Правда, 09. 07. 1932., стр. 7

БРОЈ 191

ПРАВДЛ 9 ЈУ.1 1032 ГОДИНИ

Ивањица: волопад ИВАЊИЦА, јула Није баш велика. Кад загрејани Ибро Балија рашири руке и залева с врха чаршије, чује се на крају; или кад Вел>о-кмет удари у клепетушу (знак за затварање дућана), чује се у доњој мали. Ето, толика је. Ограђеиа је шумама и шћућурена, некако, под брднма. Опкољена са три стране фијуком поветараца са Ђурђеве горе, Јаворца и Глече, а са четврте хуком Моравице, која се развијугала као гуја камењарка и издужила као дубоко уклесан пут у плочњаку. Кањони, водопади, шуме, планине... Швајцарска у минијатури. Доскора ни Ивањичани нису знали за ове лепоте. Нису они, сироти, ни криви што је Ивањнца проглашена за турнстичко место. Набедише их, ето. Дође из Београда извесни господин Д-ћ и основа Туристичко друштао. Оно је заиста било потребно. Јер кначе, готово сва могућа и немогућа друштва су основана, па ипак Ивањичани нису осећали ни ценили лепоте које их окружавају. Први пут у животу сложили се, затражили помоћ од Министарства трговлне и ин дустрије и — добили. Боље да нису На другој седници већ неспоразум. Свако чудо за три дана. Једни да се прави још један мост; други парк; једни хоће да се праве виле на Јаворцу; другн чак на Јавору. Електрична водена централа (чувено осветљење) тражи да се добијеним па рама регулише корито Моравице и прилаз плажн. Возиће се л»уди чам-

на Моравици цима, а кад пођу на купање неће ло мити вратове. Банке, опет.хоће да но вац остане на приплоду, па кад се су ма повећа да се изиђе свима жељама у сусрет. Изгледа да је на томе остало. Ивањичани, ето, не могу да се сложе ни кад су у питању њихови најбитнији интереси. А околина Ивањице заслужује суперлативе. Човек мора да је задивл>е.ч природним лепотама кли-уре, изгледом са Јавора и Мучња, и очаран прекрасним пеизажима овога здравог, планинског кра ја. Недалеко од Ивањице је Прилички Кисел>ак („од Прилика до Ивањице два сата" — али то је било некад кад се ишло пешке; сад се иде за пола сата аутом сваки дан) где долазе гости са свих страна, па и нз Пожеге и Ужнца, што је доказ да је овде лепше, пријатније, здравије а и јевтиније него на Златибору. Често се праве излети од Прилика до Ивањице и Рашћанске пећине, која је врло лепа и велика. У њој се, некад, Хаџи Продан Глигоријевић са својим усташима крио од Турака. Поред ваздуха „из прве руке", пла же, природних лепота и т. д. и т. д. ивањички студенти и омладина успешно се труде да свако проведе пријатно летовање у Изањици, која ће, са мало добре вол>е и рада. тући Златибор и многе ваздушне бање у земл>н. Ивањичани кажу, а не морате веровати, да кО једном дође и пије воде са Зефкне, долази после свакога лета, до краја сзогз живота. В. Ј.

