Правда, 11. 06. 1933., стр. 4

ПРАВДА, 11 ЈУН 1033 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.271

јОГАЂЛЈИ У ГРЧКОЈ

Од ноћас, у Грчкој је ззведена цекзура телефоншкх разговора — КРИВИЦА ШЕФА ЈАВНЕ БЕЗБЕЛНОСТИ У АТИНИ ПОЛИХРОНОПУЛОСА ПОТПУНО ЈЕ ДОКАЗАНА. — У ЗАВЕРИ СУ АКТИВНО УЧЕСТВОАЛИ АТИНСКИ ПОЛИЦИСКИ ОРГАНИ. -

Тринаести љубљански велесајш о: :п - ТРИНАЕСТА РЕВИЈ* СЛОВЕ НАЧКОГ РАДА И НАПРЕТКА. —

: :о-

АТИНА, 10. Снтуација V Грчкој, после атентата на г. Елефтероса Веннзелоса, > зе ,19 је вр .ЈО озбнл>ан карактер. Г. Веннзелос јс, нстнна, на скорашњим нз борима претрпео велнкн пораз насупрот г. Цалдарису и г. Кондилису, али он има још увек врло великн броЈ присталица у земл>и, који су, по сле догаНаја ол 6 овог месеца, поМале врло ратоборни. Вођи опозицн је «астојали су ових дана да што више искористе случај са неуспелим атентатом на г. Венизелоса, да би се претставилн народним мученицима, к'ао и да би с другс стране претстави.ти владу и њенс кругове као мрачне и реакционзр.че елементе, који желе да се отарасе својих прк)тивниЈ \а, не устручавзјући се ни од уби'СтЗба. Дбгађаји ове врсте у Грчкој су ' утолико опаснији што после њих чо. век лије снгуран да се сутра неће извести неки државни удар. Атектат на г. ВеНнзелоса, који је (сада је тс* јасно) био изведен са знањем и активним учешћем атннске полицнје. ј о Дао је повода венизелистичкој штам пи да новом снагом покрене снажну кампању гхротив владе г. Цалдариса. не би лн побол>шала прложај г. ВеНИЗе.тоса у народу, који је он још Пре Скорашњих избора у Грчкој почђо нагло да губи. Ова кампања штампе утицала је донекле да се лако открију извршиоци атентата на г! Венизелоса. јер је сама штампа указивала на праве извршиоце и из нела толнко драстичних доказа да >е морало доћи до хапшења самог шефа јавне безбедности у Атнни ПолихроноПулоса. Шта више, полиција се у први мах држала врло резервисано и правила се невешта. Ухапшени шеф јавне безбедности „водио је истрагу", али та истрага је на то да се затури траг. Полихррнопулос, шеф јавне безбедности, лично је оти шао у шуму код Малакасије да запа ■ли а\то „Кадилак" са кога је извршен атентат на г. Венизелоса, да би на тај- начин скренуо истрагу и уКлонио најважнији корпус деликти. Под таквим околностима, није чудо да је у целој Грчкој завладало д ве г 1Ико узбућење. О е .-? узбућење вени гп^елис-тичка штампа је стално потПроносиле се се вести, пре

Г. и г-ђа Венизелос ЦАЛДА-

ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ Г. ОЗБИЉНОСТИ СИТУАЦИЈЕ У ГРЧКОЈ

