Правда, 13. 08. 1933., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

БРОЈ 10.334

Огласн се примаЈу у адмннистрациЈи Влајковнћева 8. Чековнн рачун код Поштанске Штеаночице бр. 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 13 АВГУСТ 1933 Г.

Уредннштво: ВлаЈковићева 8. Месечна претплата за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. ТГЛЕФОНИ РЕДАК11ИЈЕ: 25.555,25.552,25.556, 25.554,25.553, 25.554. — Рукописи се не враћаЈу.

Г0ДИНА XXIX

ИРИЗА АУТОРИТЕТА ■■■(Написао ЖЕРМЕН-МАРТЕН, посланик, бивши министар и члан Института)

Може изгледати чудновато да се говорн о кризи ауторитета, и то сз да када се у Русији , Немачкој, у И талиЈи, а од скора у Сједињеиим Др жавама, власт, сконцентрисаиа у ру кама Једног човека, врши без ко>1троле. Ове државе имају свога госпо дара и оне га трпе, надајућн се да ће ограничење слободе убрзати еру при вредне обнове. Оне сматрају да иАЈају доброг тиранина. Криза ауторитета, на коју ми мислимо, бесии у народима који остају верни парламентарном режиму: у Енглеској н Француској. ♦ Енглеска, у Деветнаестом веку, уЖивала је владавину слободе, у којој је ред био осигуран стриктним примењивањем закона. Истина је да су ози закони билн зрели н нзгласа ки тек после озбил>нкх дискусија. Бирократија је била скромно у служ 6и општег интереса.. У тој веома уравнотеженој средини, развијали су се економски односи:. благостање је непрестано расло. Ауторнтет, солидИо постављен, спровођен је уз поттовање индивидуалних слобода. Држава, функционери, грађанн вршили су своје функди-је без икажвог мешања у права парламента. Под вла давином краљице Викторије, Енглез је био горд што је граЈјанин Једне мо.ћне парламентарне и либералне мо вархије. Ако можемо веровати лорду Хи* верту, највншем достојанстве«ику Ен гдеске у судсхом реду међу оннма сти су нспоичко уздрмане. иостојао је у Енглеско)' „јелан сталан и добро замљишљен сист.ем намењен да створи и који је створио, у пракси, јвдну деспотску власт која министарске надлежности ставља кзнад суверенитета парламента и изван правосуђа". На место срушеног закаподавног и судског ауторитета дошла је моћ администрације, канцеларије. Чланови парламента, умножавајући изгласавања импровизованих текстова, развијали су интерпретативну моћ службе. И сами министри, оптерећени компликованошћу материјала, пре Јту;штали су својим потчињеним бригу око примене закона. Тако се развија једна неодговорна сила у држави коЈ 'а, због опадања ауторитета парламента и владе, преузима пуну власт. Није ли ова слика претерана? Не показује ли бирократски режим Енглеске озбиљне незгоде за будућност? Није тајна нн за кога да су се у току последње две године показале дубоке разлике у срцу британске управе. Јесу ли оне биле дело супрот них политичких тенденција? Скоро увек, оне су одавале упорну опозицију извесних сервиса који се више незадовољавају да дају мишљења својим министрима, већ имају своју политику и одржаваЈ"у је, чак и пу-, тем акци)'е у штампи. % Толика моћ развија расположење за влашћу, и разумљиво је да су идеје Мајнарда Кинза о прилагођава њу новца обиму трансакција, путем прнмене једног система економије којом управља бирократија, нашле коћну потпору код високих функци онера министарства финансија. Објашњење колебања енглеске вла де, у току Лондонске конференције, у поглеДу монетарне политике Вели ке Британијге, не треба ли да буде нађено у еволуцији управних метода који су настали после кризе аутори тета, а која је и сама последица губитка престижа парламента и владе? * * ♦ У Фраицуској, — друта нација прибежишта парламентарног режима. — криза ауторитета је још озбиљни ја. Не треба бити изненађен ако се, у току претстојећих јавних дебата, буде говорило о слому државе. Г. Адрлан Марке писао је г. Леону Бло му: „Социјализам има интереса да из бегне банкротство државе". А посла ник и претседник општине из Бордоа тражи ред и додаје: „Социјализам треба да потврди своје настојање да осигура земљи једну управу која )е способна ла заповеда свима у име општег интереса". И он жели одржа ње ауторитета. Али наше уши пуне су ларме г. г. синдикалних учитеља. Они су на ^ д§ ли један коментар о политици Фран цуске, пре годину дана, и показали да је министарски живот потчињан

