Правда, 27. 11. 1932., стр. 16

СТНАНА 1 . г-

ПРАВДА, »7 НОВЕМБАР 19М ГОД.

БРОЈ 84

♦ н л м

Кокаин на филму оо „Белн Отров — Кокалв" зов« се I љава овај отров, али душевно пата најновнјн а уједно актуелни ового- због очајног стан>а позоришне придншњн тонфнлм о коме данас гово- јатељице. И она прати Ханса Алберрв педа Европа> Филм почиње иа са и Герду Маурус на свнм њнхо-

отвореном иору, рнновскои прекоо кеанском броду који у ствари представл>а Један огроман хотел у коме се криЈу интернацноналнн крнјумчари белог отрова. Четнрн велике звезде итрају у овом фнлму н то Ханс Алберс, Герда Маурус, Труде фон Мо ло н Петер Лоре (позиат нз филма „М и Диселдорфскн убнца) којн представља најопасниЈег криЈумчара за кога нико не зна како се зове. Може се рећи да Је то антн-пропагандисти*гкн филм за кокаии, јер нзноси његове последице, жртве како телесно н умно страдају и пате. На пелом свету, а највише у огромним лучким градовнма крнЈу се овн ннтернационални крнумчарњ Драмска радња почиње одмах са сензацијом. Ханс Алберс скаче са џнновског брода у море и спасава Једног дечка који се дави. Спаситељ Је на повратку из Африке н жели после 5 годнне да посети своЈу маЈку и сестру која Је постала глумнпа. Са запрепашћењем слзнаје, да Је његова сестра постала кокаинискнња и аа за њу више нема спаса. Он прогања кр«гумчаре овог опасног отрова кроз пола Европе тако, да се радња одиграва у Хамбургу, Берлину н Парнзу, где му сестра наступа у позорншту, у ПортуталиЈи в на нталиЈанској рнвнјерњ Ханс Алберс: — улога у овом фнлму Је као створена за Ханса Алберса којн овде постнже врхунац свог уметничког рада. Представља нежног скна коЈи воли своЈу иајку, брата коЈв се брине за своЈу сестру. Покушава све да спасе сестру за коЈу внше нема спаса, открнва разбојннке г— трговпе н лекаре коЈн су се бавн,тн трговнном н употребом коканна. Због његове велнке смелости често пута страда н пада у руке овим разбоЈннцима, којн по сваку це«у хоће да га ушгагте да би спасли се6е. Г ерда Маурус: — нгра главвгу жевску улогу у овом Уфнном велефИЈ*у. Тешко Је било нзабратн Једну глумицу која ће тако верно приказатн последице употребе белог отрова. Ока невероватно природно нгра дезојку — глумицу која Је настрадала од употребе кокаина, тако дз Јгије чак ни у стању више да наступа на позорнкцу ако ЈоЈ претходно не даду Једату већу дозу кокаина. ОваЈ отров постао Је њен насушнн хлеб. Укратко: о»а ггредставља ону страхоту кад оваЈ отров прелази у неутољнву страст. Труде фон Моло: — нгра улогу њене прнјатељице, коЈа не употреб-

вим путовањима где се у њега заљуби и одаје таЈне крнумчара којн су чак и њој запретити. Петер Лоре. — Он Је главли н нетернационални кријумчар белог отро ва, који на истом броду и у друштву Ханса Алберса коЈи њега не познаје, стнже са већом колнчином кокаина

