Правда, 03. 12. 1932., стр. 12

С1РАНА

ПРАВДА, 3 ДЕЦЕМБАР 1032 ГОД.

БРОЈ 3?8

ддмБ/ћј&мш жао

Сеоум против лажи — Изум двају америчких научника који треба да изазове епохалан преокрет у криминалистичкој служби. Још у пролеће ове годиие два америчка научника, Дајле и др. Мнлберг, направила су једно научн-о откриће, које би требало да буде од епохалног значаја по криминалистичку службу. Они су изумели нов оерум, | >:оји — по тврђењу проналазача — мора натерати сваког човека да говори само праву истину. Свој проналазак су назвали „серумом против лажи". Серум против лажи убризгава се људима у вене и изазиза код њих моментану забсхргвност. Они заборављају на своје одлуке и мисли у блиској прошлости, али се добро сећају ранијих догађаја. На овај нлчин, неки опасан злочинац, који упорно пориче све пред полицијом, мора, после убризгавања анти-лажљивог серума, да каже целу истину, заборављајуНи да је одлучио лагати и порицати свој злочин. Према тврђењу Дајлеа и Мил берга, главни саставни делопи овог серума против лажи су морфиум и акополомин, дие супста«це које невероватно јак« утичу на човеков нервни систем и изазивају тренутну заооравност. Чикашка кривична полиција већ је вршила опите с новнм изумом. Серум против лажи убризган }е многим сумњивш људимз који нису хтели да при знаду свој злочин. Под утицајем серума, они су почели сзе лепо да причају и полиција се уверила да су говорили праву нстину. Тако је чикашка полиција успела натерати на признање једног богатог чикашког грађанина, неког др. Вилиема Оориена, који је осумњичен да је отровао своју жену. Он је раније упорно порицао, али кад је добио „серум против лажи", сзе је признао. Ако се овај нов изум покаже у истини као практичан и остварљив у криминалној истрази, онда је реч одиста о изуму епохалног значаја.

„Сува" Америка се спрема за дочек „мокрог" о 0

лоба.

Село с једном породицом ор — СЕЛО У ЕНГЛЕСКОЈ У КОМЕ СУ СВИ СТАНОВНИЦИ РОЂАЦИ. — ВАЖНО ЈЕ ИМЕ: МАК ТУРК. — ЖЕНЕ КАО РОБИ ЊЕ. —

Село у коме живи свега једла једина породица зове се Мак Турк и налази се у енглеској грофовији Велс, недалеко од Црних Планина. Сваки стамовник села Мак Т.урк зове се као и село: Мак Турк. Мак Турк је једна велика олштина, са неколико хиљада сгз новника. Она има претседниха општине, одборнике, чнновнике, полицајце, пореоке егзекуторе, послужитеље и читаве улице, и сви они се зову Мак Турк. Пре 120 година један чобзнин по имену Маж Турк дошзо је у овај крај Црних Планина, у грофовију Велс и купио за прилично јевтин новац огроман комплекс имања. Ту је он са својом женом и синовима оановао насеље Мак Турк. Село је тада живело искључиво од одгајивања оваца. Вуна је много доносила и тако су се чланови породице Мак Турк брзо обогатили. Пролазило је време и Мл« Туркова кћи је требало да се

менат, једа« гласа са пуномоћлјем свију њих, наЈравно увек за консервативног кандидата. Данас је претседник општине Мичел Мак Турк, стар осамдесет година. Он се стара да се строги морал и прописи о зздругарском животу у овом најнеооичнијем селу најсгрожије одржавају. Свака лакомисленост и најмањи прекршај се строго кажњавају. Најстрожије је забрањено да нека жена или одрасла девојка из села сама пође до другог села или вароши. Она мора да иде у пратњи неког Мак Турка... Кад не бч било ове контроле, ускоро би се у селу настанили и људи, који се не зову Мак Т>т>к... Иначе, жене у Мак Турку живе као робиње и немају никаква права. Мушкарци су ту апсолутни господари и жене се не буне против тога....

