Правда, 13. 08. 1933., стр. 4

СТРАНА 4

ПРАВЛА, 13 АВГУСТ 1033 ГОЛИНЕ.

БРОЈ 10.334

Повмок промве стогодишњице ослобођенл Соко боње и околиие

■&&ра№& 5&Ч •••■' ■ *%Х л >-■ гЉ<.*

Соко Бан>а

Попут Зајеч«ра, Крушевца, Кн>а. акетиха и других* места из „седам оду ^етих нахија", која су коначно осло бођена од Турака 1833 родине, н Со кобаља прославља стогодишњицу сао га ослобођења 10 августа. Н Соко Бања, са својом околином, «ао и сви друпи крајеаи наше држа ве, дала је свој удео у борби за сло ј у економоку и политичку слободу. И ми бисмо хтели, бар овлаш, у пра бо Ј бпји, да то прикажемо. Просто, Соко Бан>а нма веома лсп географски положај. У економоком погледу она је могла играти доста значајну улогу, Равнииа око реке Морадание, све од извора, код села Читлука, па до Бова1Нске Клнсуре, аеома је плодна. По висоравнима около такође успевају добро жита и разно воће. А још више, на падинаиа Озрена, Ртња, Левипе, Моминкамена и Крстатца, расте бујна трава, изврсна за пашу стоке. Стога је овај крај од увек богат земљорадннчким производима, стоком и во&ем. Уз то Сокобања има |едно ретко благо, које се још у далекој исгорнји, можда већ за време Римл>ана, нскоришћавало — то су многобројни изворн лековите воде. Има јући тако великн економски значај, Соко Бањз је кроа целу своју нстс" рију, падала свима у очи. А њени властодршци увек су Је л>убоморжо и ђ>озничаво чували. Није онда чуј№ в што на сваком излазу из Мора* вичк« -равннце имамо по једт' илк нИ<де'рушовина старнх градова, који су били брана против не-пријател>а стгоља. Тахо, на самом улаз\' у Бованску Клио"ру, која се налази на половини пута Алексинац—Соко ћања, палазе се рушевнне старога гра да Бовна. Око Бовна, који је био испрва обична тврђава, подигло се доцније насел>е и. Бован је, у Средњем веку, постао жив трговачки град. Доније је много помињан у нсториским споменицима, јер су у нега свраћало многобројни п\тници, ксчи с>' ту пролазнлн Париградским ЛрУАЈом. Бован је то могао постати благодзрећ« богато! залеђини,. која му је омогућила велику размену доба^а. А изгледа да су путницн који су пролазили кроз Бован први пут чулн за лековиту моћ сокобањских термалних вода и, на тај начин, раз носнли њему славу по ~ читавој зеи.г>и, а за време турске владавнне, — чак н до Цариграда. Додуше, у историским споменицима, Соко Бања се не помиње као лековита бања пре почетка осамнаестог века. Тада, у једном свом путопнсном спису, ч>твени турски путописац Евлија Челебија говори са много хвале о леко витости Соко Бање, лепотама и богатству оаога краја. Турци, кој« оу ое нарочито много старали око подизања чссама, водовода и купатила, нису оставили а да и у Соко Бањи не покажу овоју марл>ивост у том погледу. Још и данас има у Соко Бањи једно купатило које су подигли Турци. Оно је веома солид но—од камена изграђено, па још и данас — служи за купање. — СокоБања је, изгледа, за време Турака била веома лепо насел>е; имала је ви ше лепих .купатила, лепих зграда. па чак и солидно иаграђен водовод. По многим рушевннама, од којих сад једва има трагова, изгледа да су тур ске аге водиле овде, у Сеферлик Бан>и, како су они звали Соко Бању, веома удобан и безбрижан живот. Поред Бовна, о коме је налред •— било речи, много је помињан и Соко — Град (помиње се први пут за вреие деспота Стевана Лазаревића; подигнут ради одбране Соко Бање од Турака), град ко|и се налази два километара далеко од Бање. 0 овоме граду има пуно прича у народу. Народ, рецимо, верује да су тај град подигли диаови. Прича како су ти дивови затварали улаз мале Сокоградске Клисуре, где се Мора*ииа — пробила између високих стр Иих стена, н на тај начнн створнла Питаво језеро на дугопољокој котли ни, између села Дугог-Пол>а и Бленднје. Али аве су те приче магло ^ите, логички неисправне и, уопште, показују несмисао народа овога краја за преношење традиција те врсте. Док г иа другој страии, код овог народа — постоји м^ного прича о зако паном благу н сличним стварима, са много више смисла и логнке. Очи?а карактео«ст»^» -^оога: тадктнч«

