Правда, 11. 06. 1933., стр. 5

БРОЈ 10.271

ПРАВДА, 11 ЈУН ШЗ ГОДИНЕ

СТРАНА,

Финаксијски задаци Мале антанте " „ у а ЗА Ж ) ној финлнсшс ЖВ8&К в и е а ћ ле и а у Н Г т Г рнациотално?- овој држав -

»I • Иитернационални политички саве- [1 0ЈИ прететављају једну конкрет Ј. ј[ са Р алЊ|: појелиних цр. лаоних Формација, показују у СВ ом иИ™?" 1 ™" развоју, несумњиво, много интересантности. Изгледа да се овај развој у исто рнЈн карактернше моментнма чисто идеолошким — сродношћу раса, рс лнгнје и културе. Ове сродноспи претстављале су основе савеза, алн су све внше и внше надокнађавани моментнма практичне природе. Због овог правца развоја, модерно доба истакло Је иа први план економске и финансијске проблеме савезничке кооперације. Сваки онај, који је у току последње половине века пратно ннтернационалне прнвреднс прнлике, мораће констатоватн да °нај део привоедног живота, који се означава као финансије појединих држава све се више испољава у првом реду интернацнонално-по литичких момената, који на тај начин претстављају предмет ннтернаиноналне сарадње савезника. Светски рат подигао је до изванредног степена значај свих јавно политичких питања на подручју на родноправне н интернацИонално-по лнтичке пажње. Из некадањег уског круга финансијских стручњака .ова питања продрла су у све ширу зону заинтересованих кругова. Мо же се мирне душе тврдити, да се у овом подручју раније резервисаном искључиво за стручњаке, реализова ла знатна демократизација, односно популаризација јавно политичких ритања. Ово гато важи за интернапиона.тну лолитику уопште, то још више важн на подручју нарочнтих интернационалних политичких творевина, којима такође припада и заједница држава Мале антанте. Јавно финан сијска питања стога су објект интересовања јавности Мале антанте. То је у исто време подручје, на коме се може користити практичном сарадњом савезника што стреме за ус лесима, који ће заинтересованим др жавама добро доћи. С друге стра*е, ово води једној узајамној сарад в»и, чији се велнки значај као и утицај признаје од стране шнроких интернационалних форума, чиј'и је оргаи данас у првом реду постало Друштво народа. Износимо овде неколико нарочито важних јавно-финансијских питања, који су од велике важности за актуелну сарадњу чланова Мале антанте. Не сме се, међутим, заборави ти, да ће ово у првом реду бити не ка врста иницијативе за једно разматрање, које ће указати конкретне путеве заједничке сарадње, а чији ће обим обухватити финансијску проблематику као предмет ове сарадње. Што се тиче обима актуелних про блема државних финансија, у првом реду треба истаћи питање валу те и јавннх кредита. Из накнадних институција претежно приватно-при вредног и приватно-правног карактера, валута и јавни кредит постали су предмет изванредне јавне паж ње и реглементације, нарочито после Светског рата. Приликом анали зе ових питања, њиховим уским везивањем уз остала привредна питања на њих се заборавило. Нарочито се заборавило на њихову тесну везу са структуром националног нов чарства и кредита. Метод који је најзгоднији да нас најбоље прибли жи адекватном решењу истакнутих питања је узајамно упоређење неколиких новчаних и валутних систе ма. На овај начин најбоље се кри стализују њихова преимућства и недостатци. Три државе Мале антанте имају у овом погледу еминентан интерес у погледу узајамног упознавања и прилагођавања њихових валутарних, новчаних и кредитних система што све треба да буде предмет тач не студије компетентних фактора. Поуке, које црпемо из узајамног приЈатељског односа и студије појединих националних система, нису ол највеће важности само за дома ћу легислативу појединих држава Мале антанте, него и за заједничке акције на подручју поменутих пи тања на интернационалном форуму. Треба нарочито нагласити да се у интернационалној финансијској политици као карактеристика испољи ло стварање интернационалних новчано кредитних рнституциЈа, била то Базелска банка за интернационална плаћања на подручју валутног кредита и краткорочних кредита уоп ште, било да су то пројекти банака на подручјима интернационалних ор ганизација дугорочних кредита, а овде поглавито хипотекарних. Актуелни интернационално политички интереси држава Мале антап те јесу у заузимању једног заЈед ничког става против таквих акиија, а исто тако потребан Ј'е и јединствен став код стицања утииаЈа на организацнју таквих института путем учествовања у њиховим управ ним органима. Интернационални по ложај Мале антанте може бити оваквим једннственим иступом прили ком решавања интернаиионалних фи нансијских питања у великоЈ мери учвршћен. Незаобилазна је претпоставка овде узајамно тачно познавање и извесно прилагођавање др&зва Мале антанте у помеиутим Фи

