Правда, 30. 03. 1933., стр. 12

СТРАНА, 12.

ПРАВДА, 30 МАРТ 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.193

Пао са трннаестог спрата и остао — чнтав

У америчкој вароши Буфало десио се недавно овај занимљив случај. Приватан чиновник Натан Коен гледао је кроз прозор своје канцеларије на тринаестом спрату на улицу и при томе се толико нагао да је испао кроз прозор. Многи пролазници на улици су при метили кад је Коен испао кроз прозор и скни су у највећој стрепњи очекивали да се пред њима на калдрми укаже размрскани и окрвављени леш. Али ништа од свега тога. Десило се право чудо. Коен је пао на поњаву која је била ра ширена испред радње у кући у којој је Коен радио. Он је претрпео само лакше повреде « први је човек, који је пао са тринаестог спрата, па остао здрав и читав. • МИКАЛЕНЏЕЛ ОВИ РАДОВИ — НЕМОРАЛНИ. — Један н>ујоршки трговац боравио је дуже времеиа у Италији, па је отуд понео велики број фотографија чувених уметничких радова. Тако је понео н неколкко" фотографиских снимака, кији приказују анђеле на таваиици Сикстинске капеле у Риму. То је рад славног италијан ског умегника сликара Микеланђела, који је по налогу рим ског папе Јулија Другог четири године радио на томе. Кад је трговац дошао у Америку, царгеници су му фотографије Микаленђенлових анђела запле ннли, наводећи да су то немо ралне и порнографске слике, које су у Сједињеним државама не смеју показивати. Трго®ац је много муке имао док Је царинским власгима дсхказао да су то фотографије уметнич ког рада једног од најгвнијалћијег сликара света. * КАРУЗО И ПАКОСНО КУЧЕ. — Славни италијански теиориста и највећи оперски пе©ач свога времена, Енрико Карузо, добио је приликом свог боравка у Чикагу, позив од једног милионара, да једно вече пева у његовом стану. Хонорар је био кнежевски и Карузо није имао разлога да одбије тај позив. Кад је славни певач уведен у милионарев салон, на своје велико изненађење пошао је тамо само домаћина и његоЂог малог, па косног пинча. Карузо је мо^зо да пева пред том малобројном публиком. Али тек што је Карузо почео да пева прву арију, пинч је почео бес но да лаје на тенористу. Домаћин је дао знак Карузу да престане, рекавши му: — Хвала, доста сте певали! Само зато сам вас позвао да видим да ли ће мој Боб (тако се звао пинч) лајати и кад ви певате! * КЊИГА ОД ЛИМА. — Ових дана појавила се прва, књига од лима. Аутор кљиге је Маринети, италијански песннк и вођ италијанских футуриста. Књнга је тешка 4 килогра.ма, а сви њени листови су од танких лимених плоча. Штампање ове књиге ишло је врло тешко, али је једлн вешг штампар у Риму и тај проблем решио. Књига има свега 36 листова (72 стране), а кошта 100 лира. За прелиставање књиге се употребл>а ва нарочита виљушка. * ВЕРОВАТНО. — Два пријател>ч срели се на улици. Један упита: — Откуд долазиш? — Са погреба Емила Милера. — Шта, зар је Милер умро? — Вероватно. Згр би га живог сахранили.

Интересантан снимак са Једног бокс-меча у Паризу. Италијан Цино (десно) нок аугнра иротивннка.

Леонар

Ш1'и

— ОТРОВ, КОЈИ ПАРАЛИЗУ ЈЕ НЕРВЕ У МИШИЋИМА. КУРАРУ ПОДЕЖУ СВЕ ЖИВОТИЊЕ ЗА НАЈКРАЋЕ ВРЕМЕ. — СТРАХОВИТИ ОТРОВ СТРОФАНТУС ПОСТАО ЈЕ КОРИСТАН — ЛЕК. —

