Правда, 13. 08. 1933., стр. 3

СТРАНА

ПРАВДА, 13 АВГУСТ 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.334

Рпзговор со г. г. Прннсом и де Торихосом Вест да нас наш стари пријатељ, о::опосланик Сједин>ених Америчких^ Др0 нашој земљи и о прнликама у Америци и Шпанији жава, напушта, Јако нас је коснула, 9 " ■иимппјп

ДИПЛОМАТИ ГОВОРЕ

иако је била предвиђена одмах после избора г. Рузвелта за претседника Америчке УннЈе. Г. Принс је присталица г. Хувера н релубликанске странке и природно је да га после дуге службе нови политички курс за=»-?њује. На његово место долази г. Вилсон, досадашњи посланик Америке у Букурешту и, према ? Прннсу, одличан балканиста. Но у г. Принсу ми не губимо само одличног познаваоца нашнх прнлика, нашег Језика, наших жеља и нада. већ и одличног, опробаног, пријатеља и човека скроз демократских начела, гостољубивог *и пред> г сретљи бог до крајњих граница. У невезаном разговору г. посланик нам је говорио о свом претстојеНе** раду на Колумбија университету, где је он установио отсек за« славистику, који данас броји 200 студената и има седам доцената. ОДЛИКОВАЊЕ Г. ПРИНСА ЈУГОСЛОВЕНСКОМ КРУНОМ — Јесте, рекао је чистим српским језиком посланик Сједињеннх Држа. ва, одлазнм концем овог месеца у Амернку, где ћу добити и највиши степен ордена Југословенске Круне којим ме је ох^иковао Њ. В. Краљ. Тамо ћу моћи да се посветим раду на Универснтету који мн специјално лежи на срцу, раду, који никад ннсам прекндао потпуно. О Г. РУЗВЕЛТОВИМ ПОТХВАТИМА — Шта мислите, г. Министра, о нај вовијим покушајима г. Рузвелта? — Премда се већ годинама налазим далеко од унутрашњнх догађаја своје земље, ипак Вам могу рећи, да смо данас свн ми, републиканци и демократи, чврсто уз нашет новог претседника г. Рузвелта, чији експерименти могу лако успети, упркос врло тешке опште ситуације. Ми смо данас сви као један човек уз свог претсеоника. Чије намере помажемо целим еланом, јер се ради о спасу отаџбине. — Како сте провели последње летње дане, г. Посланиче? ' Г-ЂА И Г. ПРИНС НА ИНТИМНОМ РУЧКУ КОД Њ. В. КРАЉА И КРАЉИЦЕ — Последњих дана бавио сам се са г-ђом Принс на Бледу, где су нас - .(

Њ. В. Краљ и Краљица задржа.ти на једном интимном ручку и где смо се опростили от веома љубазних Суверена ваше дивне земље. После Бледа пшао сам често сам у нзлете по околини. Ја нарочито волим Крањску Гору и цео онај крај око Вилаха и Вурценбаха у Аустрији. Тако сам једнога дана приликом ти\ последњих екскурзија иаишао на чигаву групу скитача — Цнгана са којима сам дуго н врло интересантно разговарао. Г. ПРИНСОВО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ЖИВОТ ЦИГАНА Познате су вам моје симпатиЈ "е за Цигане — скитаче који живе номадским животом. Из тих разлога иаучио сам и цигански језмк којим се служим без тешкоћа. Овом прнликом морам одмах напоменути да ми се вашн Цигани много мање свиђају и да се њнма нисам интересовао, нешто због начина њиховог живота, а нај,више зато што је код њих распрострањена крађа, -ако да су ми једном приликом украли капут чим сам ступио у разговор с њима. Од тада те ваше Цигане нисам упознавао. Ци гани у Чешкој а нарочито у Маџарској, не само што не краду већ живе једним интересантним номадским животом, а при том су обично одлични уметници у свирању и песми. Интересантно је навести да ови Цигани и немају пасоша, већ само парче папира. са жигом чешких и аустриских власти, на коме су назначена њихова имена, што им служи за прелаз границе и уопште за пребивалиште. — Ко долази на Ваше место доајена дилломатског кора, г. Министре? — После мене доајен дипломатскот кора биће г. гроф од Торихоса. Међутнм, како Гроф није ожењен, то ће доајенка дипломатског кора, на место моје жене, бити госпођа фон Пленис, супруга аустријског посланика на вашем Двору. Говорили смо затим о одличним утисцима које г. и г-ђа Принс носе из наше земље, коју мисле да посетс већ у лето идуће године, наравно као приватни гости жељни скромног одмора који тако дражесно пружа питорескна околина Бледа и Крањске Горе.