- ДЗ^а, да је на Криту избила ре во.тушт и да је ову револуцију организовао сам гувернер Крита, који је у сродству са г. Венизелосом. Јуче је кроз целу Грчку сензационално одјекнула вест да је генерал Конди лис, десна руха г. Цалдариса, који, се у Грчкој сматра за човека „чврсте р>ке", одл\'чио да у Грчкој заве де диктатуру са знањем и пристанком г. Цалдариса, како би онемогућили превратнички покушаји вени зелистичких елемената. Венизелисти' чка штампа је изнела и неке фантастичне СГвари о ооразовању једног директориума у Грчкој, који би н. мао за задатак истребљивање венизелиста. На све ово, влада г. Цалаариса, под снажном пресијом г. Кондилиса, • увела је једну нову енергичну меру. Од ноћас Је уведена у Грчкој цензура -штампе. Цензуришу се не само извештаји који се објављују у домаћој штампи, већ и они који се шаљу у иностранство. Телефонски раз•. говори могу се, ОД ЈЈТрОС, водити само ла француском језику и нарочити . органи грчких власти воде контролу ових разговора. Ништа се «е сме говорити о покушајима држав.чог удара, рево.туцији и нередима. Ова контрола разговора «е важи само за новинарске извештаје већ и за трговачке. Они трговци, к<Уји су Јутрос хтели да разговарају са Сблуном, због својих трговачких стеари, на немачком или неком другом језику, одбијани су. Телефонискиња на телефонској. централи V 'С о.т У јгу пнтала је прво: — Парле в>' франсе? Ако је говорнит< одговорио негатнвно, одбијен је. " 'ДогаћаЈ од 6 марта у ноћи није имао тзко трагичне последице (бар за сада), али он претставља један карвктеристичан преседаи, који донекле потсећа на ^вакодневне дога8аје у Бугарско!, где није редак слу чаЈ да саме власти гледају кроз пр <Јте атентаторима на вићеие полити'Јке људе, противнике режима. У вом случају, ком.промитован је цео №Дан режим, јер Је ухапшсн високи полициски функционер, који је дириговао јавном безбедношћу. У затвору се сада, сем Полих ^оиопулоса, налазе и два полицајца, затим бивши шеф једне разбојничке баиде Караатанасис, шофер аутомобила „Кадилак", један власпгик гараже у Атини и једиа дама, за коЈу постоји сумња.да је била у вези са Јавереницима и да је чак и сама ЗГчествовала у атеитату на г. В<мгиЈелоса. Синоћ је ухапшеи и брат шефа јавне безбедности, Никола Полихронопулос. за којега је такоће утврђено да је учествовао у атентату. АТИНА, 10. Грчкп влада, до овога мамента, не сматра да је потребна њена интервенција, у случају неких нереда, јер јој за сада за оео ништа не даје повода, ннти јој садања ситуација даје повода да измени своје држање. Синоћ око седам часова, г. Кондилис је отишао нз министарства војске, али се убрзо вратио када је сазноо да га тамо чека министар уну трашњих послова г. Ралис, који је дошао да се с њим споразуме о мерама, које би требало применитЈн у случају каквих нереда. Непосредно после тога пронели су се гласови да су неки елементи спремили напад на зграду министарства војске и у један мах се чак тврднло да су зграду заузели неки превратнички елементи. Међутим, ове вести показале су се као нетачне. Миннстрн су се овом прилкиом споразумели о заједничкој акцији војске и полиције у случаЈу нереда, како би се већ у самом почетку угушио сваки покушај изазивања нереда. Данас пре подне понова је саслушаван ухапшени бивши шеф ,'авне безбедности ПолиХронопулос. Он је иа првом саслушању категорички од бијао да је учествовао у атентату на г. Венизелоса. У вези са овнм саслушањем, ухапшен је и његов брат Никола, пошто је утврђено да је он сопственик фамозног „Кадилака", који је учествовао у атентату. Странн новинари посетили су синоћ претседника владе г. Цалдариса, који им је том приликом дао извесна обавештења у вези са атентатом на г. Венизелоса и о данчшњој политичко.Ј ситуацији у Грчкој. На питање новинара: шта мисли о писму које су му упутили пет шефовд опознције, г. Цалдарис је изјавио: — Спречен озбиљношћу ситуације и великим задатком који ми претстоји, нисам могао да поклоним паж

