Правда, 30. 03. 1933., стр. 13

БРОЈ 10.198

ПРАВДА, 30 МАРТ |»35 ГОДИНЕ

СТРАНА, 18.

Фељтон „Паавде" тп» тттптттттгп^ттгттттпттттг »СТТ И з б о р — ГИ ДЕ МОПАСАН —

Клара Лекаплан нскоришћуЈе отсутност г. Лекаплена, коЈи ј« изншао чз своје зубне клкиике, ал би Гфимила у свој оалон Жана Бертија и Фраициса Лавала. Они се не убрајају у пријатеље њеног мужа. Оан су јој се преставили без ичнјег пјсредства, једиог јутра, ево већ гри недеље, у једиој алеји Булон>ске Шуме, пошто су се врло ласка&о из разили о њеној лупкости, ниаасн н>еие косе н лепотн њене иоге. Неки кораци одјекују на тротоару бмевара Нвји. Она осећа колнхо је ово н>ено владање непромишљено. Уплашеио, трчи ка прозору. — Како сте плашљнви! шапућу Фан н Францис. Пошто )е ваш муж сад тбх изкшао, сигурно се неће вра тити одмах. Клара понова музима своје место. Оиај пролазник ко^и је тако узбудно био Је неки мали посластичзр. — Одрекните се сваке каде, Фрчч цисе н Жзне. Прво, Ја много волим саога мужа; па после, нас везује тахо див«о прнјате.т»ство. Ја Ку иеминовно бигн узрок ваше заваде. —Покажите ви само неку »аклзвост, протестоваху обојкца. Пону\н те ономе кога будете изабрали руку са своје бл>-зе и другога ће нестати. Опет одјехнутпе спојм корадн. Ка ко је то страшно што се саобраћај булеваром Нејн потпуно не заусгавм кад г. Лекаплен оде од куће. Кла ра, опет уплашена, полете ка тро» »ору. Жан и Францис слежу раменлма в говоре: — То Је мали посластичар коЈи Је бднео поруџбину. Нису нмалн времема да доарше. Клара одједном узвикну: — Боже! МоЈ муж[ Заиста, г. Лекаплен ттролаун баштицом. Сад га нестаје, сад Је под тремом. Клара, ужаснута, виче: — Бежите! Бежнте! Жан и Францис полазе на врата. Она се предомислила: — Останите! Останите! Одмах ће вас срести! Боље се сакрите! Франпнс се кркје под сто. а Жа« иза завесе. Она не зна шта да ради: То је страшно! Вама и сувише виое ноге, а вама глава. Боље ће битн да се отворено покажете. Ја сам изгубљена!.- Ах!.„ Онај који ме сад нзвуче аз овог положаја неће зажалитии Врата од салона се отварају:

I — Ја сам, Кларице, — виче г. ЛеI квплеи. — Почела Је киша. Био сам ј заборавио кншобран. Он се зачуди кад виде не^ознато Жаново н Францнсово лице. ј — Како, драга моја. ти— нисн била сама? Шта да дамисли? Шта да каже? Клара промуца: | — Па ето, моЈ мили._ ето.» | Одједном се оиа прибра: ј — Ето мој мнли.„ ето._ Пет миI нути тек што сн отншао. Ова господа су звонила... Изгледа да Једмог од н>их страшно боли горњи секутић_ Није хтео да кде пре него пгто му го извадиш. — Ауф! Сад се Клара осмехну: — Вкдите ли, госгтодо, да ]е мо! муж био кзишао. Нисам вас лагала. Ја никада не лажем.

17-Лекаплен Је замолио Жана л Франциса да се претрп« аа један тренутак. — Колнчсо само да оперем руке, господо. Сад ћу ја. и сам сам нешто задоцнио, и без ове проклете кише_ ј Он је изишао из салона. Два пријјатеља прагуше у смех. Кад су се ; мало умнрили, рекоше: | — Жене су занста обдарене ч>-дно ј ватом маштом. Ело једног, врло про ј стог, л\кавства на које ми не бисмо ни помислили. Истнна, имаћеш један зуб мање, али ћемо сви троје бити спасани. Да ли Ј« неизвесност Жана н Франциса долазила одатле атго су заједно говорили? Сваки је мислио да није добро разумео речи које је чуо. — Шта мислиш тн, мој дрзги Жане? Ти сн казао: и-маћеш у усгима један зуб мање. Тн сн у великој заблуди. Изгледа да баш теби требв да изваде.« — Мени? Мени? Не, не! МоЈ драги Францисе! Чннн ми се да ако би требало коме кзвадити зуб, то бн било теби, а не мени. Сада нису могли сумњати да нх је несугласица раздвајала. Онн су се сложили да Је Кларин ман;ззо ј био врто добар. Само су се разилазили у начину на који бн га требало извршити. ј — Како? ти се колебаш? — зачуди се Фраицис. — Ја сам замишљао I да би ти био срећан да дограбиш |ову прилиху и докажеш Клари своју љубав.

