Правда, 27. 11. 1932., стр. 11

С1НАНА

ПРАВДА, 37 НОВЕМБАР 193С ГО,Х

БРОЈ 332

Отиривање спомеиика д-р Ђорђу Лазаревићу у Тузлн — 00 — ЖИВОТ и РАД ЈЕДНОГ ВРЛОГ НАЦИОНАЛНОГ МУЧЕНИКА У БОСНИ. —

ТУЗЛА, »5. »товембра. — (Издепггвј -Прввдн"). — У најскорнјсм времену обавиће ов у Тумм једна л«па свечд. ност н открнван>е спомешнка дп Ђор г.у Лазаревићу. Ова свечгност ће би. ти манифестаинја зллвалностн потом. ства према човеку. којн * цео свој рад. па н свој живот посоетно до. ору нашега народа и ос.взреља нај. внших нацноналнчх иде^.*. С>»еча. нп ст нсће бнтн обаа.>>ена нм у как. вим грвндиоаним н фрапантним днмен зирма То ће битн скроман нзраз ве. лнке захвалностм прем* хероју, ко>и је себе свега жртвос^о за остваред»е велике националне ]>гослсвенске лр. жаве. Ни споменнк сам по себн не г«ротставл»а какво мокуменгално дело взјзрске уметностн Он је скроман као што је н пок. ЂорЈ>е Лаззревић оно скроман целог свог цатннчког жнвота. А баш та скромност, окру. жена орео-чом мучеништва, ) оцј Ке Јаче, у душама младнх ге«ерацнја евоцнратн свест о правој вредностн тога човека, исојн је целог свог жи. вота служио веинким кдеалнма, а презнрео гр>-би материјализам Др. Ђорђе Лазаревић чијн с« жи. вот тајанствеио н трагично завршно ноћу између 19 н 20 Јула 1915 родцо се у Звор«ик>', 24 ју»а 1887. Пошто је заершио основну школу у соом ррд. ном месту, отншао Је 1899 у гимна. зију у Тузлн, где ов управо те године отворио први разред У Тузлн завр. шио јо шест разреда. кад је з<5ог свог националног деловањч међу другови. ма, в.тн под маском другог рззреда, нскључен кз те гнмнази>е- Тада пре.\з зн у Србнју ■ у Београду завршава седмн, осми разред н полаже матуру. Права н докторат полаже у Загребу. Своху прву служоу, н то као пои. Правник у Окружном суду, а кзсније као адвокатскн прнправннк, добио је У Тузлн где >6рзо започиње сеоје плодно де.човање, наинонално н кул. ргрно. Првн су му пословн у Тузли билн да тргне кз мртвог сна „Српску чнтзоннцу", која је убрзо реорганн. зована н са великим бројем новог чланства повела Један успешав рад. Исто тако дао Је пододбору „Просве. те" у Туз-чи нозог елана н више во-ве У Раду. а набацио кдеју о подкзјн»у ћачког конвжта што Је касннје н рстварено Иза ош ља поптуна успеха дола. зн треће, а уј«» н најважннЈе делр, покрегање тузланског часопнса а Срп скн покрет" уз помоћ др. Васе ГлУш. ца, сада сеиатора, др. Р^сте Јеремнћв. Михакла Благојевићж: "Црг^Луву Пвлеша в Васе Ристнћа. Лнст Је Јв. чао националну савест српског жив. ља у Босни и ос>ђиЕао све страшнн. Је угљетавање селАчкнх маса 6д страно разннх внапноналних елемената Сараднике Је такође имао међу наЈви1)еннјим интелектуалннм поет. ставницнма у прератној Србији, а за њнхове допнсе бнла је уведена спеед ја.тна рубрнка .Пнсма кз СрбиЈе"", у коЈој су третирана прнвредно.поли. тнчка пнтања Краљеаине СрбиЈе. Један чланак у „Српском покрету", у коме св глорнфикују балканскн ра. тови који су се управо у то време во. днли пред очима и мнрол»убнве" Евро. пс која је веровала да ће по нсходу тнх ратова националнстнчкв тежња СрбиЈе зауве* бнти угушене, бно је »мементо" полицијскнм властниа да Је краЈње времо да ое удвостручеиом пажњом почне хонгролнсатн сваки рад и корак Лазаревнћев. Јгдан па. сус о том ч.танку због кога су тадањи властодршцн нарочнго жигосалн Ла. заревнћа жигом „сумњнвог елемента", а који јв показао Лазаревнћеву ши. року политнчку концегшију гласн: „Српски ратовн 1912 н 1913 покавују нам пут: Србнма у слободннм Срп. скнм Краљевинаиа и нама нв С.тоеенском Југу ван тих Крал>евчиа Исправно нацнонвлно васгитање и неу. моран рад на свим пол»има, то Је оно што Је припремило и омогућило срп. ске војно успехв. То ће омогућити и све потоње успехе српсхих државв којима оне непосредно нду у сусрет. а њнховн успесн значв л успесн нашв народне ствари. Стога ће цело Велн. ко Српско Друштво и с ове и с оне стране Саве и Дркне припремити нашу бол>у народну будућност опробаним средствима, националним васпитањем и истрајним културинм и привредним радом. Ми овамо. поред тога, сматрамо својим задатком ствв ратн што чвршће везе са Хрватима н Словенцима, како би се не само у великим момеетнма заЈедно одушевл.авзли успесима наше опште ства. ри. него чако бн и свакодневно за. јсднички прнпрдмили будуће успехе". Ооакав рад Лазаревићев није остао незапажен. Као што јв био запажен од ш.\липиЈске власти. коЈч почиње да води пооштрен н*дзор над његовим радом, исто тако примећен је и од Кочићеве групе која је сачнњавала •едну посебну политичку гругту у тадањем босанском сзбору. У јесен 1913 поводом расписаннх избора за Босански (Дбор, Кочићева група га кандидује за изборни срез друге грвћвнскв курије, коју су сачнњавалн градови окружЈа биЛчанског и ба. њалучког. Иако потпуно непозват у тим крајевима Лазареоић улази V жи. ву изборну борбу са паролом; „Подизати народ културно и економски, освештаватн га политички. а полити. ку ослоннти на једну мора.тну базу Из овеб орбе убрзо излази као по. боднмк са апсолутном већгекЛл гла.

