Правда, 27. 11. 1932., стр. 20
С1 РАПА
ПРАВДА, Г НОВЕМБАР 1932 ГОД.
ВРОЈ 332
Фељтон „Правде
у 6 о м о о а
— ЖАН ПИКАР. —
— Па добро... иди, али се врата брзо. — Чим завршим посао. — И мисли иа мене. — Мала моја Жанета, дисаћу само за тебе!.. И те вечери он се кренуо у Тур. Жанета га је отпратила на стаинцу, пољубилм се на пе рону и он је ушао у вагон. Три дана су протекла. Пјер је лутао Туром и тек трећег да на радосно завршио посао, па се одмах затим кренуо за Лион. Мислио је само на Жанету. Повнавао је њену осетљивост и ни дан више није хтео да се задржн. Сигурно га чека, са сумњом, са чежњоад... Или са безразложно мучи као што је научила, измишл>ајући којекакве приче у својој болесноЈ машти... У рану зору куцнуо је на врата, али му нико није одговарао изнутра. — Жанета, отвори... Најзад је Жанета промрмл>а ла кров кључаоницу: — Све знам... Иди где си био... Маријана је лепша... Чула са вест на радиу да је глумица Маријана гостовала у Туру... Што ниси имао куражи то да ми саопштиш пре поласка? — Али, мала, добра мо)а Жа лета. Она није хтела ни да га слу ша, него се на прстима удаљила. Сломљен, уморан, он је снлазио низ стеленице, мнслећи: — Кад је тако, онда бар тре ба завршити са сличннм мукама. Позвао је такси и наредио да га одведе у хотел. Успут је раз мишљао: Маријана у Туру... Сирота жена... Никад је волео нисам, а ето, то мн се осветило. Бар да сам је видео, да сам јој стегао руку пријател>ски и рекао да не пати, она би мн била захвална." Ах, Жанета, тре ба ово да ти се освети... Нешто га је гутило у грлу. Као да су му први пут тако уз вирале сузе на очи. Ушао је у хотелску собу и дуго није могао да заспи. Пробудио се у! гровници. Осећао је да га све боли... Дисао је тешко... Ето, и разболео се... А она? За њуј је важнија сумња, њен понос, њена женска сујета?... Четвртог дана је устао... Је-1
сење сунце је провирило кроз провор. Боле. • Осмехнуо се... Болеснички. Тужно. Једна грана се ломила на голом дрвету. Затим је спаковао ствари и сишао у хол. — Куда ћу сад?.. У његовом животу све је било поремећено. Не, не, размишљао је он: ја треба да будем јак и да победим. Куда бих? Куда?... Посао га је чекао у канцеларији. — Једна дама вас очекивала јуче и прекјуче, рече момак. Пјер равнодушно слеже раменима. — Па?.. — Вероватно ће доћн и да нас. Он седе за сто и готово при сили себе да не мисли на њу. Четврт сата кашије ушла је Жа нета. — Дакле тако? — Тако. — Био си код ње? — Јесам. Жанета се заљуљала. — Ти ме не волиш више? — Ни ти мене... Али оставимо то, ја сам болестан... Мени је потребан мир. Дошао сам само да средим неке ствари и одмах ћу отпутовати, на дуго, Дуго.„ Жанета се љуљала. Она је врло добро знала шта значи за њу његово путовање... Затим се прострла по поду колико је дуга. Спавала му је на руци. Тихо. Као дете. А кад је отворила очи она се још јаче упила у њега. — Нећеш осгавити своју Жа нету никад више? — Никад. Али и ти мене внше нећеш мучити сумњама. — Нећу. Ваљда до прве прилике...
ТЕШКИМ ЖЕНАМА И МЛАДИМ МАЈКАМА, помаже нарав на Франц-Јозефова горка вода да им стомак и црева уредно ра де. Главни претсгавници лекара за женске пронашли су, да је Франц-Јозефова вода у многим случајевима брзо, сигурно и без бола дејствовала. Франц-Јозефова горка вода добива се у апотекама, дрогеријама и шпецерајским трговинама.