Брачна срећа

1 ерда Маурус и Ханс Алберс у фил* му „Белн отров — кокаин" у Хамбургу. За његово нме шгао не»на, а свако га познаЈе. „Лихт Бнлд Бине", пишућн о овоме фнлму између осталог каже: Уфа Палас Кино у Берлину дожнвео Је незапамћену сензацију и са филмом „Бе.тн отров — Кокаин" чнЈа Је свечана премнЈера била прошле суботе. У овоЈ сезони Још нису запамтилн такав успех. НнЈе нн чудо, јер у овом филму нма све што публика данас тражн н то: снже, про иене, темпа, прнродних сннмака, велики Европски градови, прнродни сннмпн, море н позоришннх спена. Истн ће разЈаснити сваком тему т. Ј. сензацнонална открнћа кријумчара о коЈнма данас пише штдмпа целога света. Ханс Алберс, који Је као роћен за улоге „победннка" и овом прнлнком остаје веран своЈнм досадашњнм улогама. Петер Лоре Још никада ннје нграо поштеног човека већ само нечовека. Овде нгра непознатог човека који Је главни крнЈум чар коканна, коЈи своЈим делима уништава жнвоте младих људи и ссби ствара велике добитке, ставивши на коцку своЈу слободу. Укратко, филм приказуЈе сав онај ужас н разорно дејство овога стваховитог отрова, као и све таЈне у вези са његовом употребом. Друпггво Народа номерава да откупи оваЈ филм и да га у своЈоЈ режији приказуЈе у целом свету у цнљу сузбнЈања овога страховитог зла.

-о::о—

Зедан нови ратни филм 0 0 ЛЕ8 СР01Х ОЕ В01§< (ДРВЕНИ КРСТОВИ). 0 Рат се већ постепепо заборав.п>а. тренутку он Је запазио радост и ђол. Послужно Је као ненсцрпан нзвор На истоЈ страни он Је оцртао жаломатеријала за датерарна дела, а у- сни п весели догађај. Његова тачност једно са тим и као снже за израду Је таква н толико узбудљнва, да сте фнлмова. Шта више, великн броЈ фил у стању у размаку од два реда, да се иова баш из те областн билн су наЈ- нскндате од смеЈа и да пригушите Јебољи. И радо су гледанв. А, на жа- цање. лост, постају све ређн. I Сами ови прелази преставл>ају верФранцузи су гтр* нзвеагог вр««- ну истиие за расног б0рца . на снимили први свој ратнн филм по чувеном роману „Ле Кроа де Боа" (Дрвени крстови) од Роланда Доржелеа. Овај сјајан ратнн роман донео I је Доржелеу не само славу н бога- ' ство, већ и Гонкурову награду н1 чланство Академије. И нсто онако као што Је Доржелеов роман залрепастио човечанство своЈом реалношћу и аутентичношћу, која се потпуно идентифнкује са свом суровошћу истннскнх ратних ужаса из доба цнвнлизациЈе двадесетог века, исто тако Је филм буквално фрапирао своЈом гранднозношћу и рељефношћу у евоцирању безумног узајамног људског клања и уништавања. ПремнЈери овога филма у Парнзу присуствовао Је претседник Француске Републнке са члановииа владе н дипломатског кора, а затим Је у Женеви свечано прнказан комплетноЈ седницн Друштва Народа. Дневна штампа неколнко дана пунила је ступце приказима н коментарима овога дела. Укратко, то Је бно Један догаћаЈ светског значаЈа. Француска крнтика није могла да нађе довољно речн у похвалу овога филма. Жозе Жермен између осталог писао Је!~." Било Је и смеха, и плача, и аллауза и овациЈа. Опште мишљење: днвно, и то мишљење беше Јединствено у својој Једногласности. Дрхтало се од узбуђености на комуннке о ослобођењу Вердена. Први пут Један ратни филм, без из веиггаченостн н маште, без мелодрам ске радње, без заплета, без удешаваних декора, праћен Је за време од два сата, напрегнутом пажњом, публике коЈа много тражи и наЈтеже се задовољава. Ту није било американске наивности, нити немачке болесне маште, већ само рат у француском духу, то јест аепојмљива мешавнна крајњих одлука н детнњасте веселости. ТаЈ филм Је у своме ритму н своЈоЈ радњн сама слнка нашег воЈника, сталнн живот бића са тешкнм стрепњама и отејаЈима генијалне шаљиво сти. Изгледа, да Је Доржеле рођен да говорн о рату. Његова неупоредчва спонтаност омогућава му, да све схвата и да све нзражава. Рекло би се, да његово око има хнљаду површиница, као око инсеката. У нстом