— Та, та, та, та! — учнни Жан. Ниси ли тн на све начкне изјавчо: само Један знак н Ја скачем у поду! Уверавам те, моЈ драги, да гко Је требало да се пасваћамо нисам ннкад мислио да ће то бити. Обојица су се труднлл да нвброје све дражи Кларкне. Имала Је очи као велике вратнице, уста да човек није иогао да појми како се она храни на тај тако маити отвор, нмала Је струк као мала зољж. — Е, мо) брајко — закључи Жан — Јв ћу тн показати да нисам егоиста. Велиш да Је дивна. Ја ое губнм. Повлачим саовкм своје кандидовање — Тнме осзедочаваш — одговорв Францис — своЈе плеиенито самопрегареваЈБе Али моје пријатељство је Још јаче него твоје. Тн ми усгупаш Клару. Можда ћеш се једног дана покаЈатн због тог свог великодушног геста. Ја па н« прнмак. Међутнм, било је већ краЈње врсме да се једаи од њих жртвуЈе, ако нису хтели да побуде сумње г. Лекаллена. Може бити да би се решчлн да вуку коцку, али г. Лехаплен им не дада времена. — Внднте, госгодо, кахо с< журкм. Знам Ја то- Минзти се издуже Он додаде: — Изволите, молим вас — л отво рн врата овога кабннета. а. МногоброЈве фотографгиЈе тоЈе еу стајале на камину хабнчгта г. Лекаплена потсетнле су Жана н Францнса на лепу Клару. МногоброЈне урамљеие дкпломе, на зиду, сведо,чиле су да г. Лехаплен има без сум, ње вешту н лаку руку. Пуни еиерги Је, обојнца одједном аажелеше да жртвују своју внлицу.

Може бити да је Францисово лнце више одавало неху личну неугод ност. Може бити г. Лекаплен Је више волео да својој жегги да плазог љубавника него цриомањастог. Тек, он се обрати Францису: — Молим вас, господние, отворите уста. Како, то вас онаЈ предњи зуб тако страшно боли! ? Занста Ја видим Једну црну тачку. Али баш~. Ретко Је да неки роћак вли прнјатељ, удобно завал>ед у диваи, код зубног лекара, завидн рођаку или пријатељу којв ое укочио у механнчкој фотељи. Па нпак, то се десило. Лекар Је пристао на пацијентозо наваљнвање да кзвади овај осуђени зуб. Жан је, међутим, мислио с не-

ком горчкном како Је случаЈ више наклоњен Францису. Г. Лекаплен ће направити његовом пријатељу уместо овог и8губљеног зуба, Један лажки, лепшн него правн. Г. Лекаплгп неће њему наћи за праву н изгубљену г-ђу Лекаплеи, Једну лажну, лепшу него праву. — Ево вам чаша воде — рече г. ЛеЛаллен — исплакните уста. Седите н останите комотно док се не одморите. Извините ие, Ја морам ла ндем. Обиђите ме кроз пет дана. Довиђења, господо. Нагнут над никлованнм лаворчићем, Францис се журио да нспере уста. Он се журио да што пре видн Клару, сад само његову, малу Клару. Готово увек се дешава младићииа да им преварени мужеви врате: зуб за зуб. Францис није жа^ио о-

ваЈ аконто коЈи Је учинио г. Лекаплену. Клара се појави. Ои се осмехну, показујући своје леве зубе, мећ^ коЈима је сад било Једно праз то место. — Ах! Јадни ФранцисеЈ драгн Францисе! Тако Је лепо то што сте учинили... то је тако лепо!.^ Никада вам то нећу заборавити. Док Је Францис читао на албуму који му је Клара поклонила: „Сво ме верном прнјатељу аа сећање на захвалну пријатељнцу", илада жена скиде ружу са свилене блузе. Она Је пружи Жану. И лагано, како би је само он чуо, прошапутз: — Добар младић тај* ваш друг. Каква штета пгго га Је зуб тако нагрдио. Превео: Р. Спасић.

