Правда, 27. 11. 1932., стр. 15

ПРАВДА, 27 НОВЕМБАР 1032 ГОД.

СТРАНА

Змајеви

Опкољен вуцима

Од давнашњих вреашев у Кини пуш тају змајеве н стари и млади. Пуш. танн су адоЈевн <хд хартије, који се вадују кад нм ветар продре у уста. Бвло је и других облика и личили су иа харфе, које су у взадуху шириле Днввв зв>тсв. На њима је било метал ннх страна. Најлепшн змајеви су п>тв тани и правл>ени у околини Тјеччи. ва. Они су били тако великн да нх је прндржзвало и пет л»уди.

Урођеници острва на Тнхом океа. ву врло су практичнн. Они вешто праве своје змаЈеве од палмовог лиш п-а и трске. Уместо репа ставл>ају у. ^ицу на конац. И после тога безбрнж но се нграју и пуштају змај јер игра им је везава н са коришћу. Кад зм&ј почне да пада, ош! га пое.гаче к себи и извуку и по |едну рибу, која се за. качила на уднцу.

У старој Грчкој и у Риму није би. ло хартије као у Кнни. На јеоној ста. рој јужно-игалијанској вази,* која се сад налази у музеју у Напуљу виои се слика девојке која пушта змаја. Од какве јв материје правл^ен тада змај није познато. Да ли су за ту сврху могли упогребкти уместо хар. тије папирус није објашњено нигде. Наша деца, иако не умеју да праве тако савршвно лвпе змајеве, ипак нзV забаве у једноставним змајевима. које праве од обичне хартије и ганхих дашчица.

Ч В О Р А К Где год нађе дрво шупл»е, улећв у Дупље. Тамо своје гнезло гради женку да нгсатн... * По грмену... На мом брегу... Ссуд се чворци легу... Кад завеја јесен горка отерала чвсрка... ПЕРИША Г. БОГДАНОВИЋ

МАЛИ РЕБУС

решење малог ребуса Ма >и рсбус у пр'ЈШ.10м броју зна 1и- Дскслииа. (Д. око . лниа).

Олаф Гаде бно је сам на споме имању. € Његова домаКица је пре некашко дана отишла у варош да поеста снна, којн је тамо ншао у шко. лу. Коњушзр је са колнма Чекао у взрошн на њу. Остаћв снгурно још два дана тасио. Сусед Арнесон је-прирећиазо лов. Гаде нИЈе могао да учествује у ње. му због пута своје жене, ма да је пушку већ био послао раннје Арнесону. Али овај пут Је бно потребан н већ давио било је решено да о«а мора нћн те Гаде није хтео да га внше одлаже. Неко је морао да се брнне за стоку и да јој да хране. Кад јв смркавало Олаф је ишао да вахрани овце и да растресе сено, а з«лнм да помузе краве. Пошто бч то свршио, прилазио је огњишту, став. л»ао воду на ватру и тражно цак са брашном. При томе је звижд.укао и размишљао, да је погпуно умесно и он јеоном сам да се побрнне за до. маћн посао. Једне вечери он чу напол>у лавеж паса. Крава на вратима поче да трза за свој ланац од немира којн убрзо освоји целу стоку. Псето се у страху приби уз дот. ћиновв ноге. Кад сељ&к н то вцд„\ св се уплаши. Крупним кораком потете вратнма н отшкрину, али их уплашено опет за лупи. Пред вратима је стајало огромно псето и гледало га светлим очима. Чија ли је ова животиња? Олаф Гаде затвори добро врата, пође у собу, стаде уз прозор и гледаше V двориште. Нигде човека. Али шта Је то? Сенке, које се гура. ју мећу собом. Какво ли ]е то стздо? Већ се био умнрио и хтео је дт изнће у двориште. кад чу ломњаву око цгтале где су биле затворене ов. це. Он застаде и пог.педа опет у двориште. И тамо је бнло пуко се«ки, али од. једном — Олаф је то добро в«део некатико њих скоче на слаба врата која су под њима пуцала. У гњеву, сел>ак отвори мало про. зор и баци на ову групу јеоини тврди преамет који је имао при руци. То је била једна оштра гвоздена пот. ковица. Затим брзо затвори прозор. Напољу се разлеже страшно, дивље, завијање. То је билз пакленз ларма у коју се мешало н блејање оваца. Вуци! Одмах је знао у чему је ствар. Ни. кад није вндео Олаф тако ве.-шки број ових опаких животиња у близи ни. Он се сети да се прнчало да ће ове године бита много. Није раннје томе веровао. А сад брзо пушку. Алн чнм ј "е пошаО месту где је пу.шка увек висила, сети се да ју је 1Шорани)е послао Арне»:ону због лова. Каква глупа историја! Сељак још није ни схватао колико је опасност велика. Тек једач велкки губитак му отвори очи. Вуци су. неууорно насртали на врата од шгале, а једна гомила напала је на врата од куће. По праску и ломљави познаде љак да су врвта од штале попустиЧу се очајна рика преплашене стоке и задављено урлање гладт>х знерова. Затим се све утиша. С вр«ме на време чуло се само отимање зверова међу собом и блејање р?стргнутих овада. Тек сад Олаф врде колико Је велика несрећа. која га ,е снашла. Без оружја, опкољеи глздним вуцима, а никакве наде на помоћ! И он поче да размиш.ља, како да се спасе. Срећа је била што нису наи. ила кола нз варошн. Вуци би путнике Г»ез ммлости растргли. Изнурен од бола и страха Олаф се сруши на јед ну клупицу. Из дворишта се чуо лаБеж зверова, њихово превртање по илгли и очајна борба и рика кравз Тако је прошла цела ноћ. Кад је свануло, сел»ак је још увек седео неломичан на своме месту. Ни. је мотао да измис-та ништа спасоносно. Пошто је било већ сасвим сзе тло, он погледа кроз проаор. Вуци су немнрно шетали по двори. плу. Изгледа да су билн страшно из1 ладнели. Одједном сину Олафу спасоносна мисао. Ако само успе... Ако буда ол I важан и опрезан у нсти мах, услеће.

