Правда, 27. 11. 1932., стр. 7

БРОЈ 332

ПРА9ДА, 27 НОВЕМБАР 1933 ТСШ.

СТРАНА

ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ ЕКСПЕРАТА КОЈА ЈЕ ОБРАЗОВАНА НА С КОНФЕРЕНЦИЈИ У СТРЕЗИ О О

Овнх лаета објавл>ен извештај ека1ерата којима је бнло ставл>ено у дужност да проуче пнтање осннва>{>а фонда за монетарну нормалнзацнју дра»ава СреЈш>е н Источне Европе. У уводу овога извештаја нлмеђу осталог каже се: Предлажућн ствараље Једног фонда за ионетарну нормалнзацију, финонснјска комиснја Конференидје у Стрезн ннје предвнђема да овај Фонд одмах стунн у дејство. Комисија је инснстирала на потреби претходног остварен>а кзвесних битних услова, ме!)У којима су најважниЈн билн васлостав.г>ан>е равнотеже у плаћаљнма оних земала коЈе 6и иогле прнОеКи Фонду, установл>аван>е здравнх основа њихове народне енономије у њеној целинн, дефинитнвно васпоставл>ан>е буџетске равнотеже и уређења, у мери у коЈој то 6у

га за одлучнвање била би поверена потпуно Банци за међународне обра чуне, под условом, разуме се, да претходно буде успостављен контакт између Банке за међународне обрачуне н Фкнансијске Комисије Друштва Народа. По другом Једном предлогу, компетениија од-тучиван>а била би поверена Једном специјалном комитету, чиЈе бн чланове Једнкм делом назначио Савет Друштва Народа, а другкм делом Савет Банке за међународне обрачуне. По иишљењу неких чланова КоиисиЈе, усвајање првог предлога нмало бн ова преамућства: Банка за мећ>-народне обрачуме као жирант овога фонда и његово покрнКе ггутем директннх или ннднрекгних обавеза од стране заннтересованкх влада, налазила 6и сама на тоЈ осио-

маде од вредности". Сад се једнако они из позоришта питају који то тре ба да оду а који пак да дођу. Кад то реше, и пророчанство ће се нспунити. Иначе, у г. Мариона верују многи као у новог пророка. Чак су н вајневернијн људи — лекари — поверовали. Ко зна зашто је то добро. Можда ће се тако научити, кад погреше у прописивању репепта, да објасне то неким предосећањем. Уосталом, и сви стари пророци су били лекари, бар помало, па није ни чудо што су се Марион и лекара и сад сложили. Јер, пророци после Хрнсга ипак постоје, ако не на оној основи као раније, а оно на — научној. Д. Т.

циља. Усвајање другог предлога, по мишљењу других чланоза Комиснје, боље би одговарало концепцнји Једног фонда коЈи гарантуЈу или сиабдеваЈу владе, пошто има одређену намену и слецнјална правила за употребу и чнЈе функцнонисање наЈзад може допринетн увођењу извесне техничке сарадње у заннтересованим земљама. ТраЈање овога Фонда за монетарну нормализацнју бнло би пет година од његовог стварног образозања. Фонд не би прнмао шгклкве обавезе чији рок истнче после треће године преко траЈања овде утврђене операЦиЈе. Актнва ће бтгги подељена нзмеђ> уттисннка пропорционалио ешховим улозимаОво су опште линнЈе према коЈима би требало развиЈати проЈекат за образовање Фонда за монетарну нормализацију. ДетаљниЈе прецизирање немогуће Је изнети због тога што Јс веома тешко предвидети развијлње саме ситуациЈе и утврдитн до коЈе бн тачке требало н могла легитимно бити проширена делатност Фонда, у |ош сувише неодрећеним околностима које би требало да постоЈе па да њетова употреба буде оттравдаиа.

