Правда, 30. 03. 1933., стр. 11

I БРОЈ 10.198

ПРАВДА, 30 МАРТ 1953 ГОДИНЕ

СТРАНД, 11.

БЕОГРАДСКИ ЖИВОТ СРЕДА, 29 иарта Народно позориште — (20): .Таис". Београдско мало поЈориште („Славија") — (21.15): и Оно нешто". Коларчев Народни уннверснтет: (17.15) Момир Вељкоаић, професор гимназије: „Наш средњн век у најизразнтнјнм делкма и личностнма"; — (19.15): Др. Душан М. Суботнћ, претсеаннк Касационог суда: Кривнчно право 4. Казне, њнхов цил> н нзвршење. Театер Варнете Палас (22) једннн велег ралски Вариетскн програм.бнране атракције за март, 3 кондо« ра |иш невиКена сензациЈа, познато бнране уметннце н лепо49451 Наука и живот

Опасне шивотне намкрнице оп — МЛЕКО МОЖЕ ДА ПОСЛУЖИ КАО РАСАДНИК НАЈОНА СНИЈИХ БОЛЕСТИ. — БАЦИЛ „БОТУЛИН" КОЈИ СЕ НАЛАЗИ НА МЕСУ. —

2.

Поред леда и пијаће воде. опасан расадник за разне зараз не болести може да буде л млеко, које се толико троши и највише даје деци. Многе и многе дечје болести настају услед нездравог и бацилима заРеоора« .Мирш", Кр. Алекснлра I Г. ,ЖеН0Г К ° јб М ДеЦИ Л »" 168. тел. 28-705. Сзаке вечери Је > НедаВОЉНО КОНТрОЛИСЗНОМ пева чузена Паула Бехиен и На-1 с тању. ла За^ечаока Свнра чуаена ка-1 Пресно млеко је опасније ОД пела Ниц.1 лиие Земунца н Бра- ј куваног, али и кувано млеко ће уз сулелозање нлбољнх 1У- може ла саложи мичионе ћз гословенских хармоникаша прва- ' иожс да садржи милионе оака за 1933 гох г. Раде Шамовпз 1 цила » га ДОМаћица није ДО

лозе, а процесом пастеризације може ни да стоји ни да седи ти бацили се потп>ио уништа-[То мучење траје неко.тико да

н Николе Петровића зв. Бучук. Пиће н гурманлуцн првокласни Отворено до дубоко у ноћ. „ 50П3 7 На Старом Ђериу кућа весел»а н севдаха кафана „Јерменнн- Крал>а Александра 119. Свако вече свира на ко.нцертној хармоницн старн Београдскн севдалија носилац друге награде са утзкмнпе Југословенскнх хармоничзЈпа Перица Добожановић уз пратњу џаз-оркестра, пеза омнљена севдалннка Зорнца Босанка. — Пн* ће н гурманлуцн првокласни отзоренн до дубоко у ноћи. 56637 Ресторан „Пале де Данс", Балканска 12 — .Трокадеро". Почев од 1. марта па надал>е фамнлнјарни Дансинг свако вече пре н после варијетскога програма уз одлнчну цаз музику под управом омиљенога кзпелннка Јове Розендора. Улаз бесплатан. Цене солидне Рес1оран „Румунскв крал,", угао Кра љице Наталије и Балканске. телефон 27-728: Свако вече до 3 сата пеза првакиња Југославије г-ћкда Даннца Јанковић Шапчанка, омиљена Татјана н г-ђицз Цица бела звезда, пратн нх оркестар са примашом Пишгом н Гајом. Ресторан располаже са одличннм пићем из далматинских, жупских н смезеревских подрума, као н добром кујном н разнии мезелуцнма. 4%93 Ково реновнргна кафана н пивннпа Ташка Апостоловнћа Његушева ул. 11 Цветни трг. Пијаца снабдевена са гурманским мезелуцнма и домаћнм пићем. Цене солидне. За посету моли Ташко Апостоловнћ, кафеџнја. 66837 БИОСКОПИ: Ураннја (15): „Ноћ пре веридбе" п Е јп МасЈе! иче <1и" (Лнане Хајд, Секе Сакал, Георг Александер). Колосеум (15): „Лзубакање" (Магда Шнајдер, Олга Чехова) н Свето брдо Атос Коларап (15): „Велика атракција" (Рч хард Таубер, Ана Стен); „Поновие незгоде" (Стан Лаурел, Оливер Хардн). Корзо (17): „Царев валцер" — Кајзегл-зЈгег (Мартз Егерт. Секе Сакал. Паул Хербнгер и Вили Ајхбергер). Додатак: Фокс-журнал. Касина (15): светска премнјера „Та1фун" (Инкишинов, Лиана Хајд) и Уфа тон журнал. Луксор (15.15 ради непрекидно): 1) „Смак света" у гл. ул. АбглГзнс — Колета Дареј. 2) „Западни фронт" у гл. ул. Фриц Камперс Густав Днсел. Еклер (15): 1) „Дезети свесоколскн слет у Прагу 1932"; — 2.) „Танго љубави" са Вили Форстом. Новаковнћ (15): 1) „Шпијунажа (Москза 1921") 2) „У слабом часу" («жане Хајд, Секе Сакал); 3) Тон шала „Морнари"; 4) Нови »Мнки Мауз". Метропол (15): Ј"рад чудега" (Цон Џилберт, Рамон Новаро); „Страствени пољубац" (Дон Хозе Моика). Балкан (15): 1) „Зелена сабласт". Детективи „Скотланд Јарда". 2) „Моја љубазница Соња" (Лиане Хајд, Секе Сакал. Фриц Шулц). 3) Фоксов Тонжурнал. ^ Просветни тонбноскоп (17, 19, 21): „Ревизор Хазелхун". Цене места: 2, 4, 6 динара. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: г. г. Алмо злино Нисим, Краља Петра 5/ (тел. 20-392); Антонијевић Ко ста, Балканска 32 (тел. 21-040) Ђаја др. Слниша, угао Булевар Ослобођења и Охридске ул. (телефон 23-137); Јовановић Милисав, Зелени Венац 14 (тел. 23-013). Милошевић Милорад, Краља А* лександра 256 (тел. 22-917); Прен дић Светислав. Краља Алексчндра 68 (тел. 20-264); Станишевскн Станислав, Булевар Војводе Мишића 13 (тел. 26-464); Тасић Душан, Кнез Милетнна 49 (тгл. 21-214); Трајковић Светол<гк. Кнежез Споменик 2 (тел. 20-649), Анђелковић Владислав, Престолонзследников Трг 35 (телефзч 23-588). Станица _за спасавање н брзу помоћ 23-456.