Опростивши се затнм — не дефинитнвно, јер г. Принс не воли дефинитивна опраштања! — од досадашњег доајена дипломатског кора, који са жаљењем напушта нашу земљу, пожурио сам до Грофа од Ториха,

старог з«анца који у јесен постаје нови доајен, и из чијих сам уста хтео да чујем најновије утиске о његово) новој, почасној функции дојена и о резултату, опет моралном, његовог сталног контакта са нашим људима.

„Наследстео г. Прннса чнни ми оеобнту част н прумса мн ноеву прилику да покажем сеоЈу №>убав према вашој престоницн н вашоЈ лепој земљи"... каже нага гроф од Томихоса

Нови доајен дипломатског кора, | обе земље, имати најбољег утнцаја шпанскн посланик г. Гроф од Тори-|на развнјање трговине између наше

хоса, примно ме је у свом кабинету за рад, насмејан као обично. Упра-

Лево: амерички постаиик г. Прннс, де.чс. шпански посланик г. де Торихос во је завршавао једно ново писмо свом министарству, које треба Да пожури усвајање од шпанске владе новог допунског аранжмана, што га је наша влада предложила Мадриду. НОВИ ТРГОВИНСКИ АРАНЖМАН СА ШПАНИЈОМ — То је посао од осам месеци, каже г. де Торихос. Трговачки уговор који сам закључио у име своје земље са вашом владом још 1925 био је постао услед неповољних трговачких прнлика и забране девиза мртво слово на хартаји. Сада се надам да ће нов аранжман, који предвиђа потпуну слободу трговнне и девиза за

две земље, на обострану корист. Улазимо у нов период наших економских односа чим шпанска влада прихвати југословенску понуду — што је ствар од неколико дана, јер је све већ готово. Г. ТОРИХОС — НОВИ ДОАЈЕН ДИПЛОМАТСКОГ КОРА Прелазимо одмах на питање нове дужности доајена дипломатског кора коју ће од сада вршити г. де Торихос. — Дужности доајена дипломатског кора у ствари су дужности протокола с којим сам ја до сад био у некој врстн герилског рата, каже духовито и отворено шпански посланик, познат са сзоје неукочености. Наравно да ћу од сад морати да се измирим са крутим прописима протокола, што ће ми донекле олакшати чињеница да наслеђујем г. Принса, што ии чини особиту част и што ће ми пружити прилике да и у тој новој функ цији показујем своју љубав према вашој дивној земљи и њеној престоници, коју тако волем. Заиста, за ову љубав према нашо) земљи Гроф од Торихоса, баш као и г. Прннс, дао је многобројне докрзе. Пре свега нови доајен као и стари паучио је наш језик и служи се њиме одлично и без муке. Затим, г. де Торихос већ пуних шест година не напушта нашу земљу; он ту - проводи и своје отсустзо, своје излете прави по њој — иако је познато да сваки посланнк може провести два месеца нд отсуству. Наравно, да је на тај