ност. Мало је ту интереса за виле, змајеве и остала чуда. Рад је у прошлости био с>т>ов. При митивннм алатом тешко је било обрађивати земл»у и посла |е било увек и сувише. А властодршци су увек узнмали своје. Ма које народно сти били. За њих је увек стизало. И овај сел>ак, који је економски експло атисан одвајкада, има своју философкју н свој одређен менталитет. Он је у стању да се листом дигне на оружје, ако треба, али само кад стварно увиди да је његов економски прогрес ту, или да неко намера ва да га до кра1а економскн сруши. Он је у четрнаестом и петнаестом веку са највсћом енерги!ом, уз свога властелина, мв да га је овај такође експлоатисао, бранио сво|у економску и политичку слободу од Турака, који су безо<$зирно наДЈнрали. Он 1е добро схватио да ће нови гооподари бити страшни и очаЈно се борио. У народу су остала се ћања, испрекидана и без везе, на те крваве борбе против непријателуа. Остала је у народу неизмерна мржња против угњетача и пота1на жел>а за осветом. И народ се^ побеђен, по вукао. Био је добра раја. Слушао је и чувао ћутке дубоки револт потла ченога. Кад је букнуо Првн устанак, кзд су сагледали нстинску вору, они су ави, без реаервв и без изузетка, Vстали на непријатеља 1СПРНДРУЖчлн се тимочкнм .пролетерима — „бећарима", којима јс командовао Хзјдук Вељко Није било двоумљења ни ишчекиаања. Јарам је био сувише те жак, а прилика је била ту. И самом ХаЈдук-Вед,ку и Кара-Ђорђу било нарочито до тога стало да овај лепи крај, пун одушевл>ених бораца, приђе ослобођеноЈ Србији. После пада Карађорђевог, у-СокоБањн се опет успоставл>а турско господарство, које траје аве до 1833. Ма да је народ, у околини СокчБање, готов да поубиЈа све сво|е Турке и приђе кнезу Милошу, добрн политичар Милош то ннје хгео допустити, Јбр се (ЈоЈао већих заплета са Портом, са којом је тада једнако преговарао по томе питању. Он је народу јавно саветовао да слуша своје господаре, а таЈно нм и сам помагао да се прнпремају за згода« тренутак кад ће се ослободнти. Народ је у овом крају бно страховито озлојеђен н киван на своје тла читеље и мучитеље. Тим пре што су.у то доба Турци још нечовечније почели да поступају. Не само да је народ морао плаћати редовне, несношљиве велике данке, него су Тур цн почели све више да га пљачкату, да му отимају и најнеопходније, па су, чак, врло често, одузималн људима жене, ћерке, одводили нх у своје хареме, или нх силовали. А чинили су и много других кривнчних насиља. Познат је случај отмице двеју лепнх девоЈака из Мозгова, од стране браће Вренчевића из Крушевца (Алаџе Хисара), којн је дао повода кнезу Милошу да се умеша отворено у ту ствар. Он је одмах енергично протестовао код турског паше у Лесковцу и код Пор те, ма да овај догађај за њега ниЈе био ни нов ни нарочито важан, као ни за сам народ. Народ није хтео да чека Портину милост, него се, поред свих умиравања и обећања, днгзо на устанак и протерао Турке из сво је средине. Тада, половином децецбра 183-2, Турци су побегли из Сокоба-ње у Ниш. Соко Бања, тада звана Бања, доцније Алексиначка Бања, де факто, ослобођена Је од Турака већ децембра 1632. Али кнез Милош успео је да се то фактично стање и званично привна тек новембра 1883. У познатом хатишерифу од но вембра 1833 о томе се овако каже: Нахијама одузетим од Србије, а које су раније биле предмет спора а тако и осталнм нахијама Србије, мо раш управљати ти, о кнеже! у грзницама одређеним извештајима комесара... Те су нахиЈе: Краина, рачунаЈући ту и Кључ, Црна Река са Гургусовцем, Бања и Сврљнг, Алексинац са Ражњем и Параћином, Крушевац или Алаџе Хисар, Један део Старог Влаха, рачунајући ту део Новог Пазара, познатог под именом Брвеник и Подримље, које се састоји из Јадра и Рађевине". (Г. јЈакшић: Европа и васкрс Србије поилв.»и). И Тако Соко Бања коначно постаЈе део мале слободне Србије. Она је за време до Уједињења била најчувенија Бања и летовалиште у Србији. Била је летовалиште свих кнежева, а доиније и краљева српских. За све то време она је и економски Добро стајала. И у поЛитичком животу прератне Србије Соко Бања са околоином узимала је врло видног учешћа. Овај народ је сложно, готово једногласно, реагирао против реакције, кад је ова покушавала да му одузме слободу. У Зајечарској буни он је био листом за рлдикално политичко ослобођење. Л>уба Дндић био је тада израз воље сокобањског сељака. Доцније, у борбама са Турцима и другим непријатељнма, он се борио верујући да се бори за проши рење своје слободе и своје економске благостање, исто онако као што је веровао да је потребан онима којима је притицао у помоћ и, као што је сматрао да је то његова дужност. Страховити ратни губиии нису ни њега мимоишли. Најхрабрији и наЈбољи бории су падали, а њихове по родице остајале без хранилаиа. И онда је економска диференииацнја от почела све више да се показује. Тако данас имамо много њих без икаквог имања, па и без кућа. У народу који је тако мушки иступао у прошлости за своје социЈалне слобо де почиње једно ново врење, једно дубље и горчије, али истинскије сазнање. Данас он све мање има илузије, њега празне речи не могу да узбуде. Пред њим је крута, необорива стварност: он продајс јевтино, в купује скупо. Ако је надничар над ница му је мала: не достиже ни за хлеб. И на што онда празне речи! Он се у својој прошлости борио крваво и неустрашиво за своју економ ску слободу. Он данас слави сто година од кад Је мншицом својом зба цио Турчина, који му је узимао н хлеб и слободе. Данас, је ту криза, мучно схватљива за њега, која му опет 1 одузима хлеб. Он већ за њу има мржњу, велику и страшну, и већ је гогов да се, без устезања, стави у службу онога ко ће да је протера. И зато, кад тај мали човек, сељак, геио, како га овде зову, буде дошао (са пројом и прази луком у торби) 13 августа, да прослави стогодиш« њицу свога ослобођења, стогодишњнцу од престанка турског насил>!» и експлоатације, стогодишњицу пре.станка једне велике — турске кризе — он жели да му се ту бар нагове. сти исправни пут: како да изиђе из ове модерне, економске кризе. Он је спреман да све своје моћи за то уло жи и да. Али, пре свега, он жели да види: коме да да, зашто да да, кад и како да да. Он жели да ова прослава буде његова истинска про слава, да ту чује речи праве и исти. ски нове, ватрене, свете пророчке. Он жели да ту чуЈе и види: да Је то славље ради њега, Јер он Је и донео ослобођење. И било би погрешно ка би било друкчије. Алекса Маркишнћ

