Правда, 27. 11. 1932., стр. 10
СТРАНА
ПРАВЛА, ет НОВЕМБАР 1932 ГОД.
БРОЈ 335
Гордост и глад
Паржзса »Журнал* објгвљујс на уводном иесту пол горњнм насловом следећи чланах од свога блрлкнског лопноннка г. Едуара Елсеа: БЕРЛИН, новсмбра. Елегантни пентар Берлкна дуто је бно булевар којн још н данас носи поетско кме : Под ЛипаЈма. Од пре нешто преко двадесет годши луксуз ннје престајао да еми грнра према Западу — нзгледа да је то један закон модерннх градова алн Лнпе су остале, у срцу једног трговачког кварта, једно арнстократ ско острво. Ипак није лалежо одатле до Адександерплаца, од кога се гранају радннчка предграђа. На ту страну треба да нлемо да се прошетамо, ако хоћемо да бар у не колнко разумемо оно што се дешава н да продвнлимо оно што се може десити. Берлнн је једна земл>а веома малнх људи. Разне парткје, ма какве бнле њнхове ниансе, партчје које се обраћају буржоаокој клнје-н-гели, до бнле су 6 новембра свега 173.000 гла сова, док су друге партмје добиле близу мнлион гласоза (социал — де мократи 265.000, соцнал — националисти 282.ОО0, комунисти 445.000). Оставимо на страну званичне социалнсте. То су, за већину, шефови тр\*па, прератни људн, веома памет ки. зрели, резнпнирани. Они су изгуби.ти гласове, нзгубнће их и опет. Одушевљење и елан ннсу више ту. Црвене боје доминирају. Три четвртнне Борлинаца упиру авоје очи у два имена која резимирају целу њихову политику: Хитлер и Москва. Ко их је одвео тамо? Запгго ова срџба? Да погледамо мало како они живе. ЦРВЕНИ КУТТУС И ХАРИНГЕ Вн волите можда црвени купус? Волнте можда харинге? Употребља цате их за све обеде, то мора бнти монотоно, и, ако се држите тога режнма, не излажете се опасности да се угојите. Изгледа нпак да су ове не много скупе животне намирнице овде основ исхране. Час када се домаћице враћају са пијаце. Баците један поглед у њнхове корпе. Са један према два нећете тамо видети непгго
добнла бледу боју. Додазе дептн данн. .Ферије на кредит", кажу оглнси у листовн^Ја. „Ништа ое иг плаћа унапред". Можете већ иис-гити ла се оада кико нб устеоке. Иде ое «а море нли у плзиине. Зима поново долазн враћа се кући. Тада стижу рокови плаћања и већ оскудна порција мора се још сман.ити. Глад заседие за порооични сто. Почиње да се шкрипн зубима. Говори се дг то не може дуго трајаги. Сан»а ов о не анам каквом удару који би на маћионичарски начин могао нзменити лнце стоарн. — Хајдете к нама, вичу комунисти. Оборимо ово капиталистичко друштво које не уме да кам осигура хлеб! И почињу да ступају под заспаву на којој стоје срп и чекић, али у томе моменту чује се глас Хитлерз: — Како, ви Немци! вн који прападагте најплеменигиЈОј, правој људској раси на свету, ви пристаЈете да ча. мите у овој оскудици. Устајте! Храбро! Наша је победа! Црведи купус је кисео. Харичге су постале отужне. Буржоаска влада на. говештава смањење плата. Жели се да ое све сломи. ШЕСТ МИЛИОНА НЕЗАПОСЛЕНИХ У пскта се мири оа судбимом кад се уродно ради. Али постоји незапосленосг Најпре делими«ша незапогленост. Један дан. два данк, прннудне беспослице недељно, дани од пет платних часова рада скучују се. А запш, више се нв плаћа ништа. У НемачкоЈ оаоа има 6 милнонз не. запослених. Они коштају државу годишње 18 милиардн францусчих фра вака, тежа-к терет, нема сумЊе. То ипак не чини внше. месечно, с једног на дру1Х), од 250 франака на главу Систем помоћн у Немачкој је ееома компликован. Резимиран > крупним потезииа. он изгледа овако; Један незапослеки радник, отац ше сторо деце, добија 170 франакз ве. дељио, а»ти то траје свега шест надел»а. Када прође овај рок, ако нн. сте нашли упослење. онда, после паж љивог испшивања вашег стања, пребацв вас у другу категорију. где је помоћ већ смањена. Ту можете оста. ти шест месеци. Послв тога, порција ое осетно сма,
између јевтиие робе ■ лобре робе са солидиим ценама. Знам да Нете изабрати добру робу, јер стара је истина „ШТА ПЛАТИШ, ТО КУПИШ". Кад упоредите квалитет робе купљене у мојој радњи са квалитетом
и ценама робе купљене ма где, убеђен сам да ћете стално куповати првоиласну модерну робу за даме и господу, као: ВЕШ шешире, рунавнце, нарапе, машне, суиЦО-нишоб2>ане и све остале модерне артикле
код
(,
ТЕРАЗИЈЕ ПРЕСТОЛОНАСЛДЕНИКОВ ТРГ 36
ПРЕСТ онички длнсинзи
ИГРА ЛИ БЕОГРАД?