начин Гроф од Торихоса добро упознао нашег човека и све пределе про стране нам домовине, коју можда ви« ше него иједан страни претставник сматра за своју другу отаџбину, јер се у њој толико одомаћио, примио у. себе њен демократски дух, њену широку, слааенску душу. ПРЕТСТОЈЕЋИ ИЗЛЕТИ Г. ДЕ ТОРИХОСА — Где ћете овог лета, господине министре? — Ове сезоне мислим још да посетим Сплит, Осијек и Охрид, 'затим Ковиљачу и Тител, где ме зобу и очекују моји југословенски пријатељи. Несумњиво да је г. министар у пра ву кад каже, да при тако великом програму неће стићи ни ове године да посети своју отаибину Шпани!у, али он зна да упознавајући нашу зем љу он служи и ШпанијИЈ јер како сам каже „сваким даном стиче све више аргументе за наше што присниг пријатељстзо". Успомена на Шпанију и нехотице поставља неколико иитања на ко1а ће гроф од Торихоса да ми одговори увек предусретљиво. — Како стоји са голитнчком бор. бом која је недавно довела до пада владе и образовања новог кабинета претсеника Азање? Могу ли се очекивати политичке промене у скорој будућности? — У Шпанији се данас око власти боре у главном две групе: соцнјалистичка, која је на власти, и радикална (група бившег министра г. Леруа) која је у опозицији. Група око г. Леруа има 100 послаиика, док сопијалисте имају 120 посланика у парла менту. Међутим последњи општински избори показали су велико назадовање социјалиста, који су изгуби.ти више мандата него цела опозиција заједно. Зато се може предвидети да ће у јесен, кад ће вероватно доћи до нових општих избора у Шпаннјн, социјалисти изгубити много својих ман дата, а и власт која ће по свему судећи опет доћи у руке радихалног вође г. Леруа. Г. Леру наравно мораће се ослањати на помоћ умереиих десничара у парламенту. Кад је завршио ову кратку дисгресију о шпанској политичкој ситуацији, г. де Торихос се срдачно опростио са сарадником „Правде", распитујући се н сам за последње политичке догађаје нашег политчкот живота, доказујућги тим својнм интересом колики значај придаје свему игто се код нас дешава. Петар Валић

Он сматра да је Распућин оно душсвно поремећен човек и да је боловао од религиозног лудила, да је патио од религиозних визија и халуцинација, као и да је страдао и од алкохолизма и религисзне еротоманије. На бази лудила, код њега су биле развијене у необично јакој ме ри и неке ниске душевне особине, које су му помагале. да у практичном животу постигне извесне крупне успехе негативног и деструктивног својства. Те ниске патолошке особине, зато што су свесно срачуна тс, свет не сматра патолошким, већ их сматра просто поквареношћу, те је зато Распућина називао „препреденом варалицом", „лупежом", „покварењаком", „развратником" и тако даље. Жилијар потврђује општепозната факта о томе да је душевно и религиозно поремећена царица сама тражила везу са Распућином, са његовим саветима и благословима, да је Распућин са лукавом наметљивошћу задовољавао ту царичину душевну жеђ и да је као посредник између царице и Распућина била Вирубова, тај други демон царичин. Ову дворску даму и нераздвојну царичину интимну другарицу Жилијар није насликао до краја, те њен духовни лик остаје пред читаоцем замагљен и загонетан. * Најзанимљивији део Жилијарових мемоара почиње од тренутка када је пала дубоко судбоносна одлука о рату. Пре те одлуке, за време док су се водили дипломатски преговори, да би се избегао рат, у Царском Селу, у Двору, завладала је очајна забринутост и тешка као олово атмосфера, као да је сам Бог говорио људима, да се спрема нешто страшно и кобно. Из Царског Села су летеле сваки час депеше у далеку сибирску варошицу Ћјумењ. и у њима се очајнички запомагало за брзом помоћи. Те је депеше слала лично сама Царица. и то у руке и на адресу старца Распућина, који је та мо лежао у једној болници не само болестан, већ и протеран. ЖилиЈар каже да су све те депеше имале готово један исти садржај. У њима се очајнички запомагало: „Ми смо пре плашени ратом, који већ тутњи. Верујеш ли ти, да је рат неизбежан? Моли се за нас. Помогни нам саветима". Распућин је на сва запомагања одговарао само једно. Он је понављао да је рат несрећа и пропаст за династију и државу, и да би га требало избећи пошто пото. Цар и Царица били су у лицу толико забринути и заморени да их човек не би могао познати. 1 августа пред вече, они су били у дворској цркви на вечерњи. У том тренутку, кад је сказаљка на сату показивала 7 и 10 минута, у кабинет^ (=дчпнова леси-

