Правда, 13. 08. 1933., стр. 6

СТРАНА 6

ПРАВЛА, 13 АВГУСТ 1933 ГОДИгК

БРОЈ 10.334

ПРЕ ЧЕТРДЕСЕТ СЕДАМ ГОДИНА

о к о Б Е 6 Г РАДА

Послб Ешбергееп пало г- јед .лн П оверјбив распнс мнлутннл глРАШАНННА нлчЕЛ- Излетници на општинском куНИЦИМА ОКРУЖНИМ. — патилу

Ннје прошла нн годнна дана од I тн ззвереннчхи за новога победе на Слнвницн а једна група оили рускн људи.

мадаопз

бугарских офнонра свргла је кнеза Александра Батемберга и пребацнла преко границе. „Крал> Милан није нн једног часа сумњао да је то рус ко масдо" вели г. Слободан Јовано« внћ ( л Влада Милана Обреновнћа", I књнга друга, стр. 330). „Он се одмах по 6 ојзо да се тако шта н њему не деси, ако руски утнцај обвлада у Софнји. Када је Руснја тако лако ј збацнла победноца слнвничког, она ће још лакше збацити с-тианичког побеђеннка". Краљ хМнлан се нмао н због чега

После ових објашњења лакше ћемо схватнти гтисмо Мнлутнна Гарашакина начелницнма окружним нза, догаћаја у Софијн. Оно гласи: „Врло повер.Ђнзо Београд, 20 авгл-ста Господине начелниче, Догаћаји који с>' се у последњеј време у Бутарској збнлн значајнн с\ ј не само по Бугарску, већ и по Србију. Ту је показала Русија још једну потврду СВ01НХ намера и своје радње на Ба-тканском Полуострву. |

" чега Зоачен.е Кшаза Алексзнлра могло нашнх односа с Р> сијом у дезетнзе- 1

стом веку ннје еспокоЈавала ни Једнога српског дрлсавника. Мн смо рУ ски сгзезшпш на које се заборавља пред Наполеоновим походом. Остав љена самој себн Србија је прегажена 1513^ Врхоани њен во- нзгубно 4«: глаз-у залаж>-ћи се за ослобођење ба.тканских народа, вечито гесло рус ких гтукоеа при преласцима Дунава. У Мнлошевој Србији деспотсха Русија је уз људе к«јн се боре за ограничење кнежеве власти. Под Александром Карађорђевићем она је љубоморна на свакн наш потез у спољној политицн ослоњен о запах Мнлошево прнблнжавање Русијн доводн до светоандрејске скупштине. Али се политика у кнежевннн водн у духу „начертанија", те је Илија Гарашанин уклоњен, а кнез ускоро погинуо. И кад Рнстић води русофилску политику и с кнезом Милаком гази у два рата пред њнма се указује фантом Санстефанске Бугарске. И Ниш је у пнтању, па се мора од Горчакова нћн Андрашију. То је час потпуног разлаза с Руснјом. с њеном фаталном спољном полнтиком на Балкану. Отада ћемо нмати тајну конвенцију а Аустрнјом н толике потресе унутра. Међутим н наш н руски народ испуњенн су осећајима словенскога братства. Код нас су они потпуна љубав пргма моћној православној ца ревнки, једнокрвној заштитннцн манастира немањићскнх, жаришта народне наде на слободу и светлих спомена велике прошлости. Тамо се добијала вековима н материјална и морална помоћ. И књиге за службу Богу н потстицај да се не малакше у данима робовања. Лако је разумети онда тежак положај сваке вла де код нлс, кој"з је нмала да водн

Народно купатнло Општчне граоа Београда доноси дневно прнход у нзносу блнзу седам хил>ада дннара. Ова цифра није мала, нарочнто ако се узме у обзнр да купатнјо у веома ве.гнком броју посећују општннски чкновници. који п.гаћају за купање само један дииар. Функцнонеои општннског купатнла могли би, према томе, да буду задово.мн успехом, алн нх ипак брнне једна појава. — Огроман је број купача, којн дођу пре осам часова ујутро, а остају до седам, до пола осам увече_ — веле ови функииснери. Понео. и храну. Већ су нзучнли на дванаесточасоваи боравак на општинском купатнлу. И захваљујући њнма остали купачи, они скромнн и добронамерни што остају три или три н по часа не могл често да дођу до кабнна_ А они дванае-

