Правда, 09. 07. 1932., стр. 4

СТРАНД 4 с

ПРЛВДА. 9 ЈУЛ 193Ј ГОДИПЕ

БРОЈ 191

СА РЕПОРТЕРСКОМ БЕЛЕЖНИЦОМ КРОЗ НАШЕ ЗАПАДНЕ КРАЈЕВЕ Н а X в а р у

ХВ АР

Зар је потребно давати неке опште информације о овоме дугачком острву мириса, лековите климе и јужног воћа, о овој „јадранској Мадерн", која је увек прва мета последњих посетнлаца мора, оних који на мору траже само здравл>е и мир? Зар не говорн о њему са нарочнтим патосом не само она „Путннкова" ли тература него и историја наше књижевностн? Јер ова некадања грчка колонијална република и позорница крвавих илирских борби, које инспи•рнсаше југославизираног Грка Днмнтрија Деметра за драму „Теута", била је и позорннца три значајна догађаја у историји наше културе. На Хвару је основано прво позориште на Балкану, на њему је настала најстарија оригннална световиа драма наше књижевности и на ње му је написано најорнгиналније песничко дело старе далматинске књижевности. Под белом боровином овог некад шумом много богатијег острва, што га варварски унаказише цивилизовани Млечани, окорели феудалац и петраркиста Ханибал Луцић писао је прву драму „Робиња", зачудившн њоме и своје савременике као и -своје (иначе, незаконите) етотомке. Јер овај омрзнутн феудалац, који је због своје окрутности морао да бежи испред осветничког гнева пробуђене хварске раје, створио је ову оригиналну драму, која ■има изузетно место и у тадањој евТ>опској књижевности, баш на основу јндне њихове, народне, романсе. На ОВОи-истли-п«^-:' ник н идејни противник, Старограђанин Петар Хекторовић, градитељ и песнук, пријатељ „пучана", сељака и рибара, преводио је Овидове стихо■ве и написао своју оригиналну рибзрску идилу „Рибање и рибарско лриговараЊе" забележивши у њој и две драгоцене прастаре, народне песме у „бугарштици", од којих једна шева и о Краљевићу Марку. Давно је бнло, пре окоро четири века. Давно је Хвар изгубио своју важност и одиграо своју култ>фну улоо'. Само. по који мртви споменнк, као и код његових другова по историји и судбини, бележи ту његову пекадању живу историју. Данас Хвару .разноси глас и даје реноме само његова лепа природа, његова лековнта клима и његово мраморно ку-палиште. А самом нарОду омогућзва ово острво жнвот својим сталним лриродним благом. Виноградарство, рибарство, нешто бухач, па маслиново и рузмариново уље н најзад знаменити хварски мрамор, од кога је, како сам негде читао, прављен чак и берлински парламенат. Како данас живе Хварани? То није тешко сазнати ни човеку, путнику, јер их увек доста нађе како седе у луци на лукобрану, претресају своје свакодневне бриге и атљуцкају у море. — Винопради су ове године врло добро понели — одговара ми виноградар Анте Карковић, бивши потпрстседник општине — а шта то значи можете мислити по томе што 80% овога народа живи од виноградарства. Само су слабо исплатнви виногради. Јер немамо готових пара, мо■рамо узимати галицу на вересију и оцда нас зеленашн огуле до коже превисоким каматама. Осим тога имамо још 5—6 вагона старога вина, јер се оцо не може продатн ма да је , врло јевтино, свега динар до динар и по литар. Прошле године је једвз толико продано. бато морамо сваке године да се задужујемо за сумпор и галицу и никад да испеЈљамо из дугова. Уби иас колико винска криза толнко и конкуренција „днректора". — Раније се иарод много помо-зо и бухачом. Сад је и то много слабнје. јер се нс исплатн. пошто му је сувише пала цена. Зато је пре Хзар довао 2—3 вагона бухача, а сад једва 10—15 квинтала. И маслина је ове годиие врло добро понела, сачо ј.* још прерано стваратн сигурне закључке. И рузмарииова уља нма, они имају и своју задругу, али се и о.чо сад мало извози у Француску, па је још остало сгарога. И оно се глабч •исплати, јер један радник може од зоре до мрака да нзради само једин килограм, па чад може да прода. добије за то највише 35 дннара. — И риба је ове године добра, 'Много боља пего прошле годнне! вели Кузма Новак. — Нешто се нзвози у Трст. — Само је с мајданима врло слабо — упада клесар Јосо Штамбуч. — Го ре него лане. Од камена жнвн око

