Правда, 09. 07. 1932., стр. 12

СТРАШ

ПРАВДА. 9 ЛУЛ 1932 ГОДИНЕ

БРОЈ 191

ШШЕЈШ

Деца траже роднтеље

I

■— У великим варошима стараН>е о деци све више терети општину. Социална беда у свима вели ким варошима света довела је дотле да се данас више него икада мора поклањати пажња старању о деци чији родитељи не могу услед беспослице да хране н издржавају своје мали шане. Никада узимање деце под своје није било тако акту елно и толико често као данас. Хумана друштва у Берлину, Паризу, Лондону, Риму и другим великим варошима нису ви ше у стању да примају без-. бројну децу коју родитељи не могу или просто неће да издржавају. Никада није примећено у толикој мери да девојхе рађају децу, наравно не својом .вољом. Оне се старају да се што пре отресу нежељеног те рета и неке од њих крену чак и путем злочина. Постаје јасно да старање о незбринутој деци мора данас и у будуће забрињавати општинске управе, које већ почињу да оснивају нове установе за збри њавање деце. Берлинска општи на, на пример, учинила је већ толико за незбринуту децу, да сами берлински грађани општи ну називају „мајком безбројне сиромашне деце". Општина се стара да децу смести и ван сиротишта и обданишта и тражи за њих роди теље, богатије људе, који ће их усвајати. У Берлину, ПаризУ" и Лондону већ постоје данас посредничке општинске канцеларије, које се старају о таком смештању сиромашне де це коју су родитељи напусти ли. Берлински посреднички би ро показује нарочито живу де латност и постиже велике успе хе. • ПРВЕ АМАЗОНКЕ. — Кад су се у Европи јавиле прве же не које се почеле одавати јахачком спорту, то је свуда изазвало велику сензацију и, на равно, већина је такве жене нај строжије осуђивала. Прве јаха чице примећене су на тркалиш ту у Лондону, 1821 године. Лон донски крутови су заузели нај оштрији став против овог нимало женственог спорта, а сати рични лист „Сен" доносио је св*аке недеље у рубрици „Срам ни стуб" списак оних жена које су се усудиле да јашу. Кад су се јахачком спорту почеле ода вати и даме из највиших кру гова, онда је штампа ућутала и нико није имао ништа против тога да и жене јашу коње. ПРВО АУТОМОБИЛ, ПА ОНДА АУТОМОБИЛСКЕ ПУТЕВЕ! — После рата Хенри Форд је понудио совјетској вла ди подизање неколико фабрика аутомобила у Русији. Он је обећао да ће на том пољу по стићи рекордан успех. Совјетска влада одговорила му је та да да Русији нису потребне атомобилске фабрике, пошто Ру сија нема добро изграђене дру мове, а најмање има аутомобил ских путева. Форд је на то од говорио: — Имајте прво аутомобиле, па кад их будете имали, ауто мобилски путеви ће се врло бр зо изградити! Изгледа да аутомобилски ма гнат у томе није нимало прете рао. Кина нам доказује да је Форд почео Кини да продаје десетине хиљада аутомобила, у целој тој огромној азијској земљи било је свега 160 киломе тара аутомобилских путева. Кад су први аутомобили крену ли Кином, свет је почео да се стара о изградњи аутомобилских друмова и данас Кина (за непуних десет година) има аутомобилске друмове у дужини од 48.000 километара!

Са свечаности у част свете Терезе у Лнзјеу (Француска).

Право лнце Америке оо — ЗЕМЉА КОЈУ ДАВИ ИЗОБИЉЕ. — НЕОПИСИВЕ ПОСЛЕДИЦЕ НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА. — КАКАВ ЖИВОТ ТЕЧЕ У ДАНАШЊОЈ АМЕРИЦИ. —