и врши се по вољи материјалних ин тереса њихове корпорације. Што се мене тиче, ја не могу игнорисати опозицију коју сам осетио,- за време више од Шест месеци, док сам заузимао деликатан положај министра финансија и старао се, споразумно са мојим пријатељом Палмадом, да пут живота нације доведен у склад са могућностима којима се располаже. У садашњем стању. распадања власти, напор за њено очување изгледа

Г. Жермен Мартен

немогућан. Али, срећом, ми живимо у једној нацији која још ужива вели ку слободу јавног мнења. Дужност је свију обавештених људи да тежак проблем финансијске обнове при кажу у његовом правом изгледу, да би велике радничке масе свих категорија запазиле и озбиљност наше ситуације, ако се ускоро не оствари проблем равнотеже, и опасности од нереда које су сасвим бЛизу ако влада не нађе у једној широкој и солидној већини неопходне снаге ау торитете за дејство власти у доба кризе. Без враћања поштовању принципа ауторитета ннкакво потпуно и одлучно решење финансиског проблема не може се очекивати. Г. претседник Сената изјавио је: „Употребља ва се ауторитет". То је истина, али само до извесне мере. То је тачно, без резерве, у једној диктаторској авантури. Дакле, ни Се нат, ни његов претседник не предвиђају такво решење. По њиховом мишљењу ауторитет се добија кад сс има са собом јавио мнење. Обавести ти га, то је прва дужност; а када оно буде свесно неопходних мера за одбрану виталних интереса нације, оно ће умети манифестовати своју вољу. Прво ауторитет, а напор за финансиеку обнову тек после тога. Изван ове методе, све је само празно причање-

ИРСКА У ДОГАЂАЈИМА

г. де

е за-

бранида демонстрације „плавих кошуља"

ВОЂ ИРСКИХ ФАШИСТА ПОВУКА СЕ НЕ ОДРЖИ ДЕМОНСТРАГИ

О СЕ ПРЕД ЗАХТЕВОМ ВЛАДЕ ДА ВНИ СКУП У ДАБЛИНУ.

-о::о-

ДАБЛИН, 12. — (Б. изв. „Правди").- Узбудљнвост у политичкоЈ ситуацији у Ирској, у очи велике манифестације ,фашиста која је заказана за недељу, нешто је попустила. Синоћ касно, влада је издала наредбу којом се забрањује одржање недељне манифестације „плавнх кошуља". Истовремено, влада- је концентрисала све расположиве полициске снаге у престоницу, и смесгила тамо велики број блиндираннх аутомобила. У таквој ситуацији вођ фашиста, генерал О. Дуфи, који је до јуче стално наглашавао да ће се недељна манифестација одржати ма шта се десило, донео је одлуку да се демонстрације откажу, како би се нзбегло непотребно проливање крзи. Само неколико часова раније О. Дуфи је био издао наређење да се „плаве кошул?е" целе земље крену за Даблин н то у пуној униформи и ако постоји забрана ношења политичких униформи. Ова ирска, фашистичка униформа, састоји се из пла-

ве кошул>е, црних панталона и „баск" капе. Међутим, како је генсрал 0. Дуфи увидео да је влада заи ста чврсто одлучена да свим расположивим средствима спречи демонстрације, попустио је, нагласивши да би отпор ненаоружаних „плавих кошуља" против полициоког притиска био немогућ. Истовремено је саошптено да ће се друге недеље, 20 августа, одржати у целој Ирској комеморативне свечано сти јунацима ирске револуције.

