Правда, 13. 08. 1933., стр. 8

СТРАНА ПРАВДА, 13 АВГУСТ 1833 ГОДИНћ __БРОЈ_10ЛЗ^

Како се лече алкохоличари

КОД ЗАГРЕБАЧКОГ САВЕТОВАЛИШТА ЗА АЈ1КОХОЛИЧАРЕ. — РАЗГОВОР СА Г. ДР. ВУКРМ ВРХОВИЕМ. —

Питање социалне бриге за .најгоое Јкртве алкохола, за људе које је ал кохолна страст заосватила у толикој мери да су постали болесници, и тО те1цри болесници који у већини случајева гтадаЈу на терет своје порода це, држзве и друштва, већ одавно ;е иа дневном реду у свим културним држазама на западу. Нарочито Шва) ц^рска и Немачка предњаче својим радом на овом подручју. Трезвењач ка друштва, жене и лекари апстинен ти у тим земљама створили су упра' во узорне облике социалне активности на овом пол?у. У нашој земл>и није се још стигло да се нешто веће уради у овом по гледу. Наше социално законодавство још не обраћа довољну пажн»у на ову болну и тешку страну нашега друштвеног живота који је још сав у знаку алкохоличарских традиција и због тога препун људи који су болесни једино због своје страсне наклоности према овом толико раширеном опојлом отрову. Уређење нашег санитета још не позиаје установе у којима би се специјално лсчлло пијансгво као болест. Клуб југословенскил лекара апстинената у Загребу, који броји око 40 чЛанова из читаве земље, а на чијем челу стоји уважени првак нашег трезвењачког покрета и један од оснивача загребачког медицинског фа •култета, проф. Д. Машек, у жељи да нешто корионо уради у погледу социалне бриге за алкохоличаре, осно вао је Саветовалиште за алкохолича ре у Загребу, по узору на сличле установе у страним земљама. Струч«о вођство установе има познати загребачки психијатар и управник неуролошко — психијатријске клинике доцент др. Р. 3. Лопашић. Саветовалиште је смештено у простЧ>ријама, Медицинске клинике у чи џз) г.е амбуланти ради свакиу торник 17—1« сати. Захваљујући љубазио] предусретљивости управника те клинике проф. др. К. Радоничића. Шегов асистент лр. Вук Врховац уједно је и главни лекар у саветовалишту уз шефа -саветовалишта др. Лопашића. Имали смо прилике да разговарамо са др. Врховцем о питању лечења и збрињавања алкохоличара и с тим у вези о раду ове корисне социалне установе, која дискретно и у тишини врши свој хумани задата* већ преко две године, као приватна установа Клуба лекара апстинената, а без икакве помоћи, било самоуправне или државне. Том приликом добили смо ова обавештења. ИНДИВИДУАЛНИ АЛКОХОЛИЗАМ КАО БОЛЕСТ Познато је из свакодневног живот ног искуства да иввестан брОЈ људи, не тако незнатан као што се то обично мисли и благо просуђуЈе, наеикнут на т. зв. умерено пијење алкохолних пића, једнога дана падну под утицај алкохолног отрова у толикој мери да им главна орига и ;едина бедна радост посхаје задово љење страснога прохтеза за пићем. Наука )ош није начисто с тим зашто са.мо код извесног бро;а људи навика на алкохол доводи до тешко излг чиве страсти која појединца у всћини случа|ева води дефинитивној про пасти, а у сваком случаЈу га унизава до бића које губи све атриб^те људскога достоЈанства. Изгледа да сл. узроци ове фаталне промене човекове личности нод утицајем алкохолног отрова врло комплексни. Иемачки научник Клат, који се много бави изучавањем психологије алкохолизма, разликује две врсте алкохоличара у погледу њихових унутра шњих мотива ко;и их нагоне на пиће: једни се опиЈаЈу због осећања унутрашње пуноће, препуњености, прс сићености, а други због осећања уну трашње празнине. Код оних првих алкохол ио субјективном ефекту појачава у пуној мери животне нагоне и снагу, а код оних других наклоности алкохолу претставља стално бежање од властитог осећања слаби врг.дности. Ови последњи претстављају слабкће и њихов број међу алкохоличарима заузима једно од првих места. Људи слабе воље, ко)Н се .поводе за другима и у којима ни је довољно развијено осећање личне унутрашње вредносчи, нарочито су предиспонирани за пијанство. Спољашње прилике, средина, имају.такоће врло важан утицај на раавија»>е алкохолне страсти у човеку. Код сиромашни)их слојева материил на беда, станбене невол>е и тешкоће породичног живота с тим у вези, иЛИ/ »есрећан брак због другог ко)ег разлога, одводе оца пор>одице у крчиу која га брзо осваја и заробљује у своје канџе, из којих се тешко извлачи. Лака приступачност алкохолниос производа, чија је цена данас управо багателна, алкохолна друштве ност к-оја чини да се ниједно друштвемо весеље или пријатељски састаЛак не може заиислитн без в»шв*в-