Из филма ггЛе кроа де бод" (Дрвенн крстовн) А РеЈмон Бернар, режнсер, Је баш ту намерну разноликост, са скрупулима велнког уметннка пренео на филм. Истнна! истина! истина! То Је Једини критериЈум овога филма бољег од ремек дела, коЈа су пренела рат на филм, и то: „Западни фронт", од Пабста и „Верден", историЈска визија од Поарнеа. Бољи по савршеноЈ студији живота воЈнЈша у позадини и у самоЈ бор би; своЈом реконструкпнЈом Јељне десетодневне битке; по моћностн звукова; по глуми уметника; по овоЈ ча робној симфонији где сјаЈи цела људ ска душа пуна неостварљивнх нада; по трезвености великог позива на живот, коЈи Је Једина нстинита религија човека. „Дрвенн крстови" као фнлм, то Је победа Једне тезе, коЈа нам Је драга; ннтимна сарадња дваЈу уметннка, створена да се разумеЈу: писац и ре жисер. То Је заиста било Једно велико вече, вече чуда. Париз Је одликовао крстом частн „Дрвене крстове". И ме ђу Једнодуппшм честнтањима званнчних, био сам обрадован, што сам чуо узбуђени глас Једног старог воЈника, коЈи Јо прошалутао: „То Је истн:1а, то Је велико и лепо".

Лица: Муж, жена. Место: соба, сто, две столице. Муж н жена седе и читају. Она: (уздише дубоко). Он: — Шта је? Шта дуваш? Шта ти је? Шта дуваш као локомоЛша? Она: — Ништа. Само у себи тако уздишем. Он: — Врло интересантно — а може ли се и ван себе уздисати? Што си та-ко рђаво расположена? Она: — Не зиам зашто бих бнла добре воље. Ваљда зато што смо овде преседели цело лето. Он: — Хм. А да где треба да смо преседелн, ако смем питати? Она: — Шта знам' ја! Где и другн. Он: — Чедо иоје, то је врло једноставно: Учини једну општу смотру, разгледај тачно где ко седи, па седн и ти тамо. Има н. пр. људи ко)* седе у Топчидеру, или на Калемегдану, на клупи, — иди и ти тамо па седи, није још доцкан. Он: — Покојни мој деда н мени је, доиста, причао да је било таквих људи који су тамо летовалн. Некад, давно. Она: — Ја не говорим о онима који су некад давно тамо седели, него који сад седе. Он: — Тако? Али }а такве, дусао моја, не познајем. Она: — А ја их поанајем! Он: — Ти, — е то је што друго. Али ти само мислиш да их познајеш, —^ у ствари, ти си нх само вндела насликане у илустрованим листовнма. Истина је кпак да смо могли овога лета куда отићи, а није бмло неопходно нужио да цело лето преседимо овде у варошкој прашини. Он: — Хја, дакле, неопходно нужно доиста ннје било, алн је, нажалост, морало тако да буде. Она: — Морало да буде? Донста бих била радоз«ала чути зашто Је морало да буде. Он: — Зашто? Јер )е, душо моЈа, обичај да човек на летовање понесе и нешто мало новаца. А то ја неОна: — Толико би се ваљда иашло, да смо могли отићи бар на тричаве две недеље на летњи одмор. Он: — Не бн се, ^огами, нашло. Јер за те тричаве две недеље треба потрошити тричаве четири хиљаде дннара, или још више. Она: — Не би коштало ни толико. Уосталом, могла сам, ако баш друга чнје није ишло, отићи ја сама. Алм ти нећеш да даш ни пребнјвне паре за мој одмор. Он: — Ако ннсам нндиокретал, смем ли те запитати од каквог лн је то умора теби потребан тај жељени одмор? Од чега се ти уопште желиш одмарати? Од шетња по корзу? Од посета пријатељицама? Од биоскопа? А кад ћу се о«да, душице моја, ја одморити, који од јутра до мрака рачунам у канцеларији, који сам се већ сав осушио од заморенога посла? Ха? Она: — То је сасвим друго нешто. Ти си мушкарац. Он: — Ха! Браво! Пранашла си! Мушкарац сам. Хвала што си то открила. Дакле, ако сам мушкарац, ја могу н треба н да цркнем. Само ви да живнте. Не знам само од чега. Треба да се стидиш такве себичности! Она (плаче): — Ти зиаш само да вређаш. Ах, Боже.Он: — Добро је, душипе, само гледај да изрониш што више суза. Тнме се код мене може много постићи. Она: — Не желим ништа да постизавам ^ иемо ј желети ц немој уздисати и протестовати што не седиш у Биарнцу или на Бледу, док се ја знојим н сушим у канцеларијн. Она: — Ннсам то желела. Само сам желела да иало одахнем да се освежим, да мало дођем к себи. Он: — Па зар ниси при себа? Види молим те, па то нисам ни знао. Е па онда, чедо моје, отиди на Калемегдан, седи на једну клупу и позови се, па, дођи себи. Ако хоћеш да се освежиш, ето, имамо хладњак, па се завуци у њега и освежи се, док нам га нису одузели, јер нисам платио још ни трећину отплате. Она: — Говорио ти шта хоћеш, али то стоји, и свако ће признати, да једаред у годннн човек трбба да се одморн. Он: — Треба, треба, ја то не поричем. Ето, ти н. пр. целе године друго ништа и не радиш, него се одмараш. Она: — Ниси баш духовит. Има брачних парова који живе у много оскуднијим материјалннм приликамз, па зато ипак летују на мору, или шетају по боровим шумама.Он: — Шетај н ти. Не морају то баш бити борове шуме, могу бити и трамвајске шине. Она: — Најзад, ја мислим да је мужу и дужност да се брине за своју жеиу, па да јој, где може, н угађа- Он: — Како да не! Нзему Је то једина дужност, друге никакве и нема. Та триста му громова, ми мужевн не смемо ни помислити на шта