~ ПРИВРЕДНА КРИЗА И —оо—
ШКОЛЕ ИГРЛЊ\. —
друго. А ако није то, онда су кром њи - Ако се строгом истрагом угврдн још увек нисте у стању дз живите без помоћи, оида вас прогласе аа сиромаха. Као такав, ви ипак нисте изгубнли праао гласа. А лако је било погодити коме ћете ви, гладни н понижени, дати свој глас на дан избора. Осим тога, кад је неко проглашен за сиромаха, он има право да проси И збиља, проСЈацн су преплавили Бер лин. Сусрећете их на сваком кораку. Међу њима има припадника разних професија. почевши од обичних ника и ма.тих пропалих тргооаца, до интелектуалца. У почетку су ее усгру чавали. било их је стид, а-тн сада су већ навихли и са осмехом вам пружају бледу руку.
пири, елементи једне мршаве гозбе. Зауставимо се мало код тезгн на тржншту. Цене су веома ниске. У сваком случају осетно ниже него у Паризу. Јаје кошта 55 сантима (у француској монети); једно кило пи ринча 2,90 франака; 1 кг. масла 16.50 франака; лнтар млека 1.50 франак; ф . нта говећине 4.50 фр.; фунта свин> ског меса 4.70 фр.; фунта телећег »«са .о.40 фр. н тд. Ту су још и праве меса/рске тари фе. Али ево јелног дућана који не оскудева у муштеријама. Он носи фирму " са натписом „Флајшфабрик" <фабрика меса). Затворимо очн. Остављам зама да мислите пгга се све ту може пролавати.' ^пореднмо сада плате. Један ралник добија гтросечно пет до шест франака на сат. Једна продавачица у радн>и добија око 650 франака ме сечно. После неколико година, она Не имати 900. Ако се уздигне у вишу класу, она ће добнти 1.100, а ако постане надзорница нешто преко 1.50} франака. Плата једне дактило граф.чнње креће се између 700 до 1.1000 франака. Један чиновник у трговини или V банцн добија 700 до 1100 франака ако заузима неко скромније место (обазљање спољне службе). Ако је као чкновник запослен стално у кан целзрији, онда плата се креће изме Ну г>Оо и 1.5000 франака. Један рачуноиспитач или благајник рапидно се пен>е од 1 000 до 1.8000 франака. Ово није Перу. Ца ценама живо тз . Бсрлину, то је ипак довољно да с<^ састави крај са крајем. Одело и ооућа су овле јевтинији него код н-ас. Што се тиче станова, у раднич кам квартовима, далеко удобнији не го наши, крећу се између 1.800 до 2:5^0 франгка. Онла зашто ова беда? Неоспорна н очевндна беда... ФЕРИЈЕ НА КРЕДИТ Ова беда долази најпре једиим де"!ом услед прекомерног расипнишгва од кога ни јелан Иемац не чини изузетак. " Немац широко гледа. Он воли да бриљира. Ма како био сиромашан, о.ч мора имати џепарац. Он ће према своме рангу посећивати дансинг или крчму, алн ма какав био његов ранг и његови извори прихода, он ће увек потрошити више иего што заради.
ИЗ ХОДНИКА ПЛАЧА Не трпимо се и
Узели се пре две године и били у браку свега месец дана. Обоје млади. Њему је тек двадесет пета а она је пет година млађа од њега, провинцијалка, васпитана у патријархал. ној кући пуној свега и свачега, која не зна за клавир и друге измотације, али зна за пост ускршњи, петровскн, богородичин и божићни; незна за ме нични дуг, али зна за цркву, за слогу у породици. Он је син угледне престоничке породице. И старе. Заузима леп положај у државној служби. Био 1е н на страни: у Паризу. Освањивао Те зише пута у „Мулен ружу", док још није био претворен у биоскоп, и опијао се са Францускињама, Шпањолкама, Рускињама и још Бог свети зна са каквим све женама не са земаљске кугле, које су нашле уточишта у метрополи Француске. И та „паланчанка", која је брак замишљала као највећу оветињу, пошла је за њега. Засенио је његов долазак у варошици, у којој је она одрасла, све од реда. Можла се не би лако и тако брзо одлучила да пође за њега, да му друге жене, оне ко|е су махом васпитаване у престоници, нису придавале нарочиту важност. Отац њен пристао је да је уда. И велики јој мираз спремио. Лудовало се на свадби. Старе жене, тетке и стрине њене сву ноћ су са тепелуцима у старомодној ношњи од атла-
У целом цивилизованом свету нема ' са играле озарених липа радошћу.