Г. Троцнн демантује да је н мао састанан са г. Литвиновом

ПАРИЗ, 12. августа. — (А.А.) — Г. Лав Троцки упутио Је једном свом пријатељу у Паризу телеграм у коме категорички Демантује вести штампе да је имао састанак са г. Литвиновим и другим претставницима совјет ске владе у Францусној.

ПОЛИТИКА РИМА

Г. Мусолннију нннако но полази за руком да донринесе што консолг дацијн Средње Еоропе

ПО ИТАЛИЈАНСКИМ ВЕСТИМА. Г. ДОЛФУС БИ У НАПУСТИО БЕЧ

ТОМ СЛУЧАЈУ

ПОСЛЕ ТОГА БИ ДОШЛО ДО ОСТВАРЕЊА „АНПЈЛУСА"

ПАРИЗ, 12 август. — (А.А.) — Ба већи се у свом данашњем броју аустриско-немачким односима „Ер Ну-

■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■вваа НОВИ УСПЕСИ У ХИРУРГИЈИ

— МОЛИМ ВАС, ГОСПОДИНЕ ДОКТОРЕ, ДА МЕ НЕ ОПЕРИШЕТЕ МИСЛИМ ДА ЈЕ БОЉЕ ДА МЕ ЛЕЧИТЕ НА НАЧИН НАШЕГ ПОЗНАТОГ ХИРУРГА Г. ДР. КОСТИЋА СА ХЛАДНИМ ОБЛОГАМА И ТАБЛАМА ЛЕДАI

Г. Мусолини вел и тим поводом нзмеђу осталог вели: — Оно пгто ј«; најзанимљивије У садашњи.ч неђунароДним догађзјмма ]е чнњенипа Да г. Мусодинну иикако-не полази за рукоч да лоарннесе* нешт*Г консолидацији СредД>е Европе. Г. Мусолнни Је веровао да опасност долази са Југоаистока. Међутим, показало се да опасност дола зи из Берлина. Он је затим веровао да је хитлеризам консервативан као и фашизам, али у томе се преварио. Вероватно је Да претседник итали јанске владе, као н енглеске^ гледа на Француску Другим очима. Францу ска ниЈе та која угрожава ИталиЈу. У сваком случају, италнЈанска Дипло матија пролази данас кроз тешко искушење. Можда ће се успети у Женеви септембра месета да се стиша стање духова. ПО ИТАЛИЈАНСКИМ ВЕСТИМА, ДОЋИ ЋЕ ДО ПУЧА У БЕЧУ ПАРИЗ, 12. августа. — (А. А.) У свом данашњем броЈу „Ордр" твр дн да Је национални пуч у Бечу неизбежан. У вези с тим римски дописник Јавља следеће: — Хитлер Је дао реч Мусолиниу да Немачка неће ништа предузимати са своЈе стране да убрза остварење „Аншлуса". Међутим, сазнаје се из италиЈанских кругова да Је национал социЈалистички пуч у Бечу нензбежаи и да Је 65°/« АустриЈанаца за Хитлера. Исто тако, сазнаЈе се да се г. Дол фус спрема да напусти Беч. Чим буде свргнут са власти, привремена аустриска влада несумњиво тражиће да се спроведе присаједињење Аусгри Је НемачкоЈ. Тако ће доћи до оства рења „Аншлуса", а да се не може замерити Хитлеру да је погазио дату реч. Доиосећн ову вест, лист „Ордр м на краЈу вели: Доносимо ово обавештење не то.тико због његове садржине, коЈу нисмо у стању проверити, колико због чињеннце да она потиче из италијанских извора. КАМПАН>А НЕМАЧКЕ ПРОТИВ АУСТРИЈЕ НАбТАВЉА СЕ Говор новинара г. Хенига протнв АустриЈе БЕЧ 12 августа. — (Б. изв. „ГТравди"). — Радио борба немачких национал-социјалиста против Аустрије и против садашње аустријске владе наставља се пуном паром. Тако је синоћ на мннхенском радиу одржао говор немачки новинар г. Хенигкојије пре кратког времена протеран из Аустрије. Г. Хенкг је говорио против Аустрије, н, како данашњн „Рајхспост" јавља, г. Хенит је лажно претставио поступак бечке полиције и стање у бечким затворима. „Рајхспост" опггро протестуЈе против настављања овако изазивачке кампање н против синоћњег говора новинара г. Хенига. То претставља органскл наставак досадашње акциЈе против АустриЈе. — Карактернстнчно Је, велн „Рајхс