њу коминикеу који је пун произвољности и нетачности. Ми у својим рукама имамо сву потребну моћ да успоставимо ред н да спречимо све покушаје који би ишли за тим да наруше мир и спокојство грађана, у моменту када се ради на томе да се у дело приведу настојања у корист отаџбнне. На крају своЈе изЈаве г. Цалдарис Је нзјавио да Је поновном истра гом на месту атентата и нспитивањем терена констатовано да су нападачи употребили оружЈе коЈе потиче нз војних магацина. М. ПРИПРЕМЕ ПОЛИЦИЈЕ И ВОЈСКЕ У СОЛУНУ СОЛУН, 10. Ваш дописник разговарао Је данас са шефом солунске полиције г. Гисерлисом. Ка примедбу вашег дописника, да се међу нзвесним веннзелистичким елементима примећује узнемиреност и извесно кретање, г. Гнсерлис Је одговорно: — Неки неодговорни елементи шире лажне гласове. Ми ћемо применити наЈстрожиЈе мере предострожности да се то спречи, Јер њихово држање би могло имати за резултат дизање маса на буну. Наше мере су такве природе да смо у стању даза четврт сата-дигнемо на ноге сву жан дармериЈу и све гарнизоне у граду и тиме ћемо бити у могућности да заштитнмо сва административна н воЈна надлештва, а исто тако и да се створи њихова најужа колаборациЈа у случајгу немира. Др. М. ДО ХАПШЕЊА ШЕФА ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДОШЛО ЈЕ НА ИНТЕРВЕНЦИЈУ Г. ВЕНИЗЕЛОСА ЛОНДОН, 10 Јун. — (А. А.) — Рајтер Јзвља: У добро обавештеним лондонским круговима се тврди, да је, према последњим вестима коЈе су стигле -Т 'О - '--г\ ЛТПГ^ОГ Г«*--Ј фа јавне безбедности н двају полицијских чиновника дошло на основу чге-.сснциЈе г. Венизелоса.

ИЗ ОКРУЖНОГ СУДА Са ножем у руцн извршио обљубу над девојком — „Мицо, хоДи да те Једанпут пољубнм". У Окружном суду за округ београдски, пред судским колегиумом који с>' сачињавале судије г. г. Никола Поповић, Милан Павловић и Стојан Јовановић, расправљан је данас пре подне једаи ннтересаитан сл>-чај, ко[и се одиграо у селу Барајеву. На оптуженичксј клутги Седео је Драгољуб Јанковић. Он је оптуже« да је 16 маја 1928 године, око пет часова поподне, силом, са нои;ем у руци, извршио обљубу над девојком Милевом Васић. У опт>-жби коју је заступао држаа ни тужилац г. Горча Дидановић каже се како је Милева тог дана кречила општинску кавану у селу Барајеву и када је посао завршнла по шла је кући. Мећутим, одмах за њом пошао је и Драгољуб Јанковић и када ју је стигао у б.тизиии једне шуме, зауставио је: „Мицо, оди да те Једанпут пољубим". После тога уда' рио је Милеву неколкко пута ногом, а затим оборио и држећи јој нож под гушом запретио да се не оти* I ма, па извршио обљубу. После овога она је случаЈ пријавила власти-1 ма и против Драгутина Је поведен | јкривични пост>'пак. На данашњем суђењу Драгутин пориче дело. Многобројн-и оведоци не могу ништа нарочито да кажу по овоме случају. Претрес је преки•иут да би се позвао у суд и лекар који је сутрадач прегледао Милеву, а издао је контрадикторно уверење. Оптуже<ног је бранио адвокат г. Божа Обрадовић. НА ЉУБАВНИКА СВОЈЕ ЖЕНЕ ИСПАЛИО ОСАМ МЕТАКА — И ранио га у ногу. Друго одељење Окружног суда за округ београдски распраељало Је једам аамрш&и иоку®51 убиетва који