ла, рђаво дрл-штво које слабе карактере брзо гута, с~е су то спољашњи фактори ко)и појединце, неспособне да се одупру, несвесне опасности у коју на та) начин срљају, одводе у алкохолну страст. Код имућнијих слојева, које не муче материЈалне бриге и који не беже у крчму Ш10 не могу да издрже у свом бедном стану, алкохолнзам је обично последица погрешног васпитања и разнил аномалија нервног система. О директ ном наслеђивању алкохолне страсти не може бити говора, како по свему изгледа, алн о урођеној слабости и променама нервног система дегенера тивне природе, односно другим речима о психичкој конституцији која диспонира наркотоманији мора се во дити рачуна ч поизнати утицај у овом случају.

за алкохолом не ствара се у желуцу, већ у психи. Већ одавно је у лечењу индивидуалног алкохолизма медицинска на ука дошла до закључка, теоретски и практички сасвим исправног, да се одвикавање од алкохолне страсти не може вршити посгепено, у етапама, већ наједном и нагло. Алкохоличар никад внше не може постати „умерс њак", али сваки „умерењак" може сваки час постати алт<охоличар. Алкохоличар се може излечити само ако нагло прекине са уживањем алко хола и ако постане потпуни апстинент. Сви напори и средства индивидуалног лечења имају само тај циљ: да у алкохоличару пробуде, ра звију и одроке свест да ће оздравити само онда ако буде живео без капи алкокола. Никакве штетне воследице

Меднцинска клиника у Драшковић евој улици у којој је смештено Саветовалиште за алкохоличаре.

Појам пијанца такође није тако је дноставан како ое то обнчно мнсли. Није довољно означити пијанием само онога човека који неумерено иије, јер су „умереност" и „неумереност" врло растегљиви појмови, индивидуално тако различити и инконстантни да ое, са научног гледишта, никако не могу узети у обзир као средства за обележавање појмова. Углавном, можемо рећи да се по)ам пијанца данас тако схвата да се алколичарем сматра са гледишта медицинске науке сваки човек који осећа потребу за редовним, или периодичним уживањем алкохола, који се осећа непријатно кад ту потребу не може редовно да задовољава и код којега пажљивом анализом личности можемо установити читав низ слабије или јаче изражених промеу области његовог соматскот (телесног), а још више псиосичког (душевног), нарочито вољног и карактерног живота, које промене можемо да доведемо у везу са алкохолом навиком односно страшћу. У сваком случају, нндивидуални ал кохолизам, кад се установи да посто ји, болест је као и све друге, и то врло теигка болест, која се мора са много труда и пажње лечити. Од оз биљности којом се уочи и позна ова болест код појединца у многоме зависи успех лечења. Према томе, потребно Је једном већ раскрститн са скроз застарелим мишљењем прсма коме је индивидуални алкохолизам, страст појединца за алкохолом, само једна срамота н ништа више, једна дискретна болест која се не лечи, већ се чека да избије у облику неке друге конзекутивне болести, па да се онда тужно заклима главом над судбином таквога бедника и дигну руке од њега као од „изгубљена слу чаја". Алкохоличара не смемо сматрати као пропалицу који заслужује само презрење, већ као и сваког дру гог болесника коме је потребна наша помоћ. ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ САВРЕМЕНОГ ЛЕЧЕЊА АЛКОХОЛИЧАРА Постоји читав низ тајних средстава за одвикивање од пијанства и страсти за алкохолом. Скупи су то лекови, које појединци, жељни да се те невол>е ослободе, радо скупо плаћају, очекујући од њих спас. Нарочито жене алкохоличара, које толико пате од последица страсти пијанства својих мужева, не жале да одвоје од својих оскудних средстава и по коју већу своту не би ли сво га друга ослобвдиле несреће која прети да уништи домаћи мир н благостање. Али, сем једног разочарања више, не треба од тих „лекова" ништа друго очекивати. Већином су то смесе врло ординарних средстава, уз то још н не увек сасвим беаазлеиих, која изазивају гађење и повраћање, те имају само моментани ефект, и то не увек. Већ на први поглед ће свакоме бити јасно да се једна болест која је захватила само тело већ и душевни жлвот, нс може лечити баналннм средствима, која делу>у ка желудац, јер страст

