Правда, 27. 11. 1932., стр. 18

СТРАНА

ПРАВДА, 87 НОВЕМБАР 193С ГОД.

БРОЈ 332

БЕОГРАДСКИ ЖИВОТ

СУБОТА, 26 вовембра јНародно позорнште — (15): ,Зо«а Заифнрова - , — (20): »Цавће иале Кде и ; „Внла лут ахџ и , Београлско иадо позорнпгге ( и СлаваЈа") — (21.15): »Курнр бр. 74". ЈСоларчев Народкн уннверснгет (17.15) Др. Васнл> Поновнћ, професор Уннверонтета: „Главне линнје у развнтку француског народа". Прво: постанак нацнје н развнтак монархнје. Уметннчкн павнљон „Цвнјете Зузорнћ": Изложба слнка г. Антона Хутера (мала сала) од 8—6 часова. Театер Варнете Палас (22): велеград. ски варнетски програи Колини, мађионичар — илузиониста, биране уиетниае н леаотиае. Горњс просторије Варнете Клериџ Најелегантнијн локал у престо« виии. Интернаиионални Артнстнч кн програм свако вече. Цене умерене. 46907 рес/оран „Сабла ДнмнскнЈа" првокласна сраска кујна, најболза домаћа вкна, свира ЛакатоаЈ својом капелом. 45328 ЈСафана ЈИорава" у Краља Александра ул. бр. 168 Смедер. Ђераи нз основа је реновирана и снабдевена добирм иезелуцима и првокласним домаћим пићем. Свирају на кониертчим харионнкама чувени Раде Шаиовац н оиил»ени тенорнста иалн Костица певају севдалинке ненадиашне певачице Стана Јаковл»евић (Сремнца) која носн друту награду са упкмице југословенских певачица н Зорниа Босанка. Отворено до б часа у ноћн. Телефон 28-705. 46509 ЈСотел КрагуЈевад, Савсно прнстаннште. Свира н пева позната груаа Браће Сиука, свакодневно рибл>а чорба и осталн рибл>и специ|алнтетН. 46827 Ресгораа Код три сел.ака Крал>а Мн лана 74. Телеф. 20832 сваке среде и петка рибл»а чорба и осталн рибл»и специјалитети н чувене домаће кобасице, гурманска ку|на, ћевабциница и пиће првоклас на као и увек. Цене снижене.

Наука и ж и в о т

туалног

разлика између телесног и интелектуалног радника. — људи који раде умно морају пазити на начин исхране. — шта треба јести? о» —

Све зави-си од човековог наЧина живота. Хигијеиа је важна не само по човечје здравл>е, већ и по цео његов рад, живот. Начин жњвота одређује ое, у првои реду, према човековим пси хичким и физичким оообинама брзином и јачином као код ге и раду. Од професије зависи 1 лесног радника. Физички радкаквих хигијенасих прописа гре ' ник може трошити и тежу храба човек да се придржава. СвеЈну, \шого хлеба, масти, масног професије се, са гледишта хиги јене, деле у две велике групе:

других брашнених производа. МОра обратити пажњу, у првом реду, на то да му храна буде сварљива. Стомак и црева се не смеју стављати пред тешке задатхе, јер они код интелекгуалаца не функционишу оном

меса, махунасто поврће и остале намирнице са много угљеннх хидрата и масти, јер његово тело може све те супстанце без тешкоће да пре творн у еиергију, а да не задржи нимало ради нагомилавања сала. Која су лако сварљива јела? НавецЛемо на)важније' лшо сварљиве намирнице: младо ме-

умни и телесни рад, Каква је разлика кзмеђу умног н телесног радника? Умни, интелектуалнн радник се бави већином пословима који се сбавл>ају у седећем ставу. Чиновник, учитељ, професор, лекар, адвокат, инжењер и други интелектуални радници не раде|оо свију животиња, крта бела својим мишићима, већ мозго.м | меса, -нарочито телеће, ћуреће, кокОшнје, зечје, гч>луб«је, рнба

и нерзима. Пошто телеони рад интелектуалаца не изиа?ује толику фи знчку енергију тела, као што је случај код телесног радника, то и начин исхране умног радника мора бити сасвим друкчији него код физичког рад«1ка. Пре свега, интелектуалцу нису потребне толике калорије, као телесном радннку. Потребне материје за сагоревање и функцију организма пружају, у првом реду, угљени хидрати и масти. Оне су ннтелектуалцу мање потребне него телесном

раднику. Ако интелектуалац Ресторан — 8апв-5аисЈ Поенкареова 1 трошн МНОГО ИЛИ исто онолнко дао 'зЦ^ТпаТо и масти као и