Недешни распоред радио-концерата
— БЕОГРАД СУБОТА, 26 НОВЕМБАР 16.55: Тачно време. Објављивање вечерњег програма и програма за следећи дан. Проф. Миле Павловнћ: Козерија. 19.30: Свирка тамбурашке капеле Максимовић (грамофонске плоче). 19.50: Читање садржине за следећу оперету. 20.00: Пренос из Загребачког народног позорншта. Три девојчице, олерета од ШубертБерте. После завршеног програма евентуално: Пренос вечерње иузиче из ресторана „Ратнички дом". Загреб. 2о.0о: Пренос из Народног казалишта у Франкопанској улипи: и Три девојчице", оперета у 3 чина, Љубл>ана. 17.00: Салонски квинтет НЕДЕЉА, 27 НОВЕМБАР 8.25: Објављивање дневног гтрограма: 8.30: Час гнинастике, г-ца Сми ља Мандукић: 9.00: Пренос слчгжбе Божје из Саборне Цркве, Хор Првог Београдског Певачког Друштва 10.30: Из цик.туса за расну хигијену Наслеће. аномалије и болести код ч> века, предавање г. проф. Др. Борнвоја Милојевића; 11.00: Народна музика, (граиофонске плоче); 11.20: Званнчни извешта: о водостању (срп ски); Лака музика (грамофонске плоче); 11.57: Тачно време; 12.00: Звона са Саборне Цркве; 12.05: Народне пе сме, пева г. Властимир Јованчић! 12.30: Подневнн концерт Радио-Оркестра; 13-30: Новннарски иавештаји А А. Тачно време. 15.00: Шаренн програм (грамофонске плоче. 15.30: Брана: Тата Рака слкшава свог ћака, чита г. Власта Антоновнћ, 16.00: Песме, пева г. Миле Милутиновић; 16.30: Предавање за народ: Из новнје историје телестног васлитања, гтредавање г. Филнла Тошовнћа; 17.00: Народна музика (Грамофоиске ллоче); 18.55: Тачно време; Објављнвање вечерњег програма и програма за следећн дан. Концерт (изводи хор типографског певачког друштва „Једннство" и оркестар „Слога"); 20.00: Резултатн спортскнх утакмииа; 20.15: Концерт за чело н клазир. 20.45: Радио Козе-рија Тошице; 21.15: Концерт оркестра Краљеве Гарде, днриген! внши капелник друге класе г. Драгутнн Покорни. 22.45: Тачно време. Новннарски нзвештаји А. А. Пре«оо музике капеле Предрага Грачанина из ресторана „Рудннчаннн". Загреб, 11.00: Пренос мисе нз цркве Св. Катарнне у Загребу: Извод-и се .Хрватска миса" од Фрање Лучнћа, суделују: Мешовнти збор Радностаннце под вођством М. Спнелера н Др. Милан Мајер (оргуље). Љубљана, 15.00: Хармоннка — соло (г. Пнлих). НЕДЕЉНИ РАДИО-ПРОГРАМ СУБОТА, 26 НОВЕМБАР Пешта. 17.30: Цигански оркестар; 22.45: Концерт циганског оркесгра. Берлин, 22.30: Пренос нз „Еден" хотела. Букурепгг, 21.45: Пева М. Алгер, члан румунске опере. Парнз, 9.00: Пренос концерта са Кзнсерва. ториума; 21.30: Концерт војне музике. Праг, 19.35: Оркестарскн кабарет. Беч, 19.35: Радннчки симфоннјски концерт. НЕДЕЉА, П НОВЕМБАР Бер.тин, 20.00: „Трн старе кутије", оперета са предигром н трн чнна од Хермана Холера; Бутсурешт, 21.00: „Снлвне" олерета у 3 чина од Кал-
мана; Будимпешта, 16.30: ШггавсШ оркестар; 18.00: Хор уаружења иацарских радннка; Парнз, 20.Х: Циркус Радио Парнз; 20.45: Музик-хал. Праг, 15.30: Концерт хорова („Хлахол" из Лоуни, „Далибор" из Сланн, „Паукнер" из Либусин, ЈЧовак" из Раковника) н оркестра филхармоније из Рзковника. Варшава, 14.25: Популарне песме пева мушки хор „Харфа" 22.00: Музика за игру. Беч 11.00: Оркестарски концерт. 20.06: »Гондолиере", бурлеска, оперета у 4 чина. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО-ПРОГРАМА ОД 27 НОВЕМБРА ДО 3 ДЕЦЕМБРА Субота, 2в; Пешта, 22.45: Концерт циганског оркестра. Недеља, 27; Пешта, 16Л0: Концерт цнгаж.«ог оркестра.