(ПИСМО ИЗ ПРАГА) —о:о-

нансијскнм питањима. То Је, дакле, а ктУ е лии проблем њене политике. Ми смо на првом месту поставнлн питања валуте, јавног кредита и жан проблем државних финансиЈа новчарства. Други изванредно ваје питање буџета и буџетске поли тике држава Мале антанте. Држав на финансијска привреда постала јс кичма модерне државе. Веома уска веза постоји између буцетске по литике, валутарног питања и јавних кредита, који су већ поменути на првом месту. Дужност је данас држава Мале антанте да се н у погле-

г. др . Бепеш ду питања буцета исто тако темељ но упознају, као н у другнм питањима. Овде су у питању нарочито четири административна и финаисиј ско политичка проблема. Пре свега треба констатовати, којим је административним и буџетско техничким принципима с једне стране вођена сопствена државна администраиија, а с друге стране администрација др жавних предузећа. При том је потребно последње оделити од прве групе и поставити је на једну комерциалну базу. На другом месту нужно је скренути пажњу на буџст ско изравнање финансијских одно са између државе и осталих субјската државног привредног живота. И најзад, долази питање административне и техничке организацнЈе државног задужења н осталих јавних привредних дуговања. Сва ова питања пре свега претстављају еми нентно унутарњо политички финан сијско административни проблем. С друге стране опет познато је да сва ова четири питања треба посматрати са домаћег унутарњо-политичког гледишта и да су они све више пред мет једне интернационалне пажње. У то нас најбоље може уверити велика публицистичка активност Друштва народа. Сарадња држава Мале антанте у већ поменутим подручјима буџетског проблема иде, разумљиво, за Једним неоспорним успехом, који је утолико значајнији уколико је тачније познавање буџетских односа својих савезника. Научно и легисла тивно гледиште ове проблематике у једној извесној држави не зависи ди ректно само од традиције развитка финансијског поравнања у сопстасној држави, него и од стечених искустава у иностранству. Студија ма териалних буџетских односа (позна вање принципа буџетске администра ције и технике) у највиталнијем Је интересу свих држава Мале антанте. Јер само узајамно упознавање даје нужну снагу приЈатељском савету и помоћи, као и познавање пу тева и средстава, помоћу којих се на подручју интернационално-политичке сарадње могу постићи, а за одбрану заједничких интереса. Треће државно финансијско пита ње од велике актуелности јесте питање финансијско правног и финан сијско политичког система у поједи ним државама Мале антанте, као и његово решење с обзиром на односе у савезним државама. У финансијско правном подручју позната актуелност ових питања показује се у потреби узајамног спора зумевања интернационалног карактера Сва ова питања стално су предмет општег интернационалног интереса. Шта више, та су питања предмет помињања једног конкретног интернационално правног оеше ња И зато баш од највеће је потрсбе најужа сарадња држава Мале ан танте у циљу решења тих питања у оквиру гранииа Мале антанте. Истако веома је важно преиизирање гледишта Мале антанте као ислине у погледу тенденииЈа и појсдиности интернаиионалних решења, која долазе у обзир. Да су ова пита ња од највеће интернаиионалне актуелности, то на пример « а Ј 6о и љР ™ сведочавају конкретни напори око упрошћавања царинско правне номен клатуре и око стварања Јсдне јединствене царинске тзрифе, " а м у С е у Женеви ради већ убрзано и интенсивно. У финансијско политичком подруч ју сарадња Мале антанте веом* је потребна и у погледу испитивања до које је мере приватна привреда оптерећена јавним издатиима (конкретни порези и друга фискална опорезивања. Овај се проблем данас појављује у вези са царинском гарифом. Његова интернационална за машност осећа се већ данас и он ће ее еве више оееКати иа подруч)У