Ресторан „Централ 4 * Знмска сала Поенкареова 7: Свако вече концевтира салон цас оркестар. Дансинг до 3 часа по поноћи. 55646 Ресторан „Херцегаанна" (кућа Весел»а) улипа Цара Николе II бр. 65. (Макензијевв): Свира бдлична дамен капела. Пева Г-ђа Маиа Николић (уз пратњу Нико.те Буч>-ка хармоникаша) која је добила на утакмнци Југословенских певачица прву награду. Ресторап има богато сортнран роштиљ са гурманским мезелуцима. 55635 Кафана .Савиначка Каснна* у Макензијево1 ул. преко пута »Херцеговкне" од 1 децембра почнн»е да ради „Јовча" ћевабциЈа којн је летос код Гочса Новитовића на Цветном Тргу сензациЈу направио са својим г>*рманскнм опецнјалитетима и солидним ценама. Пићу је знатно спуштена „ цена. 55664 »Вннара Колић* 4 Булевар Ослобоћен>а (Ставија) 19. Увек свеже Каменнце — остриге сервираио у нашем ресторану уз Дуоровачку иену. Колићево далматинско бело и црно внно у ресторану 10 дин. лнтар. Ван радње нарочити попуст. Телефон 26-270. 47023 БИОСКОПИ Еклер (15): „Грех сеоске девојке" или „.Мелодија срда" (Внли Фрач, Дита Парло). Корзо (17): „Не питам те ко сн"-. (Звезде с неба) (Лиане Хајд, Густав Фрелих и Секе Сакал). Уранија (17): „Симфонија љуоави" (Рихард Таубер). Коларац <3, 5, 7, 9.30): „Љубав, шала и збиља" (Георг Александер, Шарлота Анлер). Каснна (15): „ЛЈубомора" (Ренате Мнлер, Рихард Таубер). Колосеум (21.20): „Л>убав је свему крива" (Марта Егерт), Херман Тимиг, Ернст Веребеш). Новаковић (15): „Тајна двора Хабсбурга (Лил Даговер, Паул Ото), „Велеградске улице" (Гари Купер, Силвиа Снднеј); „Неозбнљно унапре^ење", Мики мауз. Луксор (15.15): „Срећни супрузи" (Стан Лаурел, Олнвер Харди); Колор тон ревија „Мексикана"; „Два срца... Један откуцај" (Лилиан Харвеј, Волфганг Албах Ретн). Метропол (17): „Острво изгубљених бродова Х-27" (Марлена Дитрих, Виктор Л\ак Лаглен). Балкан (15) .Земља сунца" (Рихард Таубер); „Краљ јахача" (Хут Цибсон); Фокс мовитон новости. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: г.г. Живковић Милан, Цара Николе II 53 Хтел. 21-027); Каракашевић Милош, Душанова 40 (26-417); Консгантиновић Наум, Приштинска 90 (27-630); Мајданац Слободан; Карађорђева 95 (27-734); Протнћ Божа, Сарајевска 28 (24-588); РоЖМан Мирослав, Престолонаследников Трг б (26-165); Селаковић Константин, Кнез Михајлова 54 (21-825); Станојевић Ђорће, Краља Александра 176; Трајковић Счетозар, Краља Алексанлра 28

телесни радник, те магернје се не отстрањују иа његовог тела, већ се нагомилавају у обли*у сала. Тиме се ствара терен за разне- болссти и доцнију неШ10(^6Н9Ј7Г^ Р2А. . Човек који ради у седећем ставу и нема много телесних на пора, мора бити умерен у својој исхрани. Он не сме јесги иного хлеба, масти, колача и

без зачина, зелено повр&е, воће, салате. % Тврдо, старо месо, треба избегавати, јер се огао тешко вари. Маст је уопште тешко сварљива материја. Она за време процеса варења тепгко и спорз сагорева и стога изазива брзо осећај заскћености. Интелектуалци уопште треба да се клоне масних јела (сланине, масне шунке, масног меса, кобасице и т. д.). Бил>не масти (уље) се могу слободно јести. Исто тако и рибљи зејтин и маргарин (веш тачки бутер). Интелекутуал зц може да троши фини бутер за чај, који добра храна чак и у случајевима теже стомачне или цревНе болестн. Како сто)н ствар са варивом? Умни радник мора пазити н на

