Правда, 27. 11. 1932., стр. 6

ЧРАНА 6.

ПРЛВЛЛ,

НОВЕМБАР 193- ГОД.

БРОЈ 332

К А с и н д

још данас и сутра премијера ка дворскнх кругова:

још данас и сутра премијера пикантне брачвс комеднје: ЖЕНД БЕЗ ПИЏАИЕ (ЉУБОМОРА) РЕНАТЕ МИПЕР и РИААРД ТАУВЕР лева 3 Шубертове романсе. СУТРД (недсљп) НАТИНЕ 47036

ЈћуОов јв му нрнва МАРТА ЕГЕРТ, Херман Тимиг Ернст Веребеш С9ТРД (неасљо) Н Д Т И Н Е

ИЗ СРЕСКОГ СУДА

Филм „Срески суд" -00 I — КОЦКАРИ, УВРЕЂРНЕ КОМИТЕ, ЛАЖНЕ С1 ОТИНАРКЕ, КЛЕВЕТЕ, КРШТЕЊЕ ХОДНИКОМ, МОДРИЦЕ ПО ТЕЛУ, САМОВЛАШЋЕ.

Годншњица смпти горичног надбиснупа др. Фрање Седеја

Ходници су били и данас пуии, као сваког радног дана. Свет се тужи. Г1ред дворанама се нервозно че кају пресуде, грлатн момци вичу гла оно имена адвоката, оптужених, при ватних тужнлаца и овелока. У дворану улази бркати агент Управе града Београда. Он је ухватио овог човока на оптуженичкој клујти када се коцкао. — Јесте, коцкају се. Ја сам их затекао. Сведох по овој стзари не сећа се ничега. Бно је раоположен. — Тукли о' га у кавани „Сарајево" у Крал>а Александра улици, па зато је тако написао. Суд је рекао своје. Коцка је закоиом забрањеина и Београд не сме да се коцка, однооно не сме нико коцку да Јчпражњава у вцду заната. Огттужени је кажњ«н са пет дана затвора, ма да условно. ♦ Четннк, војвода, комита. На прсима иу се блнстају орденн стечени за ратне заслуге. Туж«. Рекли су му да је био, „кокошкар". А онда ка да се крвавило није био кокошкар. „Кокошкар"! Можда је н било ко кошкара, али он не слада међу њнх. Суд је оуд. Национални јунаци ни су „кокошкари". Још мање они под седим власима као што је стари г. Идкја Поришић. * — Килограм лука, два кнлограма кромлира н килограм мастн! Пружила ј.е пнљарју и бакалину „стотннарЈсу". Али није то била права стотинарка, већ повучене банкноте од 20 динара, које личе на сто тинарке. Нисам ни ја знала, г. суднја!.~ чу ди ое окрнвљена. Незнањс не оправдава пред законом, Јшаче са«ф'вад. ,Боже шта 0и све билои Госћодин. Осзлобођвн је казне, јер дело самовлашћа не постоји. Задржао је предате му сгварн на чување за дуг. Она је била његова чиновница. 600 динара месечно. Сведоци, пенсионисани официри, и то нншн, сведочили су. Њихови искази нису га теретилн. На прошлом претресу млатнуо је штапом )едног сведока при излазу из суда. Данас

>е адвоката приватне т^жое позвао на ручак: пасуљ са пастрмом и црно вино. После пресуде пружио је галантно руку оудији г. Милосаву Смнљаннћу. Овај му је није прихватно. Таква су правнла у суду, а он није кн када нмао прилике да за ово сазна. Жена која га тужи, згплакала се. Онда је погледала себе у огледалу од ташне. Да види можда су сузе Ј-тицале на опољаошу лелоту. За ствари је .мггућена на грађажжу паринцу. Адвокат није пристзо на чорбаст пасуљ са свињским ребрима и на црно вино. * Скандалозна садржкна тужбе. На незгодан начин је мушкарац дошао до позајмице од 10 дннара. Сарајевска улица 34. Сведокиње оу потврдиле израае у орнгиналу; — Устнма ое једе хлеб, господнне судија! — Јесте. Усгима се једе хле<5. Оптужена је добила 7 дана затвора и има да платн оудске трошкове. * — Ја сам је полила водом да ућуткх — Зашто? — Алудирала је на „оне" болести наших познзника и доводила у везу ово са... Она је жвна чиновника, који је та коће оптужен. Иначе шнје. Зове се Аполонија. У дворпгшту је нз милош те зову Полонка. Њен супруг пришао је да је спасе од разјарене жене која је, како она каже, изазвала сукоб. — Немаш деце. Да мом мужу 1000 динара, рекла јој је. — Ћути! н сасула јој бокал воде у Лице. "< а '- :1 Следоаала је сатеија. "вриеак мало летне деце и улад оролааника дво ритте. Сии су продефилова.ти пред судијом г. Петровићем. Муж окривљене кажњан је новчано са 420 динара и да плати повређеној жени, коју је притезао за врат да одбрани своју жену, 800 динара. И троје деце је дошло у суд. Они су највише осети.та ту сваћу када су нм мајку притезали за грло.

