Правда, 13. 08. 1933., стр. 7

БРОЈ 10.334

ПРЛВДА, 13 АВГУСТ 1033 ГОДИНЕ

СТРАНА 7

По босанском вилајешу ■ —-о::о■ — ЈЕДНА НАПОМЕНА ПОВОДОМ ДВЕ ИСПРАВКЕ. —

У серијн чланака под насловом „Са репортерском бележмнцом по босан ском вилајету" ја сам покушао изнесем сво|е импресије и критнчке рофлексије о општим и приврелним приликама у Босни нпо сам нч стекао, односно уподнао, на једномссеч ио.\« п\товању по Боснн. .1а сам хтео да дам верну н тачиу слику данашњеЈ* стања у Босни и да осветлим све проблеме који муче њене варошке и сеоске становнико. Да то нисам могао да учнннм ни је никако и нимало крквица ли<ма илн моја. Два чозека из Боснс, један нз Босанског Брода, други из ЈаЈца, послала су и исправке на моје чланкс настојећн да обескрепе мо|е наводе. Морам да се осврнем на те исправ ке, н то само због тога да необавештенн читаоци на темељу тих исправ кц не бн посумњалн у тачност тих и осталих мојих навода и у моју објективност како би хте,ти да нм сугерншу потпнсници тих исправки. А.\тор прве исправке, донедавни лретседник општине у Босанском Броду, г. др. Миле Кубовић, хтеде да побијањем Једне моје сасвим узгредне примедбе о његовој платн по бије сзе моје наводе о Броду, Љегову стању, приликама и комуналној лолнтици. Он вели да није нстина да он као лретселник општкне прима од 8000 дкнара „већ напротив 900 динара као функционални доплатак" и онда управо адвокатском днјалектиком зак .Ђучује: „ло овоме се може закључити колико је тачан остали са држај поме«>тог чланка и како су тачне информације које је писац чланка примио од општннске управе." Сзако ко је читао онај мој ч.га нак о Броду могао је јасно да внди да ја ннти сам аподиктички тврдио да г. Кубовић има толику плату нити сам на то упирао прстом него сам само, лриказавши јадио стањс Брода и његоаих сиромашних грађана, хтео да истакнем као неправедност то да општинска управа од свог милионског буцета одваја за си ротињу свега осам хил>ада за читаву годину, и то у вароши са тако много сиротиње. „Можда није мања ни једномесечна плата претседника оп* штнне" напнсао сам зачуђен над тако малом сумом. Из тих мојих речи јаоно се види да нити сам тачно знао колика је претседннкова плага нити сам се зато интересовао. Али све кад би она бнла истоветна са „функционалннм доплатком 900 днаара" — како тврди г. Кубовић а што неће нккако одговаратн ствар« ности, како накнадно сазнајем — то још не би било никакво оправдање тако багателне субвенције за сиро!и њу. У једној тако снромашној вароши са толиким буџетом не би сме ла ни Једногодишња претседникова ллата да досиже сиротињску потпору, а она је и по признању самог г. Кубовића премашује. Зар онда нисам био у праву кад сам напнсао да „изгледа да људи који воде општину ие паге од алтруизма и социалног осећаја"? А то је оно што је најважније и што сам Ј *едино хтео да нагласим. Ја се ннгде па ни у Броду нисам ограничио на ннформациЈе оп штинских управа, али Је свакако чуд но и необично да се сам претседник општнне огрзђује па чак изражава и сумњу у тачност информациЈа што их даје општинска управа којој >е он на челу! Није требало дуго док сам у Броду да се упознам какав је реноме стекао г. др. Кубовић по свом раду као претседник општине, а какав је утлед стекао види се по томе што на изборима није успео ни да постави своју кандидатуру 2 камо ли да буде изабран. Па ипал, ја сам, руковођен сталним принцилом да саслушам све стране, х1со да чуЈем и г. Кубовића и заказао сз њим састанак само да бих сазнао ка ко он оправдава своју комуналну по литику. Г. Кубовић сасвим заузст својим адвокатским послом, иако је обећао, ниЈе дошао на тај састзнак и тако ми није дао прилике да шта од њега чујем ако сам имао шта да чуЈем у што сад заиста судећи по његовој исправци, сумњам. Ја нитн сам имао разлога да лично нападам г. Кубовића кога сам тек на пролазу упознао нитн је моЈ обичај да по личним односима равнам свОЈе судове држећи се стално принципа старог Сенеке: „Бонус |удекс дамиат импробанда, нон одит". Видео сам то Јадно стање у Броду, упознао нездраве прилике у њему и све, колико сам могао, отворено казао, а што се тиме нашао погођен Д0Јучераш1ви претседник бродске оп шгине г. др. Кубовић то није никако ни моја заслуга ни моја кривииа. Другу исправку послао је закупац бакоГкнског хотела у Јајцу, г. Триф ко Катић. Ја сам у свом чланку о Јајцу између осталог споменуо и ба иовннски хотел. Приговорио сам и иеуредности у њему, н нечистоћи и ск\'поћи и казао своје уверење да ће оиако лоше вођење тога јединог велилнког хотсла (јер има још само једаи мали привагни) штетити реномеу и интересу Јајца као турнстичког центра. Господин хотелиЈср шаље на то „исправку" У ко;ој ;едноставко тзрдн да се „тај интелигснч* ни господин" (т. ј. писац чланка) и пор.л свог властитог искуства ко(а је стекзо у моме хотелу дао завсс;и једном тенденциозном и прикрив^ном кампзњом" коју да протнв Њ-* га воде његови лични непријатслн, а са којима сам ја „опходно^ цоло време с2>ога боравка у Јајцу*. Акз

