Правда, 13. 08. 1933., стр. 2

СТРАНА 2

ПРАВДА, 13 АВГУСТ 1Ш ГОДПКЕ

БРОЈ 10.334

Утисци из Корушке

Црква Св. Марије Оточке на Врбаском Језеру

Ј. Корушка к.та — како 1е Словевди још назнвају — Коротан звала се под Рнмљанима Норик. У 8 и 9 веку се јавља назнв „Каринтија". Доцннје су Немци, пошто и духовно и физнчкн оковаше корушке Словенце, сковалн отуд нме Кагп1еп. Да нема поНемченнх Словенаца (немчурн, немшкутари) и немачких колоннста које аустриска влада, преко германизатороког Хаоматбунда, систематскн насељаза из пренасељеног Немачког Рајха — Корушка би била и дан дањи претежно слове-нска земља, као У оно древно доба када њоме владаху силни краљ Само (С22 007) и словеначке народне војводе Боруг, Горазд, Хотимир, Владух. "Садашња слика је у нацоналном прглед>' врло жалосна. Од 360.589 становника једва једна четзртина (06 хнљада) призначе себе бојажљиво за Словенца. Није, међутнм, претерано рећл да је више него половини корушких житеља матерњи језик — словеначки („^ЈпсИбсћ")! И"пак, било би једнострано — ос>1)ивати ' због тога искључиво великонемачку пропаганду, ма да' би баш од Немаца који највише истичу и преузносе овоју народност, требало с.правом очекнвати да и туђу више поштују. Има доста кривице и до словензчкнх интелигената, иако је д&нас, на жалост, њиХов број у Корушкој сведен на минимум. Изнеоерени од свог рођеног племства, без национално свеснога грађанског стз лежа, корушки словеначки сељаци предадаше се на милост и немилост сермаЈшзацији. Преко ,кграквистич- ■ ких школа (мешане, немачко-словеначке), које су у самоЈ ства-ри заводн за народно отпадништво и неичење, постигла је Аустрија да се данас коруигки „кмет" онебива пред стрзнцем овога матерњег језикаЈ Пред овом немилом појавом салеће ме мисао: шта би остало од нас Срба, да смо у мрачним и мукотрпним столећима ропства били овако неотпорнн? У нашој поноситој Цр«ој Гори н. пр. било је потурнца, али беше и онгех који су „триЈебилн губу из торине". Држим да овдј неотпорности и мекуштву треба узрока тражити и у са.мој природн Корушке. Осим делимнчног крша и местимично днвље романтичности, њен је пејзаж крај све бреговитости Јаек, улицкан и помало отужно идиличан. Такве су јоЈ шуме, таква Језера и села, Јутра и вечсри. Па тек месечина!... Све млако, безлично и уједначено, као на фотографцјама у боји или као „колорисани" филм. Без снаге, без полета. Из та-кве колевке нису се нн могли Обилићи изњихати; а кад има мо на уму да им је Аустрија још увек дојкиња, онда нам њнхова иационална закржљалост постаје у неку руку разумљива. То важи, у нешто мањој мери, и за корушке Немне. Нису ни они „кремен камен". Њихова пропаганда не црпе онагу сама из себе, већ је добија преко огромног Рајха и његових јавннх и тајних повереника. Стародревно војводство Корушка, некад среднште словвначких покрајина, образује четвороугаоник, дзапут дужи но што је широк, и запрема проетор у величини првобитне Црне Горе (9500 кмг)- Северозападна је граница Тирол, а Југослааија југоисточна. Ту се, дужином од скоро сто километара, протегао лаиац високих и стеновитих Карагаанки, које као да су се ззинатиле па не даду да одрођени корушкн отроци угледају своју праву и слободну своју југословенску мајку. Као што је Кораваике раздваЈаЈу

од нас, тако Драва, у чијем поречју лежи Корушка, пресеца ову отуђену словенбку област на два неједнака дела. Северни је већн. Тамо су и брда виша, са снежним ртовима; а по косама и падинама има више шу* ма и пашњака. Али је зато јужни део за нас важнији. Он сачињава Целовечку котли ну. Ту се стичу све реке и потоци, ту ПЈшају најплодније долине Зилока и Рож (Ружични до, на гласу због сликоаите народне ношње), ту се плаве најпространнја и најлепша језера Врбско, Осојско, Башко, Копињско и Ходишко. Најзад, у овој котлини леже и главна места Целовац (Клагенфурт), Бељак (Филах), Шент Вид, Великовец, Плиберк и чувено Госпосзетско Поље, с каменим војводским престолом („Кнежји камен") где је вековима вршен староставнн словеначки обред устоличења корушких воЈвода и кнежева. Немачки историчари (н. пр. др. Мартин Вуте) покушавају да овом прастаром обичају оспоре словенско порекло; али им је труд уза.туд, јер