не могу да настану код тог наглог напчтитања алхохола. Кроз прво вре ме, природно, већина алкохоличара осећа непријатну узнемиреност жнваца услед апстинеиције од алкохола. Али већ после неколико недеља почињу се осећати добре последице новога начина живота, да иза неколи ко месеци наступи регенерација жив чаног система и опште побољшање читавог душевног н телесног стања. ( У тим првим данима новога режима,' савет, одлучити се којим ће се пу када многи западају у душевне кри-|тем поћи да се такав човек ослобо-

лечење лотребан борава^ у заводиз/а за лечење најмање 6 месеци до го дину дана. Мање од тога нема уоџште омисла, јер су рецидкзаи услед н еповолзннх утицаја околине и касније могући у извесном проценту случајева. САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА АЛКОХСУШ ЧАРЕ У ЗАГРЕБУ Положа) загребачког саветовалишта није нимало лак. Прво зато што наше социално законодавство, а ни санитетско, нимало не регулише питање хроничних алкохоличара, њиховог лечења и збрињавања. А др>го, у нашој земљи не постоји ни)едан завод или санаториум за лечсње алкохоличара. Исто Тако немамо ни азиле за пијанце, иако би то било још како потребно, бар у већим гра доаима. Већ с обзиром на та два мо мента, рад нашег саветовалишта у Загребу врло је ограничен. Ми може мо да примамо на лечење само оне случајеве који су за амбулаторно ле чење способни. У тежим случа)евима, где унапред знамо да не можемо ништа ефикасно учинити, ми смо у немогућности да ишта постигнемо. Најтежа ствар је и у лечењу алкохоличара почетак. Привући алкохоли чара, нарочито онога који ни)е свестан опасности у. којој се налази и у коју срља, у саветовалиште и привести га лечењу иије нимало лака ствар. То Је често најренитентнија и најнезахвалнија врста боле(1ника. Многи болесници сами, из своје ини цијативе, долазе у саветовалиште и траже помоћи. Осећају тежину своје сграсти и виде да се њихово пријател»ство с алкохолом неће добро свр шити, па покушавају да му се отмј'. За моге дознајемо днскретним путем од њихозе околине. Њих онда настојимо прикладним средствима привући на првн преглед. Најважни ја је ствар први контакт, кој« чссто и код на први логлед врло неповољних случајева доноси одличне резултате на преглед и саветовање. При приЈему у саветовалиште сваки болесник бива подвргнут детаљном клиничком прегледу. Без таквога прегледа немогућно је чинити икакве прогнозе, а још мање уКи у суштину случаја н дати прикладан

зе и искушења којима тепгко одоле вају, потребан је тгкаом болеонику сталан контакт с лекарем, код којега он не треба да нађе само стручну помоћ, разне лекове за олакшање тога прелазног стања, већ и искрену бригу пријатеља који живо саосећа са његовим стањем. Ту бригу и старање, уз то н ауторитативан пример достојан угледања, кадар је алкохоличару да пружи једино лекар који је убеђени апстинент, због чега је као један од ооновних принципа у леч«ву алкохоличара на читавом свету' усвоЈено правило дв се ле чење алкохоличара поверава само ле карима апстинентима који се уз