Још сразмерно млад. долази Лаза рсвић у свбор да заступа праведне ин тересе полнтичких и угњетавтннх на. ционалннх елемената. У Сарајеву по. чињо други^ а н главни, перкод његовог рада алн долазак Лаззревмћев у Сарајево значи уједно и потписи. вање властнте смртне осуде. У свој коан политички познв улазн, следећи стопе апосто.* слозем.

Споменнк др. Ђорђу Лазаревнћу ства Томе Масарика, оа чврстом мак. снмом, коју Је уздржао чврстом као граннтну стену кроз целу своЈу по. днтнчку карнјеру, „политика мора да. је рад. а не средство зз задовол >1вањв празннх амбиција". Уверење било је Лазаревнћу свегиња. СвоЈе уверење није ни праа кнм крно, па макзр га због тога стн. зале ма какве неугодностн. Еклатан. тин пример светиње свога уверења дао Је на Једној седннци Кочнћеве групв. За Кочићеву групу било Је питањо нзродног Јединства Срба и Хрвата пречишћено. јер су свн билн прн сталице тог јединства. Друго је пи. тање било да ли Је у то време опор. туно и згодно нзаћи пред Србе, би. раче, са нзЈавом о народном је.шм. ству, Јер су управо у то време пале нвзгодне прнмедбе неких политнчара Хрвата о српсхом елементу у Босни. Днскуснју о том шггању пресекао Је Лазаревић речима. „Питање вародног Једннствв Срба и Хрвата за мене је дотма и 13 ћу изјаву о њему датн у сво'је нме, а вн, како хоћете!" С&^^сдоЈеГ р|Чи ЛЗзаредић оствару. Јв неколико дана касније Пјфлнквц једне дебате у саббру У свом гово. ру, пред целим сабором каже: «Мојв Је лично осведочење да су Срби и Хр&љти Једал народ са два рзвнопрвв на имена, која имају једно као и дру го, нсто н једнако право на опстанак и на будућност". Пред тако од.тучним ставом Лаззре вићевим, коЈи Је узео у одбрану свог уверења, поклонилн су се и његовн другови из групе. Зв време одмора, ко Ји Је претседник сабора дао услад Лазаревићевог говора, ов.-ашћуЈе га њеЈ -ова група дз у облику Једне декдарацнЈе нзложн становиште Кочићб ве групе према народном јелинству. Основна иисао декларацнје ушла Је касниЈе.као основ V полнтички про. грам Кочићево странке. Са ве-тнкнм еланом прихвата се рада на урећењу „Отаибине", службе. ног днста Кочићеве групе, коЈи Је не. како урраво у то време, пренео своју редакциЈу из Бања Луке у СараЈево. У уводном чланку и Наши задаци" третира пнгањо реорганизовањв Кочнћеве групе > једну Јаку политич ку сгракку, а убрзо за"ткм штампа ,.Нацрт страначког програиа" У сво. ме ставу преиа аграрном пктању у Боснн, разложеном у Једном кнзу чла нака. заузкма становнште противно становншту бечкв в.гаде. Јер, док Је влада у Бечу била за факултетивно решење тога питања .Лазарлвић за. ступа мншл>ење да је облнгаторво решењв једкни могући н праведни иалав у решењу аграрног питањв у Босни. Тај његов став поводом аграр. ног пкгањв донео шу Је многе непри јјтности и Јелно мноитво јаких ве пријателзв. Задатак „Отвдбкне" бно Јв поднза ње потиштеног духа мећу српскнм елементом, а таЈ задатак нспол»авао Је лист Још у одо врегте док Је изла зио у Бањој Луци. Уласком Ђорћа Лазаревића у политички живот и рв дом његовнм код .Отацбнне" овај задатак дожив.ч»уЈе своје прве услехе. А иова снага и полет коЈе је Ђорће Лазаревић унео V Кочић« покрегг, били су томе покрету у то време н те како потребни, Јер Је Кочићева бо лвст ввћ тада дала каслутити да ће његов покрет ускоро остати без свог духовног воће Али Лазаревићу ннЈе било сућено да ккада сз својим Јаким особинз*« преузме воћство покретв и целом српском народу у Босни, стави У службу вол»у снагу и знвње. У уверењу да Је Лазаревкћ умешад у сара-Јевски атентат власти су г в од мах ухапснле, и након иногог стрв даввМав оо разким тамницама, па крв. ју гв интернирале у Зворшж као тао ца, гдв гв Је Једне таинв кишовтпе Јулске ноћи заувек нестало. Разне су верзије о његовом неста«ку Прнна. ло ов да су га потајно убили. Али као н ^јвероватниЈе, изко неутврћена, нзгледа да Је верзија. према којој Је Лазаревић у ноћи дзм ећ" 19 и 20 Јула побегао ка затворв в по*о'шао да прв