РУДНИН

■ ■ ,■ ■.,,

Рудник Трелча

Лослепњи члаи опасне лоповсне банде нз Бачне Тополе пао је панасуруне суботичне полицнје СУБОТИЦА, 12 авгусг. — (Б. М. «зв. „Правди"). — У околини Бачке Тополе пре извесног времена, као што Је „Правда" писала, извршен је читав низ опасних крађа. Међу овим крађама последња је била на салашу г. Карла Томана, познатог поседника, коме су лопови из касе однели око 5000 динара готовога новца, колнко Је имао свега код куће. Енергнчним трагањем полицн1а је успела да ухвати Гезу Коломпара, Нико лу Коломпзра и Андрију Димовића, кој« су приликом оаслушања признали да су учествовали у многобро! ним крађама, као и у оној код поседника г. Томана. али су, уједио, изјавили да је глхчни организатор свих ових крађа био Јошка Димовнћ, који је успео да побегне у непо знатом правцу. При овнм крађама, углавном, они су чували стражу, док је Јошка Димовић упадао сам у куће и тражно новац који им је бно по требан за живот. После завршене истраге полиција Је сву тројицу спровела у затвор Суботичког окружног суда, док је за Јошком Днмовићем издала потерницу. Пошто је код суда завршена истрага, Државно тужиоштво протнв Гезе Коломпара, Нико ј Коломпара и Андрнје Димовића ^рддило је сш ширне оптужннце због многобројних опасних крађа н у току овог месеиа требало је да се одржн глаана расправа. Међутим, данас је насгупио преокрет, јер је Суботичка полиција успела на једном салашу да ухапси Јошку Димовнћа, главног организатора ове опасне лоповске дружнис, коЈа је дуто време била страх за Бач ку Тополу и околину. Данас ће полициЈа ухашеног Јошку Димовића предати у затвор Суботичког окруж ног суда, где ће се ттротив њега, као и против његових другова, повести нова истрага у циљу коначног расветљења миогобро1ннх подвига ове опаоне лоповоке .дружнне.

