Правда, 27. 11. 1932., стр. 9

ПРАВДА, 2? НОВЕМБАР 1992 ГОЛ.

СТРАНА

СОЦИЈЛЛНА И ИОРАЛНА ПИГАЉА

„Барометар" кризе

Ах, та кршв! Ст>«л*ш1 еу утроти** тчхпжо аремет, знањ« п из. ст*м« т (т х разјаснкди и с\з6ил « хл^ставно осе*4 н кнсиони крдаа: о чему |ош писати? Па ИГК1К. 1смаг ни>е исцрпеи. Све мо'У теорИЈ« су продсфилоеа.*; П1>ад три6т«ном >авног ином И ки једЈц ј*1јс мдооо-Ђ«ла укус публи. ке - ™ ^едаа МЈЈе задиж>.1»и.м очеккчаплгмл. Ни ки«а жуе решила кризу НајпеКи стручн»аци проводе ирие да;«: и ноКи услед ове неочекнм:»о кзгублизне б!ггке А »фнза беснл и далЈ«. Ома се наЈвииЈе олћа У емтомиј«, у гаромету. Куповна иоК Је опала, а понуда постала огр.»м^1а. Пос тојн дисхармониЈа односа, још и вкше диспропорција иа. меКу хтети и чоКи. Она Је повећа. на 1 }к! к тхјм да су земљорадч тчки прондводи, иако нсопходни за жи. нјт, посгали бгадредноаж, док се јIндустријски одр кава ју на виси1ш, ахо им није цена чак и повећана. Рвгулатор који упран.на овим одкосима сигурмо ЈС покнврен, или, нам^р1», ие функшммше како тре6в Услад овога „зеле*« - су с-жЛн м »к-моК!«, рКаои гкжгрошачи; езоо. номск*| „п.1ави", меКутмм. осеКају се страхооипо узбуКени, алн још не и пого!>еии. Сви се нааају чуду, н јед ни и друт«. Чудо н-нкако да доКе. Наде се гасе. Тај однос, меКутим, који оаначава јсјшу дубоку и осеи. чеи»У жсхармоинју У ^уштвсноме жиаоту. крстили су кризом. Ако се вра7-нмо сасвкм утзва ■ оограж.иио почетЈШ део конца кри. ве, чији крај држлмо у рукама, доћи ћемо и до гфвВОГ узрока, који је ову мрмзу дегермииисао. Она јс била условљена д>'6окнм оснхиччкм и и<»ра.тш«м поремећа>нив, у току ове ооратне десетогодншнлце. Чри аа >е, према томе, пре саега моралке орироде. -Чи смо овај факат веК иагласмлн у соојнм рзнијнм расматрв*1лта &арометар кризе је криаа савести ■ разума. Недостатак са.

