по мишл>е зулгати. н>у многих, само споредан, са-! Остале салате су такође хран ставни део, јеловника у кућама [љиве и лековите, а У исто врекоје воде рачуна и о хигиен- I ме освежавају и јачају човеков ској странн јела. Али у летње апетит. Међу овим салатама, г — , доба салата има своју нарочи ју првом реду долазе у обвир: ру, биране умегнице и лепоти- ту важност са гледишта лекови салата од парадајза. краставаце, Сала добро веитилирана. 1 ' ,, Јагснп Атђа$5а(1ег€ (Боров- ! Т0СТ> ' н У истоца ' зелене и печене паприке. Парк) Краља Алексанара 246 в Р емс . салата, справљела у раз- младог купуса, 6аре «е бораниВелнки Јулскн ннтернацнонални ним облицима допри.носи знаг- је, кромпнра и лука И т. д. програм з. Тће ОгГаИх 3. |но човековом освежењу у /м-ј Са хигиеноког гледишга је ВеШ? СоШп° :к Гдттих"зо ' НИМа вежких летљих жега Мо важно како је салата као летачака. Пре н после програма | же се Р е ^ п да нема ск°ро на- ковита, хранљнва, освежавајуДансинг. Цене пићу и кујнн со- ј мшрнице, додатка главни.м јели ћа на.мирница справл>вна. ЛекаС^ С Дир«к Т ИЈа ПР0ГРаИЗ У '!чвт I ма * К0 Ј И У Т0ЛИК0 Ј мери хрз- ри у гом погледу прописују

честим трошењем салате нави* ћи на нормално. вредно вар^ ње, све хранс. |та и потпуно нзлечење. Салата I Код иногих салата може се нас штити. ако је редовно једе- уље и сирће заменнти киселмм мо, и против многнх болести ! млекои, милерамом, па чак и органа за варење. слатким крављим млеком. То је На крају, салата је кориснз добро за људе са слабнм стовећ и због гога што је као биљ I маком. на храна састасљена из магери-1 Хигиенска вредност салате је ја са много целулозе, а целу-|данас на несумњив начин утврлоза повољно утиче на варе- |ђена и људи треба у летње доње, оживљује га и јача. Тако- ба бар свестрано да се користе звани „лени желудци", који те- јовом здравом и добром намиршко варе, иогу се уредним и ј ницом. Др. Н.

Варнете Руски Јар Балканска «■ Ша-1 иили ' ЛеЧИЛИ И освежава - 1И ч0 " јследеће: сваку салату треба лгга Луксор): Јулски атраканони века ка0 салата. справити са довољиом количи-

програм бираних лепотнца у добро вентилираној сали. Свира џаз иузика. Дансннг целу ноћ Почетак у 10 1 /* часооа. Пивннаа „Цветковнћ" Крал>а Петра

Код већина народа салата је ном доброг ул>а, винског сирприродни и скоро неопходчи ћета и осталих зачина. Сирће додатак разноврсннм јелима прављено од есенције може се справл>еним од меса. Но, сала- такође употребљавати, али у

64 располаже лепо урећенои ба- та у летЊ е доба може да се тро што разблажеиијем ,стању, јер ШГОМ и теоагпм ги«> м зрлриили 1 - г .. „—

шгом и терасом све у зеленилу , где се пружа сваком пријатно ШИ СЛОбоДНО И К.ао ГЛабНО јеприродно уживање; има увек та-

зе гурманских разниХ мезелука као: свако вече пече на ражњу ћевап, прасе, јагње и пилиће, а суботом н недељом још и јагњећи ћевапчићи. Даје чисто ариродно сопствено жупско вино лнтар 12 дин. у локалу а ван локала 8 дин. Кафана и Пнвнипа Кол М}се, Поенкареоза број 32: ПрЈШирена реновирана. Дивна хладовина " Има одлична српска јела и гурманске мевелуке. — Повокласна пића. Свако вече с> српски спеаи|алитеги. заго доћите и уверите се. Пића оасхлаћена. 4-3190

ло, без меса и др\тих додатака, јер њена хранљивост је довол>на за организам. За време велике летње врући не код већи.не људи апетит се знатно смањује, слаби. То је сасвим природна појава Органнзам реагира на спољну топлоту и осећа инстинктивно да сам не треба да производи ону топлоту коју производи у хлад нија доба године. Салата је ту

Кафана — ресторан — пнвниаа Ге-,^ а не ^амо замени теже сварнерал „Гурко", угао крунске и' љива јела, као што је месо, већ Јована Рисгића ареће Сгудени- зато да појача апетит, јер дои и/> М.1И11» из л.-и. 105 поилоипаио , бро и укусно справл>ена салага може јачати апетит.

