Правда, 09. 07. 1932., стр. 8

СТРАНА 8

Самоубистсо младе цевојне н тровање апкохолом 6-годишње девојчице

ПРАВДА. 9 ЈУЛ 1932 ГОДИНЕ

БРОЈ 191

ги *

НОВИ САД. 8. — (А. Б. изв. ,,Правди"). — У мирној општини Шај каш Св. Ивану јуче су се догодила два бо.тна случаја, која су изазвала велико узбуђење међу грађанством. После полне око 5 часова вратио се <са рада Немзњз Павловић, ратар, са својом женом. У њиховој кући био је Немањнн отац и 6-годишња девојчица Даница. Када је Немања >-шао у стан, на своје највеКе запрепашКење, нашао је своју Керчнцу мртву док му је отац спавао, потпуно пнјан. Жандармерија је одмах повела истрагу « утзрдила да је старац, који је остао у куКи да чува девојчицу, пио ракију н када је био потпуно пијан заспао. Девојчица, која је, по свој прилици, цело време посматрала деду, почела је да га буди. Када ннје успела и она је пила ракију. Услед тога је добила тровање од алкохола и, како јој нико није могао ла пружи помоК, у највеКим мукама је издахнула. ♦ У куКи свога очува Жнвана Магова извршила је самоубиство вешањем Милица Козарев, 20 годишња девојка. Када су родитељи отишли на спавање Милица је остала сама у кујни где се, како је истрага утврдила, око 1 часа обесила о греду. Није остазила писмо, али се мислн да је разлог самоубиства несреКна љубав. Жанлармерија је у оба- случаја повела истрагу и поднела о томе нзвештај државном тужиоштву у Новом Саду.

Скулштнна „Побре воље" у Земуну

Земунско хумано друштво „Добрз воља" одржало је у гостионицн „Зла тна круна" своју годишњу скупштнну. Претседник друштва г. Јосип Ку лунџиК изабран је једногласно за доживотног почасног претседника. Управу сачињавају г. г. Паја С. Јо вановиК, претседник; Густав Чмелик, потпретседник; Димитрије ПетровиК, благајннк; Лазар БакалиК, секретар; Сава ПетровиК, Емануел Сам.уиК, Јосип Флаишакер, др. Људевит ПетричевнК, Јован МаринковиК, Јован Блажон, Леополд Линенбах и Марко ДимитрнјевиК, чланови управе. У падзорном одбору су г. г. Ранко Шу радиК, Оскар Камазинт и Душан -Кар леума. Самоубнство у Прнлепу ПРИЛЕП, 8. јула. — (Р. Р. Изз. „Правди"). — СиноК, око 11 часоаа, извршио је самоубиство у Електричној централи Емил Рајс. Рајс је дошао у Прилеп пре две године. Радио је на монтирању Електричне центра ле, а и на увођењу електрике по мчо гим куКама. У прво време посао му је напредовао, али последњих дана, због опште кризе, остао је без п> сла и, рззуме се, без сретстава за живот. Изгледа да је Рајс био решен на тај корак још пре неколико дана. СиноК је дошао у централу једном свом бившем другу и кад је његов друг изашао послом у друго одељење Рајс је прнтрчао мргжи и у клечеКем ставу ухватио се за жице. Тако је остао на месту мртав.