се одиграо 14 априла прошле годи не. Судски колегиум сачињавале су судије г. г. Тихомнр Јовановић, Спа соје Нешковић и Смиљанић, а др жавну тужб>" заступао је државни тужилац г. Момчило Паштровић. На оптуженичкој клупи седео је Драгољуб Ћирјановић, из села Венчаиа. Он је оптуже-н да је 14 априла про* шле гОднне, око седалЈ н по часова увече, сачекао свога сељака Милв<на ГаЈића, када се овај враћао кућм, на њега испалио осам рево.тверскнх метака, у намери да га лиши живота. Том при.тиком Га>јић је задобио повреду на десној н<^зи, више чланка. ОптужеМи деЛо не признаЈе и бра1ни се да је у то време био код сво> је куће. Међутим, многи сведоци причаЈу како }е он претио Гајићу да ће га убити зато што живи с( његовом женом. Када му је то пре доче»но, он вели: — То није истина. Он ме т> г жи лв би ии се осветио што сам га једном приликом ухватио у крађи у моме подруму. И сада пр(гча по се.ту како сам га био ухватио код моје*жене, Затим се као у чуду пита: — Молим вас, господо судмје, где се иде код жене у подрум?

Седница Министарсног савета Данас пре подне од 0 лл> 11 часова одржана је седница Министар* сКог савета под претседништВом г. др. Милапа Сршкића, претседичка Министарског савета.

ЧарлиЧаплинупорно остајенем Чарли Чаплин се спрема да^почне снимање свога новог филма. Доследа« самом себи, Чаплин Је одлучио да ни у овоме филму не про говори ни Једне речи. Наиме, свд друга лица ће у томе филму говорити, а Чаплим ће се задовољити таквом улогом коЈа не захтева да се говори. О« ће Једини бити нем у цедом филму»