је иматн само два резултата, и то, н.ти постав.Ђање новога књаза по ј вољи и избору Русије. или окупациЈ ју Бугарске р\хжом војасом. Једко | илн друго пркмвкло би Србају ближе опаскости. да се смутљнви смеро ви Русије протнв Србнје у непосрел : ној блнзини зрше. Повратак Кнезз | Александра то је за неко време осу | јетио н Србија може само са задо-' во.^ством тај фзкт констзтовати. Међ>-им ннје вам могло нзмаКи из очију, колико је акт збачења Књаза .\лександра био радосно поздразљен од наше опознције, нзрочито од оне, | која се ва Русију наслааа и отуд П .рОблеМ СЛадОЛеда

Стара Кањижа

своја наставл»ења тражи. У збачењ\ књаза бугарског они су видели само ј неодољнву силу Русије, да на Балкгну учнни што хоће. Многи превратни елемекти у земљи пренули су на-1 дом да ће тако непгго Руснја усхо- ј ро и У Србијн \-чнннти. Позратак кнеза бугарског у Софи}у показује, међутим да руска сила у Европи није неодољпза и да може да буде противно, чак и онда кад она нз све силе запне, као што је у овој прилицн био случај, да нешто урадиДа би се дакле код превратннх елемената у земљи поколебала надања у Руснју, нужно је да се оза| неуспех РуСнје у народу н протура и протумачи тако, како ће се разуметн да им је узалуд управљатн очи на ту страну. Ја вам дакле препоручујем да у овом правцу дејствујете, а.ти смотретако, да то не чине власти, нити

_ ^ СТАРА КАЊИЖА. 12 август. сточасовни као да доћу на излет.!'®- ^ 33 - Лравди"). — Старокањи Тако се, по свему судећи, осећају. 1 ..чудотворнн бунар" нема за соИ не помншллју да својим нзлет- | н*ку датеку прошлост, з.ти га ннчкнм држањем стварају тешко- - стављају у ред наших најбољих и ће оннм другнм купачнма, непре- наЈлекозитијих бања. Само његовс тенцнозним, трочасовним — најви- , име, потекло нз душе народа. сасл чн о његовој лековитости. Ова бања, са чудннм назизом, откризена је сасвнм слЈ-чајно, 1910 године. У непосредној близнни обале шумовите Тисе, она је на себе прнвччслз многе болескике, који су за краТко време озде нашли излечења сво:им тешким ј болестпма. Својом лекозктошћу она Пркзнање бн заслужио. иема ; се, без бучне рекламе, убрво прочусумње, онај сгатистнчар, којн би ла, ве само у нашнм северним краутврдло летњу потрошњу сладоле- евнма Војводине, већ н у осталим да у престоннци. Познато је да сва делознма наше земље. У сезони ће ки Београђанлн просечно троши те ту наћи болесниче из Поморавл>а, шест килограма меса месечно, алн

ше четворочасовннм. Сит гладном не верује. Дванаесточасовни купач трочасовном исто тако_

Повардарја, Посавине, а не заборааљају је ни они испод Триглава, као и мкоги странди, нарочито из Пеште, Сегелина и др. Уређење ове мале бање је последња реч технике у погледу бањског >-ређен»а. Павиљон .Чудотворног бунара" ,« у градском парку, у једном од на1већих и најлелших паркоза у Дуназ ској бановини. Вештачка језера, те» ннс и друге гтракције, сл\~же за разоноду гостију. Непосредна близина Тисе чини бзњу још привлачнк ом. Комуникаци)е су кззрсне. Излетнич« ки — вихенд — возози нз Суботице, Велнхог Бечкерека. Новог Сада, Сен те и осталих градова Дунавске ба» новине, дају бањи жизост и весслост. У ..Празлн" од 35 гула ја сам одЈзрала само г. др. Маркозићу —

антнтурску политнку у једном русо господине начелниче. уверити вас

филском народу. Бугарскн прнмер је бно нарочнто по>"чан. Ослобођена руском војском Бутарска се једним скажккм ззмахом отргла од потпуног руског утицаја. Али је Руси ; а помаже у питањима општега значаја не заборављајућн нн једном прн-шком да умањн углед Батембергов. Једно то, а друго раније везе чине да је он лично у добрим односима с крал>ем Миланом. Отуда је пад Бзтембергов двоструко погаћао срггскога владара. Гарашанннова зладз нмала је уз то тачке податке о кнежевом збаци вању. Један од учасника у завер« саслушао се, по Батембергозу поврат ку, као избеглица код нас. Из његозих изјаза вдди се да су кандида-