мокЈрвтже и самоконтроле. недоста так осећаља стварности, или, још и горе, и врто често паралнза осећа. ња сттзрпоста. Недостатак осеКан«а одгооормосш пред својом сзвеш Ку и општнм аруштвеннм моралом. Недостатак мере: шта је доавољено, а шта ие? Хнпертрофнсаио и 6олес»»о Ја". ХлпертрофиЈа већ нвслеђеног егонзма човека. Пад ннди ии.Хуачног и крох колективног морала А после свкх ових жалоснчх монстатацнја, економска крмза №м ногледа само једна мала и васлуже. на одмазда за поареду закона саве. сти и рсзума. Зв жал»еЈве је само што је она погодола највнше оне којм су морално најман>е па.«. а врлЈ млло г.таане кривце ■ носио Је тч>г поратног д>"6око ооремећеног мсчггалнтста. Лзкле, садашн>а криаа то је, ч* сгега. крни морала. кркза савести и разума? крнза индЈтндуллног ја и колек гилног ми. И то је посвг јз. сно. Очкгледно. Нсобцрнво. Гз се нс иоже јггчим побмти А ДОМЗИ? рс-Кн ^ете ви. Локаза еи>. Мн нх држлмо у руци. Огледало друигпмккх односа и друштвпк)г иоралв, бар даизс, прет стааљају цгтаипа и лнтература. Оне ♦н>се сае отиоке тога жнвота на себи, н у себн. Онс бележе непрекидло крнвул.у падаЈђа и дизан>а тог друштпсног морала. и целог живота у опште. У Јвима ћемо наћи све оно што нам је неопходио за доказ ове наиЈе тезе. ГТре овега, два појма. две силе, две појаве које свуда сре Немо, на соима странама и у свнма дслима, биле су и остале све до данас, сексус и новац. Те две силе узеле су маха у нсдостатку здравог и нормалног расуНнван>а, и оне даиас господаре свстом. Свуда и на сваком кораку се среКемо и судврамо са н»има. Љубавне и иовчане драу|е испуњавв)у цео живот. Стотиие хилада жрт ква падају на све стрлне. Ступпи се гтуие јевнвмм нзвештајима Драче и романи к>*пте овим те мама. Деца уби)ају своје родитс.%е, а родитељи сво)у децу. Н ј«<о срећан. ннко аадовољан. Сексуа.жа а новчана глад бесне. урлају, уједа' |у, Прожднру као немани. читаве по роднос. читлое друипве«1е слојсве. Наггаћено за време рата човечаистпо хоће да надокнади у миру, и ради тога, у ствари. ратује и у миру приорема се за нове покол>е. Лу ховни жнвот разапет је на срамии стуб новца и сексуса. Нико није у стан»у тз га со тог срамиог ст\'ба скнис. Мали |е број јааии* радннка и км>ижевннка који се усућују Д1 му пр\ же руку, прсд страчом да бу ду лиичогаии од разуларсних страгти масс и помахниталих поједннаца. иовчаних и сексуалних магизта. ГТ устимо само лв гтродефи.тујс поед иама друцгтвени ж»«»от. да се лагано 1» »мотааа као иа <1 >нлмском пла* иу . па ћемо се брзо уверити V помахиитж.»ст ове епохе. Крнгсри и Батг. Фордови и Снтроеии само су док л1и хЈПсртрофЈканог и разуларе иог ииднвидул-цвма. ко1м |е илгубно по тм пропорције и самокритике, појам одЈК»са измеКу потребе и гатетности, по)ам ичмгКу хтсти и мп ћи 7и иеимари вавилонски* кула ко1с им ннко ин'е тражио, тгги су оии сами нма.ти потребе аа тим кулама. довелв су до квтастро«|>е. ■• ли Ке нх гг« до^ести. оие ко;и с* г и.ииа гледали божанства ■ слологу ћг ндоде дапаиом економн^е. За лекаре, мг К утнм , оии су били ■ огтали гамо прадмет врЛО н»гтересаит инх психопатолоимсих истражнва»вв Н.г > |е, V о^ом погледу, иепо*олеб 1. и И1 биографМ! по сдииих »г I н« машагта »Лја ов »кииомске