Престо корушких воЈвода („Кнежји камен") на Госпосветском Пољу се из самих немачких кроника внди да је церемонијал извођен на словеначком, кој« беше званични језик чак и на двору корушких владара немачке крви, нарочито из лозе Шпонхајмске (1122 —1209). Треба још додати да је војвода Хотимир (+ 769), ва-^рени заточник хришћанства, сагра дио на Госпосветоком Пољу најстари ју цркву у целој Корушкој, посвеђену богороднци или Госпи светој, по којој је и поље добило име. Немци га зов? „Опферштајн". Тако су они све словеначке назнве заменили име нима која скоро без изузетка не значе ништа (Рибннца — Рајфниц, Врба — Фелбен, Секиро — Секирн и т. д.) Словеначко насеље је најгушће у јужној Корушкој. У 19 веку, она беше срце духовног, привред ног и политичког живота корушких Словенаиа, када своју просветитељску делатност развијаху писци н песници Урбан Јарник, Матнја Мајар Зил>ски, А1по« Јанежнч, Андреј Ајншпилер, сликар Перхарт и други. Зато се у толико бол™]е мора сваког Југословенског срца коагути факт: да су 10 октобра 1920 год. баш Словенци јужне Корушке изгла сали свој поновни потпад под Аустрију — опробану гонитељку сзих Словена. Најлепши природки украс Коруш'Ке остају њена многобројна језера.

Словенпчке народне игре у Корушк ој (Фреска корушког сликара симоука Антона Бенедика)

1Ако урачунамо планинска и горока Језера и језерца, биће их неколико стотина! Међу њима је наЈвеће и .најжквопионије Врбско језеро ОУбг^ћегбее). Оно има у дужину без мало 17 км (нешто краће од ОхрИдоког), док му ширнна износи- Једаа два кнлометра. Дубоко је просечно 80 м., а топло 20—26,0 Ц. Језеро )е оивичено ониским и — како би ВоЈислав Илић рокао „кудравим" бр дима (четинари и липа), а обале му се шарене од лшоштва излетних места, летњиковаца, купалишта и т. д. На јужној језерској страни диже сс иди.тичан полуоток, и две прикладнс црквице на њему. Једна је Св. Марија оточка, у готици; друга 1е капела Св. Ане, с фрескама романског стила. Бно би одиста мучан посао кад би човек узео да изброЈИ по КорушкоЈ црквс и црквице; али. цс>нећи онако од ока, рекао бих да их има више него код нас друмских ме хана. Само, јесу ли богомоље и круцификси једино сведочанство народне побожности?.... Друго језеро, по величкни, јесте Милштатско; а по лепоти — Ооојско, на подножју увек зелене Осојиице, недалеко од варошице Бељака. На источној страни сс налази некадашн>и бенедиктински маЈнастир, у коме вечннм оном опава пољски краљ Болеслав Други. Дуооку тишину и сањалач«у усамљеност овог језера опи сао је Антон Ашкерц, словеначки •песник балада и романца: „Поздрављам те, ој темии, столет«и самостан, поздрављам те, зелена језерска тиха п^ан! Прелепн, скрити бисер корошке ти земље, бо ли миру крај тебе ту нашло ми срце?" Б. Н.