ЉУБЉАНА, 1о. Јуна. — Летњи љуб љански велесајам. свакако најуспели ја приредба бве ссзоне, отпорен ]е. Ова велика ревиЈа словеначкс индустрије и радиности привукла )е ас лики број посетилаца из целе Југослааије и може сб рећн да је Тринаести велесајам у сваком погледу успео. Свечаном отварању прнсуствовали су, поред управе велесаЈма, изасла* ник Њ. В. Краља днвизиски генерал Цукавац, ми.ннстар за социјалну политику г. Иван Пуцељ; бан Драв« ске бановине г. др. Драго Марушић, љубљански градоначелник г. др. П>и н остали претстазници раанич корпорација из Љубљане, Београда, Загреба, Марибора и других места. Претседник велесајма г. Бонач поздравио је све присутне веома -лепим говором. На то је ван и заступник министра трговине и индустрије г. др. Марушић свечаним говором о* творио велесајам и предао Га јавности. НА ВЕЛЕСАЈМУ Већ из далека прквлачи велесајам. Огромне тробојке се лепршају у ваз духу, док се звуци раоиа мсша|у са •јеком звона и хармоником. Шаролика маса људи стрпљиво чека пред улазом. Словеначки сел>аци у кратким чакширама и чизмама, сељанке високим белим капама окићеним златом. Свака држи у р>-ци црвену ,жиде1гу моралеу" (кишобран). Препла-нулн Босанци у фесовима, хрват ски сељаци и СрбАјанци гурафу се узалуд кроз масу. Тешко је проћи кроз ту масу људи, кола и аутомобила. Јеава некако се пробијем на сајмиште. Ту је живот. По живописннм и весе.тим призорима човек би рекао да ниојо више у добу кризе. „Белокрањска клет", „Унион", „Централне винавне" и безброЈ других гостионнца раде пуном пароМ. Мото ри, звучнИци, песма, вика и гурњава на свим странама. Остављам све то улазим у изложбене павиљоне. Сви су згодно поређани V круг, тако да се лепо прелази из једног у други. Означени су словима. Улазим у павиљон — Ј —. Ту су изложени и првом одељењу разни аутомобили и машине, заступници разних марака труде се да одушеве интересенте за своја кола. — И другом делу павиљона излаже „Крка" напредно културно друштво са Долењске. Она се потјрудила-.да овом ; , излож^м -пр^ка же све лепоте и привлачности својих крајевз и мест^ #аЈ^И*,ЧВ94*кт* / .занатске радиности, пољопривреде, виноградарства сведо^е да је тамо жи» вот сељака на приличном културном иивоу. Један мали гумени чамац са веслима, светиљкама, ужетима и раз* ним другим сгеравицама, привлачи па жњу. То Је прибор за прегледање јама и пећина по Долењској. Неколнко рељефа у живописним боЈама приказују лепу Долењску. У другом о* дељењу се иалазе многобројне велике и лепе фотографије долењских градова. Новог Места, Кршког, Жу* жемберка, Кочевја н осталих. На из лазу су изложена „пристна" долсњска вина и разне стручне књиге обЈашњењима о Долењској. — Овом изложбом је „Крка" направила успе шну пропаганду за своју лепу Долсњ ску. У истом павиљону су и њени ликовни уметници изложили своЈе ра дове. Сликари Тоне Краљ, Саша Шан тел, Јакац, Стипловшек и остали. На рочито се истичу пејзажи Б. Јакса са меким прелазима и ниансама. Нимало не заостаје за њим Тоне Краљ својом сликом „Ројстни крај". — Ол мах до „Крке" сместио се љубљангли „Клуб акваристов". Њихови лепи ир11 мерци рибица, птица, цвећа и палми заслужуЈу свакако пажњу и похвалу — Прелазим у павиљон — X —. Ту је најжив,1>е. Брзоплети Немци хвале којекакве патенте за посребривање, чишћење, Босанци и Пироћанци из баса пропагнрају своје ћилимове, док се, ипак, највише чуЈу рески сло веначки сопрани из продавница плат> на, чипака, одела и трикотажа. Калу ђери траписти из Рајхенбурга код Грбовља су просто опседнути. Њи хови ликери и чоколада без сумње највише маме. Ништа мање није гур њава ни код .Рогашке СлаТине" и загребачког „Фраика". Није ни чудо, Јер први вероватно да|у своју воду, а др>ти по шољицу каве. Прн излазу су смештене разне фабрике чоколаде, сапуна н пића. С муком нз лазим из те вреве. У павиљону — Г — су се сместиле две важне сло веначке индустрије: кожарска и же лезна. Цео павиљон одише задахом коже. Фирме: Акрис, Лаврић и оста ле укусно су уредиле своЈа одељења. Одмах до њих излажу „Стро|не товарне ин лнварне" нз Љубљане и „Крањска индустријска аружба" нз Јесеница. Разне машине, пумпе, цеви, железне плоче, плех, жице и све могуће врсте ексера изложене су у наЈ лепшем раду. — Павиљон — Ф — и — Е — су поовећени фабрикама На* мешта|ја. Већ само по томе што наме штај заузима два павиљона, може се закључити иа коликом степену развоја се налази индустрија израде дрвета У СловениЈи. Ова дрва павиљона су уметничка ревија материала, вештине и укуса. Оне слободне модерне линије задивљују. Гледа јући разне трпезаријс и спаваће собе човек би пре помислио да се налази у каквом архнтектонском муве,к\\ С-ваклко се мора закл*Ј'чити да

