Правда, 11. 06. 1933., стр. 3
БРОЈ 10.271
ПРАВДА, 11 ЈУН 1933 ГОДИНЕ
СТРАНА 3.
+ Матеја С. Ненадовић
/
Тихо, поиучено живео је своје последње дане оаде, у Београду, пра' унук онога чија је одрубљена глава на Код>-6арском мосгу значнлз почетак ослобођења једног сјајно. в трагичног народа. Праунук Алсксе Ненадовића, Јлу« релнгнозног и сгоричара иашега Устанка, Проте Мате;е, а синовац дсброг списатеља орпскога народа Љубе Неиадовића — Матеја С. Ненааовић беше, уистини, јеаан «аш, србијаиски оца ковић. У томе отменом иародном чо веку у народском племићу, у томе господском старцу беху све оне особине због којих је ова земља драга, присна и онда када вам наносе бол они који су ње недостојни. Било је у томе старцу, чија је виоина скривала понос Устакка Карађорђевог, у коме је породица Ненадовић играла огромнл г улогу, — Оило је у Матеји С. Ненедаовићу чак и једног неразумљивог благоридства. Један потез рајских душа Веселиновићевих. Живот му беше псленовит, али се он, који је ишао својим путем увек усправљен, ни.чзда није жалио Био је достојан традиција народско — војводске куће, алн никада, ни онда када га је неправда беад\-шно ударала, не рече °н: ја као Ненадовић имам праад иа бол>и живот у земљи коју су изграђивали и моји претци. Чувао ;е овоје традиције у својој души као што се чувају наЈсветије реликвије. Плашио се да их, ако с? на њих, на традиције, позове, не повреди. Онс су му биле свете и оне су му билс најбоља сатисфакција. И прелазнЈ је овај ллемић душевни преко свих зала и ругоба нашега однарођенога друштва и имао отворену душу за све што је добро и лепо. Радовао се као дете сваком наттретку своје отаџбине лра>тн!>т< Алексе Ненадовића, који је заједно с Илијом Бирчанином крстио земљу Србију. Матеја С. Ненадовић се родио у Тоттчидеру 1856. Као дете он је испио пехар животне жучи. После погибије Киеза Михаила .стрељаше н>еговог оца Светозара као саучесника у Кошутњачком злочину. Остала је још увек тајна да ли Је Све тозар био завереник, или је он стре љан зато да би извеони тадашњи по литлчари, набацу.јући злочин на Ненадовиће, приказали своје везе са главним организатором завере Радоваловићем. Мајка Матејнна мора ла је са својим нејаким сином напустити Београд. Склонила се, отишла је у Ваљево. Тешко се живи, јер Јс оно имања што је било држава кон фиоковала. Одлази Матеја у Беч, своме стрицу Љубомиру. У Бечу учи школу, али се враћа у СрбиЈу: треба да отслужи војску. У ратозима српско — туроким и у рату с Бугарском 18в5 праунук Алексе Ненадовића се бори јуначки. Заборављајући све јаде, хајдучку раку у ко ју је гурнут његов отац, унук АлекСин жуди једну велику Србију... Матеја је био необичан човек Јот и по томе што оу у њему били и ■једно сањало и један позитивни пр«: дузетник. Он је маштао о велики* радовима, сањао о рудама и у исто време сасвим стварно делао. Као претседник Ваљевске општине (од 1904 до 1907) Матеја је показао ;сдну дивљења достојну активност. Он је од Ваљева училио један модеран град. Млин, који је он раниЈе подигао на Грацу, искористио је за електричну централу и Ва-Ђево имв њему да захвали што је добило елек трично осветљење. Матеја је, као претседник ваљевске општине, калдрмисао улице, начинио тротоаре, саградио пијацу, извршио регулацнју Колубаре и подигао кеј. Кад је наггустио Ваљево, МатеЈа, који је стално сањао рударске снове, одлази 1908 у Борске рудникс. Несебичан