ПОБУНА НА КУБИ

-о::о г МАХАДО СЕ, ЗА САДА, УЛОГОРИО У ПРЕТСЕДНИЧКОЈ ПАЛАТИ, ОПКОЉЕНОЈ ВОЈСКОМ, МИГРАјБЕЗИМА И БОДЛ>ИКАВОМ ЖИЦОМ •о: :о

Мере немачне владе на штету францусних пловидбених друштава ПАРИЗ, 12 август. — (А. А.). — Од лука немачког министра привреде о забрани претстаоницимл страних пло видбених друштава у Немачкој да на рачун тих друштава не иогу мењати девнзе у веће.м изиосу него што Је предвиђено за путовање у иностраиство, у француским заинтересованил« круговима сматра се да Је том одлуком у НемачкоЈ заведен монолол у прилог немачких пловидбелнх друштава, а на штету ст^аних пловидбених друштава, нарочкто францускнх. Ова мера немачке владе утолико Је внше пронзвол>на, пошто немачка пловидбена друпггва уживаЈу у Паризу апсолутну слободу како у погледу извоза девиза тако и у погледу пропаганде да њиховим бродовима путује што већн броЈ путника. Извнњење Рнма што г. Балбо ннје свратно у Францусну ПАРИЗ, 12. августа. — (А. А.). Италијансни амбасадор у Паризу гроф Питањи ди Кустоца посетио Је данас генералног секретара министарства иностраних послова г. Лежеа и изразио му жаљење што Је услед изузетно отежаних прилика ескадрила генерала г. Балбоа морала да напусти ранији предлог лета преко Француске. ИталиЈански амбасадор такође је изразио жаљење што министар каз духопловства г. ПЈер Кот ниЈе у Паризу да н њему личНо ово достави. Г. БАЛБО ОБЈАШЊАВА ЗАШТО НИЈЕ СВРАТИО У МАРСЕЉ ЛИСАБОН, 12. августа. — (А. А.) Генерал г. Балбо, одговараЈући на питање Једног новинара зашто се он са своЈом ескадрилом не враћа у ИталнЈу преко Француске, одговорио Је следеће: То је апсолутно немогуће пошто од Лисабона до Рима ми имамо да летимо у ЈедноЈ етапи. Ја веома жалим што не могу да летим преко Француске, али Је сва посада, а нарочито механичари, веома уморна и због тога Је потребно да се што пре вратимо у Рим који нас чека. Ја сам уосталом телеграфисао француском министру за ваздухопловство, свом приЈатељу, г. ПЈеру Коту кога много ценим и у тоЈ депеши ја сам обЈаснио разлоге због коЈих ћу из Лисабона право поћи у Рнм". На питање новинара у каквом су стању авиони, генерал г. Балбо одго ворно Је да су они сви исправни и да се он нада да ће последњу етапу прећи за 11 часова. НЕСРЕЋА НА ЈЕДНОМ ИТАЛИЈАН СКОМ ХИДРОАВИОНУ — Рањени су генералн Ђулио и Вале. ПАРИЗ, 12 август. —. (А. А.) ЈављаЈу из Лисабона да се Један ита лиЈанскн хиодравнон, коЈи Је долетео да би поздравио авиЈатичарску експеднцнЈу генерала г. Балба срушио на морску пучину, према варошн Назарег. Приликом ове несреће рањено Је седам чланова носаде хидроавиона, међу којима се налазе н италијански генерали г. г. Ђулио и Вале. Рањеницнма Је прнтекао у помоћ Један моторни чамац, коЈи их Је после неколико минута искрцао н» обалу.

Једна група побуњвнкка

ХАВАНА, 12. — (Б. изв. Лравди") — Претседник Кубе, г. Махадо, Још увек пркоси револуиионарном расположењу народа и притиску СЈедвње них Америчких Држава, као и могућности интч>векш«Је Америке у грађансжом рату. Он, коЈи се до сада налазио у војничком логору ван Хава не, сада се вратио у палату претседника, коЈа Је опкољена бодљикавим жицама, топови.ма и митраљезима, та ко да личи на праву тврђаву. Тајни развоЈ кризе у Куби зависи садд од држања кубанске воЈске. Изгледа да Је претседник Махадо одлучан да се не повлачи, ако воЈска истраЈе на ње говој странн. Међутим, ако му већина официра ускрати помлћ, онда ће г. Махадо напустити земљу. У том случаЈу он би именовао за прнвреме ног претседшша свога пријател>а генерал г. Херера и оваЈ би остао на властн све док се меродавни круговн не би споразумели о лнчности ко начног наследника.- , Бо^бе са побуњеницима, у међувре мену, продужуЈу се. Побуњеничке труп« су заузеле тврђаву Кабанас, ко Ја се налази у хаванском заливу. Тру пе коЈе се налазе у војничком логору КолумбиЈа, још су на странн претседника г. Махада. За време присуства г. Махада у том логору, преки суд Је осудло на смрт седам официра због воЈннчке поб>пне и осуђеници су одмах по саопштењу пресуде, стрел>ани. НОВИ ПРЕДЛОЗИ Г. РУЗВЕЛТА КУБИ ЊУЈОРК, 12. августа. — (А. А.) Како се са обавештеног места тврди претседник г. Рузвелт радн еада на новим предлозима коЈе ће упути-