ни једног чозежа који је више склон задуживању. Немац уве>к верује у чу до. Сутра ће све бити боље Кад се нема више новца, притегне ое појас. Чапред црвени купус, пиринач и харн«те! У мећуврег!сну. кад се ради о нзвесном забављању, ни нгјскромнији радник не устоже се ни пред каквом обавезом. Разуме се, са овом карактерном Пртом спекулише се. Нн у једној зем. л-н. изузев можла у британској Ин. дији, не даје се тако лако кредит. За појединце, као и за народе, суви ше кретита зчачи гурање у лропЈсг. Н« ба-цајмо камен »а сиромвшне људе. Они су провелч јодну сурозу зи>:V. Б"ли су лишени свега, жена је постала неурастенична, ћерчица је
честитале младенцима, испратиле их на свадбени пут, па опет наставиле у пространом дворишту лгру уз блех музику. А они, младенци, ттосле месец дана се разводе! — Не трпимо се, каже ов. Сва мирења код свештеника била су узалудна. Предмет је дошао пред Духовни суд. Он тражи раввод брака: — Не трпимо се и... То „и..." је страшно. Говори о бо« лести за коју она није чула, али коју је супруг „добио" од ње. Суд ће брак развести. „Не трпимо се и ... Црква ће поступити по закону. А друштво? Да ли ће оно имати ко« ристи од једне жене више са оним „и". м Д. Н.
Новембар у Београду Почеле су | старији свет право чудо овога века. да оживл>у)у школе играња н дан- Мислнло се да се блии и смак све-гз синзи у ноћким локалима. То је так г 1 (7а, ипак, доцније су се и стаоији сваке голине у ово доба. Ове године приучи-1и и на то чудовиште па су је примећена још једна лудост моде иаме „ тагге поцупкивали и бв.гргз-
у овим забавтптима беспосленог н залудног света: она чаробца и глупа играчха наших дано, ушла је и у дансинге. Залудни свет жели да користи сваки треттак само да не би морао о нечсм да размишл>а. Јср. у
данашње време тешко Је не мислити. Јо-јо, међутим, играчка која омогућава сваком да погауно заустави циркулацију крви у мозгу и да посгане само једна ствар. И тако се сзст, нарочито млађи, врти и игрз, а кад то не чини окреће у десној руци изум роби>?Јша-луетичара. Уосталом, шта се тиче каше злагне младежи да ли ћв нови газда у Америци успети да враги свеггу времета пооспе^ритета и да ли ће се прекинути кооихо лакоми слена толико и судбоносна утаклгица у наоружању између појединих нароии. Нека о томе мисле они којн за то примају велике плате. а, нзмз, златној иладежи, дајте „Танганилу", ,Ј*умбу" и остале „насушне" потребе. Па, ила«, не игра се вкше ни у БеоI раду у онаквој грозаици као што је био случај прв некатико гооина, нарочито 1927 године, када је цео свет захватио талас „чарлстона" и црначке недовољмо аргикулисане млзике. Можла је то и због тога што је тада свако имао пара, а данас је већ реткост да је неко нарочито галантан. Привредна криза имала је утицапа ји целокупан жквот па донекле и на | шкоие играња. Учитељи игран>;1 у Београду, истина, тужв се да су про шла ока дивка време«а, али и поред гога они нмају најмање рачуна да се туже. Јер свет је талсав да ће често да св стегне у сгварнма које су му одиста погребне, али ће наћи потребну пару за оно што вн ]е потребно али што ое сматра за модерно. Школе играња н дансинзи су н ие. ста где ое добро пласирају они који немају много у глави, али зато имају у ногама. И на рачун добрих ногу праве често пута каријеру коју други тешком муком стичу главом. Само те каријере обично трају врло кратко, док се не сазна права истина о „каријеристима". Једном мом млаћем познаанку десио се у Једној школи играња овакав случај: упознао се са Једном врло лепом плавушом, која му се претставила као студекткинн философије. И они су неколико вечери кграли заједно. а младић је пратио девојку после играња кући. Једног дана кад су шетали сусрео их је једа-н млаоићев познаник, потпуковкик, и кад је видео познаника заттитао па: — Шта ћеш ти, богати, са мојом служавком. Наравно да су се после тога разби ле све илузије ноивног младића. Познат је и онај случај са лелим ложачем парног грвјања у једној бео градској установи, који је био шамлион за „Румбу" у Гардиском дому и који је дуже времена код једно'дела престоничких удавача важио као Јашински ннжењер. Старији свет обично гледа у школама играња и