су заиста свл они на|угледнији грађанн Јајца с ко|нма сам ја дошао у Додир негтријтељи г. хотели1сра, како он сам тврди, онда је тим сво,им признањем сам себи дао врло лошу сведоџбу, |ер му је онда остао |едч ни прнЈЈгељ окружни ннспсктор кож му |е дао оно заиста пријатољсло „\верец>с" нли ..сведочвнство' 1 што га )е сж своЈој иснравцн прнложио. Ја на читавом свом путу нисам дола зно у додир са званнчмим лицима (осим с г. баном ^ Сарајеву) ннти сам од њих тражно ниформациЈе, нигде па ни у Јајцу. Свугде сам се ннформисао сзмо од грађана и сељака па и у Јајцу. Атн ннгде па ни у Јајцу иијс ми требало да се информишем о хотелима јер сам их сам личним искуством упознао. И јајачки „Гранд хотел", чији је закупац г. Катић, упознао сам личним искуством, |ер сам у њему два дана јео и спавао, ка ко прнзнаје и сам хотелијер у својој исправци. Зашто су мн онда потребне туђе информалије! Кад сам видео читаву ту запуштену зграду коЈа вншс личи на какав турски хан него на модернн хотел, кад сам видео да на столовима нема јеловнн .ча него се цене јуначки од ока секу, и на крају кад сам на „пресвученом" и „гарантнрано чистом" (како ме је уверавао персонал) кревету нашао не колнко нечисгих мрља од полних ор гана (можда још и заразних и по здравље опасних!) гости који су на том непресвученом кревету лежалн пре мене, — шта ми је онда требало да слушам нечнје информације. И како би могли мене да заведу нелрг. јатељи г. хотелиЈера кад ме сам назнва „интелигентним господином" а с којима ја нисам ни прнјатељ ни неприЈатељ него сам их упознао на пролазу као и г. Катнћа. Пстила је да сам ја, зачуђен над такзим стањсм у великом бановинском хотелу, који би да је у добрнм рукама могао да буде првокласан, пигао угледие јгјачке грађане зашто све то трпе ч зашто ко други не преузме тај хотел у интересу читавог Јајца. Тада сам сазнао нешто што је јаана таЈна не само у Јајцу већ и у многим другим варошнма Босне а после чега мл је бнло јасно зашто хотели]ер г. Ка тнћ нити слуша нити се боји пригавора. Нажалост се то не може налисати ма да се у Босни добро з«а. Тек толико: г. Катићу нису могла да науде ни све жалбе ни протести нити ко

други може да добнје хотсл у закуп ма колико нудио, а г. Катић не мора чпк нн да редопно плаћа закупнн«ну.- Баш радн тога се и чуднм да сс он уопште освртао на моје пнсањс и да је слао исправку, а његову прнјатељу, г. Владимнру Јефтићу, потпуно всрујсм да се је он „лично уверио о изврсности јсла и пића" у г. Катићевом хотелу само што то његово лично уверење никзко не ва-

мшм г.г. и"

