Правда, 03. 12. 1932., стр. 11

ПРАВДА, 3 ДЕЦЕМБАР 1932 ГОЛ.

БЕОГРАДСКИ ЖИВОТ

ПЕТАК, 2 децембар Народно позориште — (20): „Цвеће мале Иде" н „Вила Лутака". Београдско мало позорнште („Славнја") — (21.15): „Бела Црнкнн»а" (првн пут). Коларчев Наролнл уннверснтет (17.15): Др. Борнвоје Ж. Мнлоје^ вић, професор Университета: На* ша домовнна. Треће: и Штз живи Г

СТРАНА

Наука и живот

Нување здравља — НАШЕ ЗДРАВЉЕ ЗАВИСИ ОД МНОГИХ СИТНИЦА. БОЛ КАО ПРИЈАТЕЉСКА ОП ОМЕНА. — НЕШТО О ПЕЈ1ЦО ВАЊУ. — ШТА ЈЕ ЛАКА ХРАНА? —

љу. Док се добро осећају, они и шта се производи у нашој зем- 'не оЛпдКзЈу пджн%\/ нл \*и. љи"? - (18.15): Др. Алексеј Је- , . °°Р апа ЈУ пажњу на неке \нлачнћ, професор: „Животни пут ги Ј енске пропнсе. Кажу ла не Ивана Тургењева". ' (вреди свакој снтннцн обраћатн Театер Варнете Палас (22): велеграл- пажњу, а заборављају да баш ски вариетски програм Колинн, од многнх ситннца зависи наше мађиоиичар — илузиониста, бира- члпан-кр Ако гр тим гитчм не уметиице и лепотиие. адрав.Ђе. ако ои се тим ситни.. м „ цама олаговремено поклањала Ј "а у ,° Р 6р. 1М С «д*р А Тера" И ПаЖЊа ' ЈШОГО би маЊе бо - 1е "и из основа је реновирана и снаб- па свету било, много мање ОННХ девена добирм мезелуцнма и пр- несрећника КОЈИ пате СВОЈОМ вокласним домаћим пићем. Сви- конвниом рају на концертним хармоника- р

Има много људи који су ве-|међу самим медицинским струч ома немарнн према своме здрав | њацима, у последње време, пзсгоје два табора: присталице и противници пелцовања. Против