колкко тај просечни, пардон сваки Београђаннн трошн месечно сла НАШ.\ ПРОСВЕТН.А ПИТАН>А доледа у овнм вре.тнм данима? Сва 1 како приличну колнчину, пошто сла ] долед ки)е неприступачан. Може се добнти н за дкнар. Зл два динара — чак у посласгичарннцама. Исти- | на, локали првог реда храбро одржавају цену — од осам до десет; дннара. Сопствешшн овнх локала., вероватно нису чули за економску ' кризу. А гкхетноцн су деликатнн па не желе да нм ва ту кркзл скре- и ннком другом. Мншл>ење г. Дрну пажњу. " I Воука није биао кзнето у облнку Дирљнва делнкатност, зар не? чланка. него само као један обачан ^ ^ ^ | кнтерзју, па према томе ннје бнло љулн властима олани, вгћ неутрзлм ! Сећање на каванска позоришта н такви на ко:е не може пасти с\м- , Што се тиче ..ознван>а г. др. МарI ковнћа на исказ г. др. Воука о наСећате лн се времена кад је пре- стазницнма, з матим г. др. Мархостоница 6и.\а пуна каваиских по- вића да јт>ш једном обухтети мести зорншта. Многи су нх називали по мична упадљнза ограннчазања и сазорншним каванама, адн ствар нн;е мог г. др. Воука, јер не треба се зауу називу. Моглн сте да гледате по стазљгти само на једно: ^еднној дра

«1

Страдање школске деце -о::о — ОДГОВОР Г. ДР. МИЛАНУ Д. МАРКОВИЋУ. —

такзи на ко]е не може пасти сум ња да су нз ово утгућени. Ослањајућн се погпуно на вапту увнђазност и смотреност, част ми :е

мом отличном поштовању М, Г арашаинн Ово писмо по прочитању позратите одма, а за тајну његову стојите ми лнчао одгозорни Гар.

Запгто г. др. Марковнћ не може да разуме мо:е разлоге о матурсккм испитима, нарочито зашто неће да разуме у коме сам нх смислу назодила. то можда треба оправдати поједнним околностима, које су >-гица» ле врло сугесткзно на самог г. дз. Маркозића. не остазл>а!ући му довољно снаге да несметано прозерв сзоје убеће»е. Нн)е циљ просвете да пгго внше да рује незаслужене дипломе, ко;е ће сзојим текстуелним кзалифнкад.г

Мнлосав Је.ткћ

350Р СБЕШТЕНИКА ЦРН0Г0РСК0ПРИМОРСКЕ МИТР0П0ЛИ1Е о: :о ПОДГОРИЦА, 12 азгуст. — (Кјбратски збор, сматрају за своју свеизз. _Празди "Ј. — Овде је одржан«, | ту дужност да Вас, као сжа и прну свечано; дзоранн Велике реалне јагел»а православне цркве, поздраве др:кавне гимкззије, скуппггнна са те н нзразе своју поданнчкч љубав и рнтори|е Црногорсхо — пркморскс одаиост, кличући Вам: жнвело Ваше

превазићи озбиљност и способвостн ла месеца позоришно каванске (илн стичнм;о; реченици. која већ оДмах кандидата, — него те цн.ђ лг::зете каванско позориште) претставе — губн много од свога звачења чнж " сваке вечери другу. А данас? Да- се повеже са целином исказа. А о нс нас ннЈ "е лако да саставите. ако сте ком потребном стажу код настааниобузети емоцијом ове врсте, три ^а кк.е имало разлога гозорити, кавечери. Трагичан }е сумрак овнх I ла 6и се иало боље упознале орилипозоришта. јке под којкма наставници раде, наОвај сумрак дошао је после бо- ; рочнто млади настазници за прве гате, заслепљујуће светлостн. Шта 'дз е године, што деднмнчно одгозара се све није износило на гкхзорни- суцгткнн еднога стажа. це (три и по квадратна метра) р. др. Марковићу требало је да ву овкх добронамерннх театара, у ко-' <асно : ош 25 јула да се мој тада! јима су кзвођачи били већнном : ;4>н одгозор ннје сзсто;ао у жестоко' ј Руси, нсто тако добронамерни и I одбраЕи наставннка. нити у нској не- 1 * бро орнјентисанн у финесама »1?^ •:«« -*?, ^Г^мГнс^ због злочина нац 14-годншњом ^ Г 1_ В>И " I потребу помоћних средстаза н пој годне средлне за настазу. А тимсред! стзима треба свзкн нзстазннк да распола:ке, свакако не због себе и сво| СУ501Т1ЦА, 12 август. — <Ђ. М.