махннацнЈе граниче са фиЈсскдејама н бунцањииа, доцннји еиономсхи крЈгтичарн иоћи ће да дознају праве уароке садашње екоиомскс кризе. Подвнзм Ал Капона, који је имао »реко 7о мн.тиона долара годишњег прихода од з.10чииа и убистава, као што Је установило американсхо пра восуКе, верно су оглеаало друштзе «ог морала поратне Америке. Ми смо далеко од генерализаиије, али |је оваЈ случа) )единстве« у историји света. И ннко се ннје усудио да га гчкјгони , да га опту;ци, да га затвори и да га најсвирепиЈе осуди. Ни полицнја, ни правосуКе. Хнљаде државннх чнновника бнло је плаћено његовнм напљачканнм новцсм. И сви су ћутали. Ћута-ти због новца н страха још н в»пие. Могуће издајнце тога злнковца бојали су се, с пра вом уосталом, од хиљаде броанннга уперених у америчко прзвосуКе и јавии морал АмерЈИ<е. И када је затворен. када је осућен, осуђеи :е због неплаКене порезе на тај, крвљу упрл>ани, новац, не због злочина по моћу којих Је до тога иовца дошао. Каквог ли срама? Колкког ли страха. УжасЈЈог ли пада јааног морала. Јвдан човек против чнтаве држаое од 100 иилиона људи. Нису ли, оида, и Бптон Синклер, и Луис Синклер и Егмон Киш, открили само де. лнмично, нама Европљанима, ужасно и наказно лнце америчке стварности. Драјзерова Амернкакска трагедиЈа Јесте, у ствари, трагедија а-ј мернканске деце, њиховог подмлат-, ка, а.1и не и одраслог Амернкаица. Права трагеднја Амернке тек има да сс напкше. Синклер Лунс биће несумњиво и њем велнки и геннјалнн креатор. Али, вратимо се Европи. Нарочкто у оиоме што има заЈедничког са Амернком, која нас у сааком погледу престнже, па и у тим пснхопатолошккм мачжфестацнЈама. Нису ли и код нас филмоке днае постале угледни примерци и ндоли свих жена, а филмски глумии узори и ндеали свнх мушкараиа. Баш као да је све тако и у жквоту. И, напротив, у еротнчној емфази, глу-миие недостижан сан свкх панталона, а глумци опојни нарцнси свих сукњнца. Садржина комада била је уоек опоредна, и ретко да би нко, чак одмах после биоскопске претставе, мт>гао да влм да анализу дела, алн зато мо гао би вам реКн и иннуциозне детаље о њении трепавииама н подве знцама, нлн о његовом опојном пољупцу. Цео свет се олта фнзички, али не н духовно. То је једно мало огледало европске ствзрвостн. Раскош са плапга и бес протсзао се кров дугв бесане ноћи чнтавих генерааипа. Сиоои и жеље поста.ти су фиксЈсаеје које гоо»е соет До лудила, услед немогуће реализаоије. Раскош и бес са фнлма створнли су бедне епнтонс. који су продавали н тело и душу за постигнуће ма н бле де копнје те филмске реалности. А прааи живот је потпуно заборављеи. Он је смлаЛен. И тако је и Џозефина Бекер постала модерна Венера. Она је дизана до неба, а човек падао у блато. Цео Париз је говорио о њој. Цела Француска. Цела Европа. Зашто? То нисмо успели ни када да сазнамо. Узрок је, несумњи во, постојао Само се поставило питање: да лн није тај узрсчс нз домена морбндних појава? Тако |е и било. И Београд ннје иогао да ■зостане у тој духовно) ма*1ифестацнји. Он )ој )е даровао неколнко стотина хнл>ада динара и френетич не аплауае, оно што својим врединм и вал.аннм уметнЈигима не даје ни за )едаи читав век. На та) су начин ииоги јавно открили своје потајн? ндсале. Оки су, свакако. бедни. Такви идеали воде у суноврат. Метропола )е „светлила" и овом приликом „некултурној" провинпији, да би јој показа-та отта )е то прзва култура. А ми то нисмо знали. Сада знамо. Нмсу ман»е обожавани ни боксери. Нису .ти Карпаотје, затнм Демпсе| и Шме.тннг, зарадн.-м милионе франака зато што су систематски ра збнЈали носеве и вилице својих противника. Какав култураи спорт. Какпв соииалан подухват. Замислите само колнко )е човечаиство морнсти ло од тога што су они имали носеое разлупане. Па ипак, њих су гледали милноив људи, V хистеричном заносу. Мнлиони фраиака су бачеш1 зп те скрол дивљачке прнредбе. а тим еумама могли су се реш^ггн чнтави соцналнн проблемв. И чему служн тај и такав апорт. Чему служи такав одвратии укус публике? Зар се у том духу нмају васлитавати и нове гвиераиије? Звр се у таквој атиосфери могу одгајити нор мални ч радни људи и жене, трезв ми и свеоки чланови Једне аулгурне заЈедииие, коЈа аа раз6н|ање воспча да)е мнлионе, а за шиол<* и болиние не може да додели нн Једие летгге. Зато )е данас и оозиата |еана по!ава: да и најмањи КачиК ■ шегра зиа нме и лнк и последњег фггбалера нли б<жсера, али нема по1ма *а имена Н1кјвеНнх к»*.нжеотв<а, јамтх ра динка. умстника, научника и т. д., а о Кгихопнм лнковнма, ■ да не гово римо Нжх не зивју ни културни. а камо ли деца п забччеии. Уосталом, о н.имј о»в1 ннкада нмсу чули. нн ти њнхове личности могу да »»♦! тергеуу У н.кма |е угашеи тухое •гн живот )ош пре зачетка. Њнма су I потреЛие сеиаацмје ■ .немогуће", * 'ме о6н«и1е ■ корисЈге сшари. То счпослелипе |еЈие дубоко духовио по ремећене тохе. То. свакако, т*>еЛ.1

