Правда, 13. 08. 1933., стр. 5
БРОЈ 10.334
ПРАВДА, 1Л АВГУСТ 1933 ГОДИ!1Е
СТРАНА
Иовинарскн рат у Енглеској ИЗМЕЂУ ЧЕТ1ЈРИ ВЕЛИК.А ДНЕВНА ЛОНДОНСКА ЛИСТА ВОДИ СЕ ОШТРА КОНКУРЕНТСКА БОРК0ЈА ПРЕТИ ДА РУИНИРА САМЕ КОНКУРЕНТЕ. —
У јутарњем сунцу на врху брда
ПАРИЗ, 11. Париски лист „Ли" објављује следећи напис: У последње време иеђу брнтанским дневнии листовима развио се рат који је узео невероватне размере. ћуквално се води борба ко ће скуп. л>е купити своје читаоце. Тако је „Дејли Експрес" 24 јуна објавио својим читаоцима да припрбма једну 6еЈ ?ичанствену енциклопеднју, на којој раде 75 шефова раз них група, уз сарадњу беликог броја научника, експерата и техничара, сваки од н>их дпецијалиста за пн тање којима се бави. Многобројне свеске ове. енциклопедије треба да садрже преко 2,256.000 речи, а енциклопедија ће бити уступљена читаоцима по невероватно ниској цени, тако да је могу купити и најсиромашнији. Четнри дана доцније, „Дејли Хералд , сматрајући овај предлог као изазивање, објавио је: • .Лејли Хералд" је пре неколико месеца револуционирао земљу пону дом једне комплетне библиотеке Ди кенсонових дела. Данас, да би прославио продају од 1,750.000 својих примерака, објављује једно ново запрепашћујуће дело, највеће међу свима издањима од како постоје штампарије." Реч је ништа мање него о једној енциклопедији у 12 великих свезака, која садржи „5,000.000 реччт, преко 7.000 страница, једну галерију од преко 3.000 илустрација, карата, ше ма итд." На овој енциклопедији радио је један савет од преко 100 шефова група, уз асистенцију великог броја научника, стручњака итд." Рачуна се да је само недеља која је завршена 1 јула коштала три листа „Дејли Мел", „Дејли Експрес" ћ „Дејлн Херзлд" преко 50.000 фунти стерлинга због ове глупе и излишн«! конкуренције. Пре неколико дана, шефови днеђ них лондонских листова састали су се на једну конференцију у 4 сата
Лорд Бивербрук после подне са намером да учине крај овоме убитачном рату путе* прима. Овај састанак, до кога је дошло иницијативом г. Елиаса, власникл „Дејли Хералда", није успео да доведе, ни до каквог споразума, изгле
да, због опозиције лорда Бивербрука, власника листа „Дејли Експреса". У једном чланку под насловом „Погром акцио<нара дневних листова, — Руинирање акционара куповањем читалаца", „Финансиал Њус" комента рише схво стање ствари и показује како акционари великих дневних листова „служе као храна за топове у овом рату кинеских генерала". Четири велика дневна листа („Дејли Експрес", Дејли Мел", „Њус Кроникл" и „Дејли Хералд") који се боре за шампиомат дневне продаје своји/х лнстова, имају око 30.000 акционара. Ове четири компаније троше сваке године преко 2 мчлиона фунти стерлинга на име награда, разних поклона, осигурања. конкурса итд., који се деле онима који се прет плате на дотични лист за осам месеци или годину дана. Као што је поменуто, само у току последње недеље месеца јуна, они су и-здали тако преко 50.000 фунти стерлинга Како је у 1932 годкни укупан пр«ход овмх листова изнео 1,350.000 фун тн стерлинга, лако је погодити како ће велики губитак они претрпети ове године. Независно од ових губитака, треба водити рачуна и о слабљењу престижа тих листова. Говори се да, ако њихови шефови немају друтог пословног смисла већ да дају нешто за бадава, тако је онда и свако други квалификован да издаје новине. Исто тако, није ли према томе фиктивна вредност трговачког фонда листа, који је процењен на неколико милиона фунти? Најзантемљивије је да расилајући овако капитал несрећних акционара, лорд Бивербрук у „Дејли Екопресу", лорд Ротермир у „Дејли Мелу", сер Валтер Лејтон у „Њус Крониклу" и г. Елиас у „Дејли Хералду" свакодневно питпу оштре чланке против владе и беспослених богаташа који немају смисла за штедњу—
ОДЛОМЦИ ИЗ МЕМОАРА КАНЦЕЛАРА МЕТЕРНИХА За враме бечке револуције маса продире у салу сталешког парламента и војску дочекује кишом каменица
— МАСА ТРАЖИ ДА СЕ М^ЕТрРНИХ СМЕНИ И ПРОГНА ИЗ МОНАРХИЈЕ. ,— 1»::о — НАДВОЈВОДА АЛБРЕХТ, КОМА НДАНТ БЕЧКИХ ТРУПА, ТЕШКО ПОВРЕБЕН ПАДА СА КОЊА ВО.ЈНИЦИ ПУЦАЈУ У МАСУ —