де било »тПКо, пЈв.. ™ " ОЈН 6 " бид« сгранству путем преговора са по^ "отребни за „остизан,е одређеног риошгма. ФинанснЈска комнснЈа конференцнје у Стрезн сугерирала Је да би сви ови услови били ислуњенн н да „заинтересоване земље буду доведеие на праг Једне коначне адапта цнје како у укутрашњнм релацијама, тако н у односнма њнхове економнЈе са светском економиЈом**, потребно Је [фиказати стања где 6и Један сиољни конкурс у ионетарном деомену изгледао потребан н ефикасан да се дође до або.тициЈе ограничења курсева и да се одржи илн усгосгавн легална стабнлност монете. Фокд за нормализациЈу могао бн тако одиграти своЈу улогу „дошло! момента". Поред своЈе ефектнвне корн».ти сматра се да би Фонд вршио и Једну пснхолошку акциЈу васпостављајући поверење. Инснстирало се, у току расттрављае>а на седницама Комктета, на важности скока пена скровинама н земљорадничккм пронзводима. Постоји мишљење да Је такав скок основнн фактор побољшања ситуације. Уосталом, у томе духу конфереиција у Стрези Је и предвидела Једну акциЈу која тежи за ревалорнзацнЈом цереалија и других пољопривред них производа. КомнсиЈа Је нзразнла мишљење да би скок цена, нароЧЈГто у оквнру Једне опште репризе коњункгуре, обилно олакшао остварење претходннх услова за ефективну интервенциЈу Фонда. •Комитет подвлачи да интервенпиЈа (Цоида само сЗчињава Једно од сред <жава ко1а би било могућно или опортуно прнменити ради осигурања успеха операниЈе у циљу монетарног опорављења. У прошлостн, операпије ове врсте остварнване су помоћу креднта коЈе су давале централне банке или помоћу дугорочних заЈмова коЈе су давале комерцнјалне банке, као и другим процедурама. Стварање, пре неколико година, Банке за међународне обрачуне унело Је у оваЈ домен нове олакшице. Комнтет није видео могућност да укључн у Фонд за монетарну нормаднзациЈу или да придода томе фоиду, коЈн у суштини треба да буде Једна маса кредита, производ годншњнх котнзациЈа коЈе 6и, прем* извештаЈу конференциЈе у Стрези, иогле биги употрсбл>ене за ревалоризаииЈу цереалија. Што се тнче руковања овим двема категориЈама активе, огкриваЈу с* различнте компентенције. Комитет се није упуштао у детаље и, оцртавши само у општим лнннЈама проЈекат Фонда за монетарну нормализациЈу, он је посматрао Фонд одвоЈено. Цнљ Фонда Је да помогне нормализацнЈу монетарних услова у централноЈ н источноЈ Европи. Његова ннтервениија бнће предвнђена само у случају где су дате довол.не снгурности управљачкма Фонда путем конкурса коЈи ће омогућитн да се утврди: да лн Је могућно извести хитно укидање ограничења у трговинн девизама и спровестн мо нетарну стабилнзациЈу. Делагност Фонда имаће у пркнон пу облик отварања кредкта намењених да емисионоЈ банци пруже Једну другу Врсту резерве. Фонд ће тако моћи, у случаЈу потребе, давати авансе чиЈи ће пронзвод служити оЈачању централне банке. Трајање овкх операцнЈа неЋе преНи две године; оне ће нпак моћн бн ти обновљене, под условом да укупно трајање не пређе три годнне. Бнће тражене потребне гаранциЈе. Минимални капитал фонда биће предвнћен у одговараЈућоЈ вредности мнлиона златннх долара. Капнтал фонда уписаће владе пропентуал но према плану који ће накнадно Ов тн утврђсм. Што се тнче функпнокисања Фонда, Комнтет је сагласан у ова два пршшнпа: 1. — Упраоа Фопда требало он, у сваком случаЈу, са бат<арске тачке гледншта, да буде повереиа Банцн за међународне обрачуне. 2. — Требало би у сваком случаЈу,

ШИХТОВ РАДИОН п е р е с а м !

иа фокове у Белом Мору

(У ЛОВАЧКОМ БРОДУ ПО БУРИ И ВЕТРУ)