Биланси поједииих банака

КРАГУЈЕВАЧКА ОКРУЖНА БАНКА — КРАГУЈЕВАЦ Ова бзикз основана је 1907 гоаине. Из извештаја који је поднет овогодишњем збору акцио.чара вији се да ј<? банчива г.ивнина 2,000.000 динзра. Ф 'Ндози кзноси 876.042 динара. Улози на штедњу 11,713305 динара. Ззрада је утрошена на отписе, намештај и т. х Ненаплативих потраживања има 160.032,50 дивара. Претседник управног одбора је г. Драгутин С Којић; чланови: Тодор Шарчевић, др. Милутта С. Којић, Љу бисав Вујовић, Светоаар Обрадовић, "Борђе Павловнћ, Јован Об. Томић, Рздомир Радојевић. Претседник налзорног одбора је г. Л&зар Стојадиновић; чланоеи: г г. Радсван Милојевић, Сретен Глишић, др. Јован Обрадовић, Никола АлемпијеЕпћ. Шеф књиговодства г. Војислав В Константкновић. 1ОПЛИЧКА ПРИВРЕДНА БАНКА ПРОКУПЉЕ Ова банка је озе гооине одржала осми редован збор својнх акцногира. Банчнна глампша је 2,000.000 динара. Резервни фонд 456.830 динара. Удози на штедњу по уложним књижицгма 2,619 414.50 динара, У прошлој години банка је постигла добнт у износу од 250.001) динара. Збору акционара стављено је на расположење ОДјООО динара. Претседник управног одбора је г. Драг. Бојозић; потпретседник г. Тодор Рајковић- кнлговођа г. Јов Радуловић. Чланов иуправног одбора: г..\ Л. Бојовић, Јован Ђ. Татић, С. У. Коковић. Претседник надзорног одбора је г. М. Павићевић; члановн: г.г. Илијз А. Ђорђевић, Михајло Р. Денић. ШАБАЧКА ТРГОВАЧКА БАНКА ШАБАЦ Ова банка је ове године одржала ДЕадесет дев^ги редован збор својих акцнонара. Банчдаа главница је 2,500.000 динара Фондови 1,180.036.29 динзра, улози на штедњу 5,139.900-80 динарз. Акционарима је спзљенз на распзхожење чиста добит у износу од ди нара 125.000. Претседник управног одбора је г. Михајло П. Матић: потпретседник г. Рзја Ј. Врачарић; чланови: г.г. Ду. и ан С. Лазарезић, Жаоко Г. Гашић, Станко А. Шкулић. Претседник надзорног одбора је г. Андрија Д. Поповић; члзнови г. г. Ђорђе Ј. Поповић. др. Јован Гашић. ПОДРИНСКА ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА — ЛОЗНИИА Ове годике овз банка је одржала ДсВети редовгн збор сзојих зкционар? Банчина главнииа је 3,000.000 днвара. Р зервнн фонд је 792.168,29 дн. игра. Улози на штедњу 1,912.270 дниара. Ч ј - :а банчика добит, која је став. л»е«а на расположење збору акцио»ара изне.за је 1УО.ООо динара.

Претседник управног одбора је г. Селимир Р. Панић. који уједно врши и дужност упразника. Потпретседник управног одбора је г. Сава Савић. З ј књиговодствс г. Војислав Гајић. Чланови управног одбора: г.г. Младен Станојевић, Здравко Митровчћ, Жизо јин И. Алимпић, Веселин Д. Пејић, Милорад А. Марковић. Дрз!ол>уб П. Крстић. Претседник надзорног одбора ~ Ти хомир Т. Ред>ић; чланови: г.г. Милован Т. Обрадовић Драгиша Савнћ, Милутин у Ал. Јевтић. БАНКА „ЈАВОР" — ИВАЊИЦА Ова банка одржала је ове голине осми редовни збор својчх акционара. Банчина главница је 1,000.000 динара. Улози на штедњу 1,509.276.03 Фондо. ви 229.649,64 динара. Претседник упразн.ог одбора је г. Радојица М. Јеремић; потпретссдннк г. Вучашин М. Спасовић, књиговођа г. Радомир Гр. Јелић Чтанози управног одбора: г.г. Драгомир Гр. Јелић, Миломир Д. Радизојевић. Мирчетг Вучићевић. Богољуб Радивојевић, Павлс Милутиновић, Прта р Г. Лукаче. внћ, Ђура Љ. Петровић, Рад. Гр. Јелић. Претседник надзорног одбора је г. Благоје Луковић; чланови: г.г. Божи дар Крдаокућа, Светислав Анџић, Ран ко Оцоколтић. Владимир Г. Јелић. УЖИЧКА ТРГОВАЧКА БАНКА УЖИЦЕ Ова банка основанг је 1908 године. Банчина главница је 2,000.00о дин.°ра. Фондови 1,978.758,51 дин. Улозн ка штедњу 6,140.394 динара. Чист добитак банчин у прошлој го. дини изнео је 427.653,20 динара. Дивиденда акционарима је 10% Претседник управног одбора >е г. Еил. Т. Јовановић; лотпретседн>г г. Петар Ј. Костадиновић; за књиговодстео г. Велимир Субић Чтанови управног одбора: г.г. Лазар Јовановнћ, Милутин О. Тошић, Јован Вуловић, Доб. Ј. Јевремовић, Милутин В. Симсвић. Претседнлк надзорног одбора је г. Срећко Ђ Трипковић; чланови: Г«г. Гаврило Ракнћ. Велимир Л Трифуно вић. Итија Бошковић. ОЈАБАЧКА ЗАДРУГА ЗА МЕЂУСОБНО ПОМАГАЊЕ И ШТЕДЊУ ШАБАЦ Ова задруга одржала је ове године тридесет и осму редовну скупшгину својих акционара. Главница Задруге )2 2,000.000 дин фондсви 711.860.46 дк^ара. У/.ози на штедњу по књижииама и текућим рачунима 4.740Ј277.35 динара, Збору акционара стављено је на расноложење 200.090 динзра. Претсеоник управног одбора је г. Снет П Самуровић; чланови управног одбора; г.г. Драг. Велисављевић, Ђорђе Ј Васић Здравко Барух, Петар Ђ. Граовац, Спасоје Митровић Претседник наозорног одбооз г. Жквко Тчфегцић; члзнови: г.г. Никола М. Пурић, Стојан Л. Самуровић.