се ова индустријска грана претвори ла у чисту уметност. Човек, занатлија, мора имати умстннчког и естстског осећања да би створио овако Не што. Не фи се могло рећи којп фирма је боља од које, јер свака има нешто оригинално. ЗаслужуЈу помена све, али ја ћу навести само всће као: „Ерман и Ахар" из Шт. Вида над Љубљаном, „Јавор" из Рогатца и „Господарска задруга" из Љубљане. Некако тешко сам изишао из ова два павиљона. Једној од највећих ин дустрнскнх грана, текстилној индустрији, посвећеуа су исто тако два Павиљона — М — и — Н—•. Тује заступљена „Југочешка" из Крања н наша домаћа фабрика столова „Влада Теокаревић н ком." из Параћина. Интерес публике нарочито привлачи Теокравевићева изложба. Један радник стално на једној машини показу је како се фабрикује штоф и да)е стручна објашњења. У истом павиљону је изложила своје продукте и миј већа словеначка фабрика иапира „Бо нач" из Љубљане. У павиљону —- К — излаже љубЈљанско друштво „Живалица". Изложене су разне врло лепе врсте кокоши, птица, го.тубова и зечева. На овом саЈиу су посебан павиљон до* били фотографи-уметници. Ту су изложили своје радове љубљански фотографи: Погачник, Павловић, Хибшер и Хобински; затим цељски: Пеликан и Перисих и, наЈзад, Довник из Кочевја. Нарочита комисија је примала радове за ову изложбу. Нарочито се морају похвалити умет(Иичкн онимДи „Пеликана" и „Перн* сиха" из Цеља и „Погачника" нз Љубљане. Средина велесајма је врло шаре* на. Ту су смештене разне фабрнке љопривредних справа. аутомобила, кола, затим чамци, шатори, мотори и т. д. Између ових изложених пред мета вози публику мала парна локо мотива са вагонима. Дуга око 3, а висока I м., јури она по малим ши* нама и звижди код сваке стаиице. Дв ца не могу да се растану од ње. ВЕЛЕСАЈАМ НОЋУ У 7 сати увече се павнљони затва рају. Живот у предњем делу велесајма се полако стишава, а буди се други, око разних вашароки« ч.ша гостионица. Пале се хиљаде ма* лих сијалица, верглови са „ринтишпи парају уши, пушке гтуцају. Све то" означује почетак ноћног сајам« ског живота. Маса света се гура. Тамо, сасвим у дну, дере се на сва У* ста један Немац и настоји да надвиче суседа конкурента. »Даме и... сподо... чудо... мотором по вертикалмој стени.. дипломе у Паризу..." чууе се испрекндан његов глас кроз буку вер глова и трумбета. Мали Долењац се држи аа очеву руку и отворених уста слуша: „Попачек, а си га слишу?" пита оца. „А, к'р пејдмо!" одма хује стари и вуче тужно дете и"оз гомилу. — Одмах до „моторног чуда" сместила се нека лутриЈа са морем коЈекаквих лутака, пајаца н мај муна. Леп>-шкасте госпођице веђ по стоти пут покушавају срећу да добију мајмуна. али залуд. Само се чуЈе њихов „Ах" и аутоматско понаа л ање продавца: „Да сте нмали за је дан више, добили би... покушајте |ош једном!" — Међутим, „аутоматом" на| успешније конкуриШе свима. На вели ком равном простору јуре мали елек трични аутомобили. Сваки је опасан гуменим пасом. Сваки час се судара ју' и одбијају као лоптице. И деца и одрасли се просто туку за ред дз могу узети један аутомобил. — „Нај дебља жена на свету!"... „Златна венера" Циркус бура" и масе елич« н»х урлика маме ттублику. Г \'рмани су. међутим. већ заузели места око неког „нашег" ћевапии!е. па ни да се макну. Пиво неста|е, прште ра« жњићи, праснћи и Јагњад на ражњ\'. Звуци во|ничке музике мешају се са „Сони бој" цазом и хармоникашима. Овде се свира валиер, тамо тамго, хармоннке ударају неки марш. а тамо од „Волге". трештн „Црвен Ф е * сић". На платформама збуњени парови «е знају шта би игра.ти. Једнт покушавају једно др^ги лруго и настаје свеопшта гурњава, цика л смех. Све се то понавља, сваког дана. Кризе данас нема више!? Има |е, она траје увек, али велесајам само не дељу дана! Драгутин Клаусер Судар трамваЈа н теретног аутомобила У један и по час поподне, на углу Проте Матеје и МакензиЈеве улиие. дошло Је данас до тежег судара нз» мећу теретног аутомобила број 943 и трамваја. Судар |е био јак, тако да су на трамваЈу попрскали прозо* ри. Аутомобил )е прилично оштећем, док Је шофер Милорад Коаачевић остао неповређен. Роса Вукомановић, која се налазила поред шофера, ДО* била Је лакше повреде. Приликом су дара повређено Је Још |едно лице. Саобраћајна полиција извртила И увиђај.