КАКВ0 ЋЕ БИТИВРЕМЕ ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА ЗА 27. НОВЕМБАР: Преовлађиваће облачно. Местимич но биће кише и снега. Температура опала. Сунце излази у 6.50, а залазн у 1<5.00 часова.

Париски МАТЕН пише о ввликом фраицуском нациоиалиом филму

(ДРВЕНИ КРСТОВИ) Први пут јелан ратни филм без извештачено сти и маште, без мело драмске радње, без заплета, без удешаваних декора пра1»ен је за време од два сата напрегнутом пажњом публике која је овим филмом одушевљена. Прнказује ускоро „УРДША" 47029

Погибнја једног »ојннна на Савсном мосту

Ј>трос око четири часа на Сзвском мосту догодно се један тежак и језив несрећан случај. Маневарска локомотнва прегавила је редова Огњана Стојића, који је био на стражн. Пошто су му точкови локомотиве прешли преко главе, Стојић је одмах умро. Да је несрећни младнћ био обавривијн, до несреће ие би чи дошло. Он је стајао нспод моста и посматрао вов који је у том моменту нанлазио на мост. То.тнко се бно занео, да ни^е прнметно како колосеком на ко^! је он стајао иде маневарска локомотива, која редовно врши трзнспорт од железничке станице до Фабрике шећера на Чукарнци. Тендер га је закачно и оборно, а точкови су иу прешлн преко главе н леве руке. О несрећи обавеигтени оу комесаријац железннчке полицијс и Другн пешадиски пух, где је С тој ЧЛ био на отслужењу војног рока. Леш је пренет у просектуру, а сутра ће се извршити сахрана.

Повредно се при нсканању нз трамваја

Иако је Одељење саобраћајне полн ције завело строге казне за лнца ко ја искачу из трамваја, да би се нзбегле саобраћајне несреће, нпак се многи не прндржавају те наредбе. Тако, данас прс подне умало што није погинуо у Крал>а Александра улици корпар Сима Винчић, искочив ши из трамваја. Пред зградом 198 Вннчнћ је искочно из трамваја 152, алн је ударио главом о бандеру н онесвестио се. Кочничар је олмах 8а уставио траКВај; Тек после 10 мннута корпар Випчнћ се освестно и није ни упућен у Државну болницу. По* што |е искакањем из трамваја прекршио наређење Одељење саобраћај" не полиције, узет је на одговор ч бнће кажњен.

У недељу се навршава годишњица смрти горнчког надбискупа др. Фрање Седеја, којн је бно највсћи заштитник нашег живља у Истри, Трсту и Горици. Надбискуп Седеј играо је велику улогу у Јулијској Кра јини. Сав словенски живаљ необично га је ценио и поштовао. Речи надбискупа др. Седеја биле су нагвећа утс ха нашем живљу који је територијал но потпао под Италију. Надбискуп Седеј истински се залагао за све Сло вене који су били осуђеии да подносе страшне ударце бича фашистичког режима. Народ у Јулијској крајини просто га је обожавао. Али, зато, стари налбискуп је пао у немилост поглавара католичке цркве папе Пија Јеланаестог, коме се ни мало није свићало што је старн надбискуп др. Фрањо Седеј окупио око себе Словене и бодрио их да духовно не клону. * Покојни др. Фрања Седеј рођен је 1854 године у Церкну, у Горици. Пзсле свршене гимназије 1872 годкне