300 људи. Два су мајдана обустапнла рад и сад ради само један. Највише се вади шодер за Италију. Не гради се сад ништа. Спрема се граћ-;ње Царннарског дома, па смо надлежннма упутили претставку да се дом не гради од бетона него од камечп, да тако и ми можемо нешто зар*дити. Г. др. Јосо Авелини дугогодишњи градоначелннк Хвара Колико је и Хвар повећавао број наше социјалне емиграције, казује најубедљивије само једна реченица Кузме Новака: — У селу Брусју -има и-данас 60 сасвим празннх кућа1 Оптанизагор лишног • поверенишгва и доскор9'.'гњн дугогодишњи претседник (пуних 9 година) хварске општине и премз то ме најистакнутнја па и најзаслужнија личност Хвара г. др. Јосо Авелини, упознаје ме и са осталим приликама и пЛановима Хвара. — Наша рибарска задругч много је помогла рибарима позајмииама. "ато је лане била пасивна. А л.ј како је ова година богата рибЈМ, нма наде да ће задруга доћи д» својнх новаца и онда ће тим парама саградити велико складиште за рибу у ували Крижне луке. Осим то'з ће изградитн и једно >лало боодо-ралллиште за рибаре. . - А колико је подбапио про-мет странаца? — За неких 50%. Као н увек, и ове године нзјвише има Немаца. Све одлике нашег купалишта су пузнате, а Хвар може да примн до 500 гоетију. Сад ће се то стање променити. јс-р долазн неколнко студенгск&х колонија из Беча, Варшаве и са наших университета. - Чујем да у опшмни »сшто запиње? - Било је натезања око претседничког места у општини. И пјШто се домаћи нису могли јсложити . сад је бановина послала свога ком?Гара г. Павишића. Иначе опшгина није нн много задужена, свега око мнлион динара, и то за граћење електричне централе и уређење улица. Осим тога инвесгнралз је ч у изградњу купалишта од на<оег п^лумрамора, а.оно вредн очо иилгон ди нара. Сад уз државну суб.ве>|Ци!у оп штина гради путеве, кој 1ма Ке се повезати сва места о:трва. Спрсма се и канализација са моделндм биолошкиМ станицама. Имамо 7 виду нзградњу 5 паркова, а већ се из1раћује велики парк испод тдоћаве Александровац, засађен разн-^ч е^зогичним биљем. Тај парч ћ? бчтч најленшн украс Хвара и ззтл улажемо сзе силе да испадне што импозашни и и да задцвољи и чајразмлж^нји естетски укус. Осим бигте Кралсве — успомена на његозу прзу п »сету Хвару — коју је израдио најчр Шимун Дујмовић, биће у гом парху постављено још 1$ биста :е чч и:такнут.1х песника и културпнх ра.чнчка са Хвара од 15 века до дачк. Као што видите, нози пучкт Хвар хоће и сјајем да наткр^л-1 стари властелински Хвар. Хвар И. Нгвнстић Откуп жетве у Вутарсној

СОФИЈА, 7. — (Изв. „Правдн"). Пре одласка Министра ф»гаанси,|а г. Стефанова за Лозану, одржанз је седница Министарског савета. На седници је решено по којој ће се цени куповатн овогодишња жетва.

Виљем ван Бон месар француског скаутског савеза јавно је да је ван Бом варалица, а не скаут и да је он већ више ска. утских савеза обмануо. Наш савез скаута доставно је то полицији, која је ухапсила ван Бома и после саслушања у загребачкој полицнји он је пребачен преко границе. »*»*»тп"ггттт?»тттт»»ттттттттт Ушћен цазбојннк после 11 гопина БЕЛОВАР, 7 јула. — (Р. Д. нзв „Правди"). — Јанко Краљ налазио се као шумски радник под лажннм име ном Вјекослава Басарићн" у шуми Рав на Гора, срез Гарешница, где је нашао стално запослење. 20 јула 1921 дакле пре П година, дошао је са некнм непознатим другом око 9 сатл са ноћу у гостноницу тамошњег го стионичара Паје Југовића по зарађени новац. Југовић је машио руком да га исплатн, нашто |е Краљ потегао секиру и одсекао Југовићу руку. те му однео 2.500 круна, а затим се упутно у кућну трафику, одакле је Југобићу однео робе у^ вредностн до 4.800 круна. Сада је тек успело жандармернјским органима да открију овог разбојника, који се крио под лажним именом.