СДРДДНИК читдлдц — Рубрика на коЈој сарађује читалачка публика КАРАЂОРЂЕВИЂА ПАРК И ЊЕГОВИ СПОМЕНИЦИ На левој страни булсвара Ослобођење, који води ка Авали, Вождовцј и Дедињу и Небојшине улице, која везује Душановац, Пашино Брдо и Неимар — налази се као један језичак лепо уређени наш нсториски парк Карађорђевића, једини парк у овоме крају. У њему се, с леве стране главнога пута, испод самог исторнског споменика славних бранилаца Београда и данас још налази већи број надгробних каменова, плоча и крстача, поцрнелих и понегде оштећених непажњом пролазника и деце, којима је то место, пре Балка!:ског Рата, било гла&но игралиште а уморном пролазннку одмориште Ове су плоче обелешје гробова Карађорђевих јунака коЈи изгибоше за прво ослобођење Београда од Турака 1806 године. Ту Је погинуо и Карађорђев воЈвода Васа Чаралић. У славу и част овим изгинулим херојима кнез Александар Карађор ђевић, син Карађорђев, подигао је овај споменнк 1848 године као захвалност славно и храбро нзгннулим јунацима 1806. г. Све општинске управе, нарочито у последње време, поклањале су велику пажњу уређењу овога пар. ка и околине, уз агилну припомоћ и сарадњу Друштва за улелшавање парка и околине, коЈе Је осно. вано 1907 г. од грађана тога краја и које већ скоро 25 година неумор. но ради нз уређењу и изграђивању парка и чувању ових историских споменика. Оваква друштва су уши и очи наше Општине, а она много доприносе, како за поједине крајеве тако и за саму сарадњу општинске управе. Тако је ово Друштво подигло и три киоска којв су, у неколико, и украс овога краја, а нарочито онај у самом парку, у коме се продају млечни производи и освежавајућа Јела и пића, воће и слаткиши. Тако Је ово Друштво дошло и до свога лепог дома на самом уласку из Небојшине улице у парк. Заузимљивошћу овога Друштва и предусетљивошћу општинске управе, подигнута је лепа бетонска ограда, са пеле доње стране парка којом су заклоњена сва приватна имања која су, делом, у парк ула« зила. Карађорђев парк Је данас постао главно и једино место за одмор и разокоду Врачара, Јатаган Мале Душановца, Неимара и целе осгале околине. Ту се скупља маса наше омладине, мале деце, стараца и ста рииа ради охмора и освежавања. Нарочито омладина воли овај ле пи парк. Зато Је он у ове летње дане највише посећен, а празником н недел>ом у њему ври као у кош ници до касно у ноћ, Јер је пун свежине и зеленила. Сада, предусретл>ивошћу ове општинске управе, уклања се и она стара 6одл»икава жииа, тротоари се прошируЈу броЈ клупа се повећава, те ће овај парк ускоро одговарати великом имену коЈе носи. Сзмо би требало да се тротоар из Небојшине улиие, као главне саобраћајнице, мало прошири и калдрмише модерно што би требало охмах ураднтн, у то лико пре што Друштво има задатак да од прилога и чланских улога и своЈих прихода што скорије при ступи и подизању споменика неумрлом Вожду Карађорђу, као првом ослободиоиу и ззчетнику данашње слзвом увенчане династије Карађорђевића. С. Д. Задружни дан у Иригу ИРИГ. 7 јул. — "(К. Ђ. изв. „Правди"). — У сали Основне школе у Иригу одржана је конференција Савеза срлских земљорадничких задруга Нози Сад. Било је присутно око 200 делегата среза иришког. Ме ђу присутнима били су и г. г. Милан Жизановић, управитељ школе, Бранко Аврамовић, народни посланик среза иришког, Љубомир Чешљар. срески школски надзорник. Ва са Гајшић, учитељ, Гавра Казимир .Ј вић, геометар Радослаз Марковић. старешина суда Нози Сад. Т. Крстоношић, секретар Сазеза, др. Јова* Поповић, шеф Дунавског хипотекар ног завода Нови Сад, Александар Шевић, члан управе Савеза и М Рз довановић, ревизор Савеза. Одржан је, зЈтим, низ предазања. О значаЈу задругарства говорио је секретар Са веза г. Т. Крстоношић. Г. др. Јовач Поповић је одржао предавање о заразиим болестима. О задругарству су говорили и г. г. Александар Шевић и Бранко Аврамовић.