РПКА РЕВОЛШЈА И у мемоарима царевићевог васпитача Швајцарца Жилијара

ло се оно најстрашније. Гроф Пурталес је предао Сазонову последњу своју дипломатску ноту, којом је Немачка објавила Русији рат. Када је Цар изишао из цркве, он се упутио журно право у свој кабинет да би видео да ли има што ново. Цар се у свом кабинету задржао дуже него што је Царица очекивала. Нестрпљива, она му шаље Татјану, те да она види шта је то с оцем. Вративши се убрзо са ћерком, Цар је сав узбуђен, дрхтавим гласом саопштио Царици да је рат објављен. Царица је одмах бризнула у плач, а за њом и све њене ћерке. Кроз дан-два, јављено је у Двор да је Царица-мати по наређењу Виљемовом задржана са пута за Русију у Берлину и враћена натраг у Копенхаген. Гневна на Виљема због тога, Царица је рекла Жилијару: — Како је он као један Монарх могао задржати Царицу! Како је он могао доћи дотле? Он се потпуно из менио од оног времена, кад је потпао под утицај официрске партије, али сам уверена да Је рат објавио против своје воље. Њега је у рат увукао кронпринц, који је отворено стао на чело официрске партије и пангерманиста и осудио политику свога оца. Ја га никад нисам волела због његове неискрености, он је увек збијао шалу, он је тако уображен. Он ме је стално корио да се не заузимам за Немачку и чинио је све не би ли завадио Русију и Фран цуску. Знате, да је он послао Цару дспешу неколико сати после објаве рата. У тој депеши он тражи неодложан одговор, јер он једини може предухитрити страшну несрећу. Он је покушао да још једном обмане Цара... ако само ту депешу нису намерно задржали они, којима је било стало до рата пошто пото". Жилијар је 5 августа срео Цара у парку добро расположеног, Јер Је добио извештај да је Енглеска објавила рат Немачкој и да је Италија објавила своју неутралнсот. Цар је рекао: — Ми смо већ одржали велнку дипломатску победу, после ње ће до ћи и победа оружјем. Њмци имзју противу себе сву Европу, изузев Ау стрије. Њихова дрскост и деспотизам досадили су најззд и њиховим савезницима. Погледајте на Италијане!" „ Када се пронео глас да су Немци погазили и швајцарску неутралност, Царица је рекла: — Како, још?!. Па то је лудило, то је бесмислица. Они су потпуно нзгубили главу.

Говорећи даље са жаљењем о Жи лијару, што ј 'е отсечен од својих и што не зна шта је с њима, Царица је рекла и ово: — Ја такође ништа не знам, шта је са мојим братом. Где је он? У Белгији, на француском фронту? Ја дрхтим при помисли да га из освете према мени цар Виљем не би послао противу Руснје. Он ј *е потпуно способан на такав гадлук. Ах, какав је ужас рат! Колико несрећа! Коли-

Престолонаследник Алексеј 1908 годнне ко страдања. Боже мој ", шта ће бити с Немачком? Какво понижење, ка ко ће она бити упропашћена! И све то због династије Хоенцолерна, због њихове безумне гордости и ненасите халапљивости. Шта су онн урадили са Немачком мога детињства! У мени су остале из тих првих година тако лепе, поетичне и благотворне успомене о Дармштату. Ја сам имала толико пријатеља. Али за време последњих мојих бављења, ја сам тамо видела сасвим једну другу и непознату Немачку, коју ја више нисам разумевала... Само сам са стар цима налазила заједничке мисли и осећања. Пруска је направнла несрећу Немачкој. Немачки народ је преварен, у њега су усадили осећања мржње и освете, која су му бнла несвојствена. Борба ће бити страшна, чудовишна и човечанство иде у сусрет невероватним страдањима... Цара је јако охрабрило и обрадовало патриотско и династичко одушевљење Думе, које се показало на неолисано буран начин на једној од седница одмах после објаве рзта. Цар је поводом тога рекао Жилијару ово: — Дума се показала на висини