фискалннх ставова осталог опорези вања. Сарадња држава Мале антан те У цил>у испитнвања ових питања потребна је у највећој мери не само са гледишта сопствених преимућстава, него и са интернационалног гледишта. Јер у интернационалним прнјатељским савезима најлакше и најбољс развијају се мето ди, који служе адекватном решењу постоЈећих проблема. Као што се из горњег види, обим узајамне сарадње држава Мале антанте на подручју државних фннан сија веома је велики и заслужуЈе највећу пажњу компетентних факто ра. Овде се указује једно поље рада, које у све већој мери привлачи интернационално-политичку, као и интернационално правну пажњу. Ме тодн интернаиионалне сарадње у овим питањима могу најбоље бити испробани тамо где између држава постоје пријатељске везе. Мала антанта, као интернационално-политич ка радна заједница, може да испуни један врло важан задатак ако се посвети систематском студирању проблема државних финансиЈа, за сада бар у ужем оквиру, који јој је дат интернационално-политичком конструкцијом. Међутим, према досадашњим искуствима овде за размену искустава не бн више могли да послуже дана шњи органи спољне администрациЈС (посланства н консулати). Као што је воЈна администрациЈа нашла за нужно да у иностранство упути сво је изасланике, у циљу што та«ниЈег студирања односа војннх снага, тако Је и финансијска администрација стављена пред потребу да у иностранство буду упућени специал ни финансијски аташеи, који би сс сасвим посветили проучавању проблема државно финансијске природе. Добрим избором одговарајућих личности, и поред размерно матих г.здатака, временом би биле постиг нуте неоцењиве користи, не само у унутрашњој финансијској политици Мале антанте, већ и у интернационалноЈ њеној политици.

Нове општине

На основу § 8 Закона о образова њу нозих срезова: градачког, маглзјског , босансхо — граховског, до бојског и теслићског у ВрбаскОЈ банов;шн, г. Министар унутрашњчх по слова прописао је ову Уредбу: Села: Осојница, Пакленица Горња, Пзклсница Доња, Поточани, СтриЈс жевица, Трбук и Шеварлије, Општи «е осојничке и села: Косова, Трепча, Рипна и Јабланица Општине тешањске, која су ушла у подручјс Среза маглајског, образују Општину осојничку са седиштем у Осојници, у Срезу маглајском. Села: Равно, КараааглиЈе, Коприв ци, Општине тешањске, која су ушла у подручје Среза маглаЈСког, припаЈају се Општини МаглаЈ — село Среза маглајског. Села: Врела, Џемалић, Плање, Ои Јелах, Општдае Јелах, која су ушла у подручје Среза добојског прнпајају се Општини тешањској а села: Сивша, Матузићи, Крашсво, Миљановци и Омањска, исте Општи не, припајају се Општиии Војвода Путник у Срезу добојоком. Села: Врела, еЏмалић, Плање, Орашје Плање, Мркотић и Калошевић, Општине Јелах, која су ушла у подручје Среза теслићеког, припаЈа ју се Општини теслићској, а села: Дриичић, Бобаре, Витковци, Зиљужићи, Блажевци н Лончари, исте Оп штине, припаЈају ое Општини станарској у Срез>- теслићском. Села општине осојничке, која су остала на подручју Среза грачаничког и то: Липац, Придил Српс^и, Придил Турски, Сухопоље Горње, Сухопоље Доње припајају се Општинн Станић Ријежа, а Текућица општиии Карановац у Срезу грачаничком. Ова Уредба ступа на снагу^ даном обнародовања у „Службеннм новинама". (А. А.).

„Ђаволов (истем" о: :о — СУШТИНА СОЦИАЛНЕ БОРБЕ У НЕМАЧКОЈ о::о .

Један енглески писац, за време рата, у својој књизи „ОгсЈеа! ђу ђаШе", назвао је једног познатог Неица, који је страховитом логиком и упоређењима бранио немачки дру штвени систем и систем целе управе до рата, „адвокатом ђавола". Од тада, са великим интсресовањем, у сатима свога одмора, пратим развиће догађаја у Немачкој. Због њих смо ратовали дуго година и много се мучили; због њих нисмо мирни били ни после рата; због њих страхујемо и данас: да не направе опет неку лудост и не увуку нас поново у рат. Због тога је, свакако, Немачка, како за нас тако и за остали свет, остала центар догађаја у Европи.