дансинзнма пропаст младог света. Оно, одиста чепо пу. га то значн н пропаст. али неки кроз гв школе и дансинге праве читав ,,хало". У Београду нма шест школа нгра. н»а. Сваки од наставника мисли да је ^ајбољи стручњак у својој струци. Они се уопште „слажу као мачка и вашка". Уосталом, позната је стоар га искрени пријатељи могу бнти саио они људи који нису конкурент*« >еда« другом. У мииијатурној анкегп« коју смо нмали са наставницнма шко аа нгр«ан>а посодом »ове сеооне нграња оки су ое жалнли на кризу в \едан ва другоЈа вгаие него што су се Немци, после закључеи»а Ворсај. ског уговора, жалили на Клемансоа. Ми ћемо, наравно, те њихове мећу. собне зађевице влиминнсатн. Ево шта :у влм они. сем тога. кавали: Г. Стојић: После рата грозница играња захватила је престоницу у таквој мери да је наша варош изглеаала као непси велики дансинт. И зблг .ога су се наше старе иаЈке ззбринЈ" ле, верујући да ће им се деца „по. кварити". Долазвк „чарлстона", доц. внје, ттретстав.-мо је у почс*гку аа
лн се ногама по гакту дивље црначке музике. И после је све постзло обично. Доцннје су дошле на днеени ред дру^е кгре и други стилови. „Шла. гер" прошле сезоне била је „Румба", која је бнла достојан пандан чшрлстону по својој ввликој популарности. „Румба" се задржала ка програму и овв сезоне, алн оала почкње да преовлађује нова сезоноа кгра „Танганила". Данас ое налазиио, у погледу игре и стнла. у ј^дном прелазном добу. Раннје је у свету владао познвти француско-бечки стид, док данас преовлађује енглески. Ранији стилови бнли су некако намечттени, неприрод ЈШ. Енглески модерни стнл није ништа друго него пркродан покрет у рктму иузике. Одлика оеога стнла је у томе што су приликом нгрв и код кграча петец ороти и колева саставл>ени, а иду напред паралелно, то јесг прво паоа на под пета, а заткм стопала, која полако и лежерно клизв капрегд. Дала то исто чнни, само што она чнни покрете уназад. По крегг ногу треба да је из кукоза, а коленв да су јој врло дискретно повнјева. Код енглеског стнла има измене н у држањ-у за време игре. Кава.т>ер држи руку своје даме тако да му је длан леве руке окренут према земљи, а шака није много уда-гена од тела*. Партне»рка пак држи леву руку на десном рамену свога играча. Енглескн стил је много лепшн од свих раишјкх и он је сада у целом свету признат као најбољн стил. О шко.има играњз у Београду могу вам рећи да оне у погледу новитета стоје можда ка пос.теањем месту у нашој држави. (Г. Стојић је веро-
Еатео од овога изузео своју школу игран>а у Пашићевој улици). Ј>'зрок томе је што св у нашкм школама играња у ствари и не изводи настава, већ се оне после неколико часова прстварају у обичне дапсиш"е. Нису у том погледу крши само учителл играња већ и многобрОЈНи играчи. иочетници, који више во."»е дансинг не10 сувопарно предавање. Могу рећи да се данас најбоље кгра у Љубљани, где се и настава изводи са највише система. Шта ћете, №Ш свет јг такав. Г. Розекберг: Није гтривоедна криза утицала на игру тако да ое сад мање игра. Свет ипак и даље игра, јер ИЈ -ре је човедсу урођена. Међуткм, свет мање кгра тамо где се за игру плаћа. Раније су школе нграња биле пуне. Данас ое за њих то не може рећн. Има разних узрока због којих је дошло до тога, а главнн је оокудица у новцу. У таквнм прилнкама и игра се вулгарнизује и у погледу е. стетике није оно што је у бољнм временкма А и школе играња се мно го профанишу. Данас у Београлу има школа кграња у којима се за је. дан час наставе плаћа по динар и по. Ко ту учи кграње и шта се учи није потребно објашњавати. Г. Раша Милутиновић: Више нграју девојке не>го иладићи. То је .можла зато што младићи налазе разоноду и у вариетеима и баровима, док су де. војке у већкнн случајева лишене тога. Школе играња су за њих гл -ЈВка разонода. Одиста, ми. учитељн играња не можемо казати да нам данас нду послови нарочито добро Играње се још увек сматра за лутссуз. а дзнас не може много света да ж>ши луксузно. Београд внше није „рудннк злата" ни за учител>е игрвња. И други учитељи играња скоро исто су се жалили. Па, ипак, у њиховкм школама још увек се врте парози наше златне младежи и балансира робијашка чаробна играчка. Н. К.