догађаЈ*а и као прави израз располо жења нације, јер је цео руски народ разумео увреду, коју му је наНела Немачка. Ја сад имам пуну веру у будућност. Ја сам са своје стране учинио све што сам могао да би се избегао рат, ја сам ишао у сусрет свима уступцима, који се нису коси ли са нашим достојанством н националном чашћу. Ви не можете веровати, колико сам срећан, што сам изашао из оне страшне неизвесности. Ја никада нисам толико пропатио, колико оно неколико дана пре објаве рата. Ја сам сада уверен да ће се у Русији пробудити исто онакво одушевљење, какво је бнло 1312 за време Отачаствене војне. Цар Ј'е кроз дан-два у срцу Русије, у Москви, био коначно учвршћен у својој вери и својој радости и храбрости. Н>ега су у то убедиле не прегледне одушевљене масе људи, које су свој"им патриотским н монархнским усклицима проламали небеса и заветовале се Цару и његовој династији на верност до победног краја. Раздраган, Цар се вратио у своју престоницу на посао, свратив ши претходно у чувену руску сзетињу, у ТрОЈ 'ицко-Сергнјевски манастир. Пошто се овде помолио Богу и добио благослов, Цар је понео собом чувену чудотворну икону тога манастира, која се ту чува столећима н даје Царевима као најдрагоцениЈ 'а амајлиЈ*а за време ратова. Та је икона била одмах однета у Врховну команду и тамо постазљена на зид у соби Врховног главнокомандујућег. Одушевљење и вера у победу почели су нагло попуштати одмах још у почетку рата. Најпре је пукао глас шнром целе земље за пораз у Источ ној Пруској, па су после рата почеле кружити вести о корупцији и нереду у војној и грађанској управи. о нсдостацима у наоружању и снабдевању војске на фронту, о неуред ностима на железнииама и у фабрикама, о глади и оскудицама на све стране у позадини, о подмићивању и издаји наЈ "виших државних функционера, па чак и министра војске Сухомлинова. Најзад, почеле су кру жнти и свакојаки гласови о Царици н Цару и о Распућину и његовој моћ ној к.тики на Двору. Свет је спочетка примао с резервом све те гласове и јуначки је трпео тешке поразе на фронту и оску днце и неред у позадини. Победе у Источнај Галицији убризгале су по-

следњу иијекцију стрпљивости и че кању народа да режим доведе ствари у ред. Катастрофалан л коначан пораз војске у априлу 1915 на Дунајецу и недостаци у оружју, мунициј'и и осталим потребама војске откри ли су очн свима н свакоме и показали да режим води земљу у сигурну пропаст. Народ се одједном пренуо и почео јавно роптати и критиковати режим. За овим је убрзо дошао и револт и побуна међу радницима и у војсци, и то најпре усред престонице, међу самим гарднским пуковима. Паметни и родољубиви елементи, почев од Царице мајке, Великог кне за НиколаЈ*а НиколаЈ'евића, Думе, на челу са умереним њеним претседником Родзјанком, као и пријатељски и савезнички посланици, покушали су да уразуме и спасу Цара, династи ју н државу, али је било све узалуд, јер ј "е он упорно одбацивао све савете и одгурнуо од себе све истинске пријател>е. КраЈ"ем фебруара 1917 ситуациЈ'а у погледу политичком и V погледу снабдевања хлебом и намир ницама постала је неиздржљива. На улицама Петрограда једнога јутра већ су освануле барикаде, а У касар нама међу војницима и подофицирима већ се осетило некакво ровење и договарање. Најзад, деснло се и оно одлучујуће. Војска је отказала послушност официрима, развила црвек« заставе и прешла на страну револ$« ције. Смрт француског сликара Днрна ПАРИЗ, 12 август. — (А. А.). — Дд нас је преминуо познати франиуски сликар Анрно. Покојник је имао 76 година.

Професор университета у Мннхену отпуштен нз цржавне службе БЕРЛИН, 12 август. — (А. А.). —< Познати правннк, професор уставног права на мкнхенском уннверсптету г. Ханс Навијаски, по народности Јеврејин, отпупгтен је данас из државне службе.

Сдлазак г. Лутера у Њујорк ПАРИЗ, 12 август. — (А. А.). Јављају из Шербура да је тамо аутомобилом стигао немачкн амбасадор у Вашннгтону г. др. Ханс Лутер и ам се укрцао на брод „Колумбус" који* ће кренута за Н>ујорк.