Хапшење хохшгаплера Вкљема ван Бома који се нздгвао за белшог кнеза

ЗАГРЕБ, 6 јула. — (Н. Ш. нзв. „Правди"). — Загребачка полииија протерала је преко границе пустоло ва и хохштаплера Виљема ван Бо-1 ма, којн је у нашој земљи боравио више од м\сец дана претстављајући се као белгнски кнез, који инкогнито путује у скаутској уннформи пешке чак у Белгиски Конго. У нашу државу, како се из пасо ша биди, дошао је из Аустрије. Пре шавши границу, он је одмах почео са хохштаплернјама. Издавао се за главног скаутског старешину фламанског савеза и за белгиског кнеза Виљсма ван Бома. Скаутски сте гови у Словеначкој и Хрватској при рећнвали су му свечане ручкове и вечере н возили га аутомобилом 'по казујућн му лепоте наше отацбине, „Кнез" се много одушевљавао и об? ћао је да ће по доласку у Белгију „написати много чланака". У интервју који је дао једном ре портеру једнога загребачког листа ,кнез" је испричао циљ свога путова ња. Он се наиме опкладио са једним својим пријатељем грофом Ултремо ном да ће у року од годину дана пешице стићи од Брисела до . Белгнског Конга у град Леополдштад. Даље је рекао да је из Белгије кре нуо 31 марта ове године и да у Кон го има да стигне истога дана 1933 године. Ова опклада је везана уз услов.да на путу не оме променитн ни један франак и да има живети са мо од помоћи скаутских организаци ја у државама кроз које пролази. Причао је даље како у Белгији има капитал од 7о0 милиона франа ка и фабрике, у ко^има је запослено преко 30 хнљада радника. Изјавио је даље да је до сада пре валио преко 9190 километара и да преко Цариграда и Суецког канала иле на југ Африке. Све реке и канЗле има да преплива. Уопште на целом путу не сме да се вози никаквим превозним сретствима. Рекао је још и то да је у Леобену свршио индустриску хемију и да има докто рат. Скаут је већ пуних 12 година, поручник белгијске краљеве гарде, одликован је орденом Леополдовим и орденом за индустриске заслуге. Тако је причао о себи лажни кнез КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ХАПШЕЊА П^бле* ббравка у Загребу „кнез" је коен\'о за Беогол«. М^Цутим. у Сла вонском Броду полиција га је ухап сила и спровела натраг за Загреб. Хапшење је извршено на основу акта Савеза скаута Југославије. У томе акту каже се да је стигло од Међу народног бироа скаута писмо, у ко ме се препоручује опрезност у погледу „кнеза". Интернационалнн ко-

по НДЈПСВОЉНИЈИН ЦЕНДНА ОТВДРШ И Н0В КРЕДКТ СВАКОИ ЛИЦУ ' СП0С0БН0Н ЗА КРЕДИТ као и: државним чииовницима, официрима и привагним особама у висини једномесечних доходака на основу својих пагитимаци]а. Панзионерима по ппатним к к> и ж и ца м а Крецитирамо и она лица која нам докажу да ма где имају кредит и уредно га плаЂају, па био то чнновннк, лекар, свештеник, трговац или

занатлија. БЕ0ГРАД Кнез Михаилоса 43.

МИТИЋ

Н И Ш Обреновића 21. 43953

(Р«!!И прел м рпш иј} №11V игај (иииј

— СИНОЋНА СЕНЗАЦИЈА-, У БИО СКОПУ „МЕТРОПОЛ". НЕПОЗН\ТЛ ДАМА ПЛАЧЕ ПРЕД СЛИ КОМ ПОЗНАТЕ ФИЛМСКЕ ГЛУМИЦЕ МЕРИ БРИАН. —

Биоско „Метропол" имао је синоћ једну необичну сензацију. Једна дама, г-ђица Илонка Брендијаи препознала је у филмској глумици Мери