лечЈгти. Др. Мил. М Милеикоавћ

„Свети Вурђиц у Среском суду" Поштоваки Г. УреДннче, Молнм Вас да без обзире на Зв. кон о штамгт обЈавите у Вашем цењеном лнсту следеНу моју изјаву; Илтерсантно је да у својој исправци на извешгаЈ из Срео»г суда „Све. ти ЂурНиц у Среском суду м г.ца Ван. дн Тиркот помЈОће мојс име, ооносно име мо]е газдарние г-це Внлме Пратес Г.ца Тнркот кде толкко далвко да ме гтр^чо јазности клевета. свгкако да угрозн мом и г.ђице Пра. тос угледу. Како калазнм да нема нн см јс . л с«6јаи12њваги се ка овај начнн јер иј . правка г.це Пнркот о свсму говори а ј«и мало о нзвешгају из судз којн се нсправља, даНу прнлнке г.цн Тнркот да на суду докаже да ли је признанкцу иа плакену кирнју за стан у Краннској улици 67 издада Вилми СтоЈчевић илн Ви.тми Пратес, Прнмнте, г. Уредниче, изргзе мој сс<>6итог поштован>а. 24 нооембра 1932 — Београд. Иван СтојчевиК, механнчзр— шофер *!**ш?т**тм*ттт тттттттттт тттт * Продаја имања у Београду Лржавна хнпотекарна банка продаваКе 30 децембра у Дирекцијн за извршење у Београду непокретно вман>е г. Јована СтанимировиКа, сарача из Београда, за наплату банчино) потражнвања од 97.123 динара са 8•/• годишњег ннтсреса од 1 октобра 1931 године и иитересо.м на ннтерес до дана наплате. ИмаЈве Је куГшв плаа у МачванскоЈ улнци, броЈ 16 у Београду са четири зграде.

И тен треба да буде „модеран"! Сада сумодернв хаљи« нв нежни* боЈа и загасит тбм. А такаа теи добијетв тано једностаено са ЕМда Сгете с)в сћарие Неиге. 0н св , одма* упиЈа у кожу к дајв ЈоЈ у свако доба дана загасит сЈаЈ попуг алабастра.

10

ЕПОА . СКЕМЕ с!е сНа^ие Неиге

— САСТАВ РЕПЕРТОАРА ЗА ЦЕЛУ ПОЗОРИШНОГ АНСАМБЛА. — УП УПНАВНИКУ И ГЛАВНОМ РЕДИТ ЛОВИЋУ. — УСПЕЛ

СЕЗОНУ. — ПОТПУНА ОБНОВА РАВА ЈЕ ОТКАЗАЛА РАНИЈЕМ ЕЉУ ПОЗОРИШТА Г. РАД. ДИНУЕ ПРЕМИЈЕРЕ —

НИШ, 35 новембра. — (Ј. изв. „Правдн"). — До скора за Ниш се могло реНи да нема позорлшну публику. Сада је сасвим други случај. Око Народног позоришта у Нишу окупио се крут интелитенцнје. Наротни универснтет се и не ч>'е да