Указом Његоног Величанства Краља, на предлог г. Министра пољопрЈтреде, а у сагласностн са г. Прет седником Мннистарског савета, пенсионисани су: др. Велимир Стојковић, начелник Одељења за аграрну иолитику, Миннстарства пољопрнвреде, 2. групе 2. степсна; Мнлан Ђм»1ћ, начелник Одељења за бнљну пронзводњу Министарства пољопривреде, 3. грлпе 2. степена. (А А.) НОВИ НАЧЕЛНИК Г. МИЛАН НОВАКОВИЋ Указом Његовог Величанства Краља, на предлог г. Мннистра пољопрм вреде, постављен је: за начелннка Одељења за биљну производњу Министарства пољопривреде, 3. групс, 2. степена, Милан Нопажовић, начелник Пољопривредног одељења Краљевске банске угграве Дунавске бановине, исте групе и степена. (А.А.) ПЕНСИОНИСАЊА У МИНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВРЕДЕ Указом Његовог Величанства Кра-

ља, на прсдлог г. Миннстра пољопри вредс, пенсионисани су: Никола Белобрк, ннспектор Мнни« старства пољопривреде; Константин Николиш, инспектор Ми нистарства по;м)привреде; .^рагомир Марковић, инспектор Ми нистарства пољопривреде; Иван Антовић, инспектор Л\инистарства пол>опривреде; Никола Петровић, саветник Министарства по.1»опривреде; Софроније Партовић. саветник Ми ннстарства пољоприареде; Сава Ратковић, саветник Министар ства пољопривреде; Стеван Бауер, аграрни референт Мннистарства пољопривреде. (А.А.)

Постављења

Указом Његовог Величанства Кра ља, на предлог г. Министра саобраћвЈа, постављен је за повереника В. групе СаоОраћајно комерцијалног одел.ења Дирекције лржавиих желез« ннца у Љубљани, Јанез Школнч, лосадашњи повереннк исте групе станнце Крањ. (А. А.).

ЈаЈце

жн за нас путннке којн се уверавамо на Сасвим други начнн. Мене лично не интересује нн г. Катић ни његови непријатељи н сасвим су ми спо редни њиховн односи. Ја сам нмао и имам пред очнма само општи интерес и интерес Јајца и кад сам видео стање у његовом главном хотелу сматрао сам својом новинарском дуж ношћу да то изнесем пред јавност, тим пре јер то није приватна него државна, одиосно бановинска својина. Без обзира и на г. Катића се на оне којн стоје нза њега. Нажалост је ово био један од врло ретких слу чајева где сам могао колико толико да отворено кажем од онога што сам видео у Боснн. Др. Иван Невнстић

Један робијаш нз Шпаннје тражн да ну сремско-ннтровачки индустријалац г. Вајс пошаље 15 хиљада пезета

— ДА ЛИ ЈЕ ПО СРЕДИ УЦЕНА ИЛИ ЈЕДАН НЕОБИЧАН СЛУЧАЈ?-

СРЕМСКА МИТРОВИЦА, 12 авгу- | „Поштовани господине, нако сам ста. — (М. Ш. изв. иПравди"). — вам потпуно непознат, имам о вама Овдашњи индустријалац г. Хајнрих сигурне и добре информације, и сто Вајс добио је јуче једно писмо нео- га сам слободан замолити вас за побичне садржине, датирано из град* 1 моћ у једној поверљивоЈ ствари, ко Берга у Шпаннји, у коме се познва ју пред свима треба да чувате у нај да једном робијашу, коЈи се налази всћој тајности. у тамошњем казненом заводу, поша ј Ја се налазим овде. у Бергу (Шпа ље суму од 15 хиљада пезета, и да нија), у затвору због стгчаја и м °* \зме себи на издржавање његову | , 1НИ В ас да ми помогнете наплатити

16-годишњу кћер, а он да ће му по нзласку из казненог завода дати тре ћину свога великог имања. Ово писмо је у толико интересантније што г. ВаЈс уопште незна никога у Шпанији, па Је дошао у недоумицу да лн се можда ради о неком гангстерском подвигу. Писмо, које је примио, у преводу гласи:

Скопска муж

милионарка тражи да јој врати мираз од пола милиона динара

— И ДА СЕ ПОСЛЕ ТОГА РАЗВЕДУ, ПОШТО ЊЕН МУЖ ЖИВИ СА НЕКОМ ДРУГОМ МЛАЂОМ ЖЕНОМ

СКОПЉЕ. 12 август. — (Љ. Д нзв. „Правди"). — Скопска мнлионарка Аника Дикиџијан поднела ;е управи скопске полнције тужбу против свога мужа Агопа Дикиџијана, трговца шамија, вишеструког скопског милионара, у којој тврдн да је муж обмануо жквећи са њом седамнаест годкна и да је присвојио целокупну њену имовину, а нису били легално венчани. Г-ђа Аника у тужби наводи да је Агоп закључио са њом само грађански брак код суда пштине скопске и корнстећи њено незнање српског јс* зика ничим није себе обавезао према њој тако да ју је могао свако1 часа отерати од себе. Интересантан је повод сукоба између г-ђе Анике н њеиог мужа. Они у Скопљу живе > Брзаковој улици број 4. Агол ДикиџиЈаи је трговац шам«;а и веома је богат. Њкх двоје су сс упознали у Цариграду пре седамнаест година. Аника је у то време би ла млада и богата девојка и Агоп је наговорио да ступи с њим у брак. Она је пржпала, алн како )е у то време у Турској настало гоњење Јер мена (а Агоп је Јермснин), Агоп је рекао Аники да иорапу бежати из Турске и да ће се венчати, после, у некој другој држави. Аника је на то пристала и пре него што су напусти ли Цариград она је распродала целокупно овоје имање, за које је добила око пола милиона динара. Сав тај новац она је дала Агопу, пошто је би.та скгурна да ће се он са њом венчати. Из Цариграда они су побсг.ти у је дан манастир близу Смирне, где )е требало да се венчају. У манастиру су осгали неколико дан и тада је Агоп, како каже Аннка у тужби, _рекао да су им за венчање потреона још нека документа и да се не могу венчати док не нађу та документа. Због тога је и овом приликом венчање одложено, с тим да се венчаЈу у некој другој држави где су намеравали да пођу. Ускоро су прешли у нашу државу ^ дошли у Сколље. Агоп је тада рс* као Аники да у нашој држави постоји само установа грађанског ора ка и због тога је потребно да и они закључе такав брак. Овакав грађански брак они су и закључили у суду општине Скопске.

Овако прнказује ову ствар Аника Дикиџијан. Агоп је по доласку у Скопље развио сзоје послове, тргујући шамијама. Како је и раније био богат, он је ово своје богатство радњом у Ск^ пљу још више увећао. Односи између њега и Анике бнли су у почетку врло добри. Тако је то тскло до прс неко.тико годнна, када се Аннка упознала са Жарком Котрошаном, чла ном скопског Народног позорншта, који је прошле сезоне био редуцнран. Иако је већ била доста стара и не много лепа, Аника је ипак учврстила своје везе са младим глумцем Котрошаном. Глумац је чак н дошао у стан код Анике и није плаћао кирију. У Скопљу се причало да је Аника Котрошана чак и материјално по магала. Да ли је ова претпоставка тачна, не може се сигурно знати, али је факат да је Котрошан чесгопута остајао без ангажмана па ипак лепо живео. Уосталом, он Ј "е и сво јим друговима у позоришту говорио ла му Аника даје увек новаца коли ко му је потребно за удобан живот. Агоп је, међутим, приметно да је његова жена ступила у извесне ближе везе са Котрошаном, па се поОу нио против тога и захтевао од Аннке, да раскине ову везу. То је, ! ђутим, довело само до оштрих сукоба и једном приликом, пре некол>: ко месеци Агоп и Котрошан су се су кобти на улици и глумац је том

„У Р А Н И Ј А" још данас н сутра АНИ ОНДРА у највеселнјем филму кики ПАРАМУНТОВ ЖУРНАЛ ХАВАЈСКИ ГИТАРИСТИ Почетак: 5, 7, 9.30 Сутра МАТИНЕ 53208