Г-ђица Иловша Брандијан Бриан своју сестру и почела да пла че. За час је сва публика дознала за догађај и поздравила симпатнчно Мери Бриан када се појавила на платну. Снноћ, када је на Теразнјама било најживље, застала је пред нзлозима биоскопа „Метропол" једна дама и почела да прегледа слике. Поглед јој се од.мах зауставио на једној од многобројиих слика Мери Бриан, ко ја је играла главну женску улогу у филму „Заборављена лнца". Посматрала ју је дуго п одједном почела је да плаче. Многобројни про лазници са чуђењем су је посматрали не могући да разумеју због чега плаче. Око ње почео је брзо да се окупља радознали свет и да је запиткује шта јој се десило. На многобројна запиткивања пролазника дама је најзад одговорнла да плаче зато што је у слици препознала своју сестру, која је пре четр наест година нестала. Не могући лако да се одвоји од слике, дама је на кра ју п осле дужег времена отишла_х_биоскОпску са.ту да би се што боље уверила. У сали није дуго требало па да се на платну покаже Мери Брнан, или како она каже Мари Брендијан. како је право име Мерино. Појавом Мери на платну, отео се и узвнк из уста њене сестре Илонке Брендијан: — Она је, оне њене очи ннсам лако заборавила. Одједном у сали је завладало изненађење. Нико од присутних није знао о чему се ради. Али онн најближи брзо су сазнали и од уста до уста убрзо сазнала је и цела сала. Неки су још сумњзли, али многн су билн убеђени да је збнља Мери Бриан сестра ове непознате да.ме. Тек када се Мерн понова појавила на платну, салом се проломио аплауз. Свн су пљескали и са одушсвљоњем поздравилн сипатичну црнпурасту глумнцу, која се родила у Југославији. ШТА ПРИЧА СЕСТРА О МЕРИ БРИАН О својој сестри Мари Брендијан њена сестра Илонка каже: — Пре четрнаест година, када је свршила основну школу, Мари / тишла са оцем у Пешту, где се мо1 отац оженио са неком Румунко.м, ко ја је била варистска ■ нграчица. Маћсха Марина, увиђајући да Мари .1ма дара за глуму, наговорила је мога оца да је да у глумачку школу и мој отац дао ју је у неку, позоришну трупу. која је тада била у Пешти. Доцније та трупа оде из Пеште незнано куд и са Њима и Мари, те тако од тада зи њу ннсмо ништа више знали. — Нас две роћене смо, наставља г-ђа Илонка, у Боснн, у Внчијакг крај Бање Луке. Мери је имала два

наест година, а ја пет, када смо се растале. О њој од тада ништа више нисам чула. Али пре годину дана, случајно сам гледала један фи>л у биоскопу „Луксор", мислим да се зо ве „Ђаци весељаци", и пала ми је у очн незероватна сличност Мери Бри ан са мојом сестром. Од тада нисам имала мира и почела сам да грагам за сестром. Писала сам прво својим рођацима у Босну и питала их да ли су случајно што чу.ти о мојој сестри. — Из села сам добила одговор, на ставља г-ћа Брендијан, да не знају ништа о мојој сестри, али толико су дознали да је општина добила неко писмо у кгме је неко питао да ли нма у селу још ко од породице Брен дијан н да |е то писмо бидо из ^ке. стране земље које ннко ииЈе >мео да ирочита...Добцвшн овакав одговор, ја сам још више почела да сум њам да је збиља Мери-Мара Бриа« моја сеСтра. А сада, када сам је видела и на слици пред биоскопом „Метропол", а и *на платну, уверила сам се. Са сигурношћу могу да тврднм, да је занста Мери моја сестра. Гледаћу на сваки начин да дођем са њом у везу н да се уверим. Ако је заиста то она, она ће се сегн ти меие и мојих и бићу начнсто да ли је збиља славна Мери моја сестра. Биће мн мило ако се не прева рим, јер она је моја сестра. И сви ће наши држављани бити срећни, јер она, иако је Маџарица, опет је рођена у Југославији. Завршни кспнт учзникаПршавне срспње техннмке текстнлне шноле у Лесковцу ЛЕСКОВАЦ, 15. јул. — (Ф. изз. „Правди"). — На днпломскн испит пријавило се 11 кандидата, од којих су положили са врло добрим успехом 4 и 3 са добрим. Одбијен )е нз три месеца само 1 кандидат, а на годину 3 кандидата. Укупан пласман ученика свих разреда је следећи: са одличннм успехом свршили су 4 ученика, са врло добрнм 28, са добрим 16, полажу раз редне испите 25, а понављају 11 ученика. Свега са успехом завршава раз ред 48 ученика. Изасланнк Мннистарства тргочине н индустрије бно је ннж. г. Добрнвоје Т. Мнтровић, ннспектор. у ГТТТТТТТТТТТТ ТТ Т Т1 т т гггтттт Ошваше соцнјалног одсена у Беловару БЕЛОВАР, 7 јула — (Р. Д. нзв . „Правди"). — На предлог градског начелника г. др. Дражена Кватерника, закључено је на последњој скуп штини градског заступства ;да се код градског начелства оснује стални социјални одсек. Тај одсек има задаћу да скупи сав потребан материјал и пронађе материјална средства за оснивање '^"да за ублажење беде незапослених и сиромашних граћана. Прошле је годнне овакву дужност вршио Одбор за сузбијање незапост^, ко»и је к. оз два месеца свога рада поделио потпоре у виснни до 25.000 дннара. Од стране градског заступства ушли су у одбор г. •. Петар БосгНац, Блаж Рукавнна, др. Јашо Хржић, Стјепан Мајхен, Славко Волф и Мг-о Јураннћ. а од стране градског начелства референти г. г. Роберт Вагнер, инж., Виктор Медур, др. Јосип РадковићЈ Стјепан Нић н Рикард Коснна.