Познати немачки новинар и „светски репортер" Јохан, објавио је недавно о Америци сензационалну књигу, која је верна с.тика данашње, привредном кризом потиштене, Америке, која се толико разлнкује од пређашње богате и безбрижне земл>е долара. Јохан се крајем марта ове године вратио из Сје дињених америчких држава, по што је посетио Канад^ и неке јужноамеричке земл>е. Он у сво јој књизи занимљиво пише о садањим приликама у Америци. Немачки новинар је прошао све крајеве Сједињених држава, преваливши пут од неких 25.000 километара кроз „земљу неограничених могућности". Резултат овог путовања, утисци сте^ени на путу? Ево шта Јохан о томе каже: „Данашња слика Америке нам показује да је све нетачно, лаж но. изопачено што знамо у Америци. Н>ихов чувени „прооперитет", њихово нечувено рекордно народно благостање? Кад је то било? питају се и сами Амвриканци и мисле на давну прошлост. Оскудица, беда која данас влада у Америци неописива је и узима одиста американске равмере. А шта је тој огромној кризи узрок? Америч ки народ се дави у свом сопственом богатству и изобиљу. Американци се гуше од свог благостања.... Парадокс, али, ипак, тачно. Свега има у Америци сувише: машина, пшенице, каучука, шећера, памука, вуне, кафе. петро леума, филма, а чак и људи има више него што би требало! Америка је престала да буде зем ља оптимизма и вечитог осмеха. То је данас тужна, забринута, сиромашна једна земл>а. До лар је изгубио своју ранију романтичну драж. Америчке вратолсумне каријере не постоје ви ше. Продавац новина остаће до краја живота продавац новина, фабрички радник никада не

Људи који су у старзсти стваралк генијална дела оо — ГЕНИЈАЛНОСТ СЕ ЈАВЉА У СВА ДОБА ЉУДСКОГ ЖИВОТА. — СТВАРАЊА БЕТОВЕНА, ТОЛСТОЈА. КАНТА, ЛОМ БРОЗА И ДРУГИХ ПОД СТАРОСТ. —

ће постати милионар, као што је то раније било могућно. Што се тиче беде доскора бо гатих, имућних и добро обезбеђених људи. то се не да опнсати. Беда изазвана страховитим народним благостањем узи ма размере које су код нас у Европи немогуће. Људи су се тамо збунили, запрепастили, јер такву кризу никада нису видели, нису јој се никако ни надали. Нека неизмерна равнодушност обузела је оада ове Јенкие. Они нису сенптментални као нс мачки незапослени радници који самоубиством решавају кризу, али нису ни душевно толико јаки да издрже ове тешке ударе. Данашње лице Америке је тужно и плачно. Америка се у погледу кризе не само приблнжила Европи, већ је успела и ту да однесе рехорд и надмаши нас и у кризи... То је, свакако, најжалоснији рекорд који је V мерика до данас могла постићи. * СИРОМАХ ИСЛАНД. — И романтична северна земља Исланд има своју велику емисиону радио-станицу, али услед си ромаштва становништва та ста ница не може својим претплат ницима пружити богзна какве програме. Управа станице плаћа врло оскудне хонораре, тако да цео програм емисије не траје више од два—три сата дневно. Нарочито су ретка пре давања, јер нико неће без хонорара да говори пред микрофоном. На довођење страних уметника на Исланд не може се ни помишљати, јер би то кош тало још много више. Сада је исландском парламенту поднет предлог закона по коме би сва ди државни чиновник Исланда био обавезан да бар једном месечно одржи неко предавање на радиу.

Из животопиоа славних гени јалних људи можемо видети да ое генијалност јавља у најразноврснија доба људског живо та. Нема границе која би у том погледу могла годинама бити обележена. Случај Моцарта нам показује да дете од пет година може већ да ствара генијална дела трајне вредности, а случај Клемансоа нам, опет, доказује да је старац у стању испољавати младалачки полет и снажан таленат кад је већ давно превалио седамдесету. Генијалност ое јавља код људи у свима добима живота. Међу људима роји су у старости стварали своја најбоља и најгенијалнија дела наилазимо на имена која су нам свима позната. Ти генијални старци, постали су, можда* већ и много раније' чувени, али своја генијална дела стварали су у доба кад су већ прешли педесету годину. Бетовену је било 54 године кад је завршио најсавршеније своје дело, генијалну „Девету симфонију". То музичко дело је по свему заслужцло назив најгенијаднијег ремек-дела ком позиције. Лаву Толстоју било је 57 година када је написао Ану Карењину, то бисер-дело светске књижевности. И баш у то време славни руски романсиер на-