ма чувени Раде Шамовац и оми> љени тенориста малн Костица певају севдалинке ненадиашне певачице Стана Јаковљевић (Сремица) која носи другу награду га утг.кмице југословенских певачица н Зорнца Босанка. Отворено ло з часа у ноћи. Телефон 28-705. 46509 Хотел Крагујевац. Савско прнстаниште. Свира н пева позната групз • Браће Смука, свакодневно рибља Р чорба н остали рибљи специјалитети. 46927 Ресторан „Херцеговнна" (кућа Весел >а) улнца Цара Ннколе II бр. 65. (Макензијева): Свира одлична дамен капела. Пева Г«ћа Маца Николић (уз пратњу Николе Бучука хармоникаша) која је добила на утакмици Југословенских певачнца прву награду. Ресторан има богато сортиран роштиљ са гурманскнм мезелуцима. 55635 Кафана „Савиначка Касина" у Макензијевој ул. преко пута „Хер. цеговине" од 1 децембра почиње да ради „Јовча" ћевабџи;а којн је летос код Го<ка Новитовића на Цветном Тргу сензацнЈу направио са својим гурманским специјалитети.ма н солидним ценама. Пићу је знатно спушген^ цена. 55654 »Вннара Колић" Булевар Ослобођења (Славија) 19. Увек свеже Каменипе — остриге сервирамо у нашем ресторану уз Дубровачку цену. Колићево далматинско беЛР н црно вино у ресторану 10 дкн. литар. Ван радње нарочити ј п()пуст. Телефон 26-270. 47023 .Пивннца Т. Цветковића" Краља Петра 64. Има увек одлична разноврсна вина као: Књажевачко, Жупско, Смедеревско кој^ је сам цедио исто Карловачко и т. д. Даје у локалу литар по 12 Дчн. Приређује сваког четвртка и суботе свињску даћу и ћевап и прасе на ражњу и остале сзе гурманске мезелуке на роштиљу. Петком рибља чорба, пихтије. Препоручује вино и ракију за славе и празнике. На веће колнчине кафанама. 47095 Кафана „Љубљана" код Карађорћевог парка, првокласна домаћа пића као и гурмански мезелуци. Свира капела Јована Шарге, пева чувена певачица Божана. Локал је отворен до зоре. 47171 БИОСКОПИ Уранија (17. 19. 21.30): премијера .Хез сгојх сје Во15" — (Дрвени крстови). Коларац (15) „МагасЈи" (Розе Хоборт, Чарлс Бикфорд). Касина (15): Ратни тонфилм „Ооиаи- ј топС — „Пакао Запада". Колосеум (15): „Бели отров — ко-! каин" (Ханс Алберс. Герда Мау- | рус. Труде фон Моло). Корзо (17): „Не питам те ко си м ... (Звезде с неба) (Лиане Ха|д, Гу-| став Фрелих и Секе Сакал). Еклер: Два тонфилма: „Неверујем више жени" (Рихард Та\'бер) — Ј 2) „Моја деца — моја срећа" (Џон Бол). Просветни тон-бноскоп, Милоша Ве ј лико! 6, „ДивЂе Орхидеје" и кул турни филм. Места дин. 2. 4. 6. | Новаковнћ (15): „Сенкс подземља

гори, пече, трза, сева и мучи увек човека тако да га ми морамо сматрати својим непријате.Ђем н тражити прво средсгза да се лишимо бола, а тек после болести која га ]е изазвала. Велика је грешка што многи

Тако многи л>уди не знају да је телесни бол у истини добар човеков пријатељ. То је тешко

ници тврде да је пелцовање више шкодљиво него корисно по човечје здравље. Поред несигурних изгледа да ће помоћи против неке болести, од њега постоје и велике опасностн по здравље: изазива се висока тем пература. чокење појединих делова тела, па чак и смртни случајеви. Пв ипак, већина научника су мишл>ења да је пелцовање корионо по људе, нарочито кад

схватити, кад сви зна.мо да Је је реч о широј заштити деце

бол непријатно, тешко, чесго несношљиво стање и сваки човек настојава да се што пре и

против разних болести. У новије време се веома успешно предузимају пелцовања за пре-

што лакше ослободи болова дохрану против дечјих заразкоји га муче. Бол стеже, боде, 1 тх болести, као што су боги-

ње, шарлах, дифтерија и т. д. За чување нашег здравља необично је важно да се оваки човек добро снађе у избору сво је хране, па да, по потреби, уме да се придржава и дуже време прописане дијете. Најваж

људн неће да послушају прија-1 није је да се сваки, и најздрч-

тељску опомену бола. Људи разним средствима умирују своје болове, а кад они мину, не сећају се да им испитују побчи же узрок, зашто је тело болело, није ли нека тежа и озбиљнија болест по среди? Чим је бол уминуо све је у реду, мисле људи. Тек доцније нам се пружа прилика да видимо да болест отклањањем бола још није минула, шта више. она се подмукло опасно ширила по нашем организму и напранила велико зло, које се често не да поправити. . . . У данашње доба пе.тповање игра важну улогу на пољу чувања нашег здравља. Па ипак, о пелцовању код већине људи