У једној берзанској кроницн прочитах да се два наша рудника коти рају на светским берзама: Борски Рудник и Трепча. Значи, да су ти рудници веома бо г^ти и уносни и да се на акцијама вуку приличне дивиденде. Борски рудник нисам још имао при лике да видим, а Трепчу, најзад, стигох да обиђем и да живот у том, за нас историском руднику, просту дирам на терену. Некада су Трепчу у Тринаестои веку експлоатисали Срби, то Јест саски рудари, онн исти који су експлоатисали за рачун Дубровчана и Млечана рудник Брсково. Благодарећн богатству руда на Копаонику. на коме се нзлазе још у довољноЈ мери неиспитани рудниии сребра, јеЈ» се галенит у овим крајевима налазн на многим местима на површини аем ље, као и богаству осталих наших рдника, Срби су у тој вештини у Петнаестом веку достигли завидну висину, да су их чак Шпанци звали да им копају руде. Нажалост, Срби су само копали, а други су експло атисали, као што је то у већини слу чајева са нашим рудницима, који су у рукама страних капиталиста. Тако, у сразмери ми имамо користи оа тих рудника у толико у колико с* искоришћуЈе наша снага за минимал не паре, а богате се и пуне се џепо ви страним финансијерима са Пика дилија. Па ипак међу акционаре Трепче могу се уброЈати многи наши наЈист а к ну тнји__ф ЧН анс ијери^ Као и у Брскову у стара времена рударн су наеељавали Т^епчу и' експлоатисали руду са много умешно сти и вештнне. Додуше, они нису у земљи смели дубоко да иду, јер нису нмали на расположењу технич ка средства данашњице, разне диза лице и пумпе, него су руду вадили из слојева коЈн нису претстављали за њих никакву опасност. Зато це« ду руду нису могли ни да поваде. Тај пример се најбоље може видетн у руднику Трепчи. Услед недоствтка машинерија они су остављали сто пута већи материјал у рудниии. ма од оног коЈи би изнели. Зато с> Енглези дошли да остатак лепо покупе и однесу у афричке ливнице, јер тамо Црнци за минималне паре ложе пећи. Стари саскн рудари су у Трепчи есннвалн и своју колониЈу, у којој су подигли цркве н домове, оставља јући кости и главе у Јамама, као што је то обичаЈ код рудара, те и данас имамо видних трагова. Око по рушене цркве у готском стилу, с» фрескама налазе се Јаме пуне људских костију. У лобањама спаваЈ> планински гуштери, а осталим костима се играју овчарски пси. Стара рударска окна нису Ј опј оштећена и у њих се комотно може ући. Благодарећи камену, она претстављају напуштене тунеле, кроз ко је је продефиловао многи грешннк у лику рудара. Наравно, Енглези су инвестиралн капитал од 400 милиона динара и на место старих окана направили нов* нзводне тунеле, подигли дизалице, компресо-машине, спровели канализ* цију и у влажна окна унели пумпе. Уложени капитал направио је бурги је и прави их свакодневно, које су камен и земљу избушиле у дубини од пет стотнна метара. Не само то: Енглези су направили на девет километара од рудника, испод Звечана, модерне периониие и подигли лабораторије. Сваки хеми. чар вуче огромну плату, уживајући бесплатан стан, па чак електрични радиотар за псе и кокоши. Мећутим, како стоЈи радничко питање — о то ме ћемо се касније позабавити. Еглези су за своје више чиновнике подигли удобне станове. н у Треп чи и Митровици унели толико галаме за тако мале паре. Довукли су сироте Личане да нм у окну раде за двадесет динара, да им одбиЈу 14 дннара за храну и динар и по за порезу. Не само то. Рудник Трепча још није осигурао куће ни становђ за раднике, те се већина простнх радника коЈи раде у окну налазе по бедннм баракама, у коЈима Је неиз држљиво и лети, а како Је тек зимн! У руднику се радн дању и ноћу Капацитет продукциЈе Је до две хиљаде тона дневно. Две смене раде непрекидно. Машине се не гасе никад, нити ће се од данас за дваде сет годнна угасити. Концесију су добили за десет година, али већ пу* них пет година експлоатишу рудник. Међутим, по прорачунима испи тивача, рудник се само на Једном.