до несхватљивости, он свој рудокопоки сан остварује у ту ђем рударском предузећу. Постаје секретар и душа Бора. Двадесет година пуних илузија и рада оставио је Матеја тамо. За време окупациЈе он Је храбро и честито бранио туђ рудник који је постао његова душевна својина. Сачувао га Је од пљачке. Тиме је учкнио неоцењиву услугу и друштву које експлатише Бор и својој отаџбини. Старцу је друштво одредило пенсију и Матеја С. Ненадовић је дошао у Београд. Београи из дана у дан расте. Надима се и шири град који ће једнога дана бити светски град. Гледа ра
досно Матеја престоницу земље ј чије је темеље зазидана паметна, м\ шка глава рајетина и господина А лексе Ненадовића. Не само што сс не буни на своју окромну материјал ну ситуацију у јеаном граду где се 1 богатство смеје сиротињи, него )С? весела рајска душа старога душев* ног п.темића. И синовац идеалисто" Љубе Ненадовића, МатеЈа С. Нена^ довић пише и публикује 1929 књи' жиц\ - : Сан како 6и требало уредигн велики Веоград. Оставимо на страг ну то да у књижици Матејиној им| изванредно трезвених савета и пре* длога, оно што уистини дира то ј( његова жива алтруистичка љубав, коју негује за све што његову таџбнну треба да учини славном лепом. И, пишући о стоном граду Југослашије, старац Матеја доб«. младићски елан, а у томе дивном, развигорском елану нспољи се сва његова, још од пре Устанка, родо« љубива, аристократска и толерантна душа. Заборави он на све неправде, које га тукоше у животу, и закликта: ,3а Београд треба сви да радимо; да живимо и да мремо. Београд је отерао у сургун и смрт крволочне дахије: Фочић Мехмеда, Мулу Јусуфа, Куч>тс Алију и Аган лију. Београд је капитулирао пред Ка рађорђем. Београд је створио Милошеву ва залну Књажевнну Србију. Београдски Ашир-паша предао ј«. Књазу Михаилу кључеве од градова. Београд је створио Миланову са четири округа проширену независну Краљевину Србкју. Београд је 1903 године избавио Србију од расула. Београд је довео на лресто Петра Мрконкћа. Београд је створио Карађорђези ћа Краљевину Срба, Хрвтаа и Словенаца. Париз је Француска. Београд Југославкја. Слава Београду! Живео Београд! Веодгаб Гага <1а зе!" * Матеја С. Ненадовић је сахрањен у Ваљеву, у своме завичаЈу. Близу је Бранковина, колевка Ненадовића. Матеја С. Ненадовић није крупно историско име као што беху њего ви претци, али Матеја С. Ненадовић исто тако припада Бранковини. Он је светло име као и имела њсгових предака, без којих се не може да замисли наша нова историЈа. Па, лпак, ја ћу, баш зато што сам иокрено волео и дубоко поштовад ово/а достојлог Ненадовића, рећи једџо мо1е уверење, које он, да )е жив, не би прихватио. Човек не тре ба да буде до оне мере скроман до које је био праунук Алексе Ненадовића. Није достојно човека живеги од традиција, али је право способлог човека да се, веран традициЈама. бори противу свих оних који незаслужено иду напред. Не треба праштати злу. И кад то кажем над мртвим Матејом С. Ненадовићем Ја осећам да говорим једну истину, Јср је живот тога племенитог и спосооног човека најбољи доказ да се са злом треба носити. Не треба му остати дужаи, јер ' је широкогруди, али претерано окромни Матеја с. Ненадовић заслужио бољи и срећнији живот у земљи којој беше веран сводом крви, просутом још Колубарском мосту... Нека је мртвоме праунуку Алек Ненадовића земља ова лакша не/о што му за живота бејаше! Душан С. НиколаЈЛић.