друго вего само да вама жемама угађамо. Она: — Молим те, не мораш се жеститн због тога. Можемо мн и да се растаиемо. Он: — Да. А што ми то нисн пред ложила пре ввнчања? (Ћутање). Она (обрисавши сузе): Увидн једаред да немаш право, н да ипак треба једаред годишње одморити се. Он: — Оставимо, молим те, једаред то стручно питање одмарања. С моје стране, одмарај се ако хоћеш целог века, — али да идеш у бању да се тамо одмориш, и то Још сама, то нећу. Она: — Не нде се тамо баш само због одмора. Има за летовање и дру гнх разлога. Он: — Ха! Сад си добро рекла! Други раалози — анам нх. Док се ја овде растапам од врућиие н умора, теби да се на „одмарању* удвара Пера или Паја. Не, драга моја, провидим ја те окривене ннтенпи1е, те, како н сама велиш, „друге разлоге", као кроа Рентгенове зраке. Ако хоћеш по оваку цену да летујеш, летуј овде, — а ја ћу отпутовати. А тебе не бих пустио да отпутујеш и» летовзње нн на Камчатку, — внам ја вас жене, све сте в л једнаке, све се .одмарате" на исти начин. Уосталом, доста о томе. Нисам »нше расположен зв препирку. (Ућута он, ућута она. Понова ое обоје латише новина. Настаде тишнна, коју је тек покат*ад. прекинуо дубог уздах). — ић