вији, човек навикне на такоззану „лаку храну". Шта подразумевамо под лаком храном? Сасвим лака храна је она која се лако вари, а ипак има довољно хранљивости у соби. Та храна је преко потребна болесницима и онима ко ји се од неке болести о<поравл>а ју. па још нису сасвим оздравили. Мећу најглавније и сасвим „лаке" намирнипе спадају: гтргсна, размућена јаја, чорба од меса са размућеним Ј *ајима (бујон), у млеку барени гриз и пиринач, са мало воде разблажено млеко, чорбе од зоби, спанаћа, двопек, заслађена млака вода. Лака храна: кох од пиринча, лире од грашка, масно

ринач барен у води и млеку, пресна шунка, кувана варива, компот, чорба од вина, чорба од пшеничних мекиња, малина. Мало јача али ипак лака хрзна, за оне болеснике који се већ опорављају: млеко са јајетом и кексом, барено телеће месо, кувано живинско месо (пиле, голуб, млада пловка), бифтек, в.)ће, пресно и кувано, колачи од пиринча, умокац, резанци, пзврће. Увече болеснику и оном ко се опоравља не треба даватн хлеб, већ уместо тога кекс, очлет или компот.

Бппрсти

постоје погрешни појмови. И I млеко, ,лире од кромпира, пи-

и њчхпва стапост — По тврћењу шведског научника Хеншена н болестн нмају свој век. — Хоће ли туберкулоза нзумрети? Шведски професор университетз и чувени бактернолог др. Хеншен одржао је недавно у Штокхолму занимљиво предавање о „старости болести". Он тврди да свака болест има свој век, своје доба старости, када и она, као неки жкви организам, мора да угине, нестане. Научник је у прилог свога тврћења навео неколико конкретних случајева и пијава у медииили. Маларија је пре седамдесет голнна била најрашнренија болест у свету. Данас се јавља појединачно и само у неким мочварним крајевимз. Лепра (губавост) је у старом веку била раширена по целој земљиној кугли и бнла права народна патња у свима земљама. Данас се та стрчшна болест једва јавља. Туберкулоза је болест која ће, по Хеншеновом тврћењу, кроз коју годину такоће ишчезнути као честз и рашнрена болест, она ће се у буд\'ће појављивати ретко као и лепрз. Рак је једина болест, која нсће скоро нестати. Она и<ма много мпгућности за ширење. Главни узрок појачаног ширења рака је повишенз просечно доба старости код људи. ЈБуди даиас живе дуже и тако отоци рака имају много више временз да се шире, а рак је типична болест човека који стари. На жалост, рак је болест, при *;ојој се данашња медицинска наука не може да онаће. Једини позитивни у-;-

пех медицине на пољу рака је отк^/ ће да су и многе друге болести, н# зиване равннм именима, у новије вр« ме такоће пронаћене као обољење јод рака. ' За артерио-склерозу каже др. Хен; шен, да је болест претераиог пушсња, а шећерна болест је зло од ко- а пате људи неумереног, раскалашн )Г живота. ДА СЕ КРВ НЕ УСИРИ. — Нз хируршкој клиници у Кенигсбергу у« тврћено је да се овежа, топла људска крв не може да усири, ако се стави у суд од ћилибара. То је важно код многих операција у болници јер »приликом трансфузије крви и других хируршких радова необичнг; је потребно да се свежа крв одржи у свежем стању, да се не усири. У Немачкој се сада праве већ лекарски судови разних облика и величи не од ћилнбара, у сврху хируршке употребе. Лекари објашњавају ову појаву тнме што се ћилибар уопшт : не накваси или се врло мало накваси крвљу, а ипак је одржава свежом. 4 МАТЕРИНО МЛЕКО И АЛКОХОЛ. — Руски научнкк и лекар Орлов утврдио је да алкохол неверопатно штетно утиче на жене које доје децу. Он је опитима утврдио да се у материном млеку, већ један сач после узимања 20 грама алкохолз, налазио алкохола у количини од 0,19 од сто. Алкохол код жена које доје децу достиже у млеку своју кулминацију пола сата после узимања алкохолног пића. Мајке ко1е V доба кулминације алкохола — пола сата до једног сата после пића доје своје дете, стварају у велнчо« мери код детета склоност ка атко холизму, која се доцније претварз у празу страст.