Одликовање Српског црквеног певачког друштва у Жабљу ЖАБАЉ, 11 јун. — (Ђ. Ж. изв. „Правди"). — Орпско црквеио певач ко друштво „Шајкаш" у Жаблуу прославило је на свечан начин своју трндесету славу. Том приликом срески начелник г. Јован Обренов предао је друштву орден Св. Саве петог реда, којим га је одликовао Њ. В. Краљ. Претседник друштва г. Милован Грујић захвалио се на ово1 високој пажњи и у име овег члалства заветовао се да ће „Шајкаш" са још већим еланом наставити своју мисију започету пре трндесет годнна. Домаћин слаое је био г. Милап Узелац, хотелијер.
Са свечаности у Беранима
Петогодншњица (тудентског дома, задужбшге Њ. В. Александра Првог о:о — ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ КОЈА ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ 11 ЈУНА. о:о Велики рат је уииштио многе теко вине цивилизације. После те Светске катастрофе морало се почети изнова на свима пољима рада. На све стране лежале су рушевине, гробље и пепео, специјално у земљама кроз које је пролазила и где се задржавала непри јатељска војска. — Велики Ослободнлац и ондашњи Регент вратили су се са војском у Отаџбину згаришта и гробља, где је требало стварати из ничега. И зато нема народа који више жели мир него ми, јер мир јс услов за напредак цивилизације. А онај који је отишао у изганство са целим својим народом да би осло бодио отаџбину разумео је велику мисао цивилизације. Имајући у виду неминовлу културну заосталост нашег народа', највећи син ове земље, борац за њену слободу и сапатник свога народа, Њ. В. Краљ уложио Је сву своју бољу и своју несаломљнву снагу у културној изградњи Југославије. Онако као што је велики Вожд хитао са Дрине на Мораву и Тимок да подигне дух своје војске, тако наш Краљ хита да подигне школу или болницу, цркву, споменик, водовод и т. д. Попут средњевековних наших владара који подизаху лавре са школама и болницама што бсху емисије и жаришта културе и просве те, наш Краљ, у савременом духу, решава сва просветна и културна пи тања. Ако је требало подићи цркву или школу у неком забаченом селу, помоћи неко хумано или националро. удружење, учинити помоћ сиротињи или пострадалима — Њ. В. Краљ је свуда првл. Заиста, то је понос за
Студенти пред Домои
нас Југословене. — И кад је било на дневном реду студентско питање, које је одувек било актуелно у Европн, специјално после рата кад цео свет преживљава тешку економску и финансијску кризу, Њ. В. Краљ се побринуо и за студенте. Он је поднгао Дом за студенте, најлепши и најуређелији студентски Дом у Европи, по мишљењу једног прашког професора Университета, који је свестрано проу чавао студентско питање. У Дому је смештено око 500 студената из свих крајева наше државе. Ту су распевани Далматинци и Јижносрбијанци, ра спричани Војвођани и горди Црногор ци, услађени Хрвати и педантни Словенци. За ништавну цену од 450 600 динара студент живи господски. Сваки има свој кревет,.сто за рад, орман за одело, амбуланту, лекара, купатило, књижницу, прање рубља, радио, клавир, и т. д. У собама, веома видним и паркетираним, по двојиц$ су. Храна је беспрекорна, увек свежа и хигијенска. Трпезарија, која може да прлми око 300 студената у један мах, потпуно одгова^а хиги јенским условима, кујна исто тако. Поред трпезарије је лепо декорнсана мала сала са клавиром. Ових дана међу студентима певачима образо ван је Домски хор од 70 певача, коме је диригент г. Јован Бандур. Студентски Дом Њ. В. Краља Ј*е једини спас и понос за сиромашног сгудента који хоће да ради. Дом Њ. В. Краља је стварно Дом културе, Дом реда и рада. Студентн се осећају у њему као у својој кући.