О гусци — Предавање. —

Гуска Је до-маћа жнвоФиња, уттраво пткца. Али птнца је само доиекл**, Јер летегги може у наЈбол^м случају саио колико је своЈевремемо умео да летн Фарман или браћа Врајт. Гуска јв врло добро скројена животнња, и кад се, добро утојеаа, гега оо дворншту, личи на дебелу Јеврејку. Има леп жут кљун, који јој излази из глеве напољец — јер кад би улазио унутрв у главу, не само пгго не бн могла њиме јестн, мего би стално врте. ла вратом н кашл>ала Гушчијн глас, који баш ае личн много на Карузов, зове се гакање. Гуска је врло корнсва жчвотска, Ј«р јв људи закољу н поједу. Пре во што је залољу, кљухају је, т. Ј. насилно хране, дакле поступаЈу с њо. ме много бол»е него са човзном, јер овога, пре нето што ће га захла. ти, никад не накљукају. Гушје пер. јг употробл>аеа се за пер»ше, а ш^герица за аандвичви У старо врел« гуске су водиле н политику (Кашитолиноке гуоче), док дакас тога вкше нема — само ое по којн пут гусани бавв полктиком. Од пасмнна оачувале су св до данас нарочигто емденске н варошке гуске. Ове последње зову се тако до њнхоее 1617 годино, после постају ћурке. Има домаћа пуска и дивља гуска Та подела има код много жижтгнња, н.пр. кма дивл>и магарац н домаћи магарац, домаћи н днвљн зец, дома. ће н дивл>е свинче, — али за њихова делове то не важи; н.пр. не мооке се рећи: домаћа и днвља шунка, домаћа и днвл>а шваргла н т. Д.. домаћн н днвљи „риндфлајш", исто гако као што нлр. има домаћи капут, али не. ма — дивљи каотут. Иначв, дивље гуске су мново ннте. лкгенгннје него домаће, па се мно. го боље умеју и бранити да нх људи не поједу: прво, тиме што нм месо не вал»а, цигернца још иање. а уз то за сваки случај још н внооко лете, тако да их н чланови ловачкнх доуштава јецита којн пут могу убити. —нћ.

Право и каже

Два трговца рааговарају: — Само н само о капиталу ое говори! велн први. А шта је данас уопште капнтад? — Новац којн лругн нмају! в&да другн. ЊЕГОВ ЗАДАТАК — Шта сн тн то скривио. Дупжо, да увек мораш да сто>ипј у углу со. бе? пита госгг домаћ^шова синчића. — Ништа, вели Душко, — алн кед имамо госте, Јв морам увек да сакриаам рупу на паркету. Телепатски филм

ДОБРИ ГОСТИ Гост (келнеру, у ресторану): Што ое вн непрестано мотате око мо. га стола? Келнер: — Знате, матнм. ја сам од. говоран за сребрни ггрнбор.

- Јесж ж , онај телелата? — Леоо Је то, иа вредело 6в т н ороренне кадл ће се отеората кухнњд Ј

— Ово своје дело оредаЈем вам, уважеда Цанјето, пошто мн Је струч нн парапснхолог нлјавно дл ће бнтн награђено.

— Хоћете дн моћн да утврднте телепатскнм путем ко Је пнсац комаДа „Срећа а. д.?."

ПРИ ПОГОДБИ — Педесет дннара на дан тражите за ову собу? То је вр.х> скупо — Али, молнм лапо, соба има да. ван изглед. — Добро, али мени је дајге јевтнније, јер, ја сам кратковид. ИСТИНУ ГОВОРИ Жена (у меденом месецу); — Ох, мужићу мој, како сн до сад живео без мене? Муж (уздахкувши): - Јевтинице. О, ТИ ШКОТЛАНЂАНИ — Зашто си поклонно овојој ћерчи цн за рођендан бонбоне с коњаком? Та то није за деду. - Она добија оамо л>усЈоу од чо. коладе — вели Том — а коњак нз бонбона ја саспем V флашицу, пл ће мо па нсшггн о роћендану мојв жеме.

Он: — Ово Је, госпођице, наше последњс виђење, поигто мн Је парапснхолог рекао са апсолутном сигурношћу да ме не волите.

— Ко би иогао да нам прорекне гооподине Жуков, да лн ће сала 6* та цЈна вечерас.