Прнпреме за цочен еписнопа г. др. Георгија Летића у Вршцу

У колико је београдска публика имала разлога да са прва три вечера гостовања загребачке оперете оде неодушевљена, у толико је синоК но ви програм пријатно изненадио. Не само да је нови програм* био обилнији, разноврснији и забавнији од претходног, веК се н целокупан оперетни ансамбл показао знатно бољи. Код свију се осеКало више самопоуздања, снгурностн и лежерностн у гласу и покрету, прецизности у днкцији. Укратко, код целс трупе осеКала се веКа живост, једна врста уиграности, која је у веКини случајева скоро уобичајена при првом доднру света на даскама и публике. Још прва тачка успела је да створи срдачну везу између бине и београдске публике, која се показала захвална и веома издашна у аплаузу, за преко пола сата непрекидног смејања. СнноКњи програм отворен је доста успелом лакрдијом „Вила Адолфн" од Г.тингера и Таусига. Са пуно жнвостн и динамике заплет је развијен до максимума, тако да ни сам аутор на крају није знао како да своје јунаке извуче из ове замршене ситуације. Решио је проблем просто на тај начин што је неке од њнх натерао да по.туде, односно да симулирају лудило. То је био једини нзлаз. У извођењу овога комада суделовао је скоро цео ансамбл и сви су били подједнако добри. Нарочито су се истаклн г. Дејан и г-ђа Маргита ДубајиК, г. Цилић, г. Гринхут, г-ђа Жличар и г. Штимац. Играју још госпођица Херцбергер и г. Паљетак у епизодним улогама. Г. Гринхут је затим дао доста успелу „Тираду на кризу", у којој је истовремено на духовит начин извршио реви целокутгае југословенске штампе. Двоје симпатичних љубавника на позорннци г-ца Херцбергер и г. Штимац са лепим успехом извели су духовиту Авеоченкову гротеску „Муж љубавник". Обоје су знатно бо љи него у прошлом програму у комаду „ДомаКи мир". Додуше, и комад је бољи. Снмпатични први теиор загребачке оперете г. Милан Шепец отпевао је опет неколико песама и изазвао обилан аплауз. Нарочито познатом популарном аријом из ТијардовиКеве оперете „Мала Флорами". Програм трупе још увек је више рецитаторског него чисто оперетног карактера. Док је у прошлом програму оаергтни део бно заступљен

)едном мини)атурном.оперстом са сзе га два лица, (без великог успеха код публике и ако су те две улоге играле две најјаче снаге трупе: г. и госпођа ДубајиК), на синоКњем програму једна од главних атракција била је „Тратарата".

Г. Аугуст Цилнћ То је доста успела пародија опере „Травијата", можда више у музичком него у сценском погледу, где су и одвнше тражени јевтнни ефекти. Између осталог, г. ДубајиК се овде појављује у улози собарице његове жене, однооно г-ђе ДубајиК, која креира једну алкохолнчарку и

Г. Милан Шепец колоратурну певачицу. У главном, смеха има у изобиљу и публика сс веома пријатно забављала, наградив ши глумце на крају топлим аплаузом. Поред г-ђе и г. ДубајиКа у извођењу ове пародије суде-тују г. Шепец и г. Гринхут. Диригент је г. Влахо Паљетак.

ВРШАЦ, 8. јула. — (Л. изв. „Прав ди"). — Приликом доласка епископа г. д-ра Георгија ЛетиКа у седиш те његове нове, банатске епарчије, овде се припрема увелико за свечан дочек. Епископ г. др. ЛетиК долази, као што је познато, у Вршац 10 јула/ Тога дана, у дочеку учествују сва друштва, сви претставници војне л цркзене власти. На станици Ке| епископа г. ЛетиКа поздравити град! ски начелник г. Светолик ЈовановиК. Код, улаза у порту Саборне цркве говориће претседник црквене општи не г. др. Владимир ДрагиК. а у цркви намесник г. Светислав Стојано. виК. Увече се приређује велика бак љада. На бакљади, у име грађанства поздравиКе епископа г. ЛетиКа г др. Младен Лисавац, народни посл? ник.

Новн потхвати Гпавног савеза српских земљорадничких зацруга Полако али сигурно Главни Савез српских земљорадничких задруга от клања посреднике између произвођача — сељака и потрошача и тако онемогуКава безобзирно експлоа тисање сељака. Житни посао, који )е прошле године обављен са пуно по лета, показује да Савез може да организује и води послове веКег стила. Занста, под вођством г. Воје Ђор ђевиКа, управника, Савез на време и са успехом обавља све послове. Савез са својим чиновништвом претставља савршени апарат, у коме су сви делови здрави и чији сваки замах значи ново стварање. Ова устпнова, која живи и дела преко тридесет годнна, заиста потпуно )е извршила своју мисију и успела да у целој земљи организује филијале, ко је обављају посао са пуно разумевања. Али Савез ннје остао у традицијама. Он непрестано предузима нове потхвате и проналази нове послове. Тако је ове године у марту месецу основао ново оделење за задружну продају стоке. Од 1 марта ове године извезено је преко Глааног савеза ради комисионе продаЈс за бечку пијату у 182 вагона 8415 комада дебелих свиња и у 18 вагона 189 комада дебеле рогате марвс у вредности од динара 13,312.258. Просечно износи по вагону динара 66.500. За прашку пијацу је извезено у 15 вагона 576 комада дебелих свиња у вредности динара 1,040.410, по просечној вредности вагона од динара 69.30(1. Извоз за Чехословачку ограничен је више него за Аустрију, стога што се подела увоза свиња у Чехословачкој врши у Прагу, док се за Аустрију врши овде, код Уреда за кон тролу извоза стоке за иностранство. Како се рад Уреда показао у корист произвођача и извозника, то