бро прокувала. Краве врло че сто болују од туберхулозе, и поред тога дају обилне количи не млека. Сопственик краве на сто}ава да уновчи млеко, без обзнра на то да -тн је њего за храва здрава или болесна, а често га и он сам са сзојом по родицом пије. Да бн се задовољили сви хи гијенски прописи, млеко се пре употребе мора пастеризовати. Од туберкулозне краве добија се млеко пуно бацила туберку

ски производи покварени, стари, што човек ни за време став љања залогаја у уста не мора да примети, онда се тнме при према терен за најопасније, че сто смртоносне болесги. Нарочито су опасни у том погледу недовољно барено или пржено месо и разне кобасице. На таквим баЈатим кобасица ма и месу налазе се у огромном броју такозвани „ботулин-бацили". Ко те бациле унесе у свој стомак, скоро у сваком случају добија страшну болест која је медицинској науци позната као болест „болутин". То је у ствари страшно гровање. Први симптоми болести јављају се често већ неколико сати после узимања кварнот или веоиа старог меса и кобасица. Има случајева да се болест јав ља и после неколико даиа. Болесник осећа болове у сто маку, позраћа, хватају га грчеви, чуло вида му слаби, гуша му се сушн, тешко гута, па на крају толико ослаби да не

одбранити само на тај начин, ако домаћица пажљиво и стал но прегледа месо. Мора да се увери о свакој промени боје на месу, о његовом мирису и при најмању сумњивом знаку, месс треба радиЈе бацити него стварати опасну болест у кући. Постоје извесни антитоксини за случај тровања месом, али ни они не пружају увек довољ ну заштиту болеснику. Стога је боље поступити по оној ста рој изреци: „БолЈв је спречити него лечити!" Др. М. X. Смит.

ваЈу из пресног млека. Одојчади и малишанима не треба даватн непасТеризовано млеко, јер то је извор за најразноврсније и најтеже заразне болести. Веома често се код мале деце дешава, да од нездра вог млека добијају тешки стомачни и црвени катар, који су код тнх нејакнх створења скоро увек смртоносног исхода. Али исто тако пијаћа вода, лед и млеко, могу да буду о пасне и друте животне намирвице. Свакоме је добро познато да се неопрано воће не сме јести, јер на њему се скупљаЈу милијарде бацила. Али ваљда ништа није опасније са гледишта лаког стица 1 ња заразних болести као месо. Ако су месо или други месар-