пронађеном слоју може експлоати? сати дању и ноћу и са повишеном продукцијом Још за једанаест годи« на. Из свега тога се да назрети да је рудник Трепча огромно богат и да његово експлоатисање претстављају уносан посао. По прорачуну стручњака рудник зарађује годишње двеста милионл динара, на 20 милиона уложеиих за радника. Значи да су акииоиари руд ника узјашили доброг алата нспод Звечаиа. Пре две године на броду „Краљиц* Марија" путоваше неки бивши руски дипломата, извесни г. Соколов, или нешто слично томе, који је имао видну улогу у руднику Трепча. Чујем да је таЈ господин преминуо у Лондону, али ја ннсам заборавио шта ми Је случајно рекао, вероватно мнслећи да сам и ја неки од акционара рудннка Трепче: — То Је извор злата за компаниЈу. Енглези зарађуЈу огромне новце, Он се није тада жалио на кризу, а олово је потребно, изван наоружа ња, за каблове, водовбде, а већ о иинку и сребру да не водимо рачу. на, као н о оним минималним колн чинама злата, које не можемо узети у обзир, а коЈе се ипак нађу у овон руднику. — Како си ? — питам једног ру« дара. — Никако. Радим за бадава. Тек д« се прехраним. — Па остане ли ти што од зара' де? — Ништа. Ни пуннх сто динара ме сечно. Могу ли тим издржавати поролицу? Међутим, Једне вечери, мало у на питом стању, днректор рудника Је опалио шамар кафеџији Ђури од „Бристола" и сутрадан му платио 5000 динара тај шамар. Кажу да дн ректор вуче плату 60.000 динара иссечно. После петнаест година рудник ћ« прећи у власништво компаније. Како чујем, ова компанија је заин« тересована и за остале руднике н» Копаонику, који се Још испитуЈу. Да ли ће и ти рудници пасти у њихове руке — о томе ја немам поЈ ма. Знам једно да је и оволико до» ста за сада о руднику Трепчи. РАДЕ ДРАИНАЦ

Велика врућина у Војводиии — Опасност за кукуруз и кромпир —«

НОВИ САД, 12. августа. — (А. Б. изв. „Правди"). — Несносна врућина постаЈе из дана у дан све већа. Ју» че јс у Новом Саду т^рмометар поК93ИПП0 у хладу 35 степени, а на сун цу око шезд-сет. Јутрсс у девет часва у хл9лу Је врућина износила 24 степсна, а на сунцу око педесет. У пољопривреди ова абнормална врућнна није проузроковала в^ће штете и то из разаога што је ово наЈПО! одније време зз уношење жита и за вршндбу. Међутим, за кукуруз н за кромпир. ова врућина, ако устраје, могла би постати велика опасност и изгледи за кукуруз н кром пир знатно бн се погоршали. Што се тиче винограда. раније велике кише довеле су до ширсњз пероноспоре, а нарочито у виноградима у Фрушкој Гори, где је унншгеи велики део винограда. Ова велнка врућина је, мећутим, врло добар помагач виноградима, Јер уништава пе роноспору. У варошн Је због велике жеге ско ро неиздржљиво, утолико више што се улице не полквају водом и на све стране днже се велика прашина.

Енсплозија у бапону инжењера Нозинса — ПогнбиЈа Једног радника. БРИСЕЛ, 12. августа. — (А. А.) У току данашњнх пробн са стратосферским балоном инжењера Козинса, дошло Је до експлознје у балону н том прнлнком погинуо Је Једа* радннк, а Један радннк Је тешко ра* њен. Г. Козинс Је остао непоареЈув*