Живот међу студентима тече колегијално и весело. Коректност и лепо по нашање су главни принципи међу сту дентима. Управник Дома г. Радивоје Мирковић, веома љубазан н савестан, ужива опште симпатије студената. Његова умешност и доброта омогућују му да, као шеф ове институције на најлепши начин решава све ствари веома брзо и лако. — За вре ме од 5 година кроз Дом је прошло око 6000 студената. И 11 јуна студен ти ће најсвечаније прославити петогодишњицу Дома, којом ће приликом предати своме добротвору Њ. В. Краљу споменицу са потписима свих студената, израђену на пергаменту. С. Радивојевић Стомарска изложба у Крушевцу 23 овог месеца прнређује се у Крушевцу велика сточарска изложба, на којој ће бити заступљене и остале гране пољопривредне производње. Министарство пољопривреде одре дило је суму од 20.000 динара која ће се разделити најбољим одгајизачима стоке као награда. Осим тога Мкнистарство је дало 20.000 дннара Краљев^сој банској управи у сарху организовања ове изложбе. (А. А.)
асгги
ДРЖАВНИ СУД
Пресуда члановима усташке органнзације о: :о-—— ■ КОРЧУЛАНИЋ, КОЈИ СЕ НАЛАЗИ У БЕКСТВУ, ОСУЂЕН ЛЕ НА ДОЖИВОГНУ РОБИЈУ, А МАРТИНОВИЋ НА ДВАДЕСЕТ ГОДИНА РОБИЈЕ. —
—о::о-
— ЗА САКРИВАЊЕ ОРУЖЈА СУД ЈЕ МАРИЈАНА БИЛАНА ОСУДИО НА ОСАМ ГОДИНА РОБИЈЕ. о:: о :
Државни суд за заштиту државе изрекао је данас пре подне пресуду процесу Шима Корчуланића и другова оптужених да су постали чланови терористичке усташке орга низације и да су примили паклене машине, револвере, екразитне патро не, муницију и илегалне срисе. Саопштење пресуде жочело је у једанаест часова пре подне. Пресуду је прочитао претседавајући г. Љу бомир Арнерић. Суд је донео ову пресуду: Корчуланић и Мартиновић криви У ЦЈто су неут!рђеног дана, у 1932 години, у Задру ступили у везу са Брканом Аитом, чланом усташке ор 1анизације, којој је циљ насилно издвајање једног дела Краљевине Југо славије у самосталну државу н постали, а Мартиновнћ до свог хапшења у месецу фебруару 1933 године био члан поменуте организације, а сем овога што су после тога, и то Корчуланић у внше махова а Мартиновић два пута, за остварење поменутог циља добили од Бркана Анте и пренели у Кукљицу. дакле у Краљевину Југославију, шест пакле них машина, 19 револвера. 846 револ верских метака, 3 каме, са монограмом „Усташа", 30 екразитних патрона, и 7 кутија масти за оружје, сз већим бројем летака и новина „Усташа" и „Грич" чијом се садржином пропагира издвајање оружаним устанком једног дела наше Краљевине, да ово у свом селу растуре, па су све горе наведено закопали на месту званом „Селиште" и на месту званом „Велики Врх" и ..Гнојиште" Дакле, ставили су се у везу са лнчношћу у иностранству у цнљу добијања помоћи отуда, ради прнпреме за насилну промену садан.ег политичког стања у нашој земл.и, те постали члановн удружења, које има за циљ да се путсм револуције један део Краљевине Југославије издвоји из целине и тако постане самостална држава и у ту сврху прикупљали и прикривали оружје. Билан Маријан крив |е што Је неу