да стзори такзе поједнкце. ко н ће сзојом озби.г»ношћу н способношћу увек преаазнћи сзо е днпломе. Али ако г. др. Марковнћу и та истина не прнја, (као и многе друге које изложнх), онда нека слободно назозе и ту истину онако неозбиљно — „козеријом* нлн „л>узким реднћкуз~._ — Истина ће Зорица Петроаић *ИТТТ1»ТтТТНТМТТТТГТ7 гт» Хапшвње бС-годишњег стзпца

девојчкцом

односно каванска позоркпгга, измзмити уздах? Веома могуће.

интрополиЈе.

Велнчанство, лнвео Ваш Крл.т>евскн КрнЗЗ На КОРЗОУ

1ре ар-е.-аза на дневнн ред изабра Дом! У име збора, претседннк Душаи ка е привремека упраза. Архиман- ј Петровић, прота. дрнт г. Пазкћезнћ отворио ;е ск>г-| Чнтање телеграма изазвало је бур штиау поздразквшн је врло топлим'не овације Њ. В. Краљу и Краљезпзтриотскш! говором, ко и је бн< ском Дому. пун љубази премз Нј. В. Краљу и ! На збору су свештеннци донелн је-, орема празос-тазној црквк. 1 дногдасно резол\цију којом траже : Правила о оснквању друштва су да нм се не дирцу праза ко:а суј стекли у бнвшој Црној Гори н гоја

једнадушно прнм .Ђена. Иоподне је нзабрана управа, у коЈУ су ушли: за претседннка г. Д>*шан Петразнћ, прота, за потпретседннка г. Лука Радовнћ, за секретара г. Лабуд Рогановнћ. Са скупштине је упућен поздразнн телеграм Н>. В. Краљу, којн гласи: Свештеннци сгаг»е Митрополије Црногорско У историјасој

им је признзо Закон о чиновницима из 1931, да Патријаршиски савет не може ннтн сме дирати у законом сте чена права свештенства у Црној Горн, ннти да се могу уредбама самоу празнкх власти та права поништнти. Збор је радио све до 8 сатн узече, када је завршен. На скушптннн је приморо»е, окупљенн ј било ззст\-пљено преко 120 свеште Подгорнпн ва своЈ ннка кз свкх крајева.

хове приредбе имале одрећено обележје борбе протнв тнх финеса и подмукло капрнпиозннх нагласака, којн се — као за инат! — раз- Ј га за <5з ЗЛ> а Ња него једжо због уче -јвзз. Лраадк"). — ^анас е. према е ж* -1 од рускнх_ ника и њихозог бољег раз^-мевзња! дно приЈази. г. Марко Вучнл. Ист.анастазе. Сад ће сигурно разумети то жни суди а Суботичког окг .нсг су I ™ г - бијла, ухапсо Мати,у Ма.-огу^ог. повратноЈ тоо^тГлл ли не-' ,,сто 10 а 0Ј1,3 ' < Р а!шје - 23 ;е сстио окадвсетогодшш«- стараа, оат, - еком сећакг на гоо|»» казане,' сам0 к1ко > логи - и ПОСТО!н " жш '! таг Ја >« "Р« в^колнко лааа чо врста закључака. који се не смг- злочнн над сво^ом четрнеастогоаишу ззборазнтн одмах по нзласку из њом служазком. Озо халшсњс ,е, п а гкмнзз ге, зли за ко:е додуше тре- ; роннто мећу мањим поседниднма, лба имати и смнсла. заззало зелику сеазациу н изнена^е Међутим, с друге стране, кзгледа ње. нпак дз г. др- Мархознћ кма смнслај [-|р е него што ^е ухапшен Мати а Сталнн посетиоои београдског ' 33 нарочиту зрсту закључнва-1 Малагураш, дево чнла е лекарскч корзоа су незадовољни. Л»те се. озлоглашеннх у логици под име- Ј црегаедана игтом прклнком не сзмз Њихово]">тученостн нема краја. :чом офиззма. Јед*«о_се тако може Ја е утврћено да је над њом изз^Утврдилн су да је корзо мртав <>. сзсзатити оно непотребно и штетно ше{Ј злочин, већ е констатоззн: и них зана кад купатнла код надмудркзање г. др. Марковжћа каШест топола привлаче хнмзе Бео - 1а г <*з°рн 0 моме кзлагању гнмнаграћана и Београћанки. Јер готово знјске улоге, ла из тога ..закључује" ннко ие доће са купања на корзо. Да са>« ја огласила нашу децу (нли То баца у бригу пасиопиране „кор расу?) као глупу. знканпе". Онн се жале: Остзјем и д аље прн томе да је гим ( при;азе енергичну истрагу — ^ мори се свет на купању и не назаја, као прнпрема, едно пречкт- дзнашњег дана г. Вучнћ. пошто е узкма више корзо у комбинзпиЈу. ћавање клн д>*хозно одабнрање деце претходно прнбазно др\тн дсхазни Оде директно кући. А то ннје пра- иа способну н неспособн>. мнслећи матери зл. сасдушаће ухапшсног во. Зашто корзо да буде запостав- ту на свнх осам разреда гнмнази!е. ј старца. љен_ одзкле деца одлазе после у најзишу 1