Напослетку је био потпуно решеч. Мора жртвовати јеону краву. Перионица је бнла у вези са кућицом. Олаф пође тамо носећи у руци дугачку полугу. Њу учврсти на резу спољних врата и полако је положи преко кзменог пода. Затим по.

Кј^ша да ли може да Је кроз отвор врата помери. Сад датази најтеже. Д>то није мо. тао сељак да ргши, коју краву да жртвује. Напослетку се реши: црноплрену. Она је најстарија н скоро би о :о-

је морао продати. Он проведе краву кроз своју собу и одведе Јс у перионицу. Крава је жалосно рика.та као да је осећала, шта ће је снаћи. Олаф још једном прегледа добро гнта Је у. р.-дио, отвори резу, отвори врата перионице. а затим скочн брзо преко полуге у кућу и затвори снажно вра13. Погледа кроз прозор и очекипаше. Чим су вуци чули рнкање кразе у периомици, нагрнуше на њу. Један од њнх гурну њушком врата, која су бнла отшкринута, она попустнше и цела група вукова јурну жедно на краву у мали простор нерионице. Зз час је дворнште било празно. Олаф Гаде није ое више двоумио. Снажнз гурну полугу, врата пернонице се ззлупише и он чу да се брвва затворила и шкљоцнула. Он брзо ИЈлете напоље. Падупре врата и -једном јаком гредом, да не би даска нопусти.та. Све је било на време учињено, јер вуци су већ почели очајно дл траже излаз на вратв. Кад нх је добро зат сорио и учврс&о излаз. 0.4ф 1|*фно поће у кућу, узе капу, звизну свом нсетанцу и поће пол>ем. Ловци се враћаху весело нз лова, али ннко није имао тако богат лов кзо Олаф Гаде.

Добра кока Чим смо дошли у село, одмах су деца почела да траже мало кученце. У селу се и не може замислити живот без кученцета. Радосни. дотрчали су и донели једно малст, дебе.чо, немнрно сел»ачко кученце. Диван пар уз мачкнцу, која је била исто толико стара. Обоје. су били сасвцм млади, једва по пет месеца. Брзо су се упознели и сложили и цела кућа је посгала њихова. Ннје могло да се крочи, а да они не буду око ногу. Час су бнли нз столици, час су се ззвијзли у мамину кецељу, час су обоје бнли у корпи за пијаду. Увлачили су се и у гтећ, а кад бисмо увече разместилн постеље, налазили смо нх гараве, како су се угодно сместили испод јастука. Једног дана у кујни мамице десило се нешто врто значајно. Кокица је извела пилиће. У Једном углу у некак гој корпи билз је кокошка, којз је још лежалз нз последњем јајету. Она је у највеКем страху пратила очима