ти Куби, а на основу којих се предвиђа да се Кубн осигура знатна ко» личина увоза шећера у Америку, за» тим да се изврши ревизија кубан» ских спољних и унутрашњих дуговч на бази знатног смањења. ^ Г. МАКАДО ПОБЕГАО ИЗ ХАВАНЕ? ВАШИНГТОН, 12. августа. — (А* А.) — Према извештаЈима нз Хаваие Један део хаванског гарннзона с* побунио услед чега Је претседник г, Макадо морао побећн из Хаване ц склонитн се у унутрашњост. Ова вест Још није званнчно потвр* ђена- I ВОЈСК А ТРАЖИ ОСТАВКУ ОД I« МАХАДА ЊУЈОРК, 12 аигуст. — (А. А.). Према весгама нз Хжве, кубапсха војска позвала Је претоеанвка Махада да поднесе оставку. Претседнлк Је одговорио да ће одлуку донети у року од 24 часа нли наЈдаље 48 ча. сова. Изгледа да Је цвлокупна кубанска воЈсна и морнарида сад сложна за борбу против г. Махада. ПоЈеДин« Јединице напериле су топове на прет седничку палату. Вође гобуњеника извештене су да се гтреговара око ре довмог предавања властн н позване су да се стрпе, како би се избегло мешаље Сједињемнх Држава. Државни секретар г. Ферара саопштио Је да је већ извршен избор днч ности ггривременог претседника. Претседкнк г. Махадо ће оДиах после цредаје дужноста отнћи нз земл»е.

Наоружани хнтлеровцн нападају једног белтијског велоснпеднсту ПАРИЗ, 12. августа. — (А.А.) ЈављаЈу из Брисела да су се на белгиЈско-немачкоЈ границн, на 600 м. од белгиЈског села Морсена, однгра ли нови инциденти. Трн до зуба нао ружана хитлеровца напали су из заседе неког белгиЈског велоснпедисТу. Оборивши га на земљу, напаДа чи су покушали Да га натерају да прогута течност коЈа Је по укусу би да слична петролеЈу. ЗахваљуЈући своЈоЈ знатноЈ фињичкоЈ снази, нападнути БелгиЈанац успео Је да се отме хитлеровцима и, пошто Је своЈом велосипедском пумпом ранио Једног од нападача по гла вн, побегао Је у облнжње свло. Белгијске власти повеле су истрагу по овом случаЈу. »тт*тт»*»ттт»тт**»»*»»»««т1гт»ч1 Четири н по мнпиона радиопретплатннка у Немачкој БЕРЛИН, 12. августа. — (А. А.) БроЈ радно-претплатннка у НемачкоЈ изнео Је на дан 1 прошлог месеца 4,483.278, док Је 1 о. м. износио 4,521.106. Ово смањење дошло Је због тога што су инога лнца отпутовала у бање. Долазак Кодоса и Росна у Париз

ПАРИЗ, 12. августа. — (А. А.) АвиЈатичар Кодос и Роси стићи ће у Ле Бурже у идућу срелу. АвиЈатичарима ће бити приређен свечан дочек на коме ће узети учеш ћи многн члановн парламента, днпломатскн кор, као и угледне лнчности из авиЈатичарских кругова.

На изјаву г. Марка Цемовиђа Г. Марко Цемовић осетио се, очи« гледно, веома погођен мојим писањем, па да би сакрио своје бегство с мегдана, пошто није у стању да води са мном озбиљну расправу, он обасипа мене лично грдњама и увредама. Морам приметити. да ја своџим пн* сањем нисам ни најмање потцењивао значај гусала у чувању нашега народнога предања, него сам г. Цемовнћа сам^ упозорио, да не сме као уз гусле пуштати машти на вољу, јер су у поезији творевине маште лепе, а у чланцима. у којима се расправљају озбиљна научна питања, никаквој игри маште не може и не сме бити места. Ја досада у јавној и политичкој борби нисам никога тужио државном суду ни за увреде ни за клевете, којима сам каткпд управо загипан. Али г. Цемовића морам тужити суду, да му судском пресудом докажем, да он менн у ствари није ништа одговорно него ме је само грдио и вређао. Др. Момчило Иванић •▼тт ТТТТТТТТ V V V ▼ ТТ ▼ Т 7 V Т ▼ Т* ▼ Т » Т Т Т ▼ Т? Извоз воћа у Чахословачку Министарство саобраћаЈа саопшта ва да са важношћу од 15. августа ступа на снагу нова тарифа за извоз свежег воћа н ораха из ЈугославнЈе у Чехословачку. (А. А.). ттттттттттттттттттттттттттттттттгтт Уналређење Указом Његовог Величанства Кр* ља, на предлог г. Миннстра саобраћаЈа, унапређен Је за вишег саветнн* ка 4. групе 2. степена Генералне ди» рекције државних железница, Л>убнша Врсаловнћ, виши секретар 5» групе, исте ДирекциЈе. (А. А.).