— БАРИКАДЕ У ПРЕД ГРАЂИМА БЕЧА. —
— КРВАВИ НЕРЕДИ ТРАЈУ ПРЕКО ЦЕЛЕ НОЋИ —
— МЕТЕРНИХ У ЗОРУ ОД ЛАЗИ У ДВОР. —
37. МЕТЕРНИХ НА ПРОТЕСТНОМ ЗБОРУ Ова<ј збор пред царским двором постајао је све бурнији и многоброј нији. Орај младић је и даље вчкао Чула сам одломке његове вике: — Не'ка живи царски дом, а нама иеха се да он$> што дух данашн>ег врембна налзже! — Живео цар!.. Живео говорннк! —т Тражимо слободу штампе!.. Нека нам се даду слободни судови!.. Нека се обезбеди слобода мисли. Тражимо укидање мрске шпијунаже.. Они који су остарели и преживели себе сама и данашње доба нека се уклоне, нека уступе своја места другима, достојнијима! Свака реченииа говорника је прекидана бурним узвицима. Говорник је изјавио да је Пољак, да је задојен модерним идејама и да ће и свој живот жртвовати за нов* тековине... Вика је постајала све већа. У томе је пришао маои у збору и Клеменс Он је.одавао савршену мирноћу. Многи су приметили канцелара и поздравили га. Ја сам се необи^но уплашила; плашила сам се да би раз јарена маса могла напасти и убити Клеменса... ПоСле тога Ј<леменс је отишао над војводи Лудвигу Чули су се и узвиии против Клеменса. Неки су тражили да се он смени и прогча из монархије... Њих су други ућуткали. Ускоро је пала и прва крв. Маса се сукобила са полицијом, која је мирно позвала људе да се рзстуре « поћу својим кућама. Студенти из двзритта двора су у мећувремену изчшли и придруисили се збору. Бечка калдрма се заруменила крвљу беч ких граћана- Револуција је почела.... Ни Клеменс ни јз нисмо тада још поммшљали да напуштамо Беу. Али усКсро нам те било сућено да отпутујемо на наше иман>е у Фелдбергу. (Наставак записа из дневника кнегин.е Меланије Метерних, канцеларове жвне). У понедељнкк. 13 марта 1848, већ је било сасвим сигурно да ће Беч страдати од крваве револуције. Талас побуне се већ ничнм »тје могао залржати. Било је доста кривипе и до надлежних. Иако је војска у околини Беча била стално у приправности она је 13 мЗрта доцкан лошла да стзори ред и растури демоистра-Ј те. Кад је војска ушла у Беч, крп «е већ лила бечким улица.ма.ч
Али дох је маса пред дворем протестовала полиција је растуривала побуњенике, и у друпим деловима Беча почели су се дизати локални устанци. Маса света продрла је у велкку салу сталешког парламента за време седнице, око 5 часова поподне. Мећу овом публиком, која је продрлз у салу, примећен је велики број Језреја. Угледни чланови сталешкот парламента и популарни политичари. оииљени код бечког граћанства, као што су били Грајнер. Хојос, Фриз. тргсвац Артабер и други, покушали су да уразуме публику. Они су је лепим речима позивали да напусти салу, али нису постигли н-ишта. Неке од честитијих граћана. који су и сами наговарали побеснеле из ма се да се повуку, шчепали су за гушу. оборили их на под, газилн и ударали. У сали се разлегала страховита вика, звиждање, а оне који су покушавали да умирују избацива.ти су из сале. ПОЉАЦИ ПРЕДЊАЧЕ Поред великог броја Јевреја, био и велики број млаћих Пољажа,
помоћннка.
студе«ата и трговачких који су живели у Бечу. То су све били познати национал-револуцжлна ри, који су у своје протестне узвике убаиивали и овакве речемице: — Живела независна Пољска! Доле тиранија! Пољаии су подизали највиигу в«ку и били најагресивн-ији. Нико није долазио споља да онемогући ове бурне демомстрације. Полииија се није мииала, војска нз бечког гарнизсна, која је логоровала у околини Беча, није могла да уће у варош, јер је, по некој старој и лудо) наредби, после затварања градских капија чак и војсии било забрањецо да уће у Беч. . Дли како су се догаћаги развијатн у понедељнетк увече било је јасно да Ке се та стара наредба о затиаргњу капија променити... Нажалост, то је дохркан учињемо. Во^ска је дошла прилично каано, тек окоИ часова ноћу. За то време у двор су ношеки меморандуии за меморандумима, разне гтисмене адресе, ноте, молбе и жзлбе. Свако је хтео ова1 метеж искористити и доћи у ближи дшгир са дворем. . ДБОрипгте п ходнипи Бурга (иаргког двора) билн су препуни професорима, стуаентима. Свн о«и су у рукама држали неже комаде хартије. мускета.