Љубоморан муж убнја жену н иуцз на љубавннка оо — НЕВИНА ЖРТВА МУЖ ЕВЉЕВЕ ЉУБОМОРЕ. —
ПЕШТА, 25 новембра Јуче се у Ваци улици 96 однграла крвава породична трагелија, чија је жртва жена надзорника куће Ладислава Тежера. Ова драма има интересантну предисторију, а главни моткв је љубомора. Надзорник куће Ладислав Тежер испалио је на своју жену два реазл верска метка, а затим хтео да убије женнног љубавника и најзал покушао да изврши самоубнство. Жена је остала на месту мртва, муж је ухапшен, а онај трећи, због кога се одиграла драма, електричар Нандор Борбаш остао је неповређен. КАД БРАЧНИ ПАР УЗМЕ САМЦА«. Тежеровк су у Малој Пешти има.тн кућу и једнога дана издали у закуп собу електричару Нандору Борбашу. Младић се брзо спријатељио са брачннм паром и често нх посећивао. Због рђавих фкнансиских при лкка Тежер је продао своју кућу и тражио службу. Обећали су му место налзорника куће у Ваци улици број 96, али под условом да плзти кауцију од 4.500 пенга. Тежер је при стао на ово и преузео службу. Неколико дана доцннје доселио је у исту кућу њнхов стари познакик електричар Борбаш н муж је брзо приметно да ге он удвара његовој жени. Између Тежера н млааог елск тричара дошло је до сукоба. Ппе два дана електричар је позвао Тсжера н рекао му ово: — Слушајте, драги пријатељу, ви немате разлога да ме нападате. Ја са вашом женом немам ништа. — Ти си њен љубавник, одговорио јс муж. Ако вас ухватнм. убићу вас! Сутрадан ујутру Бораш је зб->г ове претње поднео полицији пријзву, али то није био разлог ља власт интервенише. Јуче у подне госпођа Тежер стајала је пред кућом н говорила са електричаром. Одједном им је прншао Тежер и извадио револвер. Жена је побегла у кућу, а љубоморни муж испално један метак. који је промашио. Изобличена литм и »вбезумљен муж је потрчао за женом, која је хтела да уђе V стан. КАКО ЈЕ ИЗВРШЕНО УБИСТВО? Тежер је брзо стигао жему и испално два метка. Она је имала још толнко снаге да дође до .гвортпта, о«да ое, тешко рањена, срушила
на земљу. Муж је после тога покушао да изврши самоубиство, али у оном узбуђењу рука му је дрхтала и метак пробио капу. Суседн су га разоружали. Кад су стигла амбулантна кола госпођа Тежер била је мртва. Полиција је ухапсила мужа, који жали убио жену уместо њеног љубавника. Интересантно је да се Борбаш куне да никада са госпођом Тежер ннје одржавао љубавне односе.
„БНТУЛИТ" јест најсавршенија изолацнона маса против БЛАГЕ и ВОДБ. Једини аомаћи изолациони матернјал којега препоручују свн ззводн за испитивање грађевмнског материјала у нашој земљи. Инжнњерн, грађевинари, кућевласннци, тражите увек за изолацнју „БИТУЛИТ" који Вам пружа пуну гаранцију за солндан рал. Свн зачозн за испитивање грађевинског матернјала препоручују „Битулит" као одлично срезсгво за изолашт против воде и влаге. Тражнте проспекте и обавештења преко Глашог стоварншта за БеофЦЗ ГВОЖЂАР. ТРГОВИНЕ ШШ ФНЛНПОВШ и БРбТА Краљев трг 11. до Општиве Телефон 22-606 и 25-307 464 М
Убнла суседа због свађе деце ПЕТРИЊА. 25 новембра. — (М. Б. изв. „Правди"). — Јуче се у селу Голињи однграо страшан злочнн. Деца сељака Павла Кекића потукла се са децом његове сусетке Станнце. Око овог се изродила свађа кзмеђу Павла н Станице. Сељанка Станица зграбила је нож и њиме задала Кекићу један ударац У срце. Несрећни Кекић остао је на месту мртав. Станица је спроведена у при« твор.