пост", да влада РаЈха још увек допушта да се преко баварске радио-станице врши против-аустриска пропаганда која се служн неистинама и тенденциозним тврђењима. Немачка влада и даље трпи кампању коЈа се води против АустриЈе илегалним средствима. Тиме она узима на себе велику одговорност за повећање затегнутости између две државе. На краЈу „РаЈхспост" констатуЈе да Је просто непоЈмљиво какав ефекат мисли да постигне немачка влада таквнм испадима коЈи само погоршавају конфликт између Немачке н Аустрије. Преокрет у питању ратних дугова у Америци Дно Дмернна мнспн да прода своје пољопрнвредне пронзводе она ће моратн да водн другу попнтнну у пнтању ратних дугова ^..ђ>УЈ1}Р!$/I? августа. — (Б. нзв. „Поавдк"), -^=Чзглела да'се*у Сје-фњеннм Америчким Државама спре.ма преокрет у питању ратних Дугова. Мннисгар пољопривреде г. Волос, ко Ји Је Једна од најутицаЈнијих лнчно сти у влаДи г. Рузвелта, нзјавио је на Једном збору фармера у држави Мисурн Да ако Амернка хоће да про да своје пољопривредне пронзводе нностранству, онда мора да воДи Дру I у политнку у пнтању ратних дугова. Ако америчка влада и Даље тра жи плаћање од својих дужника, онда мора Да се одрекне наде Да ће нкада моћн Да прода своје пољопри јвредне производе иностранству. Ово Држање г. Волоса, коЈи Је недавно заступао сасвим супротно мишљење по питању ратних дугова, изазвало Је праву сензацнју у америчкоЈ јавности. ттттџтгтттггггттгтттугугтгттттттг Одговор Прага на протест Немачке — Око говора чехословачког мннистра саобраћаЈа. ПРАГ, 12 август. — (Б. изв. „Прав ди"). — Недавно Је немачка влада предузела енергичне кораке код чехословачке владе, протестујући против Једног говора чехословачког мннистра саобраћаЈа, који је на желез ничком конгресу грДно режнм у Немачкој. У име министра иностраннх послова г. др. Бенеша, Јуче Је опупочоћени министар г. Павлу саопштно немачком отправннку послова одговор чехословачке владе. У оДговору се констатуЈе да говор миннстра саобраћаја не претставља званнчну владину декларацију, већ Је то био прнватни говор Једног соииЈал-демократског полнтичара на своме збору.

ттттттттгтттт Немачна тражн војне авноне — Г. Геринг о немачким захтевима БЕРЛИН, 12. августа. — (А. А.) Миннстар ваздухопловства РаЈха г, Геринг, у интервЈуу који Је дао прет ставницима штампе, изЈавио Је да Је одушевљен подвигом ескадонле генерала г. Балба. Г. Герннг Је даље нагласио поуку која се може извући из овог подвнга италиЈанске хидроавионске еска дриле, па се затим дотакао и пита« ња ваздухопловства у Немачкој, на рочито њене ваздухопловне одбране. Г. Геринг је нагласио да Немачка не тражн ннкакве офанзивне авноне, већ мале авноне, моноплане са Једним или двоЈнцом авиЈатнчара, ко Ји не би могли носити бомбе н чиЈи би пречннк лета знососио 2 часа. Ти авиони, по речима г. Герннга, не бн се удаљивали од своЈнх база и никакву опасност не бн претставља ли за друге државе, док би НемачкоЈ послужилн као одбранбено сред ство.