ди страсти. Код многих се приликом тог првог прегледа установи нека унутрашња болест. Има случајева где је уопште алкохолизам тек последица неке друге болести, где према тс ме без лечења основне болести ни ништа могућно учинити ни против алкохолне навике. Природно је да се у таквим случајевима приступа прво лечењу те болести, а уз то паралел но спровођењу потпуне апстиненције од алкохола. У сваком случају, ни је довољно регулисати само питање алкохолног режнма, већ одредити уједно и прикладну дијету, без раздражљивих, јако сланик, папрених ^ киселих )ела која драже н наводе на

овим проблемом још и специЈално ба потрошњу пића. Алкохоличар мора,

ве. УСТАНОВЕ ЗА ЛЕЧЕЊЕ АЛКОХОЛИЧАРА Лечење алкоосоличара у земљама где )е организовано и где функционише на корист н срећу неброЈених породица које за своју срећу имаЈУ да захвале једино томе што им )е хранилац излечен од несрећне пнјаничке страсти, има карактер широко организоване социјалне брите за жртве алкохола. То је и сасвим разумљиво, Јер друштво као целина сносн велику одговорност за стварање многобројних жртава алкохола, а алкохолизам је једно опште зло које стварају многобројни појединци огрезли у алкохолној страсти. Сузбијање алкохолизма као дру штвене појаве претставља гтитање и проблем за себе, а лечење алкохоличара је само један део тога општег проблема. Па иако се уклањање страшних социалних последица алко холизма не може замислити без већих друштвених реформи које би обухватиле сва подручја јавног живота, ипак и лечење појединаца алкохоличара претставља једтцу потребу и дужност која је у интер>есу и појединаца и друштва. Саветовалишта за алкохоличаре о* сновне су установе за лечењс алко холичара. Ту алкохоличаре прегледа ју стручњаци н према резултату тога прегледа их категоришу. Случајеви који су погодни за амбулаторно лечење н контролу остају у сталном контакту са особљем саветовалншта, тежи случајеви захтевају заводско лечење које се у иностранству проводи у нарочитим саиаторијумнма за алкохоличЗре. Измећу овнх две^у установа постоје као прелазне и корисне установе где алкохоличар!

ако хоће да се темељно излечи, про менити читав свој начин жнвота, > ствар је лекареве умешности и пси хичког утицаја на болесника да га на то навсде. Сваки случа) и овде захтева строго индивидуално лечење, нарочито у питању убеђивања болеоника у потребу потпуне апсгинециЈе од алкохола. Лекар мора да схвати и просуди личност болесника — алкохоличара и ухвати душсвни контакт с њим. Тек онда ће бити у стању да га поведе у нови живот, који ће болеснику вратити душезно н телесно здравље. Јасно је, према томе, да лекар на овом подруч|у сво је делатности мора више него развити гтрави васпитни рад н да лекови у овој врсти лечења играју само помоћну и споредну улогу. Они се одређују само као средства да бс лесник прекужи прво време непријатних осећања услед алкохолне апстинеиције, или ако је потребно да се лечи нека болест која постоји, без обзира да ли је та болест у вези алкохолом или не. Најчешће је код алкохоличара алтернрана јетра, те се обичио намеће прво потреба њезиног лечења. Смешно је мислити да је болеснику довољно јелноставно рећи да не сме ништа пити. Од самог савета но ће се ниједан болесиик ослободити своје страсти. Из истога разлога нема смисла у овнм случајевима дава ти писмене савете, који ништа не могу да вреде без клиничког прегледа н без контакта с болесником Јер тек лични контакт болесника I лекара, и то кроз дуже време, у ста њу је да доведе до психичке промене болесника за којом се тежи у терапнји индивидуалног хроничног алкохолизма и која је једино, у повољ ним случајевима, у стању да боле . сника учврсти у његовој одлуци д кроз дуже време остају под строгом\ истраје у потпу»ој апстиненцијн. контролом т. ет. азили за алкохоли-Г Где год 1« могућно настоји се уз чаЈ>е. Сматра се да је за успешно изУто поаољло утицата а на средину У