се мисли да се и са другим земљама склопе сличн споразуми, са Италијом, Француском, Швајцареком и Не мачком. Резултат таквог рада Савеза имао је великих материјалних резултата и у томе што су се цене стоци побољ шале на домаКој пијаци. Да би поправили цене домаКоЈ сто ци, аустриска-и чехословачка влада су ограничиле увоз стоке на штету увозника. Тако су цене стоци код нас почеле падати. Али акција Главног савеза је помутила тзј материјализам појединаца тако, да су цене од 2 дин 4 — и 5,50, почетком марта окочиле на данашње, т. ј. на дин 7 до 9,75 за 1 кгр. по мери нашег задругарства, који даје наде на још веКи напредак у овом правцу за јесен, Главни савез спрема рад на томе пољу у много ширем обиму, те је веома потребно да се и саме задруге заинтересу)у и јаве оделењу за продају стоке: какву стоку и колико имају за извоз. Ст. Р.

Слава Топчицерске црнве На дан 12 јула ове године, на Петров-дан, славн Топчмдерска црква. Да би се на ову прославу о.могуКио подесан и Јевтин долазак н грађанства из Земуна, Генерална Дирех ција железница нареднла је, да се тога дана пусте у саобраКај између Земун пристаништа н Топчидера сле дећн шетни возови: Шетни воз бр. Л. 39. Земун Пристаннште одл. 7.47, Топчидер долазак 8.05. _ Шегни воз бр. Л. 38: Топчндер одл. 8.20, Земун пристаниште долазак 8.37. Шетнн воз бр. Л. 41. Земун Пристаниште одл. 11.00, Тончидер долазак лазак 11.18. Шетнн воз 6р. Л. 40: Топчидер одл. 12.13; Зе.мун Пристаниште дола зак 12.30. Шетни воз бр. Л. 43: Земун Пристаниште одл. 16.01, Топчидер долазак 16.19. Шетни воз бр. Л. 42: Топчидер одл. 20.52, Земун Прнстаниште дол. 21.09. Возови имају другу и трећу класу. Важн тарифска повластица у 50*/«. Ови Ке возови остати у саобраКају преко пелог лета недељом и празником, да би се земунска публика могла користити излетима до Топчи дера и Кошутњака. (А. А.).

Конференција дрводељ ских радника У недељу, 10 овог месеца, у 9 сати пре подне одржаКе се општа кон ференција дрводељских радннка Бе ограда у просторијама рестораиије „Петроград", Немањина улица бр. 36. По извештају средишне управе, ра дничко осигурање је доведено у пи тање. Конференција Ке да донесе одлуку коју Ке доставити свој радној класи целе наше земље. Поред осталих на овој конференцији говорнКе и претседник Централе Југословенских синдиката г. Стојан СтанковнК. Интересовање радника за ову кон ференцију поводом окружних уреда је веома живо.

Хапшење једне маполегничне лоловске баиде у Новом Саду НОВИ САД, 8 јула — (Б изв. .Правди") — Поводом неко.тико пријава о крађама у Новом Саду новосадска полиција повела Је истрагу и ухапсила неколико малолетних лица из врло угледних новосадских куКа Саслушањем малолетних младиКа утврђено је да су они крађе вршили под утицајем детективских романа. Они су дуго времена вршили крађе Н1 својих куКа и куКа својих прија. теља, а.ти нико није могао у њи\ дз посумња. По завршеној истрззи биКе упуКени у завод за поправл.ање ма. лолетника.

9-30

К«Н1ЈТ» ЧОПАРЦЦ

9-30

Гостозање Загребачке олерете ДАИАС ИОВ ПРОГРАМ 1. Тратарата, музичка парадија на оперу Травијата. Днригент: Влахо Паљетак. суделују г-ђа н г-дин ДубајиК, Шепец, Гринхут. 2. Алфред Гринхут: „Тирада иа кризу" 3. „Иуж љубавиии" гротеска од А. Аверченка. Изводе Штимац н г-ђица Херцбергер. 4. Соло песме Милаи Шепец, први тенор Затребачке оперете. 5. Вила Адолфи, лакрднја у 1 чнну, изводе Д. ДубајиК, М. ДубајнК, Жлнчар, Штнмаи, Гринхут. Херцбергер, ЦилиК, Паљетак. 43913

Цене 20 динара. — Цене јелу и пићу нису повишене.