плнаа Дрину преви ср«н>ој стрзнц. И том прилнком изгледа дд се Ла. заревнћ утопно у хладлим таласим« Дрине. У сваком случају сирт др. Ђорћа Лазаревића остаје и оотаће вечна таЈнв. Џ Споменж др. Лазаревнћу подлже св искл»учиво доброес л»ним прнлози. ма. Мнсао о подшању спомежц<а да. лн су ње(ови бивши школски друго. ви. а данас познати јавни раашшн кго др. Душа« Ђерић, адеокзт у Туз лн, др. Ксерксес Кл>ученко, днректор државннх солара у понсији у Заг^е. бу, Раде МатнЈашевић, судски савет ННк у Тузли, СтЈопаи Бос, рударски сатник, др. Ацо Богданорик адвокат у Бијељиви. др. Јово Мнлншић, адвокат у Бијел>ини, др. Мнлорад Костнћ, послалнк за срез брчански, Милорад Костнћ, вегеринар у Брч. ком. Сарадњом њсговмх школскнх другова са личностима, које су добро оценнле несебични рад Лаззревнћев, дошло Је до реализацнје плана о откривању споменнка од чега ки. данас дели само Још кратко време. Хуго Варман - Д>Јић

ОКО УТАКМИЦА ПЕВАЧИЦА

Софка организује нов конкурс певаница

Поводом послзничне ннтерпелацнје о Првој хрватској штедноници Поштованои Уредништву ДТравде" Београд. Врло поштованн Г. Директоре! У Вашем цењеном листу од 20 ов. мес. публиковаана је интерпелација народиог посланика господииа Милана Метикоша с Првој хрватској ште дионицн. У овој ннтерпелацији, измећу осталога, тврди се да чиновници ове банке за свој рад добивају хонораре као у време проспернтета. У колико се овде подразумевзју чиновници мнмо ззводских високнх функиионера, дозволите ми мало про стора у Вашем уваженом листу ди нагласнм да су чиновннин Прве хрватске штедноннце били и у времену просперитета, у односу према рад ним наградама у осталим банкама, најслабије хоиорисанн. Просечно њн хове плате стално су биле дубоко испод минимума егсистенције. Нису ретки случајеви да има службеника у овом заводу са 500—1000 динара месечне плате. Има их који кроз извесно време и бесплатно раде. Заводска управа оправдавала је ове мале плате великим бројем службеника, прагматичким регулисањем осталих радних односа н реформнсаним пенснјскнм статутом. Мећутим, и ове мале плате су п пре примене Уредбе у два маха редуцнране. После примене Уредбе понова су редупиране н отпуштен прилнчан број раднкх снага. Укннута >е и исплата тринаесте плате н бнлаичевине. Чнновниии су довелени у осетљиво тежак економски пдложа}. С те. дакле, стране режија је зашрафл>ена до апсурдума. Нормално би било, дакле, да је господин Метикош своју интерпелацнју у ствари режије ове банке препизирао и односну критику применио на плате високих ааводских функцио нера. Господине Директоре, кзволите примитн уверење о моме одличном поштовању. Фоднл Куртагић, секретар Савеза банкарских чиновника