приликом покушао физички да нападнс Агопа. Агоп је после тога гужио полицији Котрошана, тврдећи да јс оваЈ покушао да га уби;с, а истовремено је тражио од жене да га одмах напустн. Жена је прнстајала на ово, али је тражила да јој Агоп врати целокупну њену имовину од пола милиона динара, колико је он узео од ње приликом бекства из Цариграда. Што је најинтересантније, Агоп је поднео неко уверење да је са Аником венчан у поменутом манасгиру код Смирне и он је затражио да се њихов раззод обави код цркзеног суда у Скопљу. Овај њихов први сукоб ипак је био некако изглађен и онн су продужили да жнве зајсдно. Међутим, како Аника није хтела да прекине своје везе са глумцем Котрошаном, сукоб је понова настао Овог пута Агоп је одлучно затражио развод брака. Аника, пак, тврди, да као што је речено, да она са Агопом уопште ннје венчана у цркви, већ да су њтх диоое закључили само граћански брак у Скопској општини. Према то ме, она тврди да је уверење које ј« Агоп поднео властима о њиховом венчању лажно и да он све то тини само да би се лишио материјалннх обавеза према њој, тојест да не би морао да јој вратн новац кој'н Је узео од ње приликом бекства из Цчриграда. У тужби коју је поднела властима Аника даље тврди да је са.м Агоп прекршио брачну верност и да он, иако стар, живн са неким другим же нама. Каже да би он сад желео да се реши ње, пошто је нашао неку другу жену, која је много млађа од ње. У закључку овоје тужббе Аника каже да је Агоп стално избегавао венчање са њом и да ју је седамнаест година обмањивао и на тај на чин извукао од ње целокупно њено имање. Овом тужбом она траиси да јој њен муж врати 500 хиљада динара. Вест о овом брачном спору изазвао је у Скопљу велнку сензацију у свима друштвеним круговима и ве лико ннтересовање влада за његов рааплет.

суму од 340 хиљада швајцарских фра нака. Ова се сума налази депонована код једне познате швајиарс.че банкс. Исто тако, морам полнћи свој путнц кофер, у коме се такође налази већа сума готовог новца, а који се на лази у гардероби једне фрвнц\ч:ке и-елезничке станице. Безусловно ми јо потребно да ви овамо допутујете одмах и да узмете моју 1б-годишњу кћер, те да исплатитс трошковс око мога процеср, Као и једн уновчану казну код овдашњег суда, укупно 15 хиљада пезета. Исто тако, треба да узмете мој путнички пртљаг и да из једног тајног дела куфера \зме те потребна документа, помоћу којих ћете моћи без икакве одговорно сти и тешкоћа наплзтити помен\ту суму код швајцарске банке и подићи кофер са железничке станине у Фр*н цуској. Као награду за ову услугу, уступићу вам добровољно једн\ тре ћин свога укупног имања. Акб озбиљно одлучкте да ми помогнете и ако рЗсполажете сумом од 15 хнљада пезста. одмах ми пошаљнте један телеграм са грговачкнм текстом на име приложене цедуље и потпишите га својим именом. о чему ћу ја знати да је ово писмо за иста дошло у ваше руке. По пријему телеграма, разложићу вам целу ствар једним телеграмом, а такође даћу вам и докумеита која ће вам пружнти пуну гара«цију у погледу моје ствари. Мој заплењенн путни ковчег, у ко ме су сакривена документа. мора у току судски утврђеног термина бити подигнут. Понављам вам ла без потребног новца и вашег доласка У Шпанију, апсолутно ништа није могуће учинити, а једним телеграмом који бисте ми послали учинн.ти бк толико да касније не би морали пре кузимати никакве кораке за спас мој н моје кћери. Немојте ми слзтн пи. смо, јер неће доћи у моје руке, већ ми само пошаљите означени телеграм. Опростићете ми што овај ланашњи лист нисам написао својом руком и потписао својим пуним име ном. Морам бнтн опрезан и прво си гуран, да ће ово пнсмо ззиста доћн у ваше руке, те да ви најозбиљннј^ желите и хоћете да ми помогнете, и због тога не смем да стзвљам на коцку будућност свога детета. Очекујем са нестрпљењем ваш телегрзм и остајем до даљег ваш најоданији. С поштовањем. Ц. В. С." На цедуљи која је била прнложе на писму стоји написано руком: „Шпаниен Ромеа Листа Кореос 2057 Берга". Г. Вајс је данас послао у Шпанију телеграм, да би сазнао ко је ова тајанствена личност која му је упутилз поменуто писмо. Не може св још тачно утврдити о чему се ради, али у овдашњем грађзнству влада уверење да је ово још један из низа подвнга разних светскнх варзлииа, које желе на овакав начин ла намаме своје жртве и да их онда опљачкају.

НАЈПРИЈАТНИЈЕ И П

[Ц"

НАЈУКУСНИЈЕ 0СВЕ- §Ј

ЖАВАЈУЋЕ СРЕСТВО, Ц

ЈЕСТЕ КДРАМЕЛА „Ц 53258 "