којој болесник живи. У првом реду потребно је отргнути га од друштза које вуче у крчму и упутити га да задовољства не тражи изван породичног круга. Са породицом је та» кође корисно одржазати везу. То по стизавамО помоћу кућних посета које чине свршене н стручно упућене сестре-нудил>е. То нам омогућује до фгаање тачиије слике о средини у којој болесник живи и према томе смо у стању често и нешто ефика« \снцје да учинимо да се прилике у крЈама он живи поправе. Тамо где нам <го успе доживљујемо успехе ко ји нглм дају снаге и издржљивостн да. кроз д\'жи период времена одржимо ^нтакт с таквим породицама. О дефинитивним успесима у облику статистичких података прерано )е гов-орити.' Имамо читав «из ванредно занимљивих случајева, где смо доче*кали велике радости гледајући некад очајве и пропале породице ка ко су захваљујући излечењу свога храниоца опет ушле у сређен и срећан живот. Имамо, као што је то случаЈ' свуда и у страном свету, доста ренитентних случајева, где и поред на^више уложеног труда иисмо могли много постићи. То су већином случајевц који би били зрели за лечење у затвореним заводима и које смо преузелн на лечење само зато што смо хтели да бар нешто учинимо за ублажење беде коју су такви појединци изазвали у својим породи цама. Саветовалиште за алкохоличаре У Загребу, као једина установа у којој се на стручан начин и уз сарадњу свих позвних фактора ради на ублажавању беде коју алкохолнзам ствара у појединим породичним срединама, скроман је почетак рада на организовању социалног старања и збрињавања алкохоличара у нашој др жави. Дужност би надлежних фактора била да омогуће отварање бар једног лечилишта за алкохоличаре,^ То је утолико потребније што и нзше ново кривично законодавство пЈЈе двиђа установе „Завода за лечење пнјаница" који привремено постоје уз неке казнене зазоде, али нипошто не одговарају својој сврсн ни зах тевима које данашња наука поставља у питању стручног лечења пи;аница и зраћања њиховог за кориспе чланове људскога друштва. Н. Ш. Вепнка нпађа у Дуванској станнци у Скопљу СКОПЉЕ, 12 август. —, (Љ. Д изв. „Правди"). — У овдашњој Дуванској станшги откривена је велнка крађа, која је изазвала праву сензацију. Украдено је из продајног магацнна разних цигарета, цнгар папира, реза ног дувана и других монопо.тисаних арт.икала у вредности од 44.256 динара. Власти су ухапсиле Петра Косансв^ића, надзорника радника. Пре неколико дана Обласни монополоки инспекторат у Скопљу послао је свога чиновника г. Мандиловића да прегледа магацине стоваришта дувана- Том приликом г. Мандиловић је установио да у продајном магацину нема робе за 44.256 динара. Одмах је узет на одговор руковалац овог магацина, Станко Стојковић. Он се изненадио овим мањком у роби и није умео нншта да каже. Међутим, како иследне власти нису имале никаквог повода да кога другог осумњиче, Сгојковић је лишен слсболе. Трагајући даље по овој ствари вла стима је. пало уочн да су четири даске на прегради између продајног магацина и магацина непрерађене ро бе лабаве. Није било тешко утсрдити да су ове даске откиване. Било је јасно да се ради о крађи. И сада је требало пронаћи лопова. У том прав цу истрага је и настављена. Пре два три дана влгстима се при јавио један монополски радиик. Он је изјавио да је видео једном надзбрника радника Петра Косановића, где из продајног магацнна износи неку робу. То је било дозољно. гга да на Касановића падне султња. Пре тресом нађено је у асталској фиоии мало крижаног лува&а требт^њца. И то је било довољно: Косановић је ухапшен. а осумњичени руковалац ма гацина Стојковић пуштен. Истрагу против Косановића даље воде шеф кривичне полиције г. Јован Савић и писар г. Илија Филнповић. КУПЛТИЛО КРСМАНОРИЋ Душанова 45 Ладна и топла купања, Масаже, пеаикир, маникир и т. дза мушке: оа 1 /,7—12 н 18—20 ч за женске: оа 14—18 час. влоб