Правда, 13. 08. 1933., стр. 9

I

Ш-.ЈЈ4

ПРАВДА, 13 АВГУСТ 1933 ГОДННЕ

ПОСЛЕДЊЕ В Е Цанас је втворен конгрес радинално-демонаратске антанте У Софнјн

СТРАНА 9

с т и

— ДОЛАЗАК Г. ЕРИОА. : :о-

(ТЕЛЕФОНСКИ ИЗВЕШ1АЈ „НРАВДИ") -о: :о-

Народво поаориште у Софија

СОФИЈА ,,1г Софија посл«дп>1тх дала жиаи у рп. ак> рааних контреса. Ових дана ј6ио је, између осталих мањих, виддао запажен конгрес ловаца, који је рочео у Софнји доласком иаше деЛегадије. Међутим, аајзначајнијн је Конгрес Радикално — демократске ^■нтанте. За ова!ј конгрес учињене су ррло велкке црнпреме н окоро сви листовн већ данима пншу опширне _«звештаје о његовом значају. Народато се истиче личност г. Ериоа, Јбквшег претседника фрадвцуске вла>це и одличног долит ичара. Сви лијстови посВетили су срЈхачне чланке г. Ериоу у својим јучмањим броје^има. ДанајОЈњи лист „Пладие" доно си ч-1анак г. Косге Тодорова, Листови подрлаче долазак г. Ериоа и ве.ле да. је то врло значајиа посета за Бугарску, пошто ће коћи пред тим еминентиим евролским политичарем да нзложе своје стање. У бугарским политичким крутовима постоји наме ^^е^онстауЈ-ушчима. дриосе »ецденцшзне чланке о тобо&е тешком стању бу^арских мањнна. Да лн, ће, међутим. г. Ерио пристати на ову ексКУрзнју,. још се тачно не зиа. Већ два даиа софиска станица исклћена Је зеленилом и заставама др жава г чије делсгаиије учествују на конгресу Радикално — демократске знтанте. Исто тажо н главне улице, којимч треба да прође г.. Ерио украшене су заставалта и зеленилом. Радикзлне и демократске бугарске пар тије позвале "су своје присталице да дочекају г. Ериоа на железничкој станипи. Долазак г. Ериоа био је заказан за јуче у, подне.~Али г. Ерио није могао с^ићн на време, пошто је био задржан послрм, у Цариграду. Пошто )е бивши претседник француске владс звкзснио, мораће истога дана, данас, да Присуствује отварању конгреса, коЈе ће се кзвршити у Народном поворишту. Зас^дање конгреса требало је да се отвори у дзорани Академије наука. Али, пошто се јавио вели■си број онНх који желе да присуствују отварању, одлучено је да кон грес одржи своју прву свечану седницу у Народном позоришту. Зласти су се нарочито постарале да боравак у Бугарској буде што у годнији г. Ериоу и зато му је на гра ницн стављен на расположење народити салонски вагон, а прстседник бугарске владе г. Никола Мушако-в отишао је био у сусрет г. Ериоу до Пловдива и они су заједно допутовали у Софију. За францу ску делегацију резервисани су уна-^ пред анартмани у хотелу „Блгарнја" који ; се налази прекопута двора, у непосредној близнни Министарстза војске и Народног позоришта. Многс инос^ране раднкално — демократск«: делегације дошле су у Софију у гоXV- -}учсран>ег н прскЈУчерањег дана. У страним делегацнјама налазе се иствкнути политичарн и парламентар ци. Јутрос у шест чаоова г. Брио Је *?гигао у СвиленграД, где га је доче Кала »елика маса света, која га је Топло поздравила. Одатле па све до Пловдива, на овима станицама, г. ђрио је био такоће поздравља« од грађанства. На станици Раковски, г. )Ерио је -изишао на прозор и сељаци су га том прилнком поздравили. По што је ииао довољно врега-на, г. ћро10 је тада изишао из вагона и РУ ^овао се са присутннм сел.аинма. У рааговору са народом, иЈгтересовао се о овогодишњој летини и уопште ђ привредцим приликама тога крајаУ Плоадиву је г. Ериоа дочекао 1?ретседник владе г. Мушанов, као и многи гра^ани града Пловдива. Г. ђ^ио се поздравио са бугарским пре Ипером. Претссдник општине Пловдива г. Здравков предао је; ,фР»нцуском државнику врло леп букет цве ћа. Исто тако, и ученици Фронцуског колежа у Пловдиву предалн су г. с,риоу (јукете цвећа. Г. Ерио сс. захва пио са цеколчко речи ,на при,фму и