ВОЈСКА ДОЛАЗИ! Најзад је касно у ноћ дошао и већи одред војске у Беч. Командзнт бечких трупа био је сам надвојвода Албрехт. Кад је војска вндела да се маса не шали, издата је наредба за пуцање у ваздух. Од тога се маса нчје уплашила »и разбегла. Тада је нарећено да се пуца у меоо. Од првог плотуна пушака пала су два граћанина мргва, 18 су тешко ра њеки, а мноштво је добило лакше по вреде. Рањенике су демонстранти п >нели на рукама и по сивма улкцама Беча их показивали, уместо да су нм указали лекарску помоћ. Око поноћи немири су се прошнр лли и на предграћа. Војска се разишла по целоме Бечу и сва полип .1ска момчад ступила је у акцију пешке и на коњима. Крвавих сукоба је било на више места. У неким предграћкма су већ сисо 2 сата ноћу биле подигнуте барикаде, иза којих су наоружаии мушкарци, жене, па чак и деца пуиалн нз пушака и пиштоља. Војска није желела да растура барикаде и повлачила се мирно у суседие улиие. БОРБА НА БАРИКАДАМА У МАРИАХИЛФУ
Око 4 сата изјутра дошло је до огорченог сукоба измећу војске и масе, сакржвене иза барнкада у бечком предграћУ Мариахилф. С обе стране се неуморно пуцало. Војзици су падали као онопље, јер нис> - имали заклона. Мећу побуње«ницимз је било само рањеиих. Око 5 часова изјутра Клеме*су је јављено да се броп мртвих цени на 100. а број тешко рзње«их на прекз 500. Јак одред војоке чувао је царскч двор, двороке штале и беч-ки арсензл. Маса није у току ноћи и у зору ни покушавала да продре до дворз и арсенала. Револуцнја је, дакле, била V пунзм јеку. Многи арнстократи н вишн чинов№кци су панично остављали поестоницу. Катмје су биле пгиром створене. Нека кола. у којнма су се нзлазчли бегунци, маса је задржавала и ^звртала^ али бегунце ннје дирала. Мно пи су пешке наставили пут да би се дочепали капија и наиустили Беч... Те ноћи, измећу 13 и 14 мпртз 1848, у Бечу нкко ннје епавао.. Са свнх страна су се разлегли пуп њевн, нарочито се су чули хитци из
отпорна » отврднута спортои, __ а V вече опет размажена, своје лепоте свесна жена, негована до вршка п Р сти1У " и СгешеаесНааие^еигеЧИНИЊ У ванредно лепом и нежном.
-ЕИВА Сгеше с!е ИнкЈЈзе ћеиге
0 ЈУГОСЛОВЕНСКОМ МЕНШИТЕТУ
Поводом написа г. проф. Д. Аранћеловића и г. М. Цемовића, једнога од првнх пријатеља и сарадника у југословенском омладинском покрету од 1903 године, осећам потребу да изнесем, у Вашем цењеном листу, не само своје мишљење по томе питању, већ мишљење једног целог покрета, мишљење једне целе омладинске генерације од пре тридесет година, која је најннтенсивније и најуспешније повела и водила покрет на југословенском зближењу, чији је крајњи циљ имало да буде, данас већ увелико остварено, уједињење. Ево како смо ми то идеолошки замишљали које су биле главне тачке нашега програма: Југословени су брат скапдемена. . Животни услов за њихов опстанак у будућности је, с обзиром на суседе коги их ограћују, да се што пре уједине у једну јаку и недељиву државу: Југославију. У тој ће држави они бити равноправни. Свачије ће се име, вера и језик поштовати. Заједничка застава, хим«а, нме, биће светиња и изнад свега за све без разлике. Држава Југославија биће онај фактор који ће о томе јединству водити рачуна, и који неће дозвољавати никакав штетан утицај са стране. Настава мора бити једна и једнообразна за сву бра ћу. Уџбеници језика морају бити проткани литерарним саставима на свима језицима, да би их деца још из малена лако савладала. Омладину васдитавати да исто толико воли Прешерна као Гаја и Прерадовића, Његоша н Змај Јову и Ботева. Завести у оснивним школама од другог, а у гимназијама од првог разреда, па до матуре, специјалан предчет, који има да упознаје омладину са свима лепотама земље и душе заједничке отацбине Југославије. Да Шумадинаи заволи Триглав, Велебит и Балкан исто као свој Рудник. Да му сви наши великани, који падоше кроз векове за веру, име и слободу свога народа, буду исто тако драги као и његов велики Вожд и Милош. Да га невоље његове браће која су још под тућином исто тако и данас боле као што је то и пре било. Стога је