то каква варива једе, нако Је ра ширело веровање да су сва варива здрава храна. Од варива долазе за интелектуалца, у првом реду, у обзир сасвим меко обарена: спанаћ, келераба. шаргарепа, карфиод, боранија, зелени грашак, шпаргла, зелена салата, млад кугтус. Овамо се може уврстити и динстован или барен пиринач. Тешко варљива варива су: суви прашак, бео и жут пасуљ, сочиво, кељ, старији купус. Важно је да умни радник једе редовно, свакодневно воћа и компота. Воће олакшава и убрзава варење_и уноси у организам.нове, свеже со^ове. Нарочито је важна у том погледу јабука, која је одлично федство за регулисање и убрзава ње повољног зарења. Грожђе, ораси, бадеми, шљива такође су добрн. Крушка, дуња, бресква и кајсија су тешко воће за варење, али у облику комлота нли слатког могу се мирне душе узимати. Алкохол и • иикотин умном радннку у много већој мери Шкоде него физичком раднику. Алкохол сагоревањем, кроз крв напушта нацк тело. Код умног радника је тај проиес сагорева ња тежи и спориЈИ. Стога интелектуалцу тај отров много више нашкоди него гелесиом раднику.

ЗЛ ПОПРАВЉАЊЕ ВАРИВА. Многа варнва, као што у купус, кељ, карфиол, келераба, бели н жути пасуљ, не могу у оној мери да се скувају, да бн се приликом варења код љуци са слабијнм стомаком, избегла непркјатна горушнца. Да би се ва.р.-ћизосг тих варква поправила н избегла горлшша, добро је ако домаћица за време бареа>а варнва — пре з^пршке — убаци у вариво коиадкћ добраг дамаћег хлеба. Тај хлеб треба оре бацања запршку уклонитн.

благ<

ћетв

Требат« п срвдствв за арочвшћавањв? 'апо утттро миаћгг« вориалво ■спражњење. ако аан пр« у вече ети 2—3 дражеје АРТИНА. Добв1У се у свни ^апотскаиа. ^Садржај гутвјв по Двв 8 довољаи је м 4—6 пута

Реуматизам се споро лечи Предеа најновијим запажањима ле кара, хронични реуматизам је болест која се у нстинн тешко н спо« ро лечи. Многи ахутни реуматизам прелази у хроничну форму, упркос тога што лехари прописују најмодерније мере за лечеи>е. Ефикасан лек против реуматизма је до данас остао салииил, који се обилно даје болесницима н који невероватно умирује болове. Али изгледа да се ду жим лечењем са салицилом и сама природа болестн мења и реуматнзаи у хроничној формн сасвим друкчије реагнра на салицил. Па кпак, мишл>е н>е је већине лекара, да се хроннчнн реуматизам — поред осталих средставл — мора и дал.е лечнти са лицилом, тим иеопходним средством за ублажавање страшног севања и неиздржљнаих болова у коспша. * ЖВАЛЕ И РАНИЦЕ У УГЛУ УСА НА. — Многи л>удн добијају жвале или мале ранице у углу усана. То је не само ружно, већ и веома непрнјатно, смета прн јелу н пићу. Поред тога, од такае мале ранице илн жва ле може се, путем ннфекцнје, створитн чнтава велика рана и изаззатн крупније компликациЈе. У самом почетку, кад се раница у углу усана појавн, треба је посипати прашком од стипсе. Неки лекари препоручују и пал>ење штифтом од лаписа, иеки опет препоручују бакарнн витриол.

БИВШИ ПЕДИКЕР фирме БАТА АЛЕКСАНДАР БЕМ отђорко |е ивод и етрг«"* »«Т »"Т > Бр«Јио«оЈ ј « 1. (Дворси) — 0дсг роњу|га сшо «од стручљаш I

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

Највећи подвиг репортера Дипона - ЖАН МАРОД -

— Био сам гос^г махараџе од Ингоре, одговорио је Б}тен мир но. Кад сам добио вест о страш ном злочину, отпутовао сам првим бродом у Европу. Природ но је да је све ово утицало на моје здравље и нерве. Покушао сам да умирим нерве помоћу разних наркотНчних средстава, а кад дође реакција онда у сваком човеку видим убицу моје несрећне мајке. То се десило и у ресторану код „Белог зеца". Жалим случај и молим господи на да ми опрости. Дипон је слушао са великим интересовањем. — Не би било згодно да ово користимо, насмешио се полициски чиновник. Обичан нервни напад. Анри Бутен пружио је новинару Дипону руку и они су заједно изишли из полициске зграде. — Ја сам први писао извештај о убиству ваше мајке, почео је Дипон. Учествовао сам у истрази, алн злочинцу до сада нема трага. Бутен је пОтврдио: — Изгледа да злочинац још није потпуно извршио своје дело, рекао је промуклим гласом. Сад је на мене ред. — Ви уображавате, господнне Бутен. Како, сте дош.тн -до тог закључка ? — Имам опраедане разлоге и не мис.тите да сам сујеверан. Смрт моје мајке страховито је

утицало на мене, а онда се де(26-380 )7 Станица за 'спасавање^| ОИЛО нешто ШТО је потврдило 'мчзЈе сумн>е.