подвукао да Бутари и Француаи жи ве у добрим односима и да је њего ва жеља да види св.е народе у при јатељству, као да су у једној породици. Пастор Флавијан, у.читељ у Француском колржу, кој« већ око, четрдесет година живи у Бугарокој, рекао је г. Ериоу да познаје врло добро бурарски варод и да може да каже о њему само леето. После званичног поздрава, г. Ер«о је и овде^ пришао народу, са којим је провео извесно време у раз-

Ерио

говору. Том приликом пољубио }е једну девојчицу и био поздрављен од грађанства. Г. Ерио је заж&део да 'се фотографише са децом и тако је направљеб један груп ни Ф°тографски снимак са г. Ерцом. Данас поподне у један ипо чар по бугарском времену стигао је г. Ерно у Софију. На станици су се били искупили многи министрн, прст ставници војних и цивилних власти, делегати других страних радикално демократских партија, фрачцуски де

легати кој« су стигли раније у Софију и велики број радикала и демократа. Многи су били дошли на станИцу и из радозналости да внде г. Ериоа. Полиција је имала муке да одр>}<и ред на станичном перону, јер^-је оваки.хтео да буде што бдич же 'како би боље видео г. Ериоа. Са софиске станице г. Ерио се од везао у француско посланство, где је отсео као гост француског посланика у Софији г. Камбона. Остали француски делегати отишли су у хотел „Блгариа". ИЗЈАВА Г. ЕРИОА При уласку у Бугарску, г. Ерво је вашем доннстику дао изјаву, у којој је рекао ивме»>у осталог да жали цгго тек сада долази у Бугарску ноја има врло много услова за привредни напредак. Рекао Је да су га зади вила бугарска плодна пол>а. Исто та ко, он је зажа-тио што ће се само кратко време бавити у Бугарској. Француски делегат г. Мандел Франс, народнн посланик, такође је дао нзјаву. Он Је рекао између осталог да Је питање Дунааског блока у принципу врло добра идеја, само ако се уведе преференцијални систем у нзвозноЈ трговини. У том погледу, нгпример, Франц>ска Је врло много учинила за побољшање цена аграрним производима, Јер Је увела преференцнјал са ЈутослатгЈом, Румуни јом и другим пољопрквредним државама. Што се "пгче бољшевизма, г. Франс Је рекао да он вншс »нје тако експансиван и да у Фраицуској ланас више не посгоји никаква бољшевнчка опасност. Поподне у четири часа, у Народном позоришту отворен је конгрсс радикално-демократске антанте. Први је.говорио г^ Берендзен, затим г. Календеров, и Иајзад г. Брио. У хотелу „Унион" вечврас се приређује у част г. Ериоа свечани банкет. '

Повратак Г. Балбоа у Рим

ЛИСАБОН, 12. августа. — (А.А.) ИталиЈансад есхаДрила кренула Је Јутрос у 6.10 часова за Рим. ИСПРАЋАЈ Г. БАЛБОА ИЗ ЛИСАБОНА ЛИСАБОН, 12. августа. — (А. А.) — Као што Је већ јављено, ескадри ла генерала г. Балба стартовала Је Јутрос почев рд 6.10 часова. Последњи хлдроадион кренуо је у 6.46 чацо?«. Старту Је присуствовало М1к>гобројно грађанство. Већ У 5 часова генерал г. Балбо отишао Је на италијански ратни брод који Је усидрен у лисабонскоЈ луци. Посада брода свечано га Је примила. Г. Балбу је предана умегнички нзрађена мала португалска Једрилица од сребра, са филпграинма. Генерал г. Балбо се том прнликом оиростио од италијанског посла ника у Португалији. Затим Је прешао на своЈ хидроавион и одлетео. Изнад италијанске ескадриле португалски авиони изводили су прилнком старта разне акробациЈе и нспратили су г. Балбову ескадрилу ло пучине. ЛИСАБОН, 12. августа. Рајтер Јавља из Гибралтара да Је г. Балбова ескадрила примећена Јутрос у 9.20 часова пред Тангером.

ЗАЈЕДНИЧКА САРАДЊА ЛЕКАРА СЛОВБНСКИХ ЗЕМАЉА Пољснн меднцннарн у Заноду за раднумтерапију —о:>:о УЗАЈАМНЕ НАУЧНЕ ПОСЕТЕ ПОЉСКИХ И НАШИХ СТУДЕНАТ^ ПОЉСКИ СТУДЕНТИ МЕДИЦИНЕ НА ПРАКТИЧНОМ РАДУ ПО НАШИМ БОЛНИЧКИМ УСТАНОВАМА о: :о ;

Пољскн меДнцинара у Заводу за радн умтерапију са шефом г. др. Миодра -ј говнћем и лекарнма

