Правда, 27. 11. 1932., стр. 19

ПРАВДА, 27 НОВЕМБАР 1»м ГОД.

СТРАНА

Дама са зепеннм очнма Сзаки иушкарац греба д.« погледа до6.ро у очн жене кој^ мисли да ивабере за овоју брачну паргиерку. Изгледа да оигати Брагус Дарк из Гркнвича (Енглеска) Јшје пазио кахве очи има његова жена, јер је теч ■ другој години брака утврдио, Да ие може никако да поднесе страшан поглед зелених очију I г-ђе Дарк. Ол ј« поднео тужбу суду и навео, да гражи развод брака због зелених очију, које му никада не дају мира,"а које чак н ноћу светле!.« Можда 6и с>д овај разлог мистера Дарка и усвојио, да г-ђа Дар« није да вела, како се одвратност њеаог кужа према њеним зеленим очима иопол>ава тек од пр>е два месеца, откако се Дарк упознао с једном лепом цркком... Суд је ј .развео брак мужевлЈевом криви јЧом, а г-ђа Дарк је за вр>еме суђела толико дуго севала погле•дом својих зеледах очију, док ; није занела једног младића, ко- ( »слжш оожар оив дмЈкгтуно Ј« ^и се већ десет дала венчао с њом_

— КАРИЈЕРА ЛЕПЕ СЕРАФИ НЕ ДИ ЛЕО. — ПОСЛЕ ШКОЛОВАЊА У ИТАЛИЈИ — АНГАЖМАН КОД МЕТРОГ10ЛИТЕН ОПЕРЕ. — ЈУЧЕ ДЕСЕТ ДОЛАРА, ДАНАС 2000 НЕДЕЉНО. —

доциије

Сен-т-Цану (Францусжа). оо-

униогтно фабрмку хндроаанона

НАДНИЧАР — МИЛИОНАР. Ј— У једној њујоршкој фабрици запослел је необичан надничар. Он се зове Џемс Кокс БргЈди, стар је 23 године, ради уз обичну надаицу, а поред тога Зе ипак вишесгруки милионар и педесегосгруки члан управних одбора разних предузећа. Бреди је недавно наследио од оца огромну имовину. Отац му је био члан управног одбора у педесет разних предузећа, а своју каријеру је почео као обичзн занатлија. Млади Бреди није м рио за очев посао, и тек кад

Вечите змеричке скнтнкце оо — ЧУВЕНИ АМЕРИЧКИ „ХОБ О" НАЛАЗИ СЕ ДАНАС У СВИ МА ВАРОШИМА. — ЉУДИ КОЈИМА ЈЕ СКИТЊА ПРОФЕСИЈА. —

Чикаго, новембра.

И-

Каријера какву је постигла ' љупким осмехом замоли га да скромна и сиромашна фабрич-1јој испроба глас. Пианиста се ка радница Италијанка Серафи- изненадио овом необичном нана ди Лео, може да се направи чину и испробао глас лепе фасамо у Америци. Ова мала и ле- јбричке раднице. иа Италнјанка била је година- Умало човек са столице није ма фабричка радница у Њу]пао кад је чуо.диван глас СеЏерсиу, недалеко од Њујорка рафинин. Он је изјавио да нии окромно зарађивала недел-.но када у животу није чуо тако 10 долара, што јој је једва сти- ;чист и леп сопран и одмах је зало да издржава своју стару и | позвао читав жири да чује пеболесну мајку. 'вање лепе девојке. Сви су се Серафина ди Лео, којој је дз ' најлепше изразили о Серафини нас 21 година, скренула је већ ном гласу и она је одмах послл раније својим дивним, као крн-,та у Италију да учи певање. сгал чистим и ванредно разви- Пошго је успешно свршила сзо јеним, сопраном пажњу свију је студије, Серафина ди Лео се радника и надзорника у фабри- ,ових дана вратила у Њујорк и ци у којој је радила. Дирекгор одмах добила ангажман у најле фабрике чуо је младу Серафи- ћој америчкој опери, њујорш|ну како пева за време рада и ком Метрополитену. ^ саветовао је да оде неком му- Сви амерички листови објавјзичком стручњаку. Л>ују сада фогографије и славо Радница је послушала овај са појке лепој оперској певачици вет и обилазила сва могућа ме- и тврде да она својим гласом ста. али сви су је грубо одби- надмашује и чувену Мелбу и јали. Тада су је и њене друга- Амелиту Галикурчи. Она има ри/це из фабрике почеле да ис- 1 изгледа на успехе какве ниједмевају и очајна Серафина је та- на оперска певачииа није још да имала још више амбиције дз !имала. Чикашка опера понудипостигне успех сзојим гласом. ла је Серафини ди Лео ових Одлучила је да се послужи дана ангажман на пет година