Пред подизање шноле у Прецграђу Краљице Марије

Суд Општине београдске одобрио је пројекат нове школске зграде, која ће се подићи у Предграђу Краљице Марије. Као што је познато, у овогодишњи општински буџет унета је сума од 1,500.000 динара за изградњу школа у поменутом предграђу и на Карабурми. За школу у Предграђу Краљиие Марије ту скоро је изабрано место у улици Јове Илића и општинсии архитект г-ђа Десанка Манојловић израдила је пројекат. Зграда ће имати шест учиотша и стан за управитеља. Моћи ће да прими око три стотине ученика. Данас је вршена на месту изабраном за подизање школе сондажа терена. Ускоро ће бити израћен и пројекат за школу на Карабурми. То ће бити школа истог типа, са шест учионица. Рад у новнм школама почео би идуће школске године. Колаудација завршене велике школ ске зграде у уличи Војислава Илића извршиће се тојоом ид>-ће недеље.

Канцелар г. Хитлер А.ти осветљења, која су дата свему ономе што тамо происходи у последње време, по моме мишљењу, нису била свестрана; она нису, као рентгеном, осветљавала цело тело Немачке, и зато постоји таква велика разлика, па и дисонанца, између гледишта немачког и већине оних посиатрача европских и наших, који се налззе изван Немачке. Право је, н време је, да се све оно што се тамо збивало и збиар, после рата до данас, објасни н социолошки, а не само лартизански и по шаблону, да не кажем панагајски. * Француоку револуцију припремили су енциклопеднсти и тајна друштва, а изводили су је вођи и нижи сталеж, управо руља и санкилоти. Чак и жене су вукле топове од Париза до Версаља и натраг, и тешко ономе ко није носио фригијску капу, Вођи су у триумфу били подизаћи и у терору ишчезавали, али у главном је пострадала виша класа. Они виђени аристократи који нису били ухапшени или погубљени, пребегли су у туђе земље, чак до Русије. Ми видимо први пут у историји емиграцију у иаси (за оно доба): једна виша класа, најобразованија, најкултурнија, напушта своју имовину и државу само да би спасла живот од своје браће. У руској револуцији ми видимо то исто: ниже класе, гомила, оно што Руси називају „черњ", дигла се против внших, образованих и културних класа и све што ннје могла уништити приморала је да бежи из Русије. Тако смо дожнвелн да вндимо двомилиониту емиграцију Руса из виших класа. Случај каквог није било у историји до њиховог бекства из земље. Али и ту видимо вође и санкилотерију како играју истоветну улогу као што су играли они у доба француске револуцнје: уништавају. Тако звана Немачка револуција из краја 1918 и почетка 1919 године нема ни једне ознаке праве револуције. Нема оних пијаних беоних морнара, који растерују скупштине, који убијају офицнре, отимају власт, нсма оне руље санкл-ота који вуку топове да руше царев дворац, да гоне аристократе, да пале и жаре, једнои речи да буду господари целокупне ситуације у држави. Мајмунлук „по руски" нитде није успео: комитети немачких радника и војника бедно су се држали и још бедниЈе пропали. Револутхије као што је било у Фран цуокој и у Русији у Немачкој нн'е било, а тако исто ни немачке емиграције иије било. Недостајало је санкилота, па није било нн демагога, и обрнуто није било демагога, па није било ни рушилачке руље. Све класе су остале на своме месту и осим појединачних атентата и незнатннх сукоба нншта више није било. Али је зато у Немачкој било нешто треће, организована немачка социал-демократија. Она је, у главном, узела власт, а са њом и претставннцн оних таквих слојева народа, који су били убеђенн да је настало доба за т. зв. либерални систем друштва и државне управе у Немачкој. С тим убеђењем и вером они су и донели и Вајмарски устав. Али економске прилнке у земљи, која је изгубила рат и чије је становништво у току рата било исцрпено, нису се могле брзо поправити. Напротив, оне су се погоршале. Познато је да су тамо читави слоЈевн народа услед ннфлације били руини рани и изгубили своју сопственост. Чиновничка и општинска места заузели су новн људи. Ускоро су се почели дизати царински зидови у свету и појавила се незапосленост. Немачка је у Европи однела рекорд, најпре са неколико. а доцније и са шест милиона незапослених. Коме је у тој држави било добро? Онима, који су

