Правда, 13. 11. 1933., стр. 1

Г ПОШТАРИНА ПЛАЋННА У ГОТОВУ ~

ЦЕНА 1 ДИНАР

БРОЈ 10.426

Огласв се првчаЈу у алминигтрашОв В1а]ковнћева 8. Чековни рачун коа Пош^анске Ш|е зионице 6р. И.220 ТЕЛРФОН АДМИНИСТРДЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉНИК, 13НОВЕМБАР1933 Г.

БорЗо Аиерике протнв кризе

сНАПИСАО: ФРАНКЛИН Д. РУЗВЕЛТ. ПРЕТСЕДНИК АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА)

аЕДИЊЕНИХ

Кал сам пре осам месеии стајао на капији Капитола, спреман да преузмем дужности претседника Уније, ре као сам америчком народу, да ћемо се ускоро срести са појавама и чиње ницама којима ћемо моратн да прко симо, ма колико оне биле свирепе н тешке. Мој задатак је био да наћем равнотежу међу појединим привредним гранама. Тражило се од мене да се индустрија поново оживи, пољопривреда спасе, финансије потпуно реорганизују, да почну јавни радови, да се помогне незапосленом радништву, да се већ једном сре дн питање ратних д>гова н још мно го друго. Све је то изискивало опсежан про грам нанионално економске и финан сиске политике. Америка је демократ ска земља, али ни демократија ништа не вреди ако је подлога за ства рање хаоса, и ако у себи не крије снагу за јачање народа и земље. Америчка влада је, после мога до ласка у Белу кућу, учинила све што је могуће за необезбећену децу, незапослене раднике. Социјална делат ност државе никада није била тако свестрана као последњих месеци. Настојавао сам да ми се не пребаци како сваку иницијативу даје само претседник Уније и влада, већ се прнбегавало договору и сарадњи са приватном иницијативом и хуманим друштвима. Данас се у Америгги не може ни замислити неки посао већег стила 0еа прКватне сарадње. Амернчки на род је, ј1рм тоМе" већ давно стекао искуство да духовне предности мно го више значе у доба великих криза него ли материалне. Људи који верују у искључиву моћ долара, у свемоћ капитала и огроман значај материалних ус^ова економске реорганизације варају се и они неће без моралног полета ништа постићи. Кад сам са америчкои владом почео да спроводим нов план за реорганизацију Америке, признајем, би ло је иного стављено на коцку. Рнзи ковало се много. Али се много и добило. Ми ћемо и даље ризиковати, и добићемо још веома много! Америка се, у почетку ове године, одиста налазила у правој долини плача. Ја сам веровао да се из те долине може извући. Та вера је прешла на иноге америчке граћане, и она нам је помогла ла се извучемо из најтеже ситуације у којој се до данас наша зеиља налазила. Америчка влада, данас, и даље У* цорно продужује своју борбу против кризе. Главна оруђа наша при томе су стрпљење, лојалност, широкогрудост и спремност да се подносу и веће жртве. Ми се још увек налазим данас у такозваном „експеримен талном периоду" борбе против кризе. али тај перисд се већ приводи крају и ми ћемо ускоро одахнути. Успешној борби Америке против кризе у многоме је допринела наци онална^солидарност и јединствена приправчост за подношење жртава. До скора је та национална солиларност, бар за Америку, била само тео рлја. Сада, она је постала ствар ност. Ми сви морамо бити ве.тики патриоти да би своју земљу спасли од хаоса и привредног слома. У борби против кризе Америка највећу чажност придаје! — миру Без мира и пријатељства са осталим народима не може се замислити санирање једне велике државе. Ми же лимо мнр, и мислимо да наш пацифи зам импонује и другим народима и олакшава корачање ка бољем вре' мену. Америка је данас у ствари хомогена целина. Можемо захвалити тешкнм временима која су проху1ала над нама. Странцу је тешко да схватн како може једна земља као што су Сједињене Америчке Државе, са 130 милиона становника, на огромном простору, да буде хомоге на целина, кад је она састављена из масе најразноврснијих народности. Показалн смо да је то могуће. и то баш сада, у доба кризе. Наш национални план, који обухва та проблеи апсолутног угушивања приврелне и финансиске кризе, необично је опсежан и не може се остварити за шест месеци. Реализова Ње тога плана, који мора успети, изискује више времена, више добре воље и стрпљења, него што с« то Иислн. Незапосленост у Сједињеннм Аме-

ричким Државама још није скинута са дневног реда, али је број незапосленнх радника за последњнх осам месеци знатно смаљен. Поред тога, јавља се побољшање у Унији и на свима другим линијама. Тако СУ. «смрзн\ти кредити'' опет „отопљени", приходи фармера су се последњих месеци повећали, радници имају боље плат-е, а мање раде, индустријалци су почелн внше да производе, и извоз им је обезбећен. Ку повна моћ амернчких нотрошача се стално повећава, и у том погледу америчка влада чини све могуће. Ипак, на крају : желим да поменем да сваки пбјејинац- има са своје стране да допринесе индивидуално савлађивању ових гигантских тешко ћа, јер само тако, ако нико не буде пасиван и равнодушан према реорга низаторском стремљењу целина, мо ћи ће у се у Америци створити идеал но стзње од пре Светског рата када је Америка била земља, кроз коју .су текли мед и млеко, и када је она могла да прима годишње стотине хиљада исељеника из Европе. А циљ је Америке да Европи опет бватски понуди своје гостопримство. Јер, тада ће се знати да је Америка на свом правом месту.