КОД ОВАПЊЕЊА АРТЕРИЈА, у мозгу и у срцу, постићи ;ћемо дневном употребом мале количине наравне Франи-Јозефове горке воде мекану столицу јбез икаквог присиљавања. Од|лични клинички учитељи за уЈнутрзшње болести имали су и ј код на једној сграни већ узетих болесника најбоље успехе при 'чишћењу црева, употребом нзравне Франц-ЈОзефове горке во де. Франц-Јозефова горка вода јдобива се у апотекама, дрогеријама и шпецерајским гргови•нама. НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ 44

Највећи

подвиг репортера Дипона - ЖАН МАРОД -

Борбала је давно желела да се Ото ожени овом лепом лсвлјком. — Ни.је, драга моја, олговорила је. Мој Ото је веома опрезан и зато бира. И он стану.;е у овој кући, али у приземљу. Истина, и овде би било иеста. Знаш какви су млади људи... Често прима посете и позива иријатеље на вечеру. — И пријатељице, зар не 5 до дала је Мицика. . — А сад да се преселиш свамо из свог пансиона, наставила је тетка. Било би најзгодннје да јавимо телефоном. — Треба да упакујем сгоје ствари, драга тетка

У том тренутку зазвонио је (Хари Пн.1); ..Неооично унапре- телефон Борбала је узела слућење" (Бустер Весг); Мнки иауз и 1 алИ цу. Луксор (15-15): „Емнл и легекгиви" ј . Пл . ,, „ (Ролф Венкхаус, Фрии Расп). . „ . ^ ' ) 1 ? »Победннии свемира" (Рамон Но- мајка. Мој син Је мало пре јавио варо. Аннта Пеџ). да иде код „Белог слона". РеМетропол (171: ,.Тајанст»енз шесто- ! 0 ј е да са вама има састан л к . рица" (Валзс Бери, Жис Стон, Ј . Џон Мак Бравн); „Борба за Ман- Лао ми је ШТО не ручамо заЈед џурију". ! но. Ало! Ало! Реците му да орБалкан (15): .0.1 у!е на Монблану" 30 дође кући, јер овде га '1ека (Лени Рифенштол, Ернст Уиес).' г-л И јот-нп ичнрнаћвњв Јелнл нан „Бечка ивећарница" (Ренате Ми , ПрИЈатнО изненађење. Једна нан лер, Паул Ото); Фокс новости. редно лепа давојка. пе, и.ено ДЕЖУРНЕ 4ПОТЕКЕ: г .г. Живко- име не могу да вам кажем Ревић Милан. Цара Николе II 53 ците му да Је то девоЈка на ко-

(гел. 21-027); Каракашевић Милош, Душанова 40 (26-417); Константиновић Наум, Приштинска 90 (27-630); Мајданаи Слободан, Карађорђева 95 (27-734); Протнћ Божа, Сарајевска 28 (24-588), Рожман Мирослав, Престолонаследников Трг 5 (26-165); Селаковић Константин, Кнез Михајлова 54 (21-825); Станојевић Ђорће, Крал>а Александра 176; Трајковић Светозар, Краља Александра 28 (26-380). Станица _за спасавање и брзу помоћ 23-4-56. *>

ју често мисли... Довиђења! Борбала је прекинула иезу, а онда се обратила девојци: — Каква неприлика. М зј' син сваки дан руча код куће, л да нас се састаје са једним ржолским другом. — Не мари. Ја нећу аобећи. — Надам се да ћеш остати ие колико недеља Мицича је лошла V веома не