Једно добро ловнште фокова

НАШИ ДАНИ Пророци поспе Христа су најзап озваннчени — Алн, нн проропи не смеЈу све да кажу Дошао у Београд о®ај Фред Марион, па направио чудо. Нико не сие више ни да иисли оно што мисли. Досада су обично људи једно говорили, а друго илслили, а данас не иисле и не говоре ништа. А све од страха да им Марион не погоди мисли. По овоие се види колико се код нас поштено мисли. Неки банкари отишли на сеансу, али су целе вечери мислили тако поштено, да се Марион запрепастио и објавно да нема нигде на свету поштенијих банкара него што су ови у Београду. Није нашао ии једног јединог ко]и би иислио на пад под стечај, или на неки незаконски интерес. Све сама јагњад у банкарској кожн. Општинари се решавали да оду на сеансу и замоле г. Мариона да нм он прокаже оне којн су К Р И ®* 1 шт0 је избила „пацовска афера . И дуго су већали ко ће да иде и да пита, али нико није хтео да пристане да оде. јер се бојао да Марион не почне да говори о њему баш ако не о „пацовској", оно о каквој другој афери. А један општинар је лепо о<5јаснио да и није потребан Марион, јер кривн су сви они који нису умелн да сакрију тако прљаву ствар. И ти који пису сакрили испало )е су новинари. Додуше, новлнари одла зе смело на сеансе. Жене иду слободио, јер их њихово лукавство увек спасава. Ето, прек јуче је једна тако наопако мислила, да је све оно што је Мариор. испричао, испричао о самом себи. И пи|с било баш нимало ласкаво. А она дама се заценила од смеха. Само несрећнн мужеви никако да се окураже да пођу на сеансу заједно са женама. Није им ни лако. Оно што би и Марион разумео — човек 1е неће никако да разуме „лепша половнна". Узалуд Марион у таквим случајевхма виче на сав глас. „Нећу да говорим, то је врло. врло неприЈатно", ипак најзад проговори и те непријатие стварн јер не може, каже, да не каже, пошто га то много мучи. Мора бити да је целаг века Јео кокошнје ноге. А већ да нам прорекне кад ћемо

не оОрачуне н ФинансиЈсн« Комнси]. ну. ™Р^™ ту ||у" . челу са г' п Р ,Што^е тиче контроле Фонда. Јликем. И. к.жу да је Марион одго, еп ..онач.гих одл^ УЈОГледу ^ ј вориоП а ит ^ с у ^ с ^° ро , ч ™ ћу " дру . ^осЖ^Ж ^С-1ги. оида ће и „оаориште до«н 1И ,с

РИГА, новембра. У овој " истој кабкни путовао је V Арктик спецнјалнн кореспондект јед ног великог шведског листа, у потери за изгубл»еном експедииијом истраживача Северног пола. Тај кореспонелент звао се Стубендорф, чије је нме одјекиуло шнром света, јер на свом опасном путу по леденим по љима Северног пола он је случајко наишао на костур првог нстраживл ча и на његов недирнут дневник. Он је нешто касније наишао и на саму експеднцију, коју је, као што је познато, спасао руски фамозни ледоломац „Маљигин". Брод се упутио правац Штокхолма. По киши и снегу, по овом мору од пепела, он се кихао, залљускиван таласима по којима се већ хватала скрама леда. Правио је пробу после шестомесечног одмарања. Некако је, случајно, доносећи уље од масти фо кова, тих чудннх воденнх паса што живе на Северу, залутао до Ркгс. И сам носи звучно кме в Фок" (морски пас). У кабини топло. Радиатори струје. На окнима магла и кристал леда. Кљун брода се једнако уздиже. Бе сно ударање таласа о бокове ове ловачке тврђаве разбнја се са грмља вином. Двина је остала далеко н њено суморно, широко ушће. Указују се бродови. сигурно руске трговачке морнарице, пуки робе и оних артикала који су у економији света про извели демпинг. Пењем се на палубу. На мосту капетан у медвеђој бун ди. Морнари црвени у лицу ходају палубом којом брише северни ветар. Видкк овог узнемиреног мора, суморног Ба.тгика, уједначује се са мрачнии, облачним небом. Иза те по следње и видљиве тачке прелази ое у пределе поларие светлости, крнсталне белкне Северног пола, али то је с оне стране Скандкнавског полу острва, у срцу Арктика. Да не бејач пошао за репортажом скгурно да бих с овим ловцима отпловио у Арк тик и можда бих и сам управио ми траљез на гладне животиње, које у јатима као пингвини плове на санта ма леда. Кажу да им је крв црвена као у човека. Држим ое за ограду. Ловци поврнули јаке и гледају неповерљиво у мене. Као да се питају: зар и ова! иде са нама на Северни пол? Међутим брод одједном заокреће. Од та« ласа накривљује се до саме воде. Попрскани леденом водом улазимо у топлу кабкку. За нама иде Ољеша, онај снажни н намрштени ловац фо кова у Белом Мору, кога је први пут минулог лета из леда, снега, из царства тих кричућих животиња н белих меддаеда довео п\т у Рнгу. У кабини оеде трм ловца и претгиру се: — Није жив1 — Јесте! — Није жкв! — Јесте! — Ама ко? — питам Се )*. — Ко није жив? — одједном упраа ља питање мој пратнлап. „морскн вук". Један морнар — жвац одговара простосрдачно: — Па Лојд Џорп! Ми се смејемо весело. Ољеша улази за нама. Седа до м< не н почиње: _ Лов иа фокове у Белоо« Мору скопчан је са иногим тешкоћама. Пр во, иде се у јесен... То јест ако мо же да ое допре оД леда. Обично бро дови остану тамо на зииовање, бло кира«га ледом. И у јулу месецу се