I 1

— ГРОФИЦА КОЈА ЈЕ ПРВО ПУЦАЛА НА СВОГА ЉУБАВНИКА, ПА СЕ ПОСЛЕ УДАЛА ЗА Ц)ЕГА — ДА БИ СЕ, НА КРАЈУ, РАЗВЕЛИ... — ЉУБАВНЕ ПУСТОЛОВИНЕ ГРОФИЦЕ ЖАНЗЕ. —

ПАРИЗ, децембра. У париским отменим друштвеним круговима се сада много прича о афери лепе грофице Жанзе, која је тражила раз вод брака са евојим мужем, ен глеским аристократом Рејмоном Трефордом. Живот и пустоловине грофице Жанзе су врло ^анимљиви. Већ 1925 године грофица се налазила у центру интересова ња француске јавности. Она се у Африци упознала са богатим Трефордом, који је био тада у лову на лавове. Између њих су се развили интимни односи. Али, кад су се враћали у Париз, љубавни пар се споразумео да се у Паризу раставе и да свако пође својим путем. Трефорд је успео да убеди своју драга ну како његови родитељи никада не би дозволили да се он ожени једном Францускињом. У Паризу је грофица испратила Трефорда на железничку станицу. Он се спремао за повратак у Лондон. Све до поласка воза, грофица Жанзе се мирно понашала. Али кад је Трефорд хтео да уђе у купе. она је испалила пет револверских метака на свога љубавника и затим уперила револвер у своје срце. Трефорд и грофица

су тешко рањвни пренети у бол ницу, али су неким чудом обоје спасени. После оздравл>ења дошло јв до процеса, на коме је грофи* ца Жанзе морала да одговар! за покушај убиства Рејмона Трефорда. Ентлез се каваљерски понашао на суду и уверавао судије да је грофица случајно пуцала на њета, па кад је виде-та шта је урадила, поку шала је да се убије. Суд је гро фицу ослободио. После тога дошла је друга сензација. Грофица Жензе и Рејмон Трефорд веначли су се у Паризу. Свадби је присуство вала елита лондонског и париског друштва. Изгледа, међутим, да овај брак није био најсрећнији, јер је грофица Жензе још прошле године поднела париском суду тужбу, у којој тражи да се њен брак са Трефордом разведе. Она не може више да живи с оним мушкарцем на кога је из љубави пре шест година пуцала, а који је пред судом својим одиста племенитим држањем спасао робије. Суд ће ових дана изрећи раз вод и тако ће једна велика париска сензација дооити свој епилог.

уда. Али отац је говорио: — Моју ћерку може узети за жену само човек, који се такоВЛАДА СПАСАВА ЦИРКУС зове Мак Турк. ОД КРИЗЕ. - П5знати великн | У то време дошао је из Јужнемачки пугујући циркус Сара- ( не Шкотске један беспосличзр, који сада гостује у Дрез- млзднћ који је цео свој живот проводио у скитњи. Он је трзжио посла за неколнко дана, али је остао за увек у селу, јер се — на своју срећу или несрећу — звао Мак Турк. Он се оженио са чобаниновом ћерком и тада се насеље све више ширило. Временом је село постало као и сва остала уређена и лепа села у Енглеској и страни момци из других села долазили су у Мак Турк да се жене. Али они су сви одбијени, из простог раз лога што се нису звали Мзк Турк. Кад је број удавача у Мак Турку необично порастао, прет седник општнне и глава свију у том селу послао је млађе мушке чланове из задруге да оду у Ирску и Шкотску и потраже све младе људе, који се зову Мак Турк, а који би хтели да се жене. Ова експедиција је пропраћена успехом, било је доста младожења, који су се звали Мак Турк... Слога у селу са истим именом, као што је и презиме свију грађана — примерна је. Полиција ту нема никаква послз. о заштити

зани. дену, борио се у последње време с огр >м :ш .м финансискнм тешкоћзмач Било је већ говора о томе ла ће управа ликвндирати циркус. Да би се то спречило, сама са:сссиска влада је оллучила да изгласа ниркусу Сар1заниу месечну субвенцију од 30 000 марака, како би се он и дал-е одржао. Ова новчана п јмоћ би текла све док се циркус не опорави од велике кризе. Верлинска влада је овај корак саксснске покрајинске владе од :срнла и тако ће се циркус Саразани спасти ол непријлтних последица прнвредне и финансијске кризе. „ГРАФ ЦЕПЕЛИН" НЕЋР ЛЕ ТЕТИ У ФРЛНЦУСКУ. — Шпан ски листови су објавили ]ош ра није вест, приликом боравка др Екенера у Мадриду, да је оч новинарима изјавио како ће V току 1933 године прелузети са „Грлфом Цепелином" већи лет по Африпи. После тога, „Граф Пепелин" ће учмчити посетл' и Москви и неким већим варопл'ма Совјетске Русије. Сада је лр. Екенер изјавио сараднику ,.Вер

линер Тагеблата" да су весгијОна се само стара шпанских листова из.мишљеле села од странаца. Кад се нешто и да „Гоагћ Непечич" уопште | пазари у вароши, један Мак неће летети ни у Африку ни у'Турк покупује све за остале. Совјстску Русију. |Кад гласају за изборе за парла-