Г. Душан МнлачиК, професор

живи. ■ све оно што Је било око њега сад се приближило згради иа углу Пријездине и ОблачиНа Рада улице. Једном речју, сад |е од интереса гоаорити о Нишком народном позоришту, јер бро) оних које заннма рад ове културие установе јесте завндан. У Нигау је сада формлрана и премиЈерска публика. Управа Позоришта веН )е иаради« ла репертоар за пелу идућу сезону. На репертоару су имена познатих светских и домаНих писапа. Т у ви лимо од страннх знзчаЈннјих имена: Маршана („Балтазар"). Саваора сма жена"), Кајава ■ Де Фаера („Лепа пустоловлна"), Девол („ГоспоКица"), Бирабос („Препуштсна нежност"). ТолстоЈа (..Живи лега"), Арцнбогаева („Љубомора"), Беи Џонсона („Волпоне"), Курда („Интимни жи вот ј , и!ериф (..Пег српе мо)е"). Мол нара („Игра V замку"), Шниилерв („Ашиковвње"), Ма)ер - Ферстера („Стари Хајделберг"). — ДомаКи писни ст следеКи: М. Крлежа (Господа Глембојевн"), Јосип КулумоиК („Мистериовнл КамиК"), Милан БеговнН („ П устолов пред вратнмп"). Браи. Н уши Н („Мистер долар"). Радослав ВесииК („П\тем искушеи.а"). Рад. ДинуловиК („Поп Спира и лоп Спнра"). Дутпаи Цветковнћ (Во)вола Луне"). У главиом. ово Је скииа репертоара, нначе ће бити ■ другн* допуиа. Позорлшпи ансаибл )е прогале година бројио укупио око двадесет чланова. Сво)нм радом Је потпуио аа довољио. Ипак у томе ансамбау осећале се извесне празнипе. Почетач ове пооорниже сезоне ансамбл Нишког народног подоришта аа текао 1с потпуно обповАеи. Из Позорншта с%' отигали г ћа Дана Јоиић и г. г. Пера Мнлосављеенћ н Ђоха Козомара Нт н,нхова места аогали су г-Ка Деса Јапајлић. г-ћа Качатга ■ г. «. Ву1-

новиК, Качаник и Кутлјара. Од нових смо видели г. ВујновиНа у улози „Волпонеа". Певач г. Кутнјара има диспозиције да се развије у рутинираног глумца. Иначе његов топао баритон је врло пријатан, г. Качаник је такоНе претставло нишкој публицн глумца прилинчих квалитета. Г-ца ЈанојлиН и г-На Качаиик још нису дебитоеали, али неке њихове мале улоге говоре да је обнова ансамбла врло добро успела. Старн глумачки ветеран, дбајен својнх колеГа у Нишу, г. Рад. ДинуловнН напушта Нкшко народно позорлште. Он му је бно први управник н, још за кратко време, главни редитељ. Г. ДинуловнН је, може се без претеривања рсНи. и главни заслужни радник за темел> Нишког народног позоришта. То се објсктивно мора признати, а друга је заслуга г. др. Д\тиана 3. МилачнНа, ко1И је, узсвши управу у своје руке, нзвео реорганизацију и од овог Позоришта створио право позориште и истанску кудтурну установу. Са г. ДинуловиНем одлазе и г-Не С. ДинуловнН и Д. Марковић. које су код нишке публике нмале прлличан број сиипатизера. На мссто г. ДкнуловиНа веН је ангажован наш познати позорншнн радник, одличан глумац и редитељ г Петар ХристилиН. Са г. ХристнлиНем )е ангажована и г-На Олга ИлиН ко)и су Нишу од раниЈе врло добро познати. Од старих чланова вреди нарочито истаНи глумачкн таленат г-Не Мнле МикнН, која ни мало не уступа глу мици истога фаха, г-Ки Л>>-6инки БпбиН, првакин>и београдског Народног позоришта. Осетан 1е напрелак и браНе г. г. Братол>уба и Гојка ГлигоријевнНа. До сада су даване две премијере стрзних писаца: „Волпоне" од Бен Џонсона, у преради Стевана Цвајга. н „Балтазар" од Маршана. И у једној и v друго) ствари одличан је био г. Јован ТаннН. Ми смо гдумачку вредност г. Ј. ТаниНа у неколико ма хова веН истакли. Док смо рани|е подвукли глумачкн квалитст г. Та ниНа, ове сезоие нам се дала прилика да га вллнмо ■ као рсдите>.а. па се ту може реНн о ТаниНу редитгл>у исто што и о ТаниНу глумцу. Потребно је да г. ТаниК утврди сво! фах, карактсрног глумиа драмс. и онда Не се формирати у једиу глу мачку сизгу. коЈа Ке импоновати сва кој позорницн. ДомаНа премиЈера бнла )е претстава „Војводе Луие" г. Душана 11ветковиНа. Г. Д. ЦвстковнН нам је познат као писац ко'и обраКује ове нациоиалне теме. Радује нас да можемо реНи да је ,.Во1вода Луне" на)успелл1а ствар г. Д ЦветковиНа. коју смо видели. ОЛрада г. ЦветкопиНа )е успела. Он 1е прилично пластично поставио сиене. ко1е нмлју успеха. Дотерипзњсм прве слике и избзпнван>ем пргтеране тирале ово дело г. Цветковића могло би се убројити у врло успела. Потребно )е осврнути се и на рад Народног позоришта у прошлоЈ се зони. Оно је укупио дало око три стотлне претстава. У години ради гаест месеии у Нишу. а остато време проводн на турие )н по Морагској оа иовини Оле године гостоаало се у: Врњачкој Бап>и, читавих три месеца. Кручпсвцу, Краљеву, Јатодиии, Пи-