Кураре је прави отров за спрелице. Он иде у ред оних отрова који из стомака нн издалека не делују тако разорно као када дођу под кожу или када су директно убризганн у к !рв једне вене. Во погођен са две до ттри кураре-стрелице иртав је већ после двадесет мннута, а код мањих жргвотиња смрт наступа много брже. Стохнљадити део грама довољан је да парализује једну жабу, што одиста ггретставља мтгоииум којн се једва да замисжтн. Кураре парализује целокуп но мншићно ткиво и гаои сваки, па и рефлекторни, покрет а не показује да ли животиња ггри том нешто осећа илн т.рпи. Најдуже ради срце, које бије још и онда када су мишићи за дисање већ парализованн. Све жнвотиње подлежу ово-м оттрову. Најотпорнији је лењнвац, а<ти ни о« се не може трајно одупреги дејсгву овог отрова. У медицнни се кураре не употребљава, а исто тако и судска медицнна нма мало прилике да се њима бави. У тровачком процесу против швајцарског лека/ра др. Рнлела 1931 био је поменут и кураре. Оптуженн је имао намеру да набави кураре и да њиме уклони тамничког стражара, а зати1М побегне. Читав овај случај, међутим, био је више мистернозан него истннит. Велика несрећа спречена је у мају годнне 1932 у Бечу: приликом обијања једне апотеке ло-пови су опљачкали, по.ред извесне количнне коканна, морфнума и других отрова и једигу количину курара, ко)и се већ деценија.ма налазио у апотеци. Полиција је повела врло енергич нуи страгу међу криумчарима коканна и убрзо је могла да пронађе све украдеше отрове, међу њнима и нетакнути кураре. Док се стрихннн у медицинн употребљава у врло скромној мери, а кураре ннкако, један други, нначе опасан отроз за стрелЈтце, постао је велики лек за болести срца. То је стро фантус Н>ега је још Фразер 1885 годнне препоручивао као замену за дигиталис, који је

оотао су®ерени лек за орчане болести. Када је Ливингстон из®ешта вао о овојој Замбези-експедицији рекао је и следеће: „У отсолини Њаса-Језера наишли смо на отроз, за који су нам рекли да нокључиво служи за убијање људи". Ливингсгонов пратилац Крнк случајно је при мегио да овај огров дејствује на срце и то тако д-а убрзаеа пулс. Строфантус је б>иљлса која се пење уз високо дрвеће и шири се са једног дрвета нз друго. То је права биљка афричкнх шума и прашум-а. Отров се налази у семенци. У околини Н>аса-Језера зову гз комби. Племе Абонгбса у току реке Огове употребљава један отров који припада групн дигиталиса. Петсготинити део грама довољан је да за чегврт маса \"бије зеца. Западно од Тангањика језера налазн се племе Вабујве, које нма тако страховит огров за стрелице, да се разбојничка племена не У°УђУЈУ доћи у близнну њиховог подручја. Тај се њихов отров — како су то опити показали — сасгоји из два врло јака отрова, из дигита.тиса који дејствује на фце и од још једног, који дејствује на мозак и кичмену мождину. Осим ових поменутих отрова у-рођеници, нарочито они у Африци, употребљавају и друге, који су такође вр,то опасни. Крај тога, они се за гровање спрелица служе и отровима з-мија отровница и неких инсеката и па^ка. * ЛАЖНО ЈЕДНО ИЛИ ДРУГО. — Мајка се озбил,но обра ћа овојој ћерци: — Ти си ми причала да је тчоја пријатељица Милева добила прави дијамантски прстен од свога ујака... Пазн, то су опасне ствари!... Кад млада девојка добија накит од свога ујака, онда или је накит •лажан или ујак! ТУЖНА ВЕСТ. — Г. Мирић прича своме пријатељу: — Ах, губитком своје жене нзгубно сам најбољег пријатеља!... — Шта, зар је она учрла? — Није, али је побегла с њим.

сусрет кбвом Средњем Вгну

— СУМРАК СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ И СТВАРАРђЕ СРЕДН^Е ВЕКОВНОГ ЕКОНОМСКОГ СТАЦ)А. — КОЛИКО СУ ВИСОКИ ЦАРИНСКИ ЗИДОВИ ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА. —