Књиге и часописи
ТРАЈАН: роман из живота нашсп Југа од Анћелка Крстића, 524 странице велике осмнне. Цена 50 дииара са поштарином. Књижарама уобнчајенн проценат. Добија се код писда: Скопље, ул. Престолои. Петра 12. 46966 ПАЖЊА ВОЈВОЂАНСКИМ АДВОКАТИМА. — Правнлмнк о нагрздама алвоката ва територкјш Апелационог еуда у Новом Саду. по целм од пет динара, иоже се добити код књнжаре Маричнћ ■ Јакковнћ — Суботица. 46985 ГРАЂЕВИНСКИ ВЕСНИК. лист м архнтектонске и тетничке градње. Број 7, новембар 1932. Доиосв ов*1 садржај: Инж. И. Мундорфер, Загреб: Бијела глина са Коснћ-брда м њена вредноет као кераиичкн материјал. Инж. арх. Н. К. Загреб: Иатернационална изложба у Бечу 1932. Инж. Б. С. Шнрола, Загреб: Нозн францускн пргшнси за ко-нструкцнје од армнраног бетона. А. Соколовнћ, Загреб: Умјетн* граћевни производл из Сорел цемечта-. Натјечај«: Резултат нат'ечаја за ндејну скицу Занзгског дома у Шапцу. Вестм: »Трненале", Милано 1933. интернацнонална изложба за моЈКриу, декоративну а нндустријску ужетност ■ за модерну архитектуру. Прописи за армирани бетон у Југославијн. Техннчке вестн: Поправак одваћања внсоке воде на ријеци Маси. Лнтература. Пре глед часописа. Инфориатнвно нздање број 16—17, доносн гтреглсд јавннх лнцнтацнја. Приватна грађевна делатност. Норме за нслнтивање камена. Овај одлнчни наш стручнн часопис навршно Је прво полугодиште излажења. У струч нкм је круговнма прнмљен са особнтнм снипатнјама н задовол»ст8ом. Годншња претплата за Главна и ииформатнвна нздања износ« Днм. 24Л. Управа н уредништво: Загреб, Кумичићева ул. 4. Лнст излазн под реда*цијом Проф. Инж. Б. С. Шнроле. Све ннформацнје даје Управа Граћевннскн Вјесннк, Загреб, Комичнће ва ул. 4. Мнлав Ђоковнћ: »БРОДОЛОМНИЦИ М (драма). Цена 10 динара. Прештампано нз часопнса »Мнсао". Добнја се у књнжарницама. Поруџбнне на адресу: М. Ђ., редакција „Правде", Београд.
РОМАН „ПРАВДЕ"
ДУШЕ У СУМРАКУ (ИЗ ПОСЛЕРАТНОГ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА).
Љ
Жанета Је б-ила л>у<к>морт?а. И сувнше. Она јој јс живот загорчавала. Сваки Пјеров поглед пратила је са скепсом. И пребацивала му. — Зашто гледаш ту жену? — Али, драга Жанета, нисам је ни погледао. — Како ниси кад сам ја го добро видела! — Ти преувеличаваш... Ба цио сам само поглед, јер вал>да нећу зажмурети кад неко арође поред мене. Жанета се не 6и задовол>ила увек њего®им изговором, него 6и бризнула у плач. Пјер 6и је узео у крило. — Што сн тако осетљива, Жанета? Знаш да те »олим, па чему то безразложно мучење? Жанета би одговорила кроз сузе: — Шта да раднм кад сам таква? — И јл патим — додао је Пјер. — Знам... Ја сам ужасно стао ренл. Мучим тебе и себе... Опросгн мн, драги, алн Ја ге во лим_ Ј-ђихова љубав је била страх стрелња, бол... А раздвојити се нису могли. За њу је гај плавокосн младић био све у животу, а она је Пјеру била готоео сав смисао живота. Нарочито је патила кад би овај пошао куда на пут. Суз'!. Премори. Сумње. И он је одлазио убијвн, неспособан за рад н душевно потиштен... Чувао се секке женине... Избегавао је друштво н познанства. Као да се плашио да не сагре ши пред дубоким осећањем ко је га је везивало за малу, осетл >иву и болећиву Жанету. Међутим, морао је да отпутује у Тур. На три дана само. Пред полазак Жанета га загрдила и зајецала. — Ти идеш другој... Што ми то не признаш? — Али, драга... па то је просто неиздржл»иво. Ооећаш ли н сама колико ме мучиш? Зашто ми увек пребацујеш? Или одиста мислиш да сам толики нитков, тол^гка будала, да у све ту немам других овбил>нијих забава, но да трчим за сукњом чак у Тур?„ Жанету бн мало то умирило Обрисала би сузе и насмејала би се...
— Б. Ст. -
8 — То је лепо од вас, каже Петровић, вади новчаник н пружа бабицн неколнко банкнота. Хвала вам, много вам хвала. — Како је дете, господине ди ректоре? клања се бабица и баца кратак поглед на две стотинарке. — Хавла, данас га крстимо... Односно, сада... Он опет пружа руку и прати је до врата. — Збогом, господине директоре. Госпођи л>убим руку... — Збогом, одговара банкар и затвара врата. Са улице допире галама, про давци новина објављују излазак „Правде", људи пролазе, чи тају сензације или их препричавају, чиновници излазе из кан целарија, девојке и младићи жу ре на корзо, а из даљине, са Калемегдана, пева мегафон арију „Риголета". Банкар Петровић стоји крај ћрозора свога кабинета, посма тра пролазнике н задовољно се смешка. А онда полако при дази писаћем столу, закључава га и узима шешир. Звони. — Господин директор жели? ћојављује се послужитељ. — Јави шоферу да одмах до*,е. Ако би дошло нешто, што веома хитно, ја сам код куће.