Нестанак скопског богаташа г. Димитрија Крајиичанца о: :о — ВЕЋ ВИШЕ ОД ДВЕ НЕДЕЉЕ ЊЕГОВА РОДБИНА НЕ ЗНА ГДЕ СЕ ОН НАЛАЗИ И МИСЛИ ДА ЈЕ ОТПУТОВАО У ИНОСТРАНСТВО. —

СКОПЉЕ, 12 август. — (Љ. Д. изв. „Правди"). — У Скопљу је велику сснзацију изазвала вест о нестанку скопског бргаташа и гЈретседника позпате Велешке банке г. Димитрија Крајничанца, о коме његова родбина у Скопљу не зна где се налази. Г. Крајничанаи је уживао у Скопљу врло велики уг^ед, а нарочито у р^довима скопских привредника. До скора он је ,бно један од најбогати1их индустријалаиа у Скопл>у. Од како је, међутим, избила позната оциумска афера, о којој је толико пи» сано у штампи, његово стање се бнло нагло пргоршало, пошто је он био претседник Велешке банке, која Је била оптужена за саучесништво у опиумскоЈ афери. Том приликсм и г. Крајничанаи Је са осталим члановима управе банке био изведен пред суд, али како се у току суђења утврдило да он није имао никакве везе са поменутом афером, он је био ослобођен као невин. По изласку из затвора, г. Крајничанац Је био стално депримиран и нски грађани тумаче садањи његов нсстанак као последицу те душевне депресије. Г. КраЈничанац Је отишао из Скоп л а 27 нли 28 прошлог месеиа, рекав ши својој мајци да ће отпутовати са соојом женом и децом, као и са ора том, дипломираним правником, у оео град да сврши неке послове, а затнм ће они сви заједно отићи у оан.у Ковиљачу, где ћс остати извесно време и поеле тога вротити се у Сконл»е. Интересантно је да је сво-

јој мајци оставио свега сто динара. Исто тако, он је рекао да ће се из Београда или Ковиљаче јавити одмах по доласку тамо, али до данас његова мајка и родбина у Скопљу нису добили никаква гласа о њему. Интересовале су се код неких својих рођака у Београду, који су нм одговорили да г. Крајничанац уолште ни.је био у Београду, а исто тако и из Бање Ковиљаче добили су обавештење да г. Крајничанац ниЈе тамо долазио са своЈом женом и децом. У Скопљу се у вези са нестанком г. Крајничанца причају неке управо фантастичне ствари. Неки људи тврде да је г. Крајничанац у ствари по бегао из Скопља, пошто је постоЈала могућност да он понова дође > затвор у вези са афером Велешк* банке, која афера како изгледа Још није ликвидирана, иако је по томе всћ пала једна судска пресуда. У случају да ова афера опет постањ предмет судске расправе, г. КраЈнн чанац би понова морао изићи пред суд, као претседник управног одбо ра. У вези са тим у Скопљу се про носе разни гласови, али нико не знл ништа поуздано. У Једном се слажу готово сви ови коментари, а то Је да је наЈвероватније да се г. Крајничанац сада не налази внше у нашој земљи. Због тога у скопском грађанству влада велико интересовање за откривање овог за сада тајанстненог случаЈа. V

Свесловенски лекарски савез данас претставља једиу значајну орглниаацију која своје циљеве реализује успешно већ низ година, измег њујући медицинске резултате сзих практичара-лекара и науччика словеноких земаља, Чехословачке, Пољ ске, Бутарске и Југославије као и Руму није. Као што је познато, Свесловен оки лекарски савез обновљен је негде око 1926 године, те је тако његов плодомосни рад још од гвре рата настављен и после рата. Иницн.јаторн за ову обнову Савеза били су од стране Чеха професори г. г. Јнрасек, Силиба, Острчил, Кимла и Малик, а од Пољака стари ректор варшавског Уннвврситета г. Глузински, затим познати ра-дннци на медицинској ^ауцн г. г. Јакимјак, Лапинскн, профеоор Карвовоки н г*рофесор г. Јураши из Познања. Ваља, потом, напоменути Аа су се међу иницнјаторима ове идеје о обнављању Савеаа нстакаи. још од стране Бугара професор г. Кирков, шеф хируршке бачнице у- С^фвгн- г.- Геков, шеф санаторијумсккх институција у Софији г. Руменов и новинар г. Герганов. Од Југоловеиа радили су предлио на том племенитом послу сенатор г. др. Момчило Ивковић, затим познати лекари г. г. др. Свет. Стефановић, др. Димитрије Миодрагозић, др. М. Зелић и др. Идеја о обнови Савева, поникла тако међу редовнма свесловенских истакнутих лекара и меднцинскнх научника, добила )'е своју конкретну форму на конгресу Југословенског лекарског савеза у Дубровнику. Већ први коИгрес одржан је идуће године у Варшави. Други конгрес Савезов одржан је 192-8 године у Прагу, затим 1930 у Сплиту, а сада, оае године, држи се у Познању. У вези са овим заједничким радом лекара из словеноких земаља, сасвим природно и лоГички, хтело се да се та сарадња прошили и на младн лекарски сталеж, управо на оне који ће, доцније, наше познате лекаре за менити у раду на практичном медициноком пољу. Тај већи обим узајамне лекарске сарадње словенскнх земаља имао је у себе да прими н студенте медицине, будуће лекарепрактичаре и научнике. Тако је дошло 1928 године до осниеања Свесловеиског савеза студеиата медици не, у Прагу, приЈИком другог конгреса свесловенских лекара. Та измена научних и практичних резултата, која се, дакле, практиковала У Свесловенском лекарском савезу и на његовим заједничким састанцима проширена је н на практичнн начин. Одлучено је да млађи лекари и медицинари из наше земље, као и они Ио Пољске, Чехословачке, Румуннје и Бугарске, врше међусобне посете у циљу усавршавања и узајамног упознавања медицинских установа. Прошле годинв, тако, дошло је до посете Чехословака, који су имали сви будну радозналост за наше лспс медицинске установе. Ове године, отпутовала је једна група наших медииинара у Пољску, коЈа ће тамо провестн ферије на практичном раду по тамошњим установама.