— Убица је, у своје време опл>ачкао стан, приметно је Дипон. Да је злочин иввршен из освете, убида не б« пл>ач као. О освети не може бити говора. — Не, господине. Ја сам упао у центар једие мрачне завере н налазим се у сталној опасности. Дипон се сзмегакао. — Слушајте ме до краја, наставио ]е Бутен, н доћи ћете до истог закључка. — Добро. Хајдемо у једну ка фану, где можемо мирно да говоримо. Мало доцније, ушли су у кавану де ла Пе н сели за један усамљени сто у углу. Анри Бу тен наручно је каве, а онда по чео: — Кад сам се вратио кући, посетили су ме стари пријатељи. Сви су биди запрепашћени видећи колико сам се изменио. Лице мн ]е било изобличено, а памћење као да је отказало службу. Било мн је немогућно да се сетим догађаја, који су се раније одиграли. Пријате л>и су покушавали да ме утеше и то би ми, вероватно, пошло за руком да се није упле* ла нека фаталност. Живео сам повучено и долазио у додир са три човека. Један је био инжењер Жнстав Турнер, друти лекар Франсоа Ножен, а трећи оанкар Пјер Филе. Жистав, који је био страстан пилот погинуо је као жртва несрећног слу чаја. Франсоа се за време ек-

брзу помоћ 23-4-56«

ске несреке. — То су случајне катастроф«. — Не. То је судбина, којом управља нека сила. Зашто су баш страдали моји пријатељи? — Смешно, прекиде га Дипон. Кажете да је Жистав погинуо као жртва авионске несреће. Ваљда не претпостављате да је убица летео за њим? — Не. Убипа је подметнуо у ааион емспловивни материал. — А Фравсоа? — Он је аршио експеримепте и није имао појма да је она игла отровна. — Чудно. А шта је било са Пјером ? — Судар аутомобила. Пјер је јурио државким друмом бр зином од осамдесет килсметара, кад је. утледао у даљнни контуре оклопљеног аутомоби ла. Дошло је до судара и Пјер је погннуо. Оклопљени аутомобил је одјурио и никада га нису нашли. — Је ли то тачно?. Анри је слегао раменима. — Све су то претпоставке, јер полиција није могла да утврди ништа позитивно и зато се сматрало да су о®о несрећни случајеви. — На кога сумњате? Људи обнчно осекал' ко им је непријател.. — Ја сам мало живео у Евро пи, а последн>их десет година уопште нисам долазио кући. Због тога ннсам имао мнотој личних ггријатеља. Сматрам да

ми се у Бенаресу један златни Будин сломеник. Подмитио сам чувара да ми утсраде таЈ мали споменик, а пре тога направио сам СЈајну копију. И ова копија била је од злата, јер ја нисам имала намеру да правим послове. То је било ремек дело старе уметности и у томе му је лежала вредност. Нажалост чувара су ухватили, саслушали и уби.ти. Тражили су ме на све стране и најзад ме је зашги тно махараџа, чији сам био гост. Верске секте су у ши.ч опаоне. У појединим еаропским градовима живе фанагични Хиндуси који су чланови таквих секти. У Паризу их има најмање пет стотнна. То су обично улнчни продавци, свирачи и мађионичари. Можда су добили наређење од своје секте да убију моју иајку. Убе Нен сам да они пазе ка сваки мој корак. — Ако је то тачно, чудио се Дипон, зашго су убили ваше пријатеље а не вас? — Зато што ти маннаци иду за тим да њнхова дела б\'ду тајанствена. Мене, у ствари, гони верска секта, а овако изгле да да ме гони судбина. Такав човек не може да има пријател>а и никада не зна када ће на њега доКи ред. То је пакле на освета. Днпон се зачуђено загледа у Бутена. — Сад вас разумем, драги пријатељу, прошапута. Него не разумем зашто не оглутујете из Париза? — НчгтдвиКе сг —

сперимената убо отровном и-јмоји пријатељн потачу из Ин-' глом и умЈ>о. А Пјер је поги- дије. Можда нека верска секнуо при.тиком једне аутомобил 'та. Једном прилнко .м свкдео 1

МУЗИЧКА К У Ћ А

Специјална радња са музикалнјама н грауофонскнм плочама налазм се сааа преко пута ..Руског 1Јара" ОБИЛИЋЕВ ВЕНАЦ 36.