роту. Даване су претставе и за воЈнике, Наке. Било је око 50 премијера од којнх једна или две, биле неуспел. Иначе за овако снажаи напредак Нишког народног позоришта у многоме и највише има да се захвали управнику г. др. Душану 3. Милачлћу. Заслуга је г. др. Милачића да је Нишко народно позориште заи ста оно што треба н да буде. Његов рад може да буде леп пример оннма којн хоће и који воде позоришни жи вот наше земље. Објективности ради. треба рећи да за успех позоришта ваља захвалити и свима његовим најближим сарадницима.

гтттттттттттттттттт

Дутобусни саобраћај између Румуније и Југоспавије

Пошто је трансбалканска железница, која бн везивала Одссу са Јадраном а поглааито Румунију са нама, још прилично далека стварност. то је једна саобраћајна комиси а стр>чњака, — одјек балкаиске коиференције — проучила допуну постојећих железннчкнх артерија са аутобускмм саобраћајем и тиме знатнз скратила везу Букурешт — Длиа (за неких 18 часова) као и Букурешт — Београд (за равно 12 часова). Према томе пројекту, веза Букур е * шта са Београдом бнла би следећа: Воз Букурешт — Оршава саобраћа уредно и удобно свакога дана и прелази ту дистанцу за неких шест часова. У Оршзви путннке би сачекао удобни аутобус, који би наставно вожњу левом, румунском обалом до Ковина и.ти Смедерева, где би прешао на нашу оба.ту н стигао у Београд после шест часова аожњ*. Тако би ове две престонипе, упућене )една на другу, бнле упола блнже. Стизало би се за 12 сати уместо рав јгих 24, са обилажењем иа Темншвар. Што се тиче друма. он ]е у вр^о добром стању и само местимнчне опрзоке могле би га потпуно прилагодити овој сврси. Када панчевачки мост буде завршсн. проблем преласка биће сасвим олакгаан. Може се мис.тити колико би цела она банатска тернторија ожнвела стварањем ове саобраћајне артерије и то места жива, плодиа и насељсна: Панчево, Вршац. Бела Црх ва. Баз1аш н т. д. Што се тиче др>те везе Букуреппа са Атнном. она бн бнла скраћена, као што рекосмо. за осамнаест сати. Предвића ее ла код Т\рн -Север1 ««а јсдна скела пребаии ттиикс са брзог воза а\том до Неготмна. Т\- би се.тн у воз који би их повео Нишу и даље иа Грчку. Тнмочка пруга, за сад пасивна и поред тога што најднректније и најбрже везује Рум>"ни)у са Грчком. оживела би услед овог аутобуског прикључка. П>тнмцн бн има.ти прилмке да путу|у )едном од најромзитичиијих иаших пруга нормалиог колосека. која је. па жалост, непозната снромиоЈ већиии самнх Југословена, )ер )е с>више локална да сааа. Том истом гтругом могли би се «орнстити и путниии ни Пољске. којм иду на Ј\т или 14-ток. ка Гр«всој нлм Цариграду. Алпи. То би ■ за јмгх , гтутују^ш пре«в Рум>тиче, била п&ЈАржа веза, жо!а до сада ннјс била њима позната Учињеии су кораци, да се то стааи довољно до знања и да све желеаЈтичке агеиаије б\-ду обавештенс прилјвсом давања јжформаот ^а *