Радови на државним железнииама Извештај о делатности по грађевнн ској струци на државним железнииа ма у јуну 1932. г. 2. Доњн строј мостова и тунела. Настављено је преуређење дрвених отворенич пропуста у бетонске покривене са армираним железно бе тонским плочама на пругама БродВннковцн, Новска—Сисак н НовскаДугосело. Наставл>ено је проширавање узаног насипа на прузи Дугосело—Нов ска. На прузи Скопље—Митровица између Скопл>а и Г. Ханриса нрошира ван Је насип, да би се узана пруга 0,60 изместила из нормалног колосе ка. 2. Горњи строј. Убачено је ззстора 40.202 м . Прагова обичннх 149.484 ком. Прагова скретничких и мостовских 399.989 м Ј . Уграђено је скретница 40 комада. Извршена је измена шина у циљу обнове и појачања колосека. Са шинама С 45а (45,25 кгр-м 1 тежнне,) на пругама: 1. Зидани Мост—Ракек између Боровнице и Верда 6.491 км колосека. 2. Новска—Дугосело 2.344 км. колосека. Свега: 8.835 км. колосека. 3. Станице и њихова постројења. Израђен је тријангл на станици Кочане. Вршено Је бетоннрање фундамен та за нове мосне ваге На станицамз Лајковац, Сарајево и Тузла. Рађено је на нзради фундамента нове скретнице у Славонском Броау. Довршена Је колска вага на стани ци Јошаничка Бања. На станици Луково на прузи ПараКин—Зајечар положен Је 4. колосек. 4. Зграде. Рађено Је на нзради зграде станн це Ђевђелнја, коЈа је у прошлоЈ го дини била порушена од зеамљотреса. *»т???т»тт?тт»?»гг»тттттт»тттттт^ Судови за ограничење државних шума Решењем г. Министра шума и рулннка а на основу Закона о ограничавању државннх шума образовано је пет судова за ограничавање државних шума у Јужннм краЈевнма, и то: 1) Суд за ограничавање државних шума за комплексе: Пљачкавицу, Го лак, Градачке планине и Беласнцу, — са седкшгем у Штипу; 2) Суд за ограничавање државннх шума за комплексе: Селечке и Дреи ске планине, Драгишец, Козјак и Др веник, са седиштем у Битољу; 3) Суд за ограничавање државних шума за комплексе: Бабуну, Голешницу, Караџицу, Суву Гору и Гољак са седиштем у Тетову; 4) Суд за ограничавање државних шума за комплексе: Косовских шума и Копаоника. са седиштем у Прмштини. 5) Суд за ограничавање државннх шума за комплексе: Соколовицу, Дур Јак. Винорог. Гиљево, Тројан и др. са седиштем у Новом Пазару. Према решењу г. Министра шума и рудника, рад у овим судовима отпочеКе 15 Јула овег одине. (А. А.). УВОЗ КУЛТУРНИХ ИНДУСТРИСКИХ БАНАКА Пољопривредна огледна и контролна станииа у Топчндеру доставила је Одељењу за биљну производњу Митнистарства пољопривреде извештај о увезеном семену култур них и индустриских биљама у току месеиа Јуна ове годнне. Према овоме извештаЈу увезено Је: олајне репице 29.768 килограма; сун цокрета 766.574 килограма; конопље 2500 килограма; проса 2.2-4 килогопма; мухара 9690 килограма, овса 500 килограма, папрнке 2500 килограма, и разног семена поврКа и ивеКа 1406 килограма. Инлустриско и културно биље уве зено Је у главноме у нашу зе.мљу нз: Маџарске, Румуније. Бугарске, Немачке, Француске н ХоландиЈе.