Продавац ковнна на јесењем ветру

Код куће пуно нејаке браће, Достижу Једно Другоме раме: У хладној собн препуној мемле Греју их само погледи иаме, * Улицом ветар сече и брише, Ковитла лишће, к'о да се шали, А он је пош'о хлеб Да Донесе, Да се нахране брстићи мал'-

Док тако мали динаре скуп.м, Уз фнјук ветра на хладном путу, Болесна мати у мрачној нзби Дечицу греје на своме скуту. * У касној ноћи, хладној и црној, Продавгц мали кућн долази; Матерн своЈоЈ зарзду даје: — Не брини, мамо, братиће пази! * Продаћу сутра Још много више, Да видиш, мамо, како то иде; Не мари ништа што ноге зебу И мрзле уши што стално бриДе! ЧИКА ЈБУБА Б. КАКО ЈЕ КАНАДА ДОБИЛА ИМЕ Сигурно, децо, никала нисте помислкли — откуд Канади то име? Дз бисте то зна .1и, ми Немп вам објасиити. У своје време пловили су шпански и португалски морнари око сеце роамеричке обале и стално су се б.ти жили северу НаЈзад су дошли до камените н нетриступачне оба.те Пре. гледали су предео и рек.ш међу со. бом: — Овде ^ишта! У шпанском и портута.чском језику реч овде каже се Ка. а ништа нада. „Овде ништа" изговорнлн су, дакле: Ка нада. Овај назив се сачу. вао до саоз.

своје пилиће, који су се мучили, да направе прве кораке. Кокнца се плашила јер се у кујни налазило много радозналаца који су посматрали овај зинимљнви прнзор. — Узмите мачкнцу, брзо! — виквла је мама. — Кокошка ће.јој искљуиати очи! Брзо су истерали маче и спасли гз од опасности, коЈа му је претила. По. сле ручка су сва деца билз ван куће, на купању. Кал су увече дошла кући, позва их мама кроз полуотворена кухнњска врага: — Ходнте децо, овамо, али само по лако! Сва деца су се увукла пажљиво у кујну. Мама је седела на ниској шам ;.нци, држала на коленима своју бе-. бу и смејала се слатко, држећн прст на устима и покззуЈући у угао иза пећи Тамо Је кока рзшнрнлз крила

И сам Је неЈак; десет му лета, Но креће хрзбро н внче снажно: „Новине, ево — вести из света, Купите, љуДн, важно Је, важно!" * У руци малоЈ листове Држи, К'о прутић дршће на хладној цестн, Поглед му слеће с људи на жене: — Купите, молим, нове су вести! • Застане мало, па опет викне, Глгс му трепери, к'о звук са жице, Док га нечујно у граДскоЈ вреви, Пропраћа цвркут прозебле птице.

ЊЕНА ЦРТАЧКА ВЕШТИНА Једнога дана дотрчи мала Вера своме тати да му покаже шта је нацртала. — Насликала сам Дадицу! — објасннла је Вера. — Дадицу? зачудио се тата. Где је она? Ја видим на хартијн само некакву кућу. — Па наравно. То је школа, а Да дица је ,унутра, — одговорила је гор до Верица.

и - јнзд својнх малих. Крила су бн.та ииром растворена, али су јеова могла да обухвате сву њс-ну децу. Чуло се фнно пијуКање танких пкића, што је показивало да мали пилнћи још нису нашли себн удобна иеЛа и нису задовољни. Испод десног крила извиривао је црвенкзсти нсути репчић иаше мачкнце. И она се стрпала са пилићи.ма да спава иснод кокинога крнла. Добра кокз р>ашир|;ла је своја крила колико год је мо. гла да покриЈе и туђе дете, које је било жељно топлоте и љубави.

питања и од10вори — Зашто пас иде нз четири ноге? — Зато што има четнри но. е. * — Да ли мува лако стоји.иа глзви? — На чгаечјоЈ глави стоји зр.то .ги <о. * — Коју реч људн изгоеарају наопако? — Реч „наопако".

НИЈЕ МУ ПОТРЕБНО Дечко уђе у канцеларију на чијим Је вратима писало: „Улаз забрањен". Чиновник га упита: — Зар не'знаш да читаш? — Знам, одговори дечко, али ми то данас не треба, Јер немамо школе.