враћају у Скандкнавију. Зиме су очајне у Арктику. Ледена поља уирт вљују сваки делић тела. Неиздржљч во!~. И плућа се заледе- Ловци се умивају крвљу фокова. Једноставно н чудно. Свуда где погледате лед. Море је једна плоча од леденог стакла. А сунце, смрзло, црвено, само рубовима хоризонта шета. Увек је у кругу. Ту, присутно... Или су беле ноћи. Беле као сре бро. Чисте као снег, или длака мед веда. Ретко дувају ветрови. У вазду ху једнако струји, сече, као да је вндик испуњен оштрицама ножа... Кожа бриди. Скупља ое. Човеку из грла тече крв. Она се мрзне на усна иа. Постаје црвени лед. Живи се и умире у неком отупљењу. И не чу је се добро. Као да се н на бубним огтнама хвата скрзма леда. Прсти отичу. Ноге такође... Нека подбдулост. Грозно н несносно отицање са мо... А онда се човек постепено на викава. Одједном дланови му постају тврди. Циркулација крви такође.Образи отврдну страшно... Кожа одебља. Не осећа се поздрав«. ». Међутим сунце се у међувреме ку нешто попне, за неколико санти метара. Лед почиње да пуца, вал>да од солственог терета. Медведи одла зе... Иду дал»е, на север... Траг им се мрзне.. Тада је доле, јуни месец, у Риги.- И онда ми извлачимо митраљез и чамце. Фокови загаламе, готово се пењу на брод, лижу ограду и грнцкају дрво... Не плаше се. Не разазнају људе. Митраљез почнње да везе.- Бедне животиње падају ко снопље, циче, као да ое играју. У својој безазлености не знају нн да беже. Напротив, наваљују и даље. Као да се не опиру злу.... Док је ме ки стално кажипрст на обарачу митраљеза, дотле други одмах прилазе животињама и ножевима их парају. Њихово сало се одмах односн у топионицу брода. Машине прораде. Замирише нафта и угаљ. И ово сало, тешко, загушљиво!.... При раду пажљнво се ловпн чувају да се не посеку. Икаче тешко њима! То је највеће зло... Рана букне. Нн ђаво да је заустави. Одједном рука отекне. И најмањн убод нгле претва ра се у рану... Многи тако и заглаве. Ето, прошле године Мннка.-. По секао се. Случајно, непажњом, можда у журби... Одмах му превили руку. Али то је било у почетку пролећа.... Рана букнула и за десет дана Мннка је лежао под дебелкм сантаиа леда. А кад се резервоари брода напуне, кад остане толико нафте да брод можда да дође у најближу северну лу ку и кад се санте леда размиле као птице, а на њима залутали фоковн, онда се и мн кренемо и не спуштајући сидро' пловимо на југ. Спааало се, радило, могло је и да се умре, али то је живот.... завршава Ољеша, про сто, једноставно. Остали слушају. И не дишу. „Мор ски вук", мој пријатељ Берзинч, сме ши се. — А медведи? — Безазлекн су као и фокови. одговара Ољеша. Лутају, трче данииа и ноћима. Обично у двоје: мужјак н женка. Пробијају лед, лижу данима то тврдо стакло, па кад про вале рутгу гњурају се и траже рнбе.._ _ УбнЈали смо нх немнлосрдтк). А лн су вепгти н крију се.„ Уосталом на даљини од трн стотине метара и не пркмећује се, јер су бели као снепч _ Но данас је криза.... Уље од фо кова не иде.... Требало је већ да се ј одавно усидримо у Белом Мору. Брод се тресе. Прича ме понела,