Недељни распоред радио-канцерата

— брограл СРЕДА, 29 МАРТ 17.00: О неким обољењниа јетрс. предавање г. др. Бранка СтаноЈевића. 18.55: Тачно време. Објављивање вечерњег програма и програма за следећи дан. Народне песме пева г. Раша Раденковић. 19.40: Преглед економских и финансијских прилика, предавање г. др. Мишића. 20.10 Читање садржине за следећу оперу 2П.20: Верди: Рнголето, опера у 3 чина (грамофонске плоче). 22.00. Та чно време. Новинарски извештаји А а. ПренОс иузике циганске капеле Предрага Грачанина. Загреб, 20.00: Клавирски конперт. Љубљана, 21.15: Пренос из каване „Звезда". четвртак, 50 март 11/)0: Објављквање дневиог пропрама. Народна музика (грамофонске шгоче). 11.20: Званични извештај о водостању. Лака музика (грлмофонске плоче). 11.57: Тачно време. 12.00: Звона са Саборне цркве 12.05: Поподневнн концерт Радиооркестра. 12.36: Берзански курсеви. Настазак концерта Радио-оркестрл. 13.30: Новинарски извештаји. Тачно време 15.00: Час за ђаке: Концерт ученика-ца основне школе „Видшвданско насеље" у Новом Саду, под управом управитеља школе г. Милана Вујковнћа и г-це А. Манојловић, учнтељиие. 1в.00: Француска иу знка (граиофоноке плоче). 16.30: На родне песме пева г-ђа Рлокица Ми- 1 лошевић. 17.00: Предавање Друштва „Путник" у вези са усркшњкм путовањеи у Аткку, које Друштво приређује у заједкили са Радио-станицои у Београду: Грчка уиетност и култура, говорн г. проф. др. Винко Витезкца. 16.25: Тачно ареме. Објзвљи вање вечерњег програма и програма за следећи дан. Час француског језика: Француски лнјалози: г-ђа Сесил Шаре и г. проф. Мирко Дамњановнћ. 19.00: Вечерњи концерт Ра дно-оркестра. 20.00: Пренос из Љубљане. 32.00: Тачно време. Новинарски извештаји. Музкка за чгру (грамофонске плоче). Загреб, 17.00: Поподневни концерт

рускот збора н оркестра балалајчика. Љубљана, 20.00: Оргуљске тачке, свкра Станко Премрл. СРЕДА, 29 МАРТ Беч, 17.00: Чехословачка музика. 22.55: Музика за игру. Берлин, 23.302100: Музика за игру. Пешта, 12.05: Циганска капела. 22.45: Забавна музика. Букурешт, 21.00: Концерт на внолин-челу. Париз, 13.15: Концерт радио оркестра. 22.00: Концерт из сале „Гаво". Праг, 19.25: Концерт воЈне музике. Варшава, 18.25: Лака музика. 22.00: Вокални концерт. ЧЕТВРТАК, 30 МАРТ Беч, 11.30: Концерт квартета; 20.43 „Танхојзер", опера од Вагнера. Бер лин, 16.30: „Валцери". Пешта, 12 Радио-к&иктет. „Игре разних нчцчја"; 20.3о: Концерт оркестра држчане опере; 23.15: Цкганска капелз. Букурешт, 16.:00 Лака и румуиска музика. Париз, 19.00: Црквена проповед; 22.00: Концерт кз сале старог конзерваториума. Праг, 17.29: Музички пренос за младеж. Вгршзва. 17.00: Камерна музика; 23.00: М>*зика за игру. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО-ПРОГРАМА ОД 26 МАРТА ДО 1 АПРИЛА Среда, 29; Варшава, 22.00: Вокални концерт. Четвртак, 30; Беч, 20.45: „Танлф зер" опера од Вердиа. :> НТ^аср

оо

Н А О Ч А Р Е / ГА Ј од оптнчара ^ Исо Мандић,

Београд, Пашићева 8.;: ЈЕСУ НАЈБОЉЕ

Претплата на „Правлу" стаЈе: За нашу земљу месечно 20 динара. За иностранство месечно 50 данара.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ" Ива Ивановић (Роман из београдског живота) (Ј. КАЛАЦАНОЗИЋ)

Испод једног прозора видел- ое светлост. Дебело поозорско стакло било је разбијено у једном углу. Без даха Великић се намесги и гледаше унугра. У простору који је угледзо стајали су непомично Ива „Вра бац" и Јова Дедић. Мало д <'цније, вратише се Која и оогали и са н>има Ранко Рајић. Ранко, чим спази Иву, нападне на њега говорећи: — Ово је дегекгив који ие је напао на вратима! Једва га задржаше и обја:рише му да је то чоеек који са мо веома личи на детектива, а Јова га увераваше да се Ива није ни макао из собе. Плашећи се полиције, решише да се бозо растуре из клуба, а Иви „Прапцу"" се у неколико иЗЈжнише и рекоше му да га примају за члана клуба. Која му још рече да треба да се причува, јер та сличччст са дегективом може да буде иезгодна и да му се, због то.-а, може догодити штогод непоијатно, јер сви они имају непречншћен рачун са детекгивом Великићем. — Бога ми је то заиста сме шно, примети Ива „Врабац '.