чке улиие, из основа реновирана Сво пиће првзкласно и увек расхлаћено, кујна српска. мезелуии савошени. гурмански и \век свежи. Свакодневно }агн>е. прасе. ЦгМићи наа #њу. Свш?а. ч\;венн Николнца. Фл.)риЈановић са Браћом. ра^ији м\-зиканти од „Дрине". Отворено до 3 часова по по* ноћи. 4-3:3.48 Кафлна код „Три Сел>ака". ЈОаља Мнлана 74. Телефон 20-Н32: Сваке среде и петка рибља чој Л ј и остали рнб/ћн спеиијал-гт» , гн. Гурманска ку:на и ћевабииница Пића првочллсна и увек' хлзача. Гостионнца „Љубљана", преко п\гта Караћорћевог Парка: ВаздЈтпнз најпријатни-а башта за седек.<\ Одлични мезелуин у свако доба као н хладна пића. Добра музнка. 43905 Пивниаа „Велика Србија" Престолонаследника Петра 57. Тел. 24-440 Од 9 ов. м. па свако вече сзира н пева Миланче Томић. Пиће природно. Гурмански мезелули 4^75 Ресгоран „КОВАЧ" Авалскн друи, најлепши излет и одмор, састанак на|бољег света. Кујна српска и сграна. Вина чиста домаћа, нз најбољих винограда. Намепша башта, музика, дансинг. Закупци : Љуба Ћале н Лаза Струја. Телефон 28-430. 43*47 БИОСКОПИ Каснна (16): 1) „Победа љубави" (Ханс Алберс, Марта Егерт); 2) „Свадбени пут Игнаца Фишбајна" (Сигфрид Арно). Колосеум (башта) (21.20): премијера „Парнска љубав" (Валтер Рила, Секе Сакал, Луцн Енглиш). Колосеум (сала) (16): 1) „Париска љу бав"; 2) „Глорија" (Бригита Хелм). Новаковић (15): 1) „Западни фронт" Густав Дизл, Фриц Камперс); 2) „Соренто". Метропол (3—6 и 9.10): премијера Кен Мајнард „Црни Шакал" (ко* бојске пустоловине и сензације; (Клајв Брук) „Заборављена Лица", криминална трагедија. Николић (Клериџ сала и башта) (17): Велика немачка весела тонска зперета „Заручница као удоеица" (Жорж Александар, Марта Егерт). Додатак журнал. жЛуксор" (15.15): дупли програм шла гер сезоне Опере: 1) „Битка код Бадеминде" (морнарице, пешадије н цивила); 2) „Олује страсти" (Емил Јанингс и Ана Стен). ^Балкан" (15): 1) „Експрес бр. 317" (последњи тонфилм Лон Шанеја); 2) „Пакленр. коњаник" (пустоловина Бук Џонеса); 3) Фокс Мовитон новостн. ^ЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Г.г. Викторовић Јован, ПрестолонаследникоВ Трг 22 (Телефон 20-701); Брозичевић Миливоје, Босанска бр. 8 (21-132); Јевремовић Миливо;^, Васе Чарапића 19 (21-643); Јелнћ Божидар, Краља Александра 11 •> (21-413); Јовановић Милива ( е, Кнеа Милетина 64 (23-763); Мтрић Никола, Краља Милана 43 (21-628); Милић Марко, Браниче« ска 16 (23-644); Николић Ђорђе, Престолонаследника Петра бр. 7 (25-192); Пашић Ђорђе, Краљице Марије 61 (24-672); Станица за спасавање 23-456..

оно у Јаком стању може изазвати озбиљне повреде у желудцу, цревима и другим унутарњим органима. Поред уља и сирћета, долазе у обзир: со. бибер. љута паприка, сенф, као и неки други зачини. Са зачинима не треба претеривати, јер они, иако изазивају и јачају апетит, могу и шкодити бубрезима, мокраћној бешици, јетри и т. д. Поред овога, са.тата је корисна и због тога што садржи важне и хранљнве хемијске елементе који лако и добро хране тело. Такви елементи су: гвожђе, природне соли, фосфор, витамини, шго врло по-