на н тада долази до смрги. Од ове болести је тешхо излечити, умирање у маси од „бо тулина" — од отровних коба сица или меса купљених код истог месара — такође не спада међу реткости. Ако човек л оздрави од ботулина, годинама још осећа зле последице те ужасне болести. Месо је опасна намирница јер човек не може да га довољ но конгролише по свежини и исправности. Често најлепша шницла или ћулбастија изтледа румена, свежа и сочна, као да је сад узета од недавно закланог живинчета, а у ствари један мали делић, као острво, на том месу већ је окупио о громан број ботулин-бацила. Против овога зла можемо се

Медмсне занимљгвзсти

Заград исело ва МдЈТО ивелико

вишак и недостатак ста МАЧНЕ КИСЕЛИНЕ. — Многи љу-1 ди пате услед неуредног лучења сто ] мачне кнселине, али нз субјективннх симптома се тешко може утвр- 1 дити да ли болесник пати од вишкл (претеране) стомачне киселине или од недостатка. То се може утврди- I ти само подробним лекарским пре- ! гледом стомачне киселине, уз претходно давање пробног доручка. Лечење обеју болести помоћу медикЈмената н дијете у нсто време нема смисла. То је у супротности једно с другим н не само да не пружа оздрављење, већ може довести и јо тежих последица. • бутер против грипа. — Позн1 ти енглески научннк н лекар др. Валием Арбетнот Лајн — чије медицин- ј ске чланке је „Правда - већ у виц;е ; махова објављнвала — препоручује против грипа ово одлично средство. ј Он каже: г Вештачко сунце је, као што је , познато, најбоља предохрана пр^гив' грнпа. Алн у многнм местима не сто- ; је шнрокој маси народа на расположењу бесплатне амбуланте са вештачким сунцем. Срећом, уместо вештачког сунца можемо се користити другим добрни средством протнв грипа: бутером. Као што је познато, крзва преко целога дана прЈ- Ј води на сунчаном простору и тако ј је научним опитима утврћено да ле- ј ковнтост бутера не изостаје много ј нза лековитостн сунца. Ко у доба | хладних знмских дана, као н за вре-

РА1,МА

гумене потпетице И,РА1МАТУМЕНА кожа за пенђета. Непромочиво, Јефтино, не клизи, нераздериво. Лобива секол свакогобућара. Југослааенски лроиззод. 50228 ме топлих облачних дана, једе редовно доста бутера, биће сачуван знатно од опасности коју доноси грип". • спавање с пуним стомаком. — Ако неко са пуним стомаком, одмах после јела, може мирно и без реакције по здравље да спава, нека мирно спава. То ће му коркстити. Али ако се човеку који после ручка спавз у сну јзвљају непријатне и ружне слике, ако се трза н нер возно скаче из сна, онда Је боље да не спава после јела. Спавање с пуним стомаком само по себи ннје нп мало опасно. То је, у сваком случају, везано за индивидуалне човекове склоности.

КОД ПОЧЕТКА ЗАКРЕЧЕЦ)А КРВНИХ СУДОВА, о*ог\'ћ\']е употреба наравне Франц-Јозефове горке воде уредну столицу као н умањење високог притиска крви. Учитељи лекарстеа препоручују код свих појав« старења Франи-Јозефову воду јер она сигурно запречује купљање иатерије у каналу ст<5мака и црева, оживљује варење и умањује раздраженост живаца. Франц-Јозефова горка вода добива се у апотекама, дрогеријама и шпецерајским трговинама. 56790

РОМАН нПРАВДЕ-

Не заб )равнте да се и Ваша аоро дииа и 8зши нзјмилијн налазе пред опаснчн'ћу из оболе од губеркуло зе Ворите се протнв те опасности и чугтите б.»жићње маркние Лиге против туберкулозе. — Лвга протнв туберкулоче

Између дужности и љубави - М. БРАДЛЕЗ -

— Неколико тренутака, господнне. Желео бих да говорим са вама. Млади нграч се зачудио. — Шта то значи? упита. — Видећете. Хајдемо у гарде робу. Тамо нас неће нико узнемиравати. Прошли су мрачним ходником и ушли у малу просторију. Ла Сал је постао несигуран. — Молим вас да ми објасните разлоге таквог поступка, рече. — Ја сам комесар кривичне полиције Девилин. а ово је државни тужилац Ридер, гласио је одговор. Нас необично интересује зашто сте убили Филипа Дарова... Ла Сал, који је баш хтео да запали цигарету, пребледео је и запрепашћено се загледао у Девилина, а загим у Ридера. Ви сте, изгледа, пијани.. — А ви сте, младићу, мислили да је у спаваћој соби бнла Топсн Мин... — Топси Мин?... Да, синоћ сам био у њеном друштву. Верујем, али после убиства. Биће најбоље да нам све искрено признате. Синоћ сте виђени у хотелу „Хигате", а да нас сте побегли из хотела Побегао? Не, господнне' Ја сам се преселио V други хотел. Нема закона који забрању]е да се човек сели по својој вољи. — Не. Али за убиство има закона. Ох, Боже! повика младић Зашто да убијем Дарова? Ја ни сам имао ништа против тог човека.