примљен је у Богословију и већ у 23 години био је рукоположен за све штеника. Годину дана др. Седеј е служио као каислан у свом родном месту Церкну. Надбискуп Голмајер послао га је у Беч, где је 1883 године био промовисан за доктора теологије. Кратко време био је професор богословије у Гориии, а затим је био позван у Беч за дворског капелана. Иако млад, др. Седеј је већ био до ста познат. После извесног времена напустио је Беч и отишао у Горицу за месног жупкика и каноника. 1906 године 20 фебруара био је нанменован, а 18 марта произвелен и устоличен за горичког надбискупа. * Као успомену на годншњицу смрти старог надбискупа и великог Словена лр. Фрање Седеја Удружење Истра — Трст — Горица одржаће су тра, у недељу 27 овог месеца, у 10 .часова пре подне, у просторијама Јадранске страже у Краља Александра улнци број 6, збор својих чланова и пријатеља.

УПОЗОРЕЊЕ! Комора за трговиву, обрт и индустријЈ у Загребу издала је подбројем 11.373/111. 1932 потврлу којом се уредно засвелочава, да је самовласник тт. .Сидол* у Загребу завичајник општинс загребачке и пуноправни држављанин Крал>евине Југоч славије те да се према томе твртка „С И Д О Л" произвон кемичких препарата, Зафеб, Хатзова ул. 25, има сматрати нисто домаћим предузећем Истодобно се са стране ваведене ко-. море потврђује на темељу допринешених доказала, да је садање чиновннштво и радништво речене твртке југословенске народности. Упозоравамо, да ће се протнву свакога, који ће о нама ширити неистнннте вести судски поступати. „СИДОЛ" произеод кеи. преп, Загреб, Хатзова ул. 25. 47025

Један велики грчки пријатељ Прилнком боравка наших грчких гостију у Београдз', можемо са задово.-вством нстаћн да је идеја јелнноко — српског пријателжства и братства, која нашнх дана дожнвљу је счсце остварење, имала у некада шњој малој Србнји одушезљене и не,уморне поборннке. Један од много

Светомир Ннколајевић заслужних наших сннова, који је можда највнше допринео да мисао српско — грчког братства ухвати дубокога корена, био је незаборављени Саетомир Ннколајевић. Он је деведе^етих годнна прошлог века створио ^ио чнтав хеленофилски по крет у' Србнји, ос«овавшн нарочито удру^жење, са задатком да ради на \-заЈамном зблнжењу и упознава њу оба народа. Ннколајевнћ је први код нас оживео далеку ,а ипак, тако блиску успомен>' на пламеног хрншћанског ослобођења на Балкану — на Ригу из Фере, нз чије је мученичке крви, под историским бе демнма београдоке тврђаве, ннкло неувело цвеће слободе балканских хришћана. Светомнр Ннколајевнћ је својом богоданом речитошћу и стваралачком онагом, умео да за српско грчко зближење загреје и људе у самој Грчкој. Око њега су се у Бео граду осамдесетнх и девеаесетих го дина окупљали не само нашн домаћи Грци, него и они које је пут нз њихове отацбине наносно у гостопримну Србнју. Ожењен ћерком одлнчног старобеоградског житеља. Гуше Бодија, пок. Николајевић је за све време овог плодног птриотоког жнаота с лравом