„Свет већ тринаест пуних го дина скоро јури уназад и то врло брзо, тако да ће се убрзо вратити средњем веку!" То су речи претседника италијшоке владе г. Мусолиниа, које је изговорио када су га новинарн упитали за мишљење о да нашњој кризи н привредној по литици појединих земаља. Тако се Европа и цео остали свет све више удаљавају од Брианове привредне Паневропе и, ограђујући се огромним царинским зидовима, они у исти ни припремају нову еру, <оја ће потсећати на средњи век. Слободна трговина у међуна родном смислу претрпела је у нашим данима савршен слом. Најдуже се још одржала слобо да трговнне у Великој Бритачи ји, алн пре две године је и снглеска влада прешла на сисгем царинске заштите, пошто је на то била приморана поступком најбогатије земље на свету, Сједињених америчких држава, које су већ раније затвориле своје капије пред страчом робом. Сумрак слободне тргов-ше значи страшан губитак за цело напредно човечанство. У гоме се крије опасност по културу и све тековине света до којих се по цени толиких жртава дошло. По мишљењу енглеског еко номског стручњака Џона УаЈта, привредна изолација у оној мс ри у којој се данас врши већина европских и ваневропсклх земаља равна је самоубисгву. Америка неће европску робу, Европа неће америчку, али Европа неће ни туђу робу из суседних земаља Европе, свака држава се ограднла високим и непрелазним царинским зидовима и свака за себе претставља, у правом смислу речи, чврсто озидану тврђаву са бедем^ма која за спољни свет неће ла зна. Чувени енглески финанснј :ки стручњак Клајв Морисон о5ишао је последњих месеца ско ро све европске државе и про учио финансиоке и економске прилике у њима. Он је сада на писао веома занимљиву књ 1гу под настовом „У сусрет нозом' Средњем Веку" Ово дело оби лује веома интереоангним и по учним подацима и читалац са чуђењем помишља на оне огромне царинске ограде које данас постоје између појединих европских земаља. Царински зидови појединнх европских држава су више или нижи, већ према царинским та рнфама које су поједине држз ве завеле. Занимљиво је виде ти Морисонов преглед висине тнх царинских зидова. Он је у сантнметрима израчунао колико високим зидом су се лоједине европске земље оградиле од својих суседа. Ево те висине царинских зи дова у сантиметрима: Арбанија 15, Аустрија 14, Белгија 10,. Бугарска 19, Чехословачка IV*, Данска 9, Естонија 1б.б, Финска 13, Француска 1б.б, Грчка 15 о, Енглеска 9.5, Ирска 12, Југос,:а вија 18, Маџарска 19, Летонија 16, ЈТигванија 1б, Холандијз 8, Норвешка 12.б, Пољска 22, Португалија 1б.б, Румунија 21, Шведска 13, Швајцарска 11 1, Немачка 16.б, Шпанија 26, Тур ска 14, Италија 17.5.

Као пгго се види, Шпанија односи рекорд у висини цар -н ских зидова, а за страну робу је још најприст^ттачнија Холаи дија, која изгледа да се најмање плаши стране конкуренције. * ПАРИСКА ПРОДАЈА РОБЕ УЗ МУЗИКУ И АТРАКЦИЈЕ. -- Париски трговци - малопро давци оваке год-ине неколико дана приређују продају своје робе на веома оригиналан начин. У радњи свира оркестар, а сем тога се акробатн, пајаци и комичари продуцирају и раз весељавају публику, која овако има више воље за куповину. Неки трговци који немају новца за оркестар и акробате, забављају муштерије музиком из радио-звучника. То су нај* веселији дани париске трговине, а сасвим је природно да трговци тих дана праве бољн пазар него икада.

лко С1 ПбР[

I . усдиопшт \^0>' .РИЛИ.ЧЛ САЛУНОМ

комад дооолав |е за 15 прања. Увек при руцв, пере и лечн ујед! о /лепшава косу. Може лв се пожели гн вешто боље н практичнп<е? Добијс се свугде. Цена 15.— дин. ЛАМИКО — Београд, Кв. Мнха|лова «448 »

НАМЕШТАЈ ЗНАТНО СНИЖЕНЕ ЦЕНЕ

финци КНЕЖЕВ СПОМЕНИК (ПАЛАТА „РИУНИОНЕ")

У НЕМАЧКОЈ СУ УЧЕСТАЛА САМОУБИСТВА СЛИКАРА. — У своме стану у Шарлотеибургу, крај Бер-пша, нађен је мртав познати берлински карикат> г риста и сликз? Паул Симел, чије су духовитг шаљиве цртеже нреносили и сии страни лнстови. Он је извршио самотоиство, узевши велику количину неког успављујукег средсгва. То је већ трећи немачки сликар, за краг ко време, који је извршио самоубиство. * Наша мала енциклопелиЈа КРАТКЕ ПОУКЕ И ЗАНИМЉИВОСТИ Рамзес Друти (1348 — 1281 пре Христа) био је један од најзаслужнијих египатских фараона. Он је много учинио за унапређење културе у стар јм свету. Освошо |е Сирију егова мумија пронађена је 1881 године у налази се данас у музеју у Каиру. • Опорто је друга навећа варош у Португалији, са 2о0.000 становника. Има катедралу из 12 века и развијену ттрговину вина. • Ексхибиционизам је полча перверзија, код које се абиорма,1ни човек не задо-вољава. обичним сексуалним актом, зећ разголићењем и показивањем полних органа. * Кола је дрво у Африцн које даје плод у величини ораха. Урођеници га много троше и жваћу. Има исто дејсгво као н кава. * Темида је у грчкој митллоги}и кћи бога Урана н богиње Гаје; била је богиња права и правле. Символ су јој теразије. (Код Римљана Јустициа). * Ежец Фромантен (1820--1876) био је чувени француски слчкар и књижевник. Сликао је ориенталске мотнве, а пис1о романе, књнжевне критике, пу* топнсе н естетске студије.