Совјетске трупе обориле шест јапанскнх авнона ПАРИЗ, 12 новембра Агенција Ренго са највећом резервом је објавила следећу вест: Према вестима из Москве, изгледа да су совјетске труле оборнле шест од девет јапанскнх авнона ко)н су пре неки дан летелн над совјетском територијом. Ова вест упорно се ширила последњих дана у московским добро обавештеним страним круговнма. Совјетски меродавни кругови категоричкн одбијају да по овим гласовима даду каквих било аутентичних обавештења. С друге стране у московскнм круговима се последњих дана тако исто гврдило да је руска морнарица пре петнаест дана потопила два јапанска помоћна брода који су били ушли у совјетске териториалне воде, на пучини преиа обали Камчатке. иШ1Ш111П111111Н11!П11Ш1Ш11Ш!1ШШШШ1ШПШ11111Ш111111Ш111|]Ш1П!П1 Г. Пол-Боннур обопео

ПАРИЗ, 12. Министар спољних послова г. Пол Бонкур оболео је од грипа н не сме напуштати собу. У политичким круговима мисли се да неће моћн присуствовати седници парламента од утор&ика, када би требало да да од говоре на разне интерпелације.

КАБИНЕТСКА КРИЗА У РУМУНИЈИ Г. Вајда Воевод поднео оставку своје владе КРАЈБ КАРОЛ ЈЕ УВ АЖИО ОСТАВКУ ВДАДЕ • БУКУРЕШТ, 12 новембар 1 возом из Синаје у Букурешт н од(Телефонски извештај) ј мах после доласка примио у аудиенПретседник румунске владе г. Вај- ' циЈу претседника владе г. Воевода, е којн му је тада поднео оставку свога кабинета. Њ. В. Краљ Карол је уважио оставку г. Воевода. На станици је Краља дочекао г. Вајда Воевод са члановима владе. Г. Вајда Воевод одвезао ое затим у дворац Котрочени, где је присуствовао ручку који }е у њеЈову част приредила Њ. В. Краљица Марија. Консултовања Њ. В. Краља Карола са шефовима странака почела су данас поподне у три часа. Краљ Карол примиће редом маршала г. Авереска, шефа наролне странке, затим г. Дуку, шефа либералне странке, г. Ђорђа Браћану, шефа друге либералне странке, др. Лупуа, шефа царанистичне странке, н г. Октавнјана Гогу. Решење кризе не може се Још пред видетн и Краљ ће о томе донети тек сутра одлуку. За сада се говорн о комбинацијн са Једном либгралном владом, коЈоЈ бн на челу бно г. Дука, али ннје искључена нн Једна дру га комбинапиЈа у коЈоЈ би учествовали либералн г. Ђорђа Браћана, којн су непријатељскн раслоложени према г. Дуки. Свакако, настоЈаће се да се ове две завађене струЈе нзмнре.

Г. Вајда Воевод Н,. В. Краљу Каро.ту оставку с»оЈе владе. Њ. В. Краљ Карол стигао Је даиас у једанаест члсова засебиим

У Бечу није било даиас нереда Мала узбуна у осмом бицирку Беч, 12. (Телефонски извештај) За сада је уБечу све мирно. Полипн једна ј а ј е предузела врло строге мере н >беђена Је да ће н ова недеља, као и толике друге у току последњих го дина, проћи мнрно. У осмом бнцнрклу Јуче Је дошло до мале узбуне, Јер Је на тргу Кучер експлодирача Једна праскалипа са Јаком детонацијом. ЕксплозиЈа међутнм, ниЈе учинила никакву штету. Да би се спре чнло на бечким факултетима да дође до демонстрациЈа у вези са из борима у НемачкоЈ, бечки Уннверситет биће затворен до четвртка. У вези са Јучерањнм атентатом у Форалербергу, где Је убиЈен једаи хаЈмверовап, днректор безбедности за ову област предузео је строге мере бсзбедности. У Дорнбнрну све каване мораЈу бнти затворене у десет часова увече, а после десет и по часова нико се не сме појавнтн на

бедчостн наредно да млалеж нспод 18 година мора после осам часова увече остатн код куће. Вођ „ХаЈмвера", г. Штаремберг, одржао Је синоћ у Грацу говор у ко ме Је величао великонемачку аустри Јанштину, коЈа је у протнвности са малонемачким прусизмом. Међутнм, ланашња супротност између Немачмачке и АустриЈе неће аустриски нарол ставити против немачког народа. Б. БЕЧ, 12 новеггбар БоЈазан која Је владала у взвесним круговима у Бечу, као и у иностранству, о нсходу данашњег дана у Аустрији пошго Је постојала могућност великнх нереда, показала се као неоправдана. Присталице соцнЈалдемократске странке нстакле су Јуче паролу о образовању демонстрација у главннм улицали Беча. ПолициЈа коЈа Је била у приправности успела Је да растури еве демонстранте коЈн су покушавалн да образују демоистратетне поворке. Пре иодне прошло Је без већих инцидената, сем што '• полмција и'