До сада су одржане две утакмнце за избор најбол»их певачица. На првоЈ утакмиии су ивабране као три иај <к )л >е певачице гћа (.офка Ни колић. гћа Маца н Стана Сремииа. Жирн се кнЈе сложно са пуб.тиком у рсду оцењЈгвања, али утлавк)м су и нублика и жирн оиенили њих три као на,|бол»е. Управа Удружења музиканага поншитнла је овај копкурс и о^ржалв други На том другом конкурсу су нзабраве гри друге певачнце, Јер три прво нзабране ннсу нн учесгвовале. Садз, право прнсваЈања титуле наЈбо -гнх певачкиа задржавају свих шест певачнца, нако У сгварн тре. ба да буду свега три. Тнм поводом гћа Софка ННКолић иам јс упутнла ооо писмо: У Вашем цењеном листу од 21. новембра донет Је чланак са друге утакмиие певач»ша под насловом: „Ко јс у праву, публнка или жири?" Како дубоко веруЈем да је наик >ј јавносп« стало до матернЈолне нстине. то Вас умол.авам да у вези прве и д-руте утакмнце дате места у Вашем цењеиом лнсту овоме моме чланку. Првобитна утакинца о^држанв Је на дан 6. новеибра т. г. на којој >е вршен и извршен избор три каЈ6о.г>е певачние. којниа Је, узгред буди речено. обеКана награда оа стране пркрећнвача а до коЈе награде уапште није ни дошло. За оаај конкурс ниЈе бкло ннкаквнх спецнјалних услова. Једном реч )у, Слгло Јс потрсбно пркЈавити се н дашгта више. С обзиром на раниЈИ

Г-ћа Софка Николић кзбор певачнца, Јер Је ово био че. гвртн по реду, чублнка је претпо. ставлала да саио она има право гла са и таоо више. Уосталом и сам је одбор инслио тако. Истина постојао Је жирн; ати не да одлучи о то"ме к{#а Је' прМКИња, већ саио да нзврши контрату над гласањем. Како Је већ шнрој јзвјијсти познаго. }а сам добила нзЈвише гласова, те према ратгијем начнну бнрања, а и садањем, Јср друкчнје даје било предвићено, постзла са* првакиња. Другв награда била Је додел»енв Стани Сремнон, а трећа награда Маци. Како овај кзбор да*је конвекирао пркређивачмиа, то су жири ва гтреоро^вање гласова прогласили компентентним н за нзбор првакн. ња. Жнри је прву награду доделио Маци. другу менн, а трећу Стачи Среиици. Из овога Јасно произила.

зи да је измећу пуб.тике, с Једне С1раг»е и жириа с друге стране, илак постојала сагласност у погледу 1 ри најбол>е певачиие само је био измењен хронолошки ред. Прнрећивачимв конкурсв који су су Једновремено и прнрећивачн гурнира кроз Југославију после конкур оа. оаака« кзбор није конвеиирао, Јер кису могли добиги наше ангажманв за турнир, те одлучили дз поннште утакмииу н да изврше другу. Шта сада бива? Одрећу>е се други конкурс коме алсолутно није би. .К) места, а нарочито не на оваЈ нзчнн на којн је и оиржан. )ер се на кстоме осетлдо отсуство наших нзјбо.вих певачииа. Под претпоставком да Је нзмећу пЈблике с једне стране на брзу руку иаимеиованог жнриа с друге страие нзбио сукоб у погледу избора он. да би новн жири имао дз оллучи која Је прва односно којој припада титула првакиње. којз Је друга, и пајзад трећа по реду. а не да се у пашем огсуству изабере кандидвпи ња којз на прооме коикурсу ннје би ла изабрана нм од стргне публике, нити пак од страие жирна. Оваквкм раиом прнрећнвачког одбора не »а се ствзрно ко Је у праву и коме прилада штуаа најбоље јутословенске певачние. На другоме конкурсу ннсам узела учешћа са раз-тога кзнетих у овоме ч.танку. Факт да саи заиста певала бнла Је неодол»ква же.ва мојих многобројннх поигтовалаиа ко]н су то захтевали, а то се вндл и из самгм а Вашега чланка Јер у у истоме констатоваво да Је секретар два пут иајавно да нећу да певам и да сам нзјзад пристала. али не ради изб'/ра | већ ради изрззите же.т-е публике ко Ју сам увек јако иенила, Јер сам гвесна тога да Ја постојнм због публиI ке, а ве публнка због мене. Из свега овога јасио нроизилази да се инЈе аошло до праве одлуке за се ве аиа која Је наЈ6ол>а Југостовен ска певачнца па с тога. а у кктеросу свнх југосжженских певачица овнм нзјавл>уЈем да ћу иесеиа (авуара 1033. год. прнреднтн конкурс и на нсти позватн све певачиие, — саио аа разлиху од досалашњкх при. рећивача за жири ћу поавати наше сгручњаке кз Загреба н СараЈевв по ред жнрнз на Београда како би интереси свих певачкца у правом смисду речи били заигтићени н како бн прилнкам збора киале пуну гаран. иију. Уредннпгтву .Правде" на обЈекгкв ном пксању и гостоорнмству ради пгтампања оеога чланка остајем бла гоаарна. Софка Николнћ