I . . , | УЈДгИу ЧП »1С1 да СС У СЈеднњеним америчким др- ^ а ЈУ сзој фонд за помагање у ррико^ како би ипак неког му- са 2000 долара недељног хоножавама посгоји специјалан тии болести. Они су као праве гице| ЗИЧК(>г стручњака заинтересз- рара. Изгледа да ће доскорашљуди, које нигде више у свету селице, нчкада не мируЈу, стзл- 1 вала за глас После Ј*едчог ња фабричка радница која је не можемо сресги. То су чувени но хоће да виде нове вароши и ве ликог концерта у Њујорку. Ј још јуче имала скризмну плату „хобо", што би се могло пре- иејсаже. Нема америчке варо- ј Серафина се одједном сгвортлз од 10 долара, ову примамљиву вести речју „скитница", али ни ; ши коЈа се није упознала са хо- на позорници крај пианисте. Са !понуду примити. гиме није дат пун смисао аме- боима. Они су пријатни, мирни ј с;о

н. наследио његове милноне и Ричком хобоу. Хобо је човек ;људи, ретко долазе у сукоб са | дјцери ЧКА ПРОИЗВОДЊА п (узећа. норао К да се поз 3 .;"оји је вд «ж„^е и П о полииирм нм ^у с ^е болиице 6јчи опширније тим послота- 1 лрумовима направио нарочитуји уточишта у случаЈу иевреме-

- Он је прво почео као оби-1 професиЈу, али није од онот тичач надничар у шојој фабриии. ! па оки-гннца који се виђају у Р-.чи осам часова дневно и нм 1 Ев Р° пи - ко Ј е "олиција прогонн

и хапси као опасне беспосличаре. Амерички хобо није скитница по потреби нити избегава по сао као европске скитнице и лу талице. То су већином угледни и богати амерички грађани, ста рији и млађи, мушкарци н жене, који налазе велико уживање у примитивном и увек променљивом скитничком животу. Они то сматрају неком врстом спорта, који доноси многе доживљаје и надражује живце. Пре неколико дана у Чикаго је стигао читав карааа« америч ких хобоа. Они су дошли из да леког краја. Има их око 25. Имају своје шаторе, колица, прибор за кување ц све остале потребне ствари. Сви они иду скромно и сиромашио одевени као н прави беспосличари, једу врло мало и једноста©но, али просјачењем се не баве. Овога пута је долазак хобоа — иначе свакидашња појава у Чикаго забележел као нарочита сензаци»а, јер су хобон сада своје шаторе поставили у подножје највећих чикашких облакодера, на тргу Мичиген, где станује најбогатији свет. Занимлив и шаролик је контраст који пружају ови хобои упоређени са чикашким милионарима. Хобои су засебиа друштеена класа V Америци. Они не беже ни од посла и примају се рада, ако им се за њега да пристој-!а награда. Међу њима нма иилионара, адвоката, диревстора бади вереник се обраћа одушез-1 нака, лекара, књижевника и нољено својој вереници: јвинара. Сви они радо пристају — Ах, Роксо, толико са-м сре- да тестере Дрва, вуку воду, раћан, да бих могао цео овет да де тептке физнчке послове дз загрлим и ижљубим... би нешто зарадили, ]ер прин'— Опомињем те, Евгеније, гк>' цип хобоа је да не троше своју следњи пут, да се мораш јрд - ; имовину, већ да живе само од ном за свагда одвићи својих , онога што као скнтнице зараде. младићских навика- I Организочани су као и свака

П ) чему не жели да се разли к> е од својих другова кој'имз је. у исто време, и послодавац. * НЕОБИЧАН ТОВАР ЛАЂЕ Л10РСКА ВОДА. — Морски бродави носе чекгго најнео бич!није товаре преко непрегледни, пучина океана, али езн глески брод „Филомел" бесум к>е је носио најчуднији • товар до сада. Он је ових дана пристао у луку Лондона са огром ним тенковима, у којима је би ло — само морске воде. Како то? Морнари не воле у унутра шњости брода морску воду ни у ком облику, а кад она силом продре, сзве чине да је избаце. „Филомел" је ипа-к из удал>емог краја, чак из Бискајског залива, донео велике, запечаћене тенкове морске воде. Та вода је необично потребна ве ликом лондонском аквариуму, у коме се налазе најзанимљивије морске рибе које подносе само воду из Бискајског Зали ва. Брод „Филомел" у дужим временоким размацима стал„лиферује" морску воду за .ландонски акваржум. * ПОЕЗИЈА И ПРОЗА. — Млајдић паде пред обожаваном девојком иа колена и рече очајвим глаоом: — Саолушајте ме ( Бјанка, его, сада лежим пред вама у праху! — Заорањујем вам да правите овакве алузије. Ја сам јутрос собу брижљиво почистила н обрисала прашину! ТРЕБА СЕ ОДВИЋИ. — Мла

на, а у појединим већим варо-1 Аиерика осећа привредну шима функционишу и њихови Х Р ИЗ У У много Јачим размерама информациони бирои, који их пег0 к похазује