у току рата печалили, онима ко>и су после рата знали и умели да шопевсулишу, ла тргују, онима који су билн на власти, онима коЈи су били у општинама, у синдикатима, у удружењима, на служби уопште. Ти су пак бнли всћином левичари. Свима осталима у Немачкој није било лако жнвети. И ти, којима није било лако пошли су уз Хитлера. На тај начин, Хитлер, ма шта се говорило о њему, остаје на крају крајева ипак вођ санкилота, истина десних: осиромашеннх племића, официра, грађана 0 омладннаиа, али ипак санкилота, ксји могу да руше. И није никакво чудо што су сад ови десни санкилоти, организовани у Немачком духу потукли ону „срећну" класу која је држала власт пуних четрнаест година?! ВеаИ р055'к1еп1е5, т. ј. социалде. уократи и њнхови савезници у власти, били су сувише слаби да се одупру новој војничко аристократскобуржоаској навали и изгубили су власт без и једног пуиња. Може да се пита човек за што то? Објашњење је врло просто. Франпуска руља била је сиромашна; руска је била и сиромашна и некултурна, дивља, а немачка соииалдемократија (реч је о воћству) одавно је била сита и буржоаска; она је жнвела у удобним становима, у културној средини; она је примала плату или помоћ од државе — куд ће она да иде сад на барикаде и да брани власт! Још ако има наде или јој се обећа да ће јој бити боље и да ће добити већу зараду, она се неће маћи да брани либерални систем у Неначкој, Тако је и било. Тако исто бедно капитулирала је и комунистичка партиЈа. И она н.чје нмала санкилоте. Њих уопште и нема у Немачкој већ је имала са-мо партијске чиновнике, који су организовали велику партију, али који нису имали ни француске ни словежже крви за борбу. Недостајало км је динамике. Па и да је тога било она је бнла слабнја од динамике десничара. Међутим борба за опстанак и страх за своју судбину бнли су јачи на десној страни него што су биле јаке идеје комунизма на лезој. Немачко племство, немачка виша буржоазија и образована национална буржоазнја није хтела да доживи судбину внших класа Француске у прошлости н руских у садашњости, она ни)е хтела да буде уништена нити да емигрира. Она се на време одупрла И саа она живи и седи у својој к>-ћи под вођством Хитлера. Боље и под њим него у емиграцију. Руси нису ичали свога Хитлера они су убили Корникова, Духонина, Колчака, Савинкова, протерали милисне у емн« граиију. Данас за оне који су остали у земљи као победиоии сви нацнонални елементи, у земљи и емиграцији, јесу „белобанднти". Шта би, пак, било кад би ти „белобандити* сутра, на овај или онај начин, преотели власт од бољшевика: да ли бисмо ми нмали право да то поричемо или ометамо? — Одговор и упоређење се само намеће. Готово исто тако као у Немачкој, приводнмо ради упоређења, ствари нду и у Аустрији. Класе, које су лншене својине, или коЈе су осиромашиле у току рата и после рата, желе да нешто <хД те својнне поврате (која им је 1919 године била ограничена) или да се на било какав начин приближе државној и општинској каси. Ти који је данас држе у својој власти жнве у повољннм условнма: они имају добре станове (то важи и за радничку класу), плате, помоћ. Сумњизо је да ће пред навалом десне гладнице они изићн у крвав 6 ој . Они ће бити побећени ускоро, Јер увек побеђује онај, којн је решен и да погине, а не онај који се брани, а не желн д» погине. Такве су немачке прилике са гледишта чисте објективности. Социална битка у Нема««оЈ морала је ићи овнм током, чак и да нису били никакви спољни узропи који 5а ут1цглм на њу после 1919 годнне. Спољни узроци само су компликовали ситуаиију: давали јој оштрију и страснију садржину и размах, алн је они нису могли изменити. Она је, соииолошки била сасвим нормална. За нас, ближе и даље суседе Немачке, као врло важна ствар остаје прво то, што се тамо десила једна нова врста револуције (има и емигра ције) друго, што је тамо опет враћен на снагу онај систем, за кога |е енглески писац казао да је ђаволски, н. треће, што су Немци као колектив (непојединачно) билн и остали сиров и суров народ. „Они су сви, казао је за њих покојни Клемансо, „вереници смрти" хотећи тиме, ваљда, да каже, да су они у стању да изгину лако за своје наиионалне предрасуде, ботов« и заставе. Нарочито под вођством својих силних ритера, какви су ови којн су се опет дочепали врховн« власти. Треће немачко царство дошло 5« преко револуције, а ми знамо да су љ\ди који учествују у њима били увек агресивни. Десни јакобинии и санкилоти мог? бити опаснији за лице у Европи, не* го леви, којих у Немачкој и ниј« било. Зато је наша дужност да се ке предаЈсмо илузијама На жалост? ) Др. Р. П. Госгушка Ј