лазио се на зениту своје сттваралачке моћи. Велики италијански философ Ломброзо написао је своју бесмртну студију „Генијалност и лудило" у шездесетој години. Канту је било 57 година кад је написао најбол>е и најчувеније своје дело „Критика чистог разума". Сервантес је у педесет и седмој години написао „Дон-Кихота". Он је у то време био телесно исцрпен, уморан старац и инвалид, али његов дух умео је да се узвиси до праве генијалности, јер је својим сатирич ним делом дао човечанству бесмртну вредност. Италијански драматичар Лу« иђи Пирандело постао је у целом свету чувен књижевник тек у својој 55 години. Профе« сор Ерлих, који је пронашао серум против сифилиса, био је 56 година стар, кад је човечанству дао свој генијални изум. Капетан Екенер је у својој пејдесет шестој години прелетео : цепелином Атлантски Океан. ! И на пољу модерне науке и технике примећујемо код многих генијалних људи ла су своја најбоља дела дали у прилично дубокој старости. Дух, кахо се види. не држи корак са телом: он често никако и не стари и никада не гуои свој млајдалачки замах.

АФОРИЗМИ — Елеонора ван дер ШтратенШтернберг. Људи боље памте зло него своје дугове. * Камењем којим се несавесни људи бацају за честнтим људима могло би се калдрмисати де сет Сахара. * Неопрезни људи желе да по стану опрезни, несрећни да буду срећни, немоћни да постану моћни, али нетактични људи ни када не жуде за тактичношћу. * Неко налази своју храну као и форела, која плива узвод но, пркосећи свима правилима природе и тако вреба свој плен. * Чемер и туга су често само маске з.турадости или зависти што се и другима не дешаваЈу исте несреће. * Код многих надувених људи примећујемо исто што и код га сом напуњеног балона. Н)има при најмањем додиру са варни цом прети опасност да се рас прсну у ништа. * Ко у младости пије много ал кохола ,неће у старости моћи да пије ни воду. * Најопаснији поштењаци су они који стално наглашавају своје поштење; најопасниЈи пријатељи они који стално опомињу на своЈ "е пријатељсгво. ♦ ПРИХОДИ ОД АЈФЕЛОВЕ КУЛЕ. — На последњем збору акционара друштва које се ста ра о чувеној париској Ајфело вој кулн утврђено је да је Ајфелова кула у току 1931 годи не дала укупно 7 милиона фра нака прихода, са чистом доби ти од 3 милиона. Само познати аутомобилски фабрикант

Ситроен троши годишње за вољства!

светлосну рекламу преко Ајфе лове куле 300.000 франака. Ве лики су приходи Ајфелове ку ле од улазница, ресторана и продаје разних стварчица као успомене на Ајфелову кулу. Као што се види, ова кула у Па ризу је сасвим рентабилно пре дузеће. * ЛИНКОЛНОВ КОН). — Кад је славни претседник Сједињених држава Абрахам Линколн био још млад адвокат, радо се бавио коњима и трговао племе нитим грлима на велико. Један његов пријатељ, судија, такође је волео да тргује коњима и они су се увек такмичили ко је бољи вештак у том послу. Јед ном су се после дужег препирања, споразумели да свак од њих доведе по једног коња на одређено место. Ту ће коње чзмењати, а онај који би од њих двојнце хтео да одустане од замене, мора платити 25 долара казне. СудиЈа је сутрадан дошао с једном страшном рагом. Присутни су се слатко насмеја ли, јер су веровали да ће Линколн бити насамарен. Али преварили су се. Он је, мало доцније, дошао с обичннм дечјим дрвеннм коњем на леђима. Пошто је свог дрвеног коња ста вио на земљу, пришао је суди јином коњу, погледао га и опи пао, па уздахунуо: — Но, овако рђаву замену већ давно нисам правио! * ТУРИЗАМ. — У високом пла нинском крају туриста са својим путовођом застаде пред јед ном огромном провалијом. Путовођ објашњава: — Овде се пре месец дана сурвао у провалију један господин. — Из необазривости? упита туриста. Није ваљда из личног задо

*