Да би ту посету вратили допутовали су недавно из Пољске леснаестак њихових медицинара, од којих су се осам задржали на раду у београд ским устанорама, четнри у Дубровни ку и три у.Загребу. Студенти су прн крају својих медицинских студија, па им овај пут има да послужи као нека врста праксе и стажа. Пет студената су на ради у одељењу професора г. др-а Којена, а три на клиници професора г. др. Игњатовског. Данас су пољски медицииари посетили ванредно уређени Завод за радиумтерапију, у коме је вредни шеф г. др. Димитрцје Миодраговић. У Заводу их је дочекао шеф г. др. ^иодраговић, са лекарнма г. г. Јеле сијевићем, др. Поповићем, др. Зе.ги« ћем који је био истовремено и тумач, Јер је г. др. Зелић пољски ђак. Студенти <;у ,обишли све просторије, разгледали апарате, интересовали с«ј зз рад и брлеснике. Кандидат медицине, млада Пољак г. Хартвиг - ! оду$ шевљено Лрича како су овде дочека ни и како су им сенатор г. др вић, заједно са осталим нашим лекарима, гос.тољубиво излазили у сусрет. Што се тиче наших медипинских установа, млади студенти изјављују да таквих нису видели ни у Вар» шави, а У другим местима веома мали број, што чини част, веле, нашој медицини и њеном данашњем уделу у медицинској науци 'уопште. Пољски студенти иду сутра у Ђер дап. После практичних вежби н рада неки од студената иду директно на лекарски конгрес у Поз на њ. »пптпт*т«»т»иттт?тт|» » КАКВ0 ЋЕБИТИВРЕМЕ ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА ЗА 13. АВГУСТ: Топло и ведро време. У севернои и западном делу облачност ће се по већати и биће местимичних олујз. Сунце излази у 4.36, а залази у 18.49 час ов и^^^^^^ Збор у Панчеву Југословенска Нарољна страика _по ред до сад одржаних успелих зборова у: Неготнну Кучеву, Алексинцу и Рековцу одржаће због својих чЛанова у недељу, 17 овог месеца, у Панчеву и Црепаји. Зборовима ће присуствовати и чланови Акционог одбора странке г. г. Др. Никола Кешељевић, народни посланик, Милош Драговнћ, народни посланик, и Др* Лаза Стевановић.

Судар теретнег аутомобнла ' и мотоцккла Јуче поподне у Кнез Милетиној улици, нспред зграде број 86, бравар Јозеф Гашпар налетео је својпм мотоциклом на теретнн аутомобнл број 1904, којнм је шофирао Харитон Днмнтријевнћ. Гашпар н његов др\г Драгутпн Ђорђевић, који се возио на мотоциклу, лакше су повређени. БАШТА КОЛАРАЦ САМО Ј О Ш ВЕЧЕРАС И СУТРА Ремск дело по роману славног ПЈер Бвноа АТЛАНТИДА Страст и пожуда свирепе љубавнице. У главноЈ улози дивпа Б Р ИГИТД ХЕЛ И Скрећв св пажља посвтноцима дв св Атлантида нећв вишв прикавнвати у Бвогрвду Додатаи преииЈера Фанс иовости. У башти ДАНСИНГ "