ко.мад довољан |е з Увек при руии, пере н лечн уЈедно улспшава косу. Л\оже ли се пожелити нешто бо.гс н практнчнше? Добп|е се свугде. Цена 15.— дин. ЛАМИКО — Београд, Кн. Мнхајлова 14. 47095

СМРЗНУТО ТЛЕ У СИБИРУ. — Према саопштењима географског института у Владивостоку, завршена су премеравања целокупног замрзнутог тла у Сибиру. Утврђено је да замрз нуто тле Сибира, које се никада не крави, износи око 7 милиона квадратних килом^тара, што значи да је подручје замрзнуте земље у Сибиру толико велихо као цела Европа. Замрзнуго тле допире на многим местнма и до 63 степена географске ширине према југу. У севернчм деловима Сибира тле је замрзнуто дубоко 120 метара од земљине површине. * УМЕ ОН ДА ШТЕДИ. — Отац држи своме сину моралну гсридику: — Упамтн благовремено, сине мој, да се новац никада не сме расипати. Новац треба штедети, или га, пак, улагати корионо у куће, имања, фабрике или трговине... Шта си ти урздио са оних десет динара које сам ти јуче поклонио? — Уложио сам их корисно у једну трговину чоколаде...

ДА ЛИ РИБЕ ВОЛЕ КАКАО? — Холандски брод „Градман" преносио је ових дана великн товар какаоа из Кубе у Ходандију. На путу преко Атлантског Океана, брод је доспео у страшну буру и посада брода је једва успела да се спасе у чзмцима. Морнари су морали да гледају како брод са 4000 тона какао тоне у њиховој непосредној близини. Они су приметили мнлионе разннх морских риба, које су се окупиле око брода што тоне. Велики слој какаоа разлио се тада по морској површинн и рибе су горкн, браон прах похлепно гутале. Изгледа да рибе воле какао... БАРНАРД ШО О НОВИНАРИМА. — Један од највећих књижеаника света садашњице, енглески романсиер и драматичар Бернард Шо, одржао је чедавно у Лондону предавање о новинарима и новинарству. Он је, између осталог, рекао: — Свакн уметник се труди да својнм дели.ча створи нешто трајно. И новинар је уметник, али јединн који има врло неззхвалан посао, чији се геније брзо заборавља, јер његова дела, ма колико да су од велике и истннски умешичке вредности, не осгају сачувана, губе се. новине нико не чига. Многи л»у ди сасвим неправедно напвдају новинаре због површности. Моје је дубоко уверење — пола века радим са новинарнма да новинарски рад није ни површан, ни аљкав. Има велики број новинара који баш у брзини, вештом имагинацијоч, стварају дела од велике уметничк евредности. Новинари ннсу заслужили да свет тако млћехински поступа с њима и да их тако брзо заборавља. Свет треба да зна да они свакодневно пружају свежину, проме-нљи вост и шароликост монотоној свакидашњици. Треба замислити живот модерног човека без новина, па ће се лако увидети велика вредност новинарског

јрада. Имамо ми ипак и бес.мргјних новинара. Такав један је и Волтер, јер његова дела „Кан;дид" и „Задик" су чисто нозл( нарска персифлажа. Платзн, Аристотел и Сократ дали су нам најлепше новинарске репор , те старога зека. САЗНАЋЕ... — Једна веомл ј лепа и богата девојка каже своIјој иријатељици: I — Волела бнх да знам коп ће од мојих обожавалаца бити највише разочаран кад се бу' дем удала!... | — Онај за кога будеш п шла... * За СЛАВЕ н БОЖИЋ спу штене су цене сликама, да бн сваки и поред кризе чогао украсити свој стан. Уверите се куповина необавезна, Хуго Фа.јгл, Кнез Михајлова ул. 30. 4К891 И ОВО ЈЕ РАЗГОВОР. Два господина разговарчју у возу: — Путујете ли угг° — Ко? — Ви. — Ја? — Да. — Не. ШТА ПОТРОШЕ НЕМЦИ \ ДУВАН И АЛКОХОЛ? — Пр 1 ма једној статнстнци, Немци го јдншње потроше 2 и по чилнаоде чарака за дуван и 5 чилиар;ш чарака за алкохолна пвјћл, од тога 3 и по чилиарде са.чо на пиво. По чишљењу једног ачеричког лекара, Нечцн однојсе рекорд на пољу п\лиења и [трошења алкохолних пнћа. Он ,ка!же: „Нечачкн народ је тим јпороцича почео да се одаје тек јпосле Светског рата. Пре рата | је потрошња алкохола и дувана у Нечачкој била чиничалнз. Али поратно срозавање донело је собо.ч и појачану потрошњу алкохола и дувана код Нечаца ".