пријатан положај. Ако остане овде неће имати времена дј се састане са Бутеном. — Слушајте, драга тетка, рекла је. Ја нисам сама у Прдгу. — Ниси сама? Него? — Дошао је и тата. И он ј& хтео да те посети, али данас је добио телеграм да се првим авионом врати у Берлин. Тата вас много поздравља и мене је оставио само због тога да видим како сте. Тетка се зачудила. — Па онда си сама ако је отац отпутовао.... — Не знам могу ли то да ва.м кажем... Борбала није сачекала крај реченице. Инстинктом жене одмах је осетила да је љубав по среди. — Ти си вереница, прекиде је. — Ох, не... За сада још нисам, али ко зна... — Ти си овде са вереником? — Још није вереник. То је један симпатичан господин. — Зар си у његовом друштву дошла у Праг? запрепастила се тетка. Па шта каже отац. — Он нема појма о томе, одговорила је девојка мирно. — Мицика! Ох, кад би то зна ла твоја покојна мајка... — Зашто, драга тетка. Свч кажу да је већ време да се удам Па зашто да не изаберем чо века, који је симпатичан? — А ко је тај господин? — Путник око света. Ловац на тигрове. — А где си га упознала? — У бару... Тетка је пребледела као крпа

— Ја те не разумем, промуца ла је. Зар ти у бару склапаш познанства са младим људима.-' — Тата је био присутан. И стина, он се тати није претстЈ вио, али... — Ох, ви сте сви полуде ш уздахнула је тетка. Ја се не сн;. лазим... Па ти си, дете моје, пошла рћавим путем. — Али то је диван младић.... — Сви авангуристи су лепн. Видела сам то у биоскопу и чи тала у романима. Слушај, дрсга моја. Упознај га са Отом, јер он добро познаје људе. И стина, и о« сад лудује за свсјим старим пријатељем, неким Бутеном... — Како се зовеЧупитала Је Мицика брзо. — Буген. Анри Бутен. — Зар га ви познајете? — Никада га нисам видел >, али Ото често говори о њему Он је живео у Паризу и у интер нату се упознао са Бутеном. Доцније је Бутен отпутовао V Азију и Африку и они се пег наест година нису видели. С<п је дошао да среди неке ствар^ око наследства и Ота су сасну шали као сведока. — А због чега је требало да сведочи ? — Бутенова мајка била је по реклом Чехиња. У Прагу је купнла неке непокретности. Она је била веома опрезна жена и при ликом куповине непокретности ангажовала људе који ће у слу чају њене смрти пазити на имовину док се њен син не врати у Европу. Ти људи били су Андријеви пријатељи и школски

другови. У Прагу је Ото пазио на Анрнјеву имовину. Није потребно да нагласим да је био са вршено савестан. Кад се појавио Анри, Ото му је реферисао о свему и туторство је постлто непотребно, тим вмше што Бутен има намеру да нрода кућу. — Па шта каже Ото, какав је човек тај Бутен? — Каже да је савршен џентлмен, који због научних проблема путује око света. — Ох, па ја сам онда срећна! повикала је Мицика н загрлила тетку Борбалу. — Шта ти је, дете? чудила се стара. Зашто се голико раду јеш? — Због тога што је тај Бутен тако добар човек. — У кавој је то вези са... — Јесте, прекиде је девојка. '1о је тај господин који сг. ингересује за мене. Тетка се срушнла у једну наслоњачу. Директор банке Ото .Минц уиутио се према улици у којој -е налазио ресторан код „Бечог слона". Био је добро расположен. Пре подне је свршио један г-осао и зарадио велику суму, а сад се састаје са најбољим при јатељем из детнњства. Осим то 1а, и овде ће добити већу суму новаца, јер је Бутенова ААајка одредила тестаментом велики хонорар, који ће тутор примити тек онда кад се обрачуна са Дндријем. Ото се сеКао лепих дана, које је провео у кућн код Бутенових. После завршених студија Анри му је често писао, а доцније је изгубио са њим сваку везу. Анри је увек имао жељу да постане светски путник. Ресторан је био пун. Ото је погледом тражио свог старог пријатеља. — Наставнће се —