Сви изиђоше из собе, а последњи изиђе Јова Дедић, који за собом закл>уча врата. Кад они изиђоше и сае се умири, Великић се диже од прсзора, седе и размишљаше шта да ради. Пошто смисли, он лагано при ђе ивици крова, повуче горе лествице и прииесе их близу прозора. Кад то сврши, он сслушну мало, па, кад му се учини да је све потпуно мирно, г.оче огварати прозор и напослетку га отвори. Кад отвори прозор, он паж љиво, спусти лествице и помоћу н>их сиђе у собу. Пошто разгледа просторију у којој се налазио, Велчккћ прво извади из џепа један нож и сакри га у сламу у једном углу. После тога гледаше десчо лево и поглед му паде на једно подуже парче жице. Он сави то парче жице и сакри га испод бурета. Изгледао је задовољан и хтеле да се попне уз лествице, али се предомисли, приђе вратима и узе огисак од браве. Пењући се уз лествице Велнкић се смешкао. Чинило му се да је свршио један велики посао. Са крова он још једанпут

погледа просторију испод себе и пажљиво повуче лестзице на кров. Покварио је затварач на прозору, затворио га и лпивукао лесгвице )'за саму иаицу прозора. — Тако, сад ћемо да се огле дамо! полугласно рече Великић, па, хватајући се за олук, спусти се на нижи кров, а одатле, опет помоћу олука, на гемљу. Стајући нотом на земљу, Ве ликић се измаче и стегнугом песницом махаше према кући. Преко свега задовољан ос.мсх играо му је на лицу. Лако ге пребаци преко зида и нађе се ва улици. ГЛАВА П РОЂЕН САМ ЗАТО ДА УНЕСРЕЂИМ КОГА СТИГНЕМ И ЗОВЕМ СЕ „ВРАБАЦ" 14. Човек се користн случаЈем Детектив Великић еедео је сутрадан замишљен у своме бн роу и сграсно пушио цигарегу. Загледао је с часа на час у јсд ну лоптицу воска на којој су били отисци од кључаница ко је је синоћ узео. Не гледајући, ои зазвони и служитељ уђе. — Шта би са ттл браваром 5'питл Великић. — Ево га, чека, одговор^ служитељ. — Пустите га, нареди детс! тив. Служитељ изиђе, а одмах у!у. бравар. . . ... -.

Великић му показа отиске од кључаница на воску и замоли га да му, што пре, на прази два кључа. — За један сат имаћете их. господине члане одговори бра вар и изиђе. После тога одмах уђе служитељ и рече детективу: — И кројач је дошао. — Пустите га, рече Великић Кад уђе кројач, Великић му показа одело у које је био обучен и једно друго које у углу беше пребачено преко јгд не столице, говорећи: Ви Сте ми, пре неки дан, направили оба ова одела? Кројач одобри главом. — Не питам колико ћете ми наплатити, али су ми потребна још два пара исто таква, и го за сутра у подне. Кројач се мало замисли, али, да задовољи Великића који му је &ио добар муштерија, реши се и одговори: — Имаћете их сутра у подне. Великић, задовољает, стеже руку кројачу и кројач оде. 15. Стари приЈатељи Ива „Врабац" је тога дана срећан лутао улицама, не мислећи ништа. На једном углу срете свога старог пријатеља Веркадоса, старинара. ' Обојица су били пријатно нзненађени и стегоше руку јсдан другоме врло срдачно, па се упугише даље заједно, вајкв :ући се и жалећи старо добро ч.оба. _ п* "3"0 Је, како, господи

не Иво? упита га, по не знам који пут, Меркадос. — Обично, врло обично, мој велики трговче, а како си ти? — Како? Немам среће ка& што је никад нисам ни имао. Ја сам ти трговачка рефуза и тако ћу и умрети. — НемоЈ да очајаваш, драги пријатељу, и ми смо потребни на овом свету, јер, веруј, да ни смо потребни не бисмо ни по стојали. — Господин филозоф нема ништа старо да ми прода? пре киде га Меркадос. — Сорто јеврејока, како то ти згодно изврдаваш! насме.Ја се Ива, ухвати Меркадоса испод руке и увуче га у једну каваницу. Кад седоше и поручише пиће, опет упита Меркадос: — Звиља, зар немаш нишга стариз на продају? — Једино одело које имам на мени је, одговори Ива, глсдајући се с десна и с лееа.. — Ала је то тужно. — Настввиће се —

КОД БОЛЕСТИ ЖУЧИ И ЏИГЕРИЦЕ, жучних каменица, и жутица, поправља наравна Франц-Јозефова горка вода варење управо одличним начином. Клинична искуства потврђују, да је лечење на дому са Франц-Јозефовом водом особи1ог дејства, ако је пијемо свако јутро на ташге, помешану са ма.то вруће воде. Франи-Јозефова горка вода добнва се у апотекама, дрогеријама и шпецерајским трговннама. о6789

)