Послужитељ излазн. — Не бих желео да ме данас много узнемиравате. Крстим сина, додаје тихо у себи и кратким корацима иде према вратима. А тада баца још један поглед на свој писаћи сто и, одједном, застаје. Гле, мисли. Скоро сам заборавио Златино писмо. Ти људи из санаториума су заиста услуж ни. Он узима мали ружичасти омот и чита: Господин Борис Норманд, новинар н књижевник. Београд, улица... — Господин Борис Норманд, новинар и књижевник, понавља н чуди се. То је Златин рукопис. Београд, улица... Скида шешир и седа у једну наслоњачу. Отвара писмо и осећа како му дрхћу руке. А онда чита писамце: „Љубави моја, добио си сина. Назваћу га Борис. Воли те твоја Злата". Банкар вади из џепа свој злат ни цвикер, јер му се чини да не види добро. — Љубави моја, добио си сина, брише зној са чела... Назваћу га Борис... Назваћу га Борис, шапуће. Воли те твоја Злага... Устаје, прилази прозору, чи
та још једанпут, па још једанпут~ Са улице се чује аутомобилска труба. — Дошао је шофер, клања се послужитељ на вратима. Дошао је шофер, господине директоре, каже гласно. — Шта? пита он расејано. — Шофер вас чека, господине директоре, примећује послу житељ зачуђено. — Шта?... љубави моја, добио си сина... воли те теоја... — Шофер, господине директоре.... — Добро, добро... Иди! виче банкар н устаје. Гласови на улици постају јасни. Један продавац новина виче: „Затварање берзе у Немачкој". „Катастрофалан пад фунте"... — Берзе? чуди се банкар. Глу пост! Шта се то мене тиче... Воли те твоја Злата... На ланцу његовог златног сата виси медаљон. Он га полако отвара н пажљиво посматра фотографиЈу своје жене. Поглед му пада на датум, дан венчања... — Дете је рођено... један, два, гри... броји гласно. Четири, пет, шест, седам.... Он осећа како га боле слепоочнице и зато их полако трл>а палцем н средњим прстом. — Један, два, три... четири.
пет, шест, седам... љубави моЈ*а, добио си снна... Цео жнвот рачуна, а сад му се, одједном, причиња да не зна бројити дал>е од седам... То, бар, није компликовано као ње гов биланс, али ето, догађа се... шта више, он то није у стању да учини нн оловком... Бројеви скачу, а резултат је увек исти. седам... — Требало је да прође потпун сат да да дође до истог резултата. — Да, каже одједном, устаје и излази. Вожња аутомобилом прија чо веку кад га боле слепоочнице. Ветар расхлађује, и мисли се по лако сређују. — Изволите, господине директоре, отвара шофер врата и скида капу. Сви су већ на окупу, па и свештеник. И он чека. Дете лежи у раскошној колев ци н спава, а присутни стоје и седе унаоколо, пију коњак и једу колаче. — Ево Петра, каж-* Златин отац весело, и полази у сусрет банкару, који је блед, али миран. — Борисов тата, смешка се задовољно ташта и показује ру ком на банкара, па на дете. — Добро дошли, господине директоре, пружа свештеник ру ку. Ми чекамо на вас. Можемо да почнемо... Две дебеле даме измењују погледе. — Честитамо, честитамо, каже једна пискутавим гласом. Неки берзански сензал, кум,
у жакету, устаје са чашнцом коњака у руци: — Драгн наш Петре, почиње свој говор. Ми, твоји пријатељч и другови, обрадовани радосним догађајем у твојој кући.« — Дабоме, дабоме, упада ташта. — ....од срца ти желимо-. — Чекај, пријатељу, прекиде га Петровић гласом који дршће и кратким покретом руке. Злата стоји крај колевке, у елегантној тоалети, савршено ле па, и опрезно љуља дете. Одјед ном диже главу и поглед јој пада на мужа. Свештеник пребацује око вра та епитрахиљ. — Слушај, куме, прекида га Петровић по други пут, тихим, али одлучни.м гласом. Необично сам вам захвалан што сте се одазвали мом позиву и дошли да присуствујете крштењу озог детета, показује руком према колевци. Међутим, догодило се нешто због чега сам прнморан да одложим ову малу свечаност. Он посматра своју жену право у очи, а свештеник скида епитрахиљ, седа и испија оста* так коњака у чаши. Злата не може да издржи мужевљев поглед и зато се нагињв над дететом и, не звајући нн са ма шта ради, окреће га са једне стране на другу. Дете се буди п почиње да плаче. У малом салону настаЈ 'е непр* јатна тншнна. — Шта се догодило, Петое? пита Златин отац. Да се, можда» не осећаш рђаво? — Наставнће ое — у