да е заражена Једном векернчком болешћу, па Је одмах упућена на ле чење у Суботичку градску >азн^ б-^л -ницу. Г. Марко В>-чић встражна с/днја, позео је одмах псчгле поднете току

Треба ли долатн да се овај про- васпитну стручну школу, коЈа ондај г тест .Јсорзиканаца 4 * односи само *а купачнце, никако иа купаче?

Поред старца Мзлагурског. код ко

Нонгрес југосповенскнх венеролога

Јутословенско

^ дермато-венеролошко друпггво одржаће у дане 6^7 и 8 4,0 33 гда,нази Ј>' н 33 оно септембра о. г. у Загребу свој пети 117X3 ** гимнавија прнпрема — да конгрес На дневном реду је днскл- узму на себе одговорну дужност восија о ендемском луесу, као и о мно ђе •ЗР>' штва У пе:единим струкама. гобројннм другнм темама са чнтавот МвћУТ"* то никако не значи да н\ подр>-чја кожних и полннх болести. гиуенази '- одбацује потпуно и од ■ сзих оних нижих стручних ппсола, Гп .„„ п _. . . 1 где је оппгге гимназнјско знање не. гузвелтов снн у Маооиду * где " не т р зжј не ,* е » нг нј више, опште способности ученика. Из * I тих школа депа излазе сггремна преМАДРИЛ, 12 август. — (А. А.). — Г. ма сво ; км способностнма, али не да франклв Рузвелт, снн претседника приме дужност воће. зећ дужност г. Нузве.тта, допутовао је данас ов- помоћног особл>а у по единнм струде - кама. К0Ј Свакако да ћ с гимнззнја задовољарег,у6лнке г - За | "2ТЛ сано истинске потребг зруштва, * не потребе појединих софкзама.

од њкх ствара интелект>алце или та!'« ^ Дезо.чкца служкла. њени родл ко звгне »оКе -1рм™ V појиини* т "? ,ош н Ђс ' 1 стрЈ-кама. Ја и ов-е каже* гична- и Ма . но Шатлгра, суоотичхе зија као припрви, то са« исто н а -К з6ог Јела 513 парагрзфа Ш. олегласнла и у прошлом одговору, (то

|сет, цела гимнази:а као прнпрема за нагвкшу стр\"*тну шко.ту). Према томе, неспособна деца коју гнмнази : а одбаци. иеспособна су са-

Са збора свештеинка Црногорско—приморске мктрополије

л>зк последњи нозога крнз: кона у вези са дефлораци ом њихјзе четрнаестогодкшње кћери. Г. Кзста Хацн Костнћ. старешина Лржазног тужноштва. наредно е да се прз тнз обојнце адзоката позеде хитаа нстрага.

Гроф Днрсел умрс од тровања понвареном храном БРИСЕЛ, 12. августа. — (А.А.) Гроф Адријан Дирсед, претседник оппггине у Лнрбију, премннуо Је Данас због тровања које је дошло оД поквареце хране. У истом месту разболело се О лнпа од поквар »е хране.