Лековита моћ лимуиа — ЗНАЧЕЊЕ КРВИ И ПОСГАНАК РЕУМАТИЧНИХ БОЛОВА. о: :о ——

Храњењем, прераћивањем матернја (сагоревањем чранљивих састојака у органима) и нзлучивз) јм матсрија (отровних састојака који насту пају приликом сагоренања) извршује се претварање материја у телу Зашто се прелрављањем материја тро ши радна снага органа. Велнку улогу тада добија крв која је основа свим важнијим појавама и хармонич ком раду органа. А-ко у крвн има много токсина којн настају \чилед рћаве измене материја или услед рћавог варења они делују на центар жнвчаних крвних судова у продужснај мождини. Стална подручја шупљих влакана. која радн довоћења хране опљачкавају сузе се тако да је измена измећу к*рвн н органа спречена тако да орган услед рћаве исхране — рђаво и функционише. Сужазање крвних судова услед самог тровања од рђаве сме-се крви и рђавог функцнонисања орга-на најбољи је знак по коме се познаје абнормално стање. Чс век има пет литара крви. Црвену крв (употребљиву) нгзнвамо „аргериском", употребљену плаву крв „вензоном". Крв се састоји из слузаве течности (плазма) н из чарстих делова од којих нас највише заннмају крвна зрнца. Ако крвна течн^ст има много плазме која ствара киселине онда ирвена крвна зрниа садрже калнума, магнезил-ма, гвожђа и нешго мзнгама

ја побуђује варење — с \тзишне кн« се.тине слаби помоћу желудачне киселине која убија бактерије помо 1 »у жучи, жљезде гуштераче и цревнсг сока у пептоп, шећер-декстрин н рзстворене масти; пептон се затим претва ра у беланчевину а маст у непромењс«ом облику иде дал>е. Беланчевина се даље слаже у мишићима где ства?а мишићна влакна. Маст се одводн на разна места где се слаже; скроб (брашно, угљени хидрати и шећер) теку слободно у јетру где се скроб прсгвара у гликоген (шећерну материју). Ако је где год у телу потребан шећер стварају се депон шсћера у Је трн и она даје из своје рс. -рве органу коме је потребно. Са бенланчевином се само изграђују мишићна влакна. Храна у облику сока долази кроз лимфне жлезде у венозну крв, а њом у десну срчану комору, а одазге у плућа где у себе прнма кисеон к а излучује киселину. Помоћу ударца срчаног мишића биће тај хранљнви сок терач у поједине органе кој.1 га упогребљују или за радњу или за изградњу.

▼ТТТТ'

ттттттттттт?

У П Р В0М Р"У аолази сз ле- вољно утиче у првом релу на ^ такозвана бела на ковитог и хранљивог глелишта ^.асгав здраве крви, а сел тОга пречн| , ка ЏС 9Ј Њ ихоз ,е задЈ- кратко време. Признаиице бо.т

КОД БОЛЕСТИ БУБРЕГА, мокраће, бешике и дебелог цре Сва крв садржн 4 грамз гвожђа. Је- аа, Ј-бдажује наравна Францлно крвно зрние ниа пречник ој Јозефова горка вода и жесто0,07 иилиметара. Даље се у крви на- * . г сттипр ча белл ксвна зп^нца I е нападаје. тврде столице за

V обзН(р зелена. главичаста салата. Њу треба јести што више и што ч^шће. јер је и јевтинз и има је преко целе летље сезоне. Лекари препоручују зелену салату ииогим болесним и слабим људима као главио

и на јачан>е осталих унутарњих органа. У мнопгм болестима лекари преписују својим болесницима као лек зелену и парадајз салату. Код многих кожних болести се само помоћу салате мо

диетално средство и на том по- |гу постићи најсјајнији резулта-

так да луче оне материје ко)е.нисз иица ПОтврђују, да је ФрЗИЦвнше Јттотребљиве. ; Јозефова вода особито угодиа Црвена крвна зрнца лзју органп- ^ ^ ма животну снагу. Бела су здраз-' 33 "Ф а Ј н У употр>ебу старим и ствена комисија која чисти тело од 1 младима, јер дејствује без бола свих штеточнна-бактерија. | и олакшава их. Франц-Јозефо-

А како се ствара крв? Ако узмемо беланце, брашно, масг

ва горка вода добива се у апои со са водом претварају се те мз- текама, дрогеријама и шпецетерије помоћу алкалне пљувачке ко-|рајСКИМ трговинама.

РОМАН „ПРАВДЕ"

Човек - Р.

у огледалу М. РИНЕХАРТ. -

33. — Нисам никога видео ни чуо, рекао је Џозеф. Био сам на другом спрату. Пошто је изгледало да ће падати киша, затворио сам прозоре. После тога сам сишао доле и том приликом ми се причинило да чујем кораке. Одједном сам изгубио свест и освестио се на степеницама. Скупивши сву снагу, отишао сам у собу поред малог салона. Девојке су ми причале да се на степницама видео крвав траг и на једном месту локва крви. Доктор Симонд није веровао у историји са нападом Кад ме је увече посетио, изјавио је ово: — Џозеф је, без сумње, рањен, али не разумем зашто да то буде напад? Он је можда пао низ степенице. Оне модрице мо гу да потичу од пада. — Али он каже да му се причинило да неко иде за њим. — Да. Он каже. Окренуо се и пао. То је највероватније. Чу дим се како није сломио ноге. Џозеф је остао упоран и твр дио да га је неко напао са леђа неким тупим предметом. Данас знамо да је Џозеф имао право. Приликом посете доктора Симонда дознала сам да је Ховард заиста напи.сао још један тестаменат. Он је прошлог лета ле чио Ховарда. — Предвиђао сам такву смрт, рекао је. Уосталом, то је и Ховард знао. Хтео је по сваку цену да дозна истину и тада је изменио тестаменат. — Како? — Да. Валтер је често долазио, па су се измирили. Ситуа-