ци, ради напред поменутог циља са оптуженим Корчуланићем сакрио два револвера, 2 каме са монограмом „Усташа" и 65 револверских метака, које је оптужени Корчуланић пренео из Задра у Краљевину Југославију, дакле прикрио оружје у сврху да се путем револуције, т. ј. нзсилно, издвоји један део Краљевине Југославије из целине и тако постане само стална држава. Наведени.м радњама учинилн су Корчуланић Шиме и Мартиновић Јо со радњама злочинства из члана 1, тач. 2, 5 и 6 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, а Билан Маријан радњом злочинсгво кз чл. 1, тачка 6 Закоча о заштити јавне безбедности и поретка у Држави. Због тога се по члану 2 одељак 1 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у Држави с обзиром на §§ 70 и 71 к. з., а за Корчуланића и Мартнновића и с обзиром на § 59 За кона о Државном суду за заштиту државе осуђују: Корчуланнћ Шиме на казну вечите робије и на трајан губитак часних права. Мартиновић Јосо на казну робнје од двадесет година, у коју му се урз чунава издржани притвор и истраж ни затвор од 11 фебруара 1933 године до данас и на трајан губитак часних права. Билан Маријан на казну робије од осам година, у коју му се урачунава издржани притвор и истражнн за твор и на трајан губитак часних права. Суд је ослободио Билана од опту жења да је постао члан усташке орI аннзације, огласивши га кривим за сакривање оружја. У образложењу пресуде каже се: „И резултатом процеса, у коме је донета горња пресуда, доказано је да су се на тернторијн једне пама суседне државе органнзовале банде за вршење терорнстичких акција у нашој држави, да су вођи тих бандн некн емигранти, који су ту свлју организацију крстили именом ,,Уста
тврђеиог дана 1932 године у Кукљи- ша". Даље се истиче да вођн теоо-
ристичких акција врбују људе за вр шење ових акција и да преблцују у нашу државу разно оружје сз муни цијом, експлозиве, паклене машнне и илегалне списе. У образложењу ге говори затим о кривичним делима, која су оптужени извршнли. Прочитавши образложе.ње, претседавајући г. Арнерић саопштио је да је пресуда извршна Премештаји Указом Његовог Величаиства Кра ља, на предлог г. Министра шума и рудника, премештени су: За шумског вишег пристава 7. групе и шефа Шумске управе у Моровићу, Петроварадинске имовне општине, инж. Коста Секулић, шумарскн внши пристав исте групе и шеф Шумске упра ве у Старим Микановцима Бродске имовне општине; За шумара | класе 7. групе код Среског начелства у Шибемнку, Стеван Павличевић, потшумар исте класе и групе и срески шумарскн референт код Среског начелства у Биограду на мору. ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЈУЖНОГ ВОЋА У циљу унапређења културе Јужног воћа на нашем Приморју, нарочито лимунова, поморанџи и мандарина, Мтшстарство пољопрнвреде набавило је из Јапана 500 комада окалемљаних садница овог дрвећа. Ме ђу садницама налазе се најодабранн је сорте овог воћа, нарочнто оне саднице које рано сазревају и за које се сматра да ће код нас добро успевати. Покушај да се набаве саднице лнмунова, поморанџи н мандзрнна радн сађења на нашем Прнморју, вршен је до сада неколнко пута али су садннце долазнле увек у сувом стању због велнке дужине пута. Сада, Међутим, оне су стнгле у свежем стању и већ су засађене у расаднику „Тополица", код Бара, одакле ће се даље размножавати по целом При морју. Садннце је послао бесплатно наш почаснн консул у Осаки г. Кантам Мајама, који Је већ до сада неколико пута слао саднице у нашу земљу н код садашњег транспорта предузео све мере како бн се саднице очу вале и стигле свеже у нашу земљу. ПОСТ АВЉЕЊА Решењем г. Мннистра шума н рудника постављенн су: за потшумара 8 групе и в. д. среског шумарског референта код Среског начелства у Биограду на мору, Јосип Петерн, пог шумар исте групе код Среског начел ства у Преком; за потшумара 9. групе и в. д. среског шумарског референта код Среског начелства у Преком, Јосип Барншић, потшумар ист^ групе код Среског начелства на С^" петру. (А. А.).