• •"V'

И1ШС1) сомот

/ М\\1;

■мирко Ц пхмишс

(гппно ншпћп 1Н1»ои си •, »ПИШШИМ НИСМ1>1 ЦЕНР1МП ПШ ГПЕД СПО|,()Ј|ПН -«0Пл'и1ПгГл~%'-'чц '-ту*-;г |.1>Ш1Ј11 ,|1Н1.<!1'.| • _

Рад Стапног одбора за нсхрану незапосленнх у Београду

Стални одбор за исхран\- незапослв ннх раднкка у Београду одржао ј>ј снноћ у Раддачкој коиори своју седницу, прву после констатуисања. Сед кнци Је претсадавао г. др. Лука Ри. стић. потпретседиик Статног одбора а препседшж одбора Друштва црвеног крста за кварт варошки. Присуствовали су: г-ћица Милена Аганацковић, коЈа Јв претставл>ала Фонд за стварање и оаржавање радничкнч установа у Београду, секретар Раднич кв коморе г. Лука Павићеаић, шеф отсека за помагање сирогиње Општи не београдске г. др. Ђура Ђуровић, претсеоннк Друштва за помагање сиротињв и сузбк]ање просЈачења г Димктрнјв СтоЈановнћ, претставниии одбора Друипва црвеног крста г. др. Коста Консгантнновић и Јела Спасић и претставннк друштва »Насушни хлеб" г. Драг Марковић. На конференцијн се расправл*ало о прнпремалм за исхрану незапооених радника у престоници у току зимв. Одбор ће упутиш становницима Бео. града апел, н позаати их да својим прилозкма оиогуће нсхрану незапосленнх у што ширкм размерама. Наглашема Је потреба да ова акциЈа будв концентрисаиа да би постигла што већн успех. Ова концентраци >1, нарввко, не искл >учуЈе самосталан рад институци)а, које ће сараћизати > Сталном одбору. Напропш, друш. тва ће иоћн да наставе своју досадашњу делатност у пуном обиму. Рас праал>аво Је и о пктању лбгитпмацнЈа, коЈе имају да послуже као гаран. цнЈа за потпуно прзвнлаи рад прилнком поделе оброка. Легигимацнје ће се увести да нд би јвдно лице добнло више оброка ва штету другог. Завршивши свОЈ рал за овај зимски период, Ста-шн одбор за исхрану незапосленкх у Београду шхтожиће јаз но рачукв о свомв пословању, о укул ном износу прнил^иих прилога н издатнх оброка. У днскусиЈи о претстојећем рвду Сталиог адборв узелн су учешћа сви срнсутии. Подвучеио Је да требв одвајати аезапосленог радннка од сиротиње. Довс невапосле«и радник жели да ради, али услед опште ежономске крнзе не може за садв да ча!>е себи посла, сиротшва Је у »ауогућности ради. О томв нма да се водм рачуна прнликом спровоћења акцкје, која претстоЈн одбору н коЈа ће се преиа прОЈекту Ств.тног одборв, варгзити у отварању нових кухнња за нсхрану незапоствннх — уколнко то прккупл >ена сума омогући. На идућнм седннцаиа Сталног ад» бора биће, свакако, прихваћене кон. кретне одлуке о његовој акциЈи да бн кздавање хране незапосленим рад. ницнма могло почети већ у првим