ција је била необична: Сара је мрзела Валтера. Да је могла, си гурно би му забранила да посећује болесног оца. — На крају крајева, Валтер је био његов син, приметила сам, и потпуно је природно што је изменио тестаменат. — Не знам тачно шта се десило, али једнога дана Валтер ме је замолио да му дам уверење како његов отац може диктирати своју последњу вољу, да се не налази под утиском наркотичних сретстава и да није душевно болестан. Доктор Симонд се насмејао: — Ховард Сомерс душевно бо лестан! Смешно! Напад на Џозефа упропастио је мој мир. Шта је мотив овог напада? Опет сам помислила на убицу који убија без нарочитог узрока. Џозеф је купио нов револвер. Пре но што смо отишли на спавање, обишли смо кућу, под рум и гаражу. После тога сам отишла у своју соби и закључала врата. Нисам огла да спавам. Лежала сам у кревету са хар тијом и оловком у руци и поку шавала да опишем све што смо знали, односно претпостављали о непознатом злочинцу. Забе лежила сам да је он веома снажан човек, који не бира средства. Тај човек добро познаје моју кућу и прилике у њој. Личи на Џима Блека, односно исте је висине. Моји пси познају овог злочинца, који, иако је од дана Сарине смрти измењена брава на вратима, улази у кућу.

Ако Џозеф говори истину, онда је ово тачно. Сара, Флоранса Гунтер, а, вероватно, и Ховард — његове су жртве. Зашто ,то нам није познато, али знамо да смо и ми остали у великој опасности. Читала сам ове забелешке и одједном чула кораке и шушкање на степеницама. Уплашила сам се. То је, међутим, био пас Жак, који је немирно трчао унаоколо. Била је пролетња ноћ, али закључана врата оградила су га од његове љубави... * Сутрадан ујутру устала сам и, пролазећи кроз просторије, радила оно што ми је Дик саветовао. Послуга је сигурно мислила да сам полудела. Застајала сам пред свим округлнм предметима и пажљиво их прегледала. Истог дана поподне окружни судија послао је свог човека да одмах дођем. То је био необи"ан разговор. Неповерење и при кривени бес на његовој, а чуђење на мојој страни. — То је необичан случај, почео је он. Два убиства и два напада са истом намером, односно један напад јер је овај последњи на вашег слугу веома сумњив. Или имао посла са лудаком, или су мотиви овнх злочина толико сакривени, да нх досадашња истрага не може објаснити. Ја сам лично убеђен да постоји мотив. Једна од убијених жена била је у вези сачзашом породицом и, вероватно, дознала многе поверљиве ствари. Улогу друге убијене жене не

могу да објасним, али оне су се спријатељиле и повериле једна другој своје тајне. Претпосгављам да су тајне ове једне биле опасне природе и зато је требало да обе погину. То је јасно. Заинтересована породица не пре дузима ништа да уђе убици у траг. Шта више, крије пред кри миналном полицијом извесне ствари. — То није тачно, господине судија, одговорила сам ошгрим тоном. — Кад случај дође пред суд и вас под заклетвом саслушају као сведока... — До сада још никога нисте ухапсили, приметила сам. Он је, нзгледа, игнорисао ову примедбу. — Ваша је дужност да кажете све што знате, госпођице Бел. — Ја ништа не зна.м, одговорила сам. Ако сматрате да је Џим Блек крив, онда вам кажем да је тај човек исто тако невин као ви или ја. Он се нагнуо: — А зашто сте онда уништнли ћилим нз његовог аутомобнла? Не покушавајте да то одричете. Ми знамо. — Ако желите да некога осудите на основу индиција... — Шта су индиције? Ми хоћемо чињенице. Претпостављамо да је зазвонило на вра1има ваше куће. Ви никога нисте видели, али ипак знате да је неко био, јер у противном случају не би зазвонило. То је индиција. Него, вратимо се на ону каму. Колико је била ши» рока? — Наставиће се —

[Претплата на „Правду" Стаје: За нашу земљу месечно 20 аинара. За иностранство месечно 58 динара.