далеко. на север, V један пеисаж од леда, који ми постаје видљив као да долазим из Арктика. — А Стубендорф? — окрећем се „морском Вуку". — Примио 30.000 шведсхих круна, поставио у кабини један радио-апа рат, понео грамофон, виски н сандук цигарета, па се кренуо на Пол. Сваког дана његов раднотелеграфиста јављао је редакцији маршуту пута.~. А онда се радио покварио. Грамофон ске плоче поразбијале, цигарета нестало и од свега остала је боца вискија. Брод се замрзнуо. И смели новннар се кренуо пешке Северним полом. Срећа, или случај, он је још првог дана наишао на један костур. Костур је био тако сачуван као да се налазио у каквом анатомском кнституту. Поред костура лежала је књк жица истраживача пола. Слова се распознавала. Истраживач је писао: „Последњи лан Је. Налазим се на Северном полу". Дан касније генерал Нобиле је лу тао, да на њега натрапа овај високн младић, плаве косе, овога пута, нажа лост Нобила, са празном боцом вискија..., А ту скоро Граф Цепелин је прелетео ледена поља као од шале и да час Северни пол не преставља ника кво чудо, а најмање оно из Апоколипсе. Ипак, куда пловимо? У Ригу, или Штокхолм?Капетаи нас љубазно позива на ру чак У своју скромну и одељену кабику. У глави ии се мути... Никад тако узнемнрено море нисам видео... — Вотку, пажалуста!... — Ах! вотку, проклету вотку!... Раде Драинац.

ОДДСВУД НАШЕ СТАРЕ МУКЕ „Цетински одјек", од 20 о. м п доноси: — Једпо државно надлештво Је имало да упутн другом 60 динарскнх пара за допуну пореских обавеза, а.тн Је платило 3 дкнара до тичноЈ поштн за пошиљку новиа. Добар пркмер „правилне" администрације. — Жали нам се Један чиновннк кз Цетиња, да има више од 11 годкна ефектнвне државне службе, а исто тако и Један његов колега, али с прекидом око године дана. Од овога колеге вели он, ја сам пре полагао државни стручни испит и положио га са Једногласио, док Је моЈ колега исти испит положио са већнном гласова. Па ипак је он (тај моЈ колега) данас старнји по положаЈу од мене за једну групу, а познаје само половину посла за који смо позвати. — А надлежни? ДА ЛИ НЕ РАДЕ НА ШТЕТУ? Читалац нам пише: „Наши су месари у Београду подигли у последње време иене месу н масти. ПравдаЈу се, да су и пене живоЈ мери скочиле. То 6н се донекле могло и разумети, ма се и не проконтролисало. Али, неразумљкво Је, што Једни месари продаЈу, на пркмер, говеђе месо по 12 дннара кгр., а други по 6 динара. Разлнка Је врло велика, а мнслим да ннко неће повероватн у то, да они месари коЈи продају упола цене. чине то на сопствену штету, јер Још нема тако милосрдних месара, коЈи 6и на овај начнн по*1агали снротињу. А зар не би била овде потребна кнтервениија оп1НТИНСКИХ органа, коЈи сигурно постоЈе за контролксање цена животних намирнниа? ДПАЛИДРВЦА КОЈА НЕ ПАЛЕ ДРВЦА Пише нам Један читалап: „Последњих неколкко дана гупуЈем жижкие са ж>том етикетом које носе натттнс Југословежжв друштво жижипа а. д. Београд . Некад су ове жижиие са жутом етикетом биле наЈбоље, а даиас у свакоЈ кутнјн скоро половтта палидрваца неће да упали. Или, што Је Још горе, запали се н изгори смеса, али се Дрвие не захва тп . Ако Је и ово начин да се уетостру чи продаЈа, управо, да стаЈе таоструко ман>е произвођаче, онда јв то Врло рђав наччн, Јер у Београду има и много странаца. А т* странци неће да прнхвате тткакво обЈашњење, ако већ то ми доморотин »црамо.