Премештај Указом Његовог Величанства Кра ља, на предлог г, Министра пољопри вреде премештен Је за вншег аграр ног саветника — вршиоца дужности комасационог повереника Краљевске банске управе Савске бановине, др. Мнленко РадотиК, саветник Аграрног повереништва у КосовскоЈ Митровици. (А. А.) ■ Годишња снупштина учитеља Секције Врбасне бановнне БАЊА ЛУКА, 7*јул. — (Б. М. изв. „Правди"). — Јуче и данас овде је одржана годишња скупштина учитељске секције за Врбаску бановину, на којој су учествовали, поред претседника среских организација, делегати и веКи број наставника из Бања Луке и других места. Скупштин оким седницама је руководио претседник секције г. Исаило МитровиК, којн је пригодннм говором отворио скупштину и поздравио присутне го сте: заступника бана г. др. Зеца, ко манданта днвизије генерала г. СтаменковиК^ начелника просветног одељења г. ГрбиКа, г. др. Јура ТуриКа, професора из Загреба и г. Дамњана РашиКа, претседника Главног одбора Учитељског удружења из Бе ограда. Са скупштине су упуКени поздрав ни телеграми Њ. В. Краљу, Министру просвете и бану Врбаске бано* вине. После овога је скупштина изабрала секретаре и овераче записника, верификациони и административни, финансиски и одбор за предлоге и резолуцнје. За овим је професор г. др. Јурај ТуриК одржао предавање о просвеКивању државотвораца Југо словена. Предавач је изнео начела за народно образовање у коме је подвукао: Народна држава са народном динзјлијом јесте први услов за среКно деловање свих државотвораца једне државе. Интерес појединаца тражи аа сваки члан државе у младостн развија своју државотворну свест, снагу и способност. Успех школског рада се мора мерити у снази духов ног живота око двадесете године живота. Држава може успешно напредова ти ако су сељаци по.љопривредницн образовани; ако су снажни и поузда ни државотворци; ако су, са њима, такви и сви сталежи, сва племена и конфесије. Краљ и Краљевски Дом најјаче, најсталније и најсигурније уједињују цивилизоване и образоване сељаке у државу рада и одбране. Кра.љевски углед и стални положај, непоколеби во поуздање у Краља и Краљевски Дом јесу услови уз кеје сељаци да I ју држави снагу за рад и за одбра|ну. Предавач г. ТуриК је од стране скупштине бурно поздрав.љен дугим аплаудирањем. Претседннк Главног одбора Учитељског удружења г. Дамњан РашиК је говорио: о тешком издржа вању школа због економско — финансиског стања; о задатху и дужиости учитеља према њој; о школском надзору какав је данас и какзв би требало да буде; о сталности учитеља; о новој формацији Удружења, које је дошло сходно Чиновннч ком закону; о учитељској штампи и кредитној учитељској задрузи, у чи јем би саставу била и сва друштва — „СамопомоК". Истог дана по подне је продужен рад, на коме је верификациони одбор поднео извештај о мандатима скупштинских делегата, а потом |е поднет извештај управног и надзор ног одбора, донет је и одобрен Оуџет за 1932-33 годину. Увече је у дворани Надиног дома приређена забава са одабраним програмом који су изводили ђаци основних школа, и са неколико музичкнх тачака г-ђице ОпачиК, учитељице. Сутрадан је скупштина наставила свој рад. Скупштински одбори су поднели своје извештаје о којима 1е днскутовано. На крају рада су донети потребни закључци у внду |е» дне резолуције која Ке се упутитн надлежним факторима. По завршеном раду многи чланови су направили и?"»ете у романтичну околину Бања Луке. •тттггтп гтттттттттк »1 «тттттттт»» Нестапе две несе са 220.700 дннара КРУШЕВАЦ, 8"Тула. — (М. Н. Изв. „Правдн"). — НоКу између 6 и 7 овога месеца кондуктер поште у Ћуприји Петар ШошнК донео је из вароши на железничку станицу две кесе у којима је било 220.700 динара. Обе кесе он је требало да преда а.мбулантној железничкој пошти брзог воза. По доласку на станицу кондуктер је, према његовом исказу, кесе оставио у магацину који се налази код железничке станице, врата затворио и удаљио се. После неколн ко минута, пред долазак воза, кад се вратио, кесе са новцем ннје нашао. Ствар је изгледала чудновата, тим пре што врата нису била повређена О овоме је обавештен начелник среза деспотовачког, који је одмах изишао на личе места и извршио потребан \-виђај. Досадањом нс трагом није се још ништа могло позитивно утврднтн. Кривица се баца на кондуктера ШошиКа и момка зак\-пца поште Благоја МилаиовиКа, ко ји су били немарљиви. Истрага севоди .