— Билн сте љубоморни због своје пријатељице, насмешио се Девилин. Ви сте га упозорнли да је не дира... А синоћ сте уобразили да је Даров са Топси отишао у хотел. — То је лаж! протестовао је Ла Сал. Тако што никада нисам рекао Дарову. — То још нисмо утврдили, али рекли сте својој пријатељици Топси. Она нам је све признала... Она вас је чекала у ресторану „Јигсав", све до десет и по. Ви сте је наговарали да каже како сте дошли у ресторан у девет и по. — Смешно! Келнери ће доказати... — У девет и по виђени сте у хотелу „Хигате", прекиде га Девилин. Ла Сал је размишљао. — Јесте, признао је. Отишао сам у хотел да узмем нешто новаца пре него што се састанем са Топси Мин. — Да. А са Топси сте се састали у десет и по_. — Било је много раније. Имам сведоке! — Не говорите глупости! повика Девилин. И ми имамо сведоке. Топси је све признала. — То није истина! Да се ства рно десило нешто она вам не би признала. — Добро. Хајдете са нама у полицију! Прочитаћете н>ен исказ. Ла Сал Је погледао Ридера као да од њега очекује помоћ Лице му се изобличило од стра ха. — Гле! Смешкао се Девилин Зашто сте тако пребледели?

— Захтезам адвоката, рекао је Ла Сал. — Добићете га, али доцније... Девилин је почео да прети: — Најбоље је да све признате! У том случају постаћете нам симпатичан. — Ја ништа не знам... — Хајдемо! Ла Сал се наљутио. — То је скандал! рече. Овако шта... Уосталом, визећемо! Артиста се брзо пресвукао и, неколико минута доцније, седео V таксију којн је јурио у правцу полицнје. Девилин је путем почео разговор. — То ]е био аутоматски револ вер, зар не? упита. Калибар ■3.35... Ла Сал је ћутао. — Шта сте радили са револвером ? — Никада нисам носио оружје. — Хм... То, уосталом није важно— Не разумем зашто се толико плашите... Извршили сте злочин, мислећи да је по среди ваша жена Порота ће бити на вашој страни. Онај ко верује V морал зна шта значи кад жена спава са љубавником... Нн у овој тешкој ситуацији Ла Сал није заборавио на љубомору своје партнерке Лесер — Кад сам вам ја рекао да имам жену? упитао је опрезно. — Хм... То треба да кажете члаковима пороте... У вашем је интересу... Топси вам је жена, зар не? — Можда, а можда и није, гласио је одговор. Девилин, Ридер и шеф кривичне полиције Ашер саслуша-

вали су Ла Сала неколико са1и, али он је најенергичније одрицао да нешто зна о убиству. Одрицао је н онда кал су му рекли да је Топси Мин све признала. — То је немогућно! рекао је. Она зна да нисам извршио злочин. Ла Сал је признао да се иселио из „Хигате", Јер ниЈе хтео да га уплету у ту аферу. То му Је саветовала Топси Мин. Девилин је употргбио сву вештину искусног полицајца, али узалуд. — Знали сте да ће полнпија посумњати на вас... Због љубоморе на Топси Мин. — Нисам имао разлога да бу дем љубоморан, одговорио је јЛа Сал. Знао сам где је она... | То је било све што су полиј цајци могли дознати. | — Задржаћемо га у притво; ру, промрмљао је најзад ДевиI лин. Можда ће сутра признати истину. — Ако одмах не добијем адвоката, нећу проговорити внше ни речи, протестовао је Ла Сал. Кад су Ла Сала одвели, Де! вилин је сео у наслоњачу и уз! дахнуо. ј — Уморан сам, рече. Настави I ћу саслушање у три ујутру. | Сад је једанаест... Ја сам задовољан резултатом истраге. — Зар ви верујете да је он убица? упитао је Ридер. Девилнн се намрштио. — Он или она жена, промрмљао је. Можда ћемо је наћи и она ће га идентификовати... Сутрадан ујутру резу.тгат Је био истн. Собарица и дечак из „Хигате" тврдили су да је Ла Сал око девет и по био у хотелу. Црнац Џим, суочен са Ла Салом, изјавио је да није онај господин који је пнтао за мистера Дарова. — Наставнће с* —