обавештавају где ће се најбоље — проскитничити.... Једина кана овнх људи је што воле да лутају, вечито се скитају, нигде мира не налазе... * ШТА СЕ У АУСТРАЛИЈИ СВЕ РАДИ СА ВУНОМ. — Услед јаке привредне кризе која је необично погодила и Аустралију, прошзводња вуне — главна привредна грана тога конти-

баш у оним гранама привредног живота које су значиле за Америку све н саа и биле основа америчког благостан»а. После рата, првих година, све до светске крнзе, Америка је бацала на тржиште сжо 7 милкона аутомобила годишње. 1931 године производња аутомобила — тог главног експортног ар -|један млади књижевник

— живи у Панами, ј'ер од укупног броја панамског становништва, 467.459, њух 138 прешли су стотиниту годину. * ТРИСТАН БЕРНАР И МЛАДИ ДРАМАТИЧАР. — Славни француски књижевник Тристан Бернар важи као заштитник младих и непризнатих литерзрних величина. Он се за талеатоване младиће свестрано ззузима да продру, али се чесго и нашали с њима. Једном му је дон-го

тикла Сједињених држава већ се знатно смањила: годишншента доспела је у неверо- јњи квантум износио је једва 4 вагно критичан положај. Пад : милиона. Ове годцне биће у Ацена је услед овогодишње по- ј мерици фабриковано свега два

већане продукције био катастрофалан по произвођаче и ве ћи део аустралијсже вуне неће се моћи пласирати на страним тржиштима. Аустралијанци су стога одлучили да вуну употребљавају у разне сврхе, како би се некако ипак потропгила. У многим варошима се улице калдрмишу вуном. Вуна се нарочитим поступком препарира у облику цигала и те цигле су одличан грађевински материјал. У неким аустралијским селима се сада искључиво ложи вуном, а у аустралијској вароши Море сиромашни радници граде куће од вуне. АДВОКАТСКО ЛУКАВСТВО. — Задивљено дочекује у судском ходнику адвокат свога ко легу, који баш излази из судаке сале: — Реците ии, колега, како вам је пошло за руком да издејствујете ослобођење тог теш ког злочинца, кога сте малопре заступали пред судон? — Није ишло тако тешко. До кззао сам суду да је отац тога злочинца десет година био у лудници.Ах, тако! Па олда је прчродно.« — Да, ацти ттисам навео да је отац био у лудници запослен као — батничар!

милиона и 400.000 аутомобила, но и то ће тешко имати прођу. * ПРАКТИЧНА ЖЕНА. — Удовица долази за брачно посредовање, тражи иужа. Посредник је упита: — Имате ли још неке жеље у погледу вашег будућег мужа, госпођо? — Имам. Нека има по могућности в»рат широк 42 сантиметра, јер »мам велику количину крагни мог покојног иужа брзј 42... • МНОГО СТОГОДИШН>АКА

рукопис своје драме и рекло ожалошћено: — Ову драму сам био однео директору Француске комедије. Он ју Ј*е већ трипут прочитао, али још није одлучно да ли ће је приказивати... Не може да се реши.... — Погрешили сте. млади при јатељу, што своју драму нисге одмах однели у комору (парллмент). — У комору? чудио се млади драматичар. А зашго да је тамо носим? — Тамо после трећег читања све примају... ♦ ЗАНИМЉИВОСТИ МЕМОАРА АРНОЛДА БЕНЕТА. — Нсдавно су објавл>ени у засебноЈ* књизи мемоари славног енглес-

У ПАНАМИ. — У централно-1ког романсиера Арнолда Бечеамеричкој републици Панамп јта, који је прошле године умро, живи највећи број стогодиш- Бенет је један од највећих моњака, како тврди енглески ле- дерних књижевника Енглеске. кар др. Морис Брнест. Овај ле- Он је у својим мемоарима изкар је у Лондону основао међу- 'нео многе зани.мљнвости о понародни клуб стогодишњзкл литичком животу у Западној „ин спе м свију земаљз светз 'Европи пред крај прошлог и по Члан тога клуба може биги сз-!четком овога века. Кад је домо онај, који пружа гарантије 1 шао V Лондон, као непознат пи за то да ће настојати да дожи- ј сац, који је за време дугогови стотиниту годину свога жи- дишњег боравка у ФранцускоЈ*, вота. Људи који су већ прева- | вредно сарађивао на енглеским лили стотиниту годину, иогу да:И америчким часописима, па ипостану почасни чланови клу- пак није био признат, он је глаба. По тврђењу др. Ернеста, ујдовао. Месецима је јео само Енглеској има данас веома ма-|сув хлеб и сркао чај. Али већ ло стогодишњака, једва 150, од'десет година доцније имао је тога су две трећине жене. У це- ; од својих романа годишњи прд лом свету да-јвећи број стого-'ход од преко 3 милнона дикадншњака — наравно сразмерно 1ра.„