потребно да учимо омладину најранијој историји нашој о доласку у ове земље, када је свако племе успело да себи створи самосталну државу, што је несумњиво доказ за рано развијену свест о потреби државног урећења. Затим о ропском Средњем веку ка да Германи покорише Словенце, Мацари Хрвате, а Турци Србе и Бугаре, па ипак поред свих мука и невоља не успеше да сломе ону словенску жилавост, којом су очувалн своје име, свој језик и своју свест, те као дивови сваки у својој земљи дочекаше велики европски рат, у коме се окршају опет сроди што је било одроћено и уједини што је било растављено, у једну нову за^едницу, нову братску задругу, у коју је сваки од браће унео поред сачуваног имена, народности и свест о потреби јединства, на којој данас почива наша млада, лепа и снажна Југославија. Ето разлога за узајамку љубав и поштовање. Зато .нека свако дете које основну, школу сврши, дна да смо од увек били браћа. Да смо као такви дошли у ове крајеве. Да смо у прво-времебили велики и славни, па да су нас, затим, већи и јачи непријатељи од нас покорили, покушали да нас одроде и разједине, али да је провићење, кроз евроцски рат, учинило да се опет све сроди и уједини и то под скиптром народнога Краља, првог и највећег Југословена мећу нама, који у себи, као син народа, савршено усредсрећује све тежње брат ских племена. Ето о томе говоримо омладини. Стварајмо у њеној души култ за све што постоји и живи у Југославији. Усаћујмо јој у душу осећај да она као будни чувар носи сву одговорност за најмању ситницу која би могла да штети достојанству и целини Југославије. Говоримо јој да југословенско национално питање није још решено. Да сви идеали југословенске омладине нису још испуњени. Дајмо омладини да о тим стварима мисли и ради и онда неће бити, дубоко сам уверен, бојазни за јачање југословенскога менталитета. Арх. К. Ј. Јовановић
Просветне припике у Посавском срезу
УМКА, 11 авг>'ст. — (Д. Ч. изв. „Правди"). — Просветнс прилике у Посавском срезу У послелн.е време се поправљају. Радом школског надзорника г. Витомира Радовановића и среоког начелника г. Мирослава Малетића, прилично запуштени срез По савски је напредовао. Подигнуто је и урећено неколико школа и станова за учитеље, а рад у томе правцу се наставља, јер већи број учитеља немају станове у школи или у близинн школских просторија. И рад на проСвећивању народа и ширењу писмено сти је у напретку. Аналфабетски течај' 1 ви су сие чешћи и 'ма > све вчше успеха. За 2—3 године око 3000 неписмених похаћало је те течајеве. Али и поред течајева учитељи неписмене сељаке у селима где су на служби редовно обучава^у. Задругар ство је такоће напредовало и у последње време је основано неколико земљорадничких кредитних. набављачких, потрошачких, житарских. млекарских, здравствених задрута и народних читаоница. Почетком идуће школске године основаће се народни университет на Умци.
Самоубиство због болестн
БАЊА ЛУКА, 11. августа. — (Б. М. изв. „Правди"). — Због дуготрајне неи?лечиве болести, Милица Томичић, стара 24 године, супруга Жарка Томнчића нз села Крезлука, Аизврпжла је свмоубиство вешањем.
Одликовање прнједорских ватрогасаца ПРИЈЕДОР, 11. августа. — (Б М. изв. „Правди"). — Једно од највред нијих друштава, Добровољно ватрогасно друштво, својим двогодишњим радом успело је да прибави све потребне справе за гашење пожара. За овај плодан рад. Ватрогасна за једница за Врбаску бановину у Бањој Луци одлнковала је чланове дру штва сребрном медаљом г.г. Тошу Радетића, инжењера, Ивана Броша, Османа Авдагнћа и Бож\ Мркобраду, а бронзаном медаљом Стеву Остојића, Антона Штрауса, Николу Тополића, Ивана Фабрна и Арнфа Ђубуру. Предаја одликовања извршена је на свечан начин. Предаји је присуствовао г. МиоЈраг Матић, сре ски начелник. Змија напала на путнички аутомобил КОТОР, 11 август. — (Б. изв. „Правди"). — Власнику путничког аУ томобила г. Вељку Ковачићу, који је возио неколико излетника из Мацар ске из Котора на Цетиње догојвио се случај какав се ретко памти. На једној окуци, на Ловћенским серпен тинама, напала је на ауто змнја која се невероватном спретношћу пропи њала на реп и У два маха хтела дз ускочи у ауто. Оба пута је, орећом, промашила. Шофер, видећн намеру змије, успео је да избегне посету овога ретжог м немилог госта . ...