Грчкн министар г. Кондилис у аудненцији иод Њ. В. Краља Г. КОНДИЛИС ЈЕ ПРЕ ПОДНЕ ПОСЕТИО ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ Г. СРШКИЋА, ПРЕТСЕДНИКЕ СЕНА1 А И СКУПШТИНЕ, И МИНИСТРА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА Г. ЈЕВТИЋА

Са свечаности у Пироту: г. Кондилис и министар генерал г. СтоЈановић обнлазе почасну чету евзона

Синоћним експресом у осам часова н четрдесет пет мннута допутовао је у Београд, долазећи из Пирота, погпретседник грчке владе генерал г. Кондилис са грчком делегацијом. На железничкоЈ станици грчку лелегацнЈу дочекалн су нзасланнк Њ. В. Крал»а генерал г. Јечменић, министар иностраннх послова г. Богољуб Јевтиђ, начелник Јл^рог гед|ргцш1а ба армијски генерал г. М. Миловановнћ, командант Београда, армнски генерал г. В. Томић, први помоћник начелника главног генералштаба генерал г. Крстић, затнм генерали г. Илић, Крстић, Петровић, Јозановић, Чолак-Антић, Јурншић, Лазић, Савић, Максимовић. Грчка колокнЈа у Београду бнла је заступљена у већем броЈу на че.ту са г. др. Кт»заковнћем, претседником На перону је бнла постројена поча. сна чета 18 пешадиЈског пука.

Г. Кондилис са г. Меласом, после посете претседкнку владе г. др. Сршкнћу Кад Је воз стигао музика је интонн р- . . ^ . / ОЈЈ у свечаној униформи гекерала са наЈвишам орденом Белог орла са легном. Са генералом г. Кондилнсом бно Је министар воЈске и морнарнце армиј-

ски генерал г. Петар Арачић и поручник боЈног брода г. Покорнн. Грчку званнчну делегацију сачињаваЈу начелник грчког главног генерал штаба артилериски пуковник г. Јалнтрес, артилерискн мајор г. Петрупулокис, изасланнк Савеза грчких општина г. Маркурис, изасланнк грчке народне скупштине г. Родогулос нсе кретар 1*»рства нностраних дела г. Депастес. Грчку делегацију Је од Пирота допратио гене^ал г. Алимлић. Са г. Кон лилисом је допутовао н грчкн посланик на нашем Двору г. Леон Мелас. Министар војске н морнарице г. Стојановић упознго је генерала г. Конди.тиса са министром иностраних послова г. Јевтићем и нашим генералитетом. а затим је г. Кондилнс нзвршио смотру почасне чете постројене на перону. Синоћ је грчкој делегаиији приређена интимна вечера у грчком посланству. У 10 часова генерал г. Кондилис посетио је претселника Наролне скуп штине г. лр. Куманудиа и претседцика Сената г. др. Томашића. У 10.15 часова г. Конлилис је посетио начелника Главног Ђенера.тштаба, а у 10.30 часова г. Министра зо)ске и морнарице. Њ. В. Краљ примио је г. Кондилиса у-11 часова. После аудиенцнја кол Њ. В. Краља, генерал г. Конднлис посетио е претседника влале г. др. Сршкића и Мнннстра иностраних пОслова г. Јевтића. У 13 часова, Мнннстар војске и мор нарлце г. Стојановић прирелио је-у Гардијском дому ручак у част г. Кондилиса. !ШШШШШШ!ШШ!ШШПШШШШШШ1ШШШШ1Ш!1№ПШ1Ш:ШШП

Гиор г.

ВАРШАВА, 12 новембод. У вези са 15-годишњицом прославе незавнсности Пољске. претседнич републике г. Мошћнцки олржаће V поноћ говор преко радиа и то прво на енглеском језику за Пољаке којн живе у Сједињеним Амернчкмм Држазама, а затим на пољском језику. Празник пољске незавнсности про слављен је у целој земл>и. (А. А.)

улиииТ У КорушкоЈ Је директор без 1 врш:иа око четрд^сет хапшења.

лева нз десно: генерал г. Јечменнћ, генерал г ''ои.иг.п с, м: н::стар 'п.е, ге1.;рал г. СтоЈанов^Ш, мпни гтап иностр- •. поглпва >■ ^ Јевтић, грчки посланик г. Мелас

Урезништво: Влајковићева 8. Месечна прегплата за нашу земл»у 20 аин., за инопраиство 50 дин. ТРЛРФОНИ РЕДЛКЦИЈЕ: 25.555, 25.5.52. 25.556. 25.553, 25.553, 25.554. — Рукопрсн се не враћају.

Г0ЛИНА XXIX