важио за највећег хеленофила међу Србнма. То се јасно оглеаа и у његовом нацноналном раду. У његове најбоље научне прилоге иду баони списи којн су у вези с исторкјом и к>'лтуром Грчке, као што су н. пр. његова топла студија „Једна грчка песмарица о српском устато'", његово јавно предавање о Рнги из Фе ре или Николајевнћева расправа „Прнповетка у Грка", о којој се наш одлични византолог г. др. Драгутин Анастасијевић, професор Београдског университета, врло Лохвално изразио Па и сама академска приступна беседа Николајевићева бави се пред метом нз грчке по.титичко — култур не позеснице („Рсформа у Византи-1 ји у Осмом и Деветом веку"). Исто тако је био обнлат и успешап Ннколајевићев труд око политичког зближења Грчке и Србнје. Лични ттријатељ великог грчког државника Трикуписа, Скузеса, Мавромихалиса, Теотокнса и других политичара грчких, Сзетомир Николајевић је као некадањи посла:ц« и опуномоћени министар у Атнни био једна од најмаркантнијих личности, не само у атиноком дипломатском кору, него и на грчком Краљевском двору, као и код целокуотног грађа«ства класнчне грчке престаннце. Али је огн код Грка био популаран н цењен још пре свог до ласка у Атнну. Колнко је ово уважење бнло велнко, вндн се со томе што су све везе грчких оновремских књнжевника (Христоваснлнс, Кокос и др.), с нашом књнжезношћу, ншле преко Ннколајезића. Његово хеленофилство било је плод његове класичне високоучености и благотворно је утицало на поједине људе од пера у Србији. Тако је, између осталог, и полетна Каћанско ва песма „Пакјелннион" постала под утицајем Николајевнћеве хеленофил ске акцнје. За тај свој рад Николаје внћ је, |ОШ много раније пре свог наименовања за посланика у Ати.чи, био одлнкован првим редом највећег грчког ордена Светог Спаснте! ља. ј Зато сматрамо да нам је више но икад баш данас дужност, да се сети [ мо овога племеннтог рада Светомнра | Николајевића — њему за спомен, а савременнцимз за углед. Ј.

Оппазан Њ. Св. Патрнјарха т. Варнаве у Карловце После проведене читаве недеље да на у Београду, где је имао сусрега са многнм личностима по оитањима православне цркве, Његова Светост патријарХ г. Варнава отпутовао је данас у Сремске Карловце, своју, сталну резиденцију, док се не изграч ди нова патријзршијска зграда уЈ престокици.

У КОЛОСЕУНУ од понедеоника премијера величанственог тонфилма чија грозничаво узбудљива радња почиње у лукама Хамбурга, док се незаврши чак у Португалији:

У КАСИНИ сутра у недељу вече 9*20 премијера грандиозног ратног тонфнлма Р01ЈА1ЖОМТ

Пакао Запада то је Јелнни израз за џнновске борбе које су се развијале на Верлену н његовој наЦачој тврђави ДУОМОНУ. Највећа бнтка Светског рата одлучсна је овде трнумфом Француза. Дуомон је једнни ратнн товфилм који обилуЈе оригнвалннм сннмцнма из Светског рата. 47034 ——а— •уа1М1иниа—н————

- КОКАИН ХАНС АЛБЕРС ГЕРДА МАУРУС, ТРУДЕ ФОН МОЛО, ПЕТАР ЛОРЕ Филм приказује непознате тајне у вези с овим модерним отровом који сеје пустош и ствара стотине хиљада жртава у целом свету. 47035

Пред образовзње дисцнплннсне номксије Почетком ндуће недеље биће образована дисциплинска комисија, која ће судити суспендованом дирек тору Одељења за соцнално н здрав ствено старање г. др. Драгутину Ра дишићу и оуспендованим г. др. Сер гнју Рамвину, шефу отсека јавне хн гнјене, н г-ђи Ани Микриној, ентомологу. У .смислу члана 40 Статута Општине града Београда, дисциплинску комиснју за директоре одељења или дирекцнЈа сачнн>аза;у: |едан од потпретседнЈжа Отнитнне кога претседннк одоеди, а који ге у едно и претседннк комискје, кмет — прав ник и најстаријн по рангу днректор другог одељења. ГТошто има да се суди дисциплинокн директору. судиће комисија*у овом саставу. Дисци плинокој тужиоца и деловођу одређује претседннк Општине. Акта ислеђења, које је до сада во ђено и чији су резултати саопштени снноћ на седници општннскф" одбора, упутиће се државном тужиоцу за град Београд т&кође у то ку идуће недеље.

Нова Елентрична центрапа пуштена је у погон Нова Електрнчна централа друштва „Снага н светлост" ноћас је гђ-штена у рад са коришћењем њене струје. Око једног часа по поноћи изаршено је везнвање једног дела кабла нове Електричне пентра ле за кабл старе Централе. Тиме је дата струја погону трамваја, који су напајани из подстаннце „Горњи депо". Данас ће нова Централа лиферовати од 300 до 500 киловат часова. У току ове ноћи претстојн везивање потстанице ^Добро пол»е" за трамваје, који се напајају струјом од Топчидера до каване »Моста^*«