Још један живи оо — ОГЛАШШЕН ЗА УМРЛОГ, ЈОВАН ТОТ СЕ ВРАЋА, ПОСЛЕ ПЕТ* НАЕСТ ГОДИНА, ИЗ РУСИЈЕ СВОЈОЈ КУЋИ. - ЧУДНА ПРИЧА 0 ЈЕДНОМ БУРНОМ ЖИВОТУ. —

ДЕБЕЉАЧА, 8. јула. — ГИзв. „Правди"). — Четворогодишња крза ва олуја расула је људе по свету као јесенски ветар жуте листове. Јован Тот, дебељачки ратар, такође је морао оставити своју порофшу и газдинство. И тако је доспео на фронт. Једном као извидник буде ухваћен и одведен у далеки Сибир. Једно време ређе, алн ипак долазила су писма. Из писма је дознао да му се удала ћерка. Љубав за отаџбином била је све јача. Али узалуд. Није могао доћи. Одједном и писма су престала. Десет година није добио никакву вест. Свако га је оплакивао, јер су мислили да га је убила вечита сибирска зима. За своје село Тот је умро. Постепено су га и заборавили. Седамнаест година је велико време, за које много што шта човек заборави. Жена му се удала, а ћерка такође. И опет се нашао неко ко није веровао у смрт Јована Тота. То је била његова мзј ка удова. Мајчино срце коме је чуд новат осећај шаптао да је син у животу. Хиљаду пута је говорила: „Ви дећете, да ће једном доћи Јован". И очн су јој се тада напуниле сузама. Сваке недел>е одтазила је у цркву да се помоли Богу за сина. И молит ва није била узалудна. — После десед година ћутања дошло је писмо од Јована. Пнсао је: „Ово је моје последње пнсмо. Ако ни на ово не добијем одговора, онда ћу знаги да немам никота". Пре неколико дана дошла је депеша из Марибора да је Јован већ у Југославији. Сада ту, према мени, младић с плавом косом, с болним очима, али са срећним осмејком на лицу. Поред врата стоји мајка и са неописизаном срећом гута сваку реч свога сина. Јован Тот прича: 1915 године код Пшемизла био сам ухваћен као извидник. Једанасст дана су нас терали пешке, док -смо сги гли у Кијево. После неколико дана одмора одвели су нас даље. Иза нас је остао европски део Русије, Урзл и носили су нас у унутрашњост, сзе више у унутрашњост Сибира. После 28 дана путовања стигли смо преко Бајкала на кинеску границу. Одмах су нас поразмештали по газдама, а мене су смести.ти у једчо село звано Бересовка. Ту сам за неколико година зише пута мењао газду и доста добро сам живео. Тек после дче године сзм смео писати пнсмо и добио сам од куће одговор, али од 1919 године узалуд сам писао. Мислио сам да ми је и отаџбину опустошио ратнички ветар. И код наг оу била мутна времена. Одједном. почели су шаптати: убили су цара и владање је преузео Керенски. Затим су нам се мењали господари. Једном су дошли бели и однели су нам све што смо имали. а друга пут „црвени". Оставио сам Бересовку и отишао сам да нађем друго место. Дошао сам у једну малу взрош, где сам код једне банке добио место као „коњокуп" (нов ред слуге). Неколико пута сам покушао бегство. Већ 1918 године сам покушао бегсгво, али сам свега 150 к .1лометара отишао до прве станицг, где сам се случајно нашао са једним робијашем, који је хтео такође дз побегне. Он ми је испричао да су сганицу заузели „бели". Морао сам се вратиги и у оближњем се.ту добио сам место код једног бакалинз. Ту сам провео зиму. Опет у пролеће покушао сам бегство. Ухватили су ме „бели", за казну затворили су ме у један ледењак. После два дана су ме пустили. Из затвора сам изишао пола смрзнут. Трећи пут са два пријатеља, Шандором Ласло и Јованом Тужун, робијашима, покушао сам бегство. Данима смо пешачили. Кад смо стигли у једну велику шуму, цео дан смо ишли док смо нашли крај и стигли у једно село. Закуцали смо на врата прве куће. Један стари чича отворио нам је врата. Љубазно нас је дочекао и утостио нас. Испричао је да има једног сина у Маџарској у затвору и да је писао писмо. Иако има већ две године откад је стигло писмо још га нису могли прочитати, јер је писмо немачки писано. Прочитали смо му писмо. Стари са старицои плачућч слушали су синовљеве вести. Другога јутра отишли смо у село. Ту смз наишли на чехословачке легионаре, који су нас осумњичили и ухватили нас. На интервенцију сеоског кнс за пустили су нас. Увече су Чеси отишли, али ми нисмо смели даљг. Три месеца сам радио овде. Посте сам отишао у други срез, у село Доланко. Баш смо кршили, кад су

зекевежда, Андраш Тот из Дебреиина, Јосиф Рохас, Маћаш Тот, Аитал Немет, Јожеф Ченде. Остале, на жалост, зећ сам заборавио. Овде сам огишао у село Веркјалене, затим у варош Нови Симбирск. Ту сам прозео дзе године. „Црвени" су преузели господарење. Робијаши су се могли несметано кретати. Кслико знам, има тамо још много заробљеника. Има многих који раде по рудницима, али у сваком занимању налази се заробљеник. У несменом кретању многн су помислилн на отаџбину. Многн су покуша.п путовање, али су сгиг.пг само до пољске границе, јер нису ималн потребне документе. Можете замисл .1ги њихову горчину кад су се морзли вратити из близине отаџбине. После 10 година, 1930 у јесен, добио сам прво писмо од мајке. Замислите моју радост. Одмах сам одговорио и молио мајку да ми набави потребне документе и да им их пошаље у Сибир. Годину и по је трајало док сам их добио. Ово годину и по изгледало ми је дуже него све време робовања. Док сам знао да ии је немогуће путоватн својој кући, мирно сам подносио судбину. Али када сам дознао да ми документи могу сваког сата стићи, обузела ме је велика чежња за својии огњиштем. Ове године 10 маја кренуо сам из Новог Симбирска. Инострана агенција ме је известила да су ми приспели документи и да дођем по њих. После 15 дана путовања стигао сам у Москву. Улице су веома лепе и модерно уређене. Три дана сам био у Москви. Пошто ту немамо нашег конзула, морао сам отпутовати у Варшазу. На граниии су ми „црвени" све што сам имао одузели. У Варшаву сам стигао без и једног мзрјаша. Код нашег конз\ла су ме примили врло лепо. Конзул ме је запитао да ли имам новаца н када сам рекао да су ми на граници све одузели (у нашем новцу 1000 динара), дао ми је за путни трошак. Из Варшаве преко Чехословачке и Аустрије стигао сам кући. Код Марибора сам стигао на југословенску гранииу. Одавде сам депеширао мај ци. После неколико дана отишао сач у Ковачицу, и пријавио се среском начелству, где ме је већ чекала ро^бина. Устед предусретљивости господина среског начелника г. Веселина Митровића, могао сам одмах кући сггнћн. Сада пак и сам не верујем да сам већ код куће. О стању у Русији бих могао веома много говорити. Ми заробљеннци радосни смо ако се можемо кретати несметано, али не политизирамо, јер је то веома опасна ствар. А уопште смо незадовољни комунистичким господарењем. Од жита већи део комунисти одузимају. И већи део земље узимају за себе. Народ једва чека да се једном зазршн ово црвено господарење. Бољшев.чци жизе сасзии добро, али су веома много против њихове владавине, нзрочито инте-тигенција и имућнији сталеж.

Убио свога конкурента

СРЕМСКА МИТРОВИЦА, 7 јула. — (Ш. изв. „Правди"). — У селу Варадину извршен је ноћас један дрзак злочин из освете. Хлебар Тома Пекар убио је из револвера Миливоја Атанасковића, такође хлебара из истог села. Предисторија овог убиства је доиста занимљива. Атанасковић и Пекар, једини хлеба ри у овом селу, живели су добро, у пријатељству. све до пре месец дана. Посла је било довољно за обо јицу. У данима ове опште кризе они су задовољно трљали руке. Али, Ата насковић ипак није био сасвим задовољан. Прохтело му се да свој" посао још већма разграна, на штету друге пекаре. У томе циљу повећао је производњу хлеба, снизио цене и почео разнии рекламама привлачити у своју радњу Томине муштерије. Односи су се заоштрили. Тома се борио свим силама да одржи ранији добар посао у сеојој радњи. Али узалуд Муштерија је хрлила тамо где је јевтиније, тамо где је реклама већа. Хлебарница већ поче да ради без икакве добити. Пекару се то досадило. Разговарао је више пута са Атанасковићем, молио га да се окане рекламе и спуштања цена. али ни« Немајући куд.

шта ниЈе помогло. спремао је освету, до које је ноћас нас напали бели и осумњичили као I и дошло.

ВЛШЕ ПИНЕ ИЗОЛИРД Изолација једвог стана траје један до два дана. Асфалтирамо: терасе, балконе, дворишта, темеље нових кућа ит. 1 Преузинамо све врсте изолација, против продирања воде у подруме, надаље изолацију противу топлоте, хладноће и т. д. За наш рад дајемо гаранцију. ЈУГОАСФАЛТ Београд, Јованова 19. Тел 25-158 43637

шпиуне, те смо внше нас ухваћени. Осим дана су нас држали у затвору. Неколико иаших пријатеља су већ убили. Знао сам да ће доћи и на мене ред. У оним временима људски живот био је врло јевтин. Нз моју срећу, у околини су видели црвене војнике, па су се бели повуклн из села. а на нас сасвим заборари-

Тома је са револвером у руцл ушао синоћ у двориште једне куће. уз Атанасковићеву радњу. Стајао је ту дуго. Најзад, око неко доба ноћи приметио је кроз отворена врата пекаре да Атанасковић меси хлеб. Не премишљајући, опалио је неколико метака. Атанасковић се срушио на под. Прасак ових куршума узбу-

ли. Стражари су нас одвели у јелач | ЈИ0 је ' сусе Је и ускоро се око "пека затвор, где су с нама врло рћава сак упило ииоштво сел>ака. До поступа.ти. И ту су нам такође мно- ј

шли су и претставници власти, који су по извршењу увиђаја повели истрагу. Сумња је одмах пала на То« му Пекара. Неколико часова доцније Тома је био већ ухапшен. На саслушањима он не прнзнаје злочлн али га искази неких сведока виатно терете. Данас је убица предат иследниов-

го пријатеља убили. Можда на сре ћу, разболео сам се и после три не деље болести упола сам оздравчд. Пустили су ме. Имао сам још мало новаца и тако ми је пошло за руком да стигнем с друге стране реке Обл, где сам се упослио код једног велчког газде, заједно са 24 пријатеља. Изређаћу имена неколико ових. Мож" да ће неко из њихових породниа чн ма Сремско-мнтровнчког